Jump to content

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 30 минута, msahost@live.com рече

 

P.S.
Inače kada se NATO pominje, da vojnici NATO ga čuvaju. Nema ko drugi da ne bi "slučajno" pao niza stepenice ili popio "pogrešnu" kafu. 

зашто га баш нато чува? битан им је због нечега или чисто онако ко "хуманитарци"? од чега, кога га чувају? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 1.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Али ко овде уопште гледа некакве руске интересе? И како неко то овде уопште и може да изведе? Сувише смо ситни за то. То што се слажемо са Русима око фанариотског разбојништва не значи да превасходно

Истопљени камену, није ми јасно шта инсинуираш да је владика Иринеј рекао? Слушао сам два пута тај минут и мени није ништа проблематично. Он је читао нешто што га је навело да мисли да та аутокеф

@Милан Ракић Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија, она се даје канонским митрополитима и архиепископима и њиховом народу а не расколницима или јеретицима. Пола њих су сами с

Постоване слике

пре 35 минута, msahost@live.com рече

Šta će biti sutra ili za mesec ili godinu, nemam ideju. 
Ali pouzdani znam da se Barti u ovim danima grčavito bori da ne dodje do raskola u SPC i da mu to nije u interesu, kao ni davanje Tmosa Makedoniji.

Томос је већ написан. Ти спинујеш нон-стоп, а како ниси глуп, значи да си добио кинту, мада бих се радовао да си је био добио за частан посао, а не за ово. За неки месец ће дати Томос, а онда ћеш ти да кокодачеш како смо ми криви што је он био присиљен да га да! Ложи, брате, трпај! 

Где је био Помпео ових дана? У Италији, ЦГ, Македонији и Грчкој. И шта се десило? Грци признали Укре. То су неке коинциденције? Јесу, како ти бесрамно спинујеш. 

пре 38 минута, msahost@live.com рече

Nije baš NATO, ali da ga gaze, gaze ga nemilice.
I kažem...
Daj Bože smirenija i zdravlja Bartolomeju u ovim trenucima!

Барт нема везе са НАТО!:))12:smeha::)) Кога бре зајебаваш? 

Ти си се - очигледно лажно - клео како ти је до СПЦ. СПЦ је осудила Бартове поступке као неканонске. И то саборно! Изузмимо твог миљеника Максима. Зашто сада тврдиш да Сабор СПЦ лупета?

- Ја немам ништа против да узимаш паре, али немој да вређаш нашу интелигенцију и да говориш како поштујеш одлуке сабора СПЦ а овамо бесомучно браниш Барта.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Golub рече

Тачно.

Али прво се воле ови твоји, ови поред тебе, прво у породици, па у парохији, па у нацији, па у васељени... ако ти пале и руше цркве, куће и гробља у Србији, тј. на КиМ, прво притекнеш њима у помоћ, па онда идеш у шире кругове... 

Не видим логику у овом коментару. Испада на наша помесна СПЦ није урадила све што је могла да помогне своје вернике на Косову, а диже глас против прогона канонске структуре у Украјини. Не, СПЦ је дигла глас у урадила све часно што је могла и даље ради да се помогне православним верницима на Косову, а исто ради кад је у питању Украјина. Једино ако неко мисли да треба трговати, па стати на страну Фанара у вези Украјини или ћутати , а надати се да ће за узврат Фанар оставити на миру Црну Гору и Македонију или некако помоћи у вези Косова, али то би било по моме крајње злобно и недостојно хришћанског имена.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Рисбо рече

Не видим логику у овом коментару. Испада на наша помесна СПЦ није урадила све што је могла да помогне своје вернике на Косову, а диже глас против прогона канонске структуре у Украјини. Не, СПЦ је дигла глас у урадила све часно што је могла и даље ради да се помогне православним верницима на Косову, а исто ради кад је у питању Украјина. Једино ако неко мисли да треба трговати, па стати на страну Фанара у вези Украјине, а надати се да ће за узврат Фанар оставити на миру Црну Гору и Македонију или некако помоћи у вези Косова, али то би било по моме крајње злобно и недостојно хришћанског имена.

Савршено си разобличио подлост предлога ових ботова! Свака ти је златна!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, florenntina рече

Evo ga, sveze izguglano:

pismo-donalda-trampa-830x0-830x0.jpg

Теби није добро. Ово је писмо Добријевићу. Максимови медији лажу да је и он добио писмо. Али да Максим лаже није ништа ново. Потруди се боље. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@florenntina Има ли кардиолога овде? Да нам протумаче какво је Трамопво срце...овај амарички ЕКГ, доле при дну (потпис), има неки дебел штампач.

Можда је срце прескочило кад је мисао кренула ка Максиму?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

A zasto bih se ja trudila i to jos po naredbi? Pitali ste za pismo i posto sam se i sama, citajuci Vas post, zainteresovala, odoh na google da proverim. 

Dakle, pismo ocigledno postoji. Ko ga je tacno dobio, to ne znam. Meni je mnogo vaznije da smo ga dobili a ako bas hocete moje licno misljenje, mislim da je to pre svega zasluga Karadjordjevica.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 минута, Zoran Đurović рече

Теби није добро. Ово је писмо Добријевићу. Максимови медији лажу да је и он добио писмо. Али да Максим лаже није ништа ново. Потруди се боље. 

Možda je Irinej dao Maksimu i istočnu obalu na upravljanje :D

Ali ništa ne menja ni da je pisao Maximu...dobro je imati OK odnose sa državom, ali je opasno ako država krene da kroji crkvenu politiku.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Ćiriličar рече

@florenntina Има ли кардиолога овде? Да нам протумаче какво је Трамопво срце...овај амарички ЕКГ, доле при дну (потпис), има неки дебел штампач.

Можда је срце прескочило кад је мисао кренула ка Максиму?

Ne znam zaista ali verujem da samo jednim mailom upucenom nekom obicnom sluzbeniku u nadleznoj americkoj administraciji mozes dobiti odgovor (mislim na autenticnost pisma ako u to sumnjas).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Меланијина мама је Херцеговка из Невесиња.....даље, све вам је јасно...Херцеговачка линија...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Aman bre ljudi je li moguce da je vaznije ko je dobio pismo od cinjenice da smo ga dobili?! Zaista ne razumem.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović 

Молим опрост од свих што се јављам да коментаришем под псеудонимом. Наиме, свештеник сам у централној Србији и, нажалост, морам да бринем и о ,,популарности” која би ме задесила када би се дознао мој идентитет.
Праштајте!

 

,,Errare humanum est, sed perseverare diabolicum”

 

Оче Зоране,

Двоумио сам се дуго да ли да Вам се обратим те, тако, уђем у дијалог са неким ко не мари за то шта исти подразумева, већ га доживљава као прилику за понижавање и вређање, претежно на основу ,,ад хоминем аргументата, и ко је све своје интелектуалне ресурсе (који нису мали, морам признати) ставио у службу искључиво личне користи и самопромоције. Ово би се могло очекивати и, донекле, разумети, да је Ваше поље деловања и ангажованости дневна политика а не Богочовечански Организам Цркве Христове.

Међутим, Ваше су речи отровне, и, на страну што сведоче о стању и садржају Вашег срца, оне сеју раздор, смутњу, страх, неповерење и узнемиреност, те се морају адресирати и изобличити, зарад добра наше Цркве, која, и без Вашег деловања, стоји пред многим препрекама и искушењима. Наглашавам стоји, јер јој двиг на горе  не допуштају клевете које сеју нанавидници, клеветником инспирисани, међу које сте се и сами сврстали.

Baш последњи ,,чланак” ,,Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколомобилује примерима индуктивног закључивања, базираног на лажним премисама или полуистинама. Зашто? Остаје нам само да спекулишемо, а то не желимо, јер би смо се низвели на ниво Вашег битија и дискурса.

Покушаћу кратко и таксативно само да прођем кроз Вашу пашквилу, пратећи Ваш редослед.

1.       ,, Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава. Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно”.

Напомињем да је подебљавање једне реченице у цитирању Вашег текста моје, јер желим да укажем на жалосну бесмисао аргумента који градите! А шта је са осталим Црквама? А сматрате ли да је црквеном дипломатијом (којој баш нисмо вични) било могуће издејствовати присуство и те две Цркве које помињете (једну, додуше, пежоративним језиком, а до јуче сте у њој ухлебије налазили, пошто сте утекли из наше, коју сада ,,браните) будући да је прослава била вишедневна?

2.       ,,По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу……..Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.

Подебљавање је, опет, моје, (а и наредна ће бити) јер желим да укажем на лажи и коришћење полуистина у грађењу аргумента. Наиме, прошло је 5 месеци од Сабора а не 4, премда лепше звучи за оно што желите да поручите, а Митрополит Амфилохије, иако је истина да је епископ од давне 1985-те (чудо се овоме не дивите, као и чињеници да је у своме вишедеценијском служењу целог себе посветио очувању јединства Цркве Божије?!), никада није добијао експлицитан налог од САС-а да се позабави македонским питањем, као што је то случај са Синодом, који је овај налог и задатак добио на поменутом Сабору.

 

3.       ,,Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора………

-Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни….”.

Да је Синод добро урадио, као што тврдите, онда не би, после поменутих приговора, ипак био уклоњен пасус који се односио на Владику Максима. Дакле, итекако је било острашћеног и недобронамерног ,,извештавањајавности, супротно саборском, братском договору.

 

4.        ,,Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.

- Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.

Стидите се свештеног чина који носите и нашег распетог народа на КиМ! Ово је тема над темама, питање над питањима, услов нашег битија и постојања. Дакле, нешто што није довољно ни месечно адресирати, већ се мора свакодневно понављати, у приватним разговорима, са амвона, са катедри, са Сабора, не би ли спречили постепено и неприметно ,,кување жабеи промену јавног мнења. Или сте Ви, можда, на другачијем задатку?

 

5.       ,,Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.  - Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији…..”.

То је, очигледно, Ваша жеља и след догађаја који би сте волели да видите. Никакве ,,сецесијеније било, већ се само радило оно за шта је добијена саборска сагласност. Да ли је направљен неки пропуст у формулацији, време ће показати, или, још боље је рећи, наредни Сабор!! Наглашавам реч САБОР, јер указује на шизофренију Ваше мисли! Радити на сецесији и расколу а позивати на одржавање Сабора, као што Ви спочитавате многим нашим епископима, морате признати да звучи, најблаже речено, парадоксално, паралогично, да не кажем сулудо, али то свакако карактерише Вашу мисао.

 

6.       Тачка 6 обилује темама. Заиста не желим да губим превише времена на коментарисање сваквих глупости у њој изречених, те ћу адресирати само поједине.

-           ,,Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.” На који тачно закон мислите? Да ли је реч о неком конкретном државном закону о просвети или, можда, неком универзитетском статутарном слову, које даје ексклузивна права Синоду да кадрира по подобности професора и благонаклоности тренутних чланова истог? Уз сво дужно поштовање чланова Синода, морам да скренем пажњу на чињеницу да у нашем Синоду некада седе и епископи који су са науком завршили када су са факултета излазили, пре неколико деценија, и који су, оправдано или не, изгубили сваки додир са науком, те тако имамо познате случајеве анахронизама и упитних изјава, које су, нажалост, постале разлог спрдњи и подсмеха. Да ли, онда, оваква одлука, која је свакако преседан, заслужује, макар, саборску дискусију?

-          Питање одликовања господе Филипа Вујановића, Војислава Шешеља, Александра Вучића.

Најпре, морам да признам да ми је на ум пала народна изрека која каже: Куршум и орден ретко погоде правог човека! Наравно да не имплицирам нити прижељкујем остварење првог дела изреке на поменутим људима, али им, по мом скромном мишљењу, други део исте одговара. Међутим, правдање нове грешке неком старом је неинтелигентно. На то је указао и Сенека када је рекао ,,Правдати се туђим погрешкама исто је као и умивати се блатом”! Уосталом, ови случајеви нису ни за међусобно поређење! Ево и зашто. Поменутој господи Вујановићу и Шешељу је додељено ордење далеко мањег ранга и значаја! Чини ми се да је била реч о ордену Св. Цара Константина и ордену златног лика Светог Петра II Ловћенског Тајновидца, дакле, ордењу које је локалног карактера, а не највишем одликовању које наша Српска Православна Црква може некоме да подари. Осим тога, тренутак доделе, у оквиру прославе историјског јубилеја, пред очима милионског аудиторијума, а не у приватности патријаршијског салона, где се то по неписаном правилу до сада чинило, указује на политизацију овог чина. Не бих сада  улазио у анализу (не)достојности да исти на грудима понесе онај који се подсмевао најветијим личностима и најсветлијим моментима наше историје, који је клеветао наше честите владике и монахе, који је џелате Светога Кнеза називао јунацима, и, напокон, који тргује бесценим благом, Косовом и Метохијом, које наш народ НИКАДА у историји на продају стављао НИЈЕ! Дакле, није исто, а ни за поређење, Ђуровићу др. Зоране, ако имало држиш (опрости на ,,per tu” обраћању) до части и образа прађедовског, или је код тебе, можда,  све на продају за чинију сочива бареног?

 

7.       Питање  сазивања Јесењег Сабора:

                   Опет др. Зоран приступа латинској лукавости (добро су га научили и на посао оправили), па прича како Синод сазива Сабор и како, премда то Устав прописује, ванредног сабора ,,није билo у СПЦ  до сада”! Ред полуистине па ред лажи! Тачно је, наиме, да Сабор сазива Синод, али је Синод извршни орган нижег ранга од Сабора те, стога, ако је на претходном Сабору донета одлука да буде сазван јесењи Сабор, чак и ако то није формулисано као саборска одлука већ саборски братски договор, Синод нема мандат да исту мења или тумачи по личном нахођењу њих неколико, већ само да изврши. Имали смо, нажалост, неколико случајева грубог кршења ове праксе од стране Синода у претходних неколико година (питање одласка на Крит, несрећне и      ,,неспретнеформулације одлуке о саслуживању у вези са украјинским расколом, тендециозна  саопштења за јавност и слично). То је, дакле, поменути ред полуистине. А ред лажи је прича о само једном Сабору годишње! Па још и тврдите да је Митрополит Амфилохије за све 34 године своје архијерејске службе само једном годишње ишао на Сабор!! Невероватно! Па прошле године је одржан јесењи Сабор као и 2010. и још много пута пре тога! Па чак и да није, да ли погрешна пракса укида ,,канон”? Овде бих се осврнуо на уводну мисао у овом тексту  (латинску крилатицу-да је људски грешити али истравајати у грешци је лудост ) које је била намењена Вама лично, и Вашем ,,раду”! Међутим, можемо је искористити и за овај случај, јер истрајавати у погрешној пракси, посебно узимајући у обзир тренутне црквене и геополитичке околности, било би немудро и неодговорно!

На крају, принуђен сам, иако нерадо, да адресирам још једну Вашу оптужбу и подметнуто кукавичије јаје. Тврдите, наиме, да је писмо, које је предмет наше дискусије, јавности-новинарима доставио митрополит Амфилохије. Хајде да анализирамо ту Вашу тврдњу. На снимку, због кога сте ликовали, изругујући се појединим епископима због ,,грдњидобијених од Његове Светости, се јасно види како митрополит Амфилохије потписује писмо, пакује га у коверту и, затим, износи напоље, излазећи са Патријархом. Онда се види њихова дискусија и, напослетку, како поменуто писмо завршава у рукама Патријарховог возача. Како, дакле, јавност има копију писма са потписом митрополита Амфилохија, будући да га је он предао одмах пошто га је потписао? Богу хвала те имамо непрекинути снимак као разобличење Ваших тендециозних лажи, или Вас логичко закључивање, пак, не служи добро!

Шта на крају да Вам братски и добронамерно поручим осим, можда, да Вам поновим речи великог словенског апостола Достојевског: ,, Смирись, гордый человек!

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Рисбо рече

Не видим логику у овом коментару. Испада на наша помесна СПЦ није урадила све што је могла да помогне своје вернике на Косову, а диже глас против прогона канонске структуре у Украјини. Не, СПЦ је дигла глас у урадила све часно што је могла и даље ради да се помогне православним верницима на Косову, а исто ради кад је у питању Украјина. Једино ако неко мисли да треба трговати, па стати на страну Фанара у вези Украјини или ћутати , а надати се да ће за узврат Фанар оставити на миру Црну Гору и Македонију или некако помоћи у вези Косова, али то би било по моме крајње злобно и недостојно хришћанског имена.

Жао ми је што те морам разочарати, али мислим да ''наша помесна СПЦ није урадила све што је могла да помогне своје вернике на Косову'', додао бих нарочито наше верно монаштво,..  Ономад кад је Вучић пустио псе са ланца да лају на Игумана Саву Јањића, Владику Теодосија и друге, међу којима је први био и Вучићев јуноша Селаковић, није саборно стала у одбрану Игумана Дечанског, него је, сасвим супротно, окитила орденом Св. Саве Вучића, а кажу спермила ордење и Селаковићу и Малом... 

 По мом, скромном мишљењу, за овај значајан датум наше историје, орден Светог Саве је заслужио, баш, Сава Јањић!   То би било нешто што би помогло нашем напаћеном народу на КиМ,  а не дати орден ономе који заговара ''разграничење'' са Шиптарима, тако да Дечани (и друге светиње...)  преко ноћи освану у Албанији... 

Не терба трговати ни са ким, најмање са Фанаром, али ово кићење Вучића орденом св. Саве на овај велики дан, је класична трговина, која је управо како ти рече ,,крајње недостојна хришћанског имена''.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У име Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, сабранима се после опела блаженопочившем Патријарху српском Иринеју обратио Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), који је у име пуноће Руске Православне Цркве изразио саучешће Српској Православној Цркви и народу због великог губитка.

       
      Звучни запис беседе
       
      "Бог је Цркви Светога Саве дао мудрог Патријарха", рекао је између осталог Митрополит Иларион и додао да је Патријарх Иринеј био "испуњен истинском хришћанском љубављу за људе, а не штедећи снагу увек се трудио да буде уз свој народ".
      Високопреосвећени је рекао да је блаженопочивши Патријарх Иринеј "и у последњем часу свог земаљског живота поделио страдања свих оних чије је животе прекинула страшна епидемија". Посебно је нагласио да је "Патријарх Иринеј учинио много за очување јединства Православља и канонског поретка у Цркви Православној", а да је "више пута Патријарх Иринеј са светом ревношћу говорио у прилог прогоњеног канонског Православља у Украјини".
      "Завршетак унутрашњих радова у Храму Светога Саве на Врачару, ући ће у историју као једно од највећих достигнућа његовог патријарашког служења", рекао је на крају обраћања Митрополит волоколамски г. Иларион.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом је по завршетку опела блаженопочившем Патријарху Иринеју произнео надахнуту беседу у којој је подсетио да је Патријарх Иринеј "неуморно радио и бринуо о Цркви нашој и роду нашем", али и да је такође патио због раскола у Цркви Православној. Високопреосвећени је нагласио да је Патријарх Иринеј пуних 10 година Српску Православну Цркву "предводио тихо, мудро и стрпљиво", а својим упокојењем "показао пут којим ћемо сви ми, у своје време, поћи".

       
      Звучни запис беседе
       
      Почившег Патријарха красили су добра нарав и господска одмереност рекао је Високопреосвећени и истакао да је он био "непоколебљиви стуб наше Цркве Светосавске и достојан наследник Патријарха Павла".
      Подсетио је да је Патријарх Иринеј давно кренуо тешким и уским путем који га је водио и довео до Царства Божијег. "Путовао је тешким и трновитим путем кроз смутна времена наше прошлости, али нажалост и наше садашњости", рекао је Митрополит Хризостом, који је нагласио да је одлика Патријарха Иринеја било "служење и послушност Цркви, а не опсесија влашћу" и да је све нас научио стрпљењу и служењу Господу.
      "Био је бескомпромисни борац очувања части и угледа нашег народа" рекао је Митрополит Хризостом и додао да је ово "тежак и велики губитак за нашу Цркву и народ", подссетивши да смо пре само двадесетак дана изгубили Митрополита Амфилохија.
      "Не малаксајмо и не губимо наду - Бог је са нама" поучио је Митрополит Хризостом и нагласио да треба да будемо храбри, јер нас и Митрополит Амфилохије и Патријарх Иринеј сада гледају са Неба и моле се за нас.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом, председавајући Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, примио је 21. новембра 2020. године у Патријаршији српској у Београду г. Здравка Кривокапића, мандатара за састав нове Владе Црне Горе, пристиглог у српску престоницу поводом сахране блаженоупокојеног Патријарха српског Иринеја.

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Шеф посланства Московске Патријаршије на сахрани Патријарха српског Иринеја, Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, допутовао је 21. новембра 2020. године у Београд.

       
      Високог госта на београдском аеродрому Никола Тесла дочекали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније. 
      Пре него што jе служио помен пред телом блаженоупокојеног патријарха Иринеја у храму Светог Саве на Врачару, Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Иларион се сусрео у Патријаршији српској са председавајућим Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Високопреосвећеним Митрополитом дабробосанским г. Хризостомом. 
      Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода, Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован и крушевачки Давид; као и Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На данас одржаној седници Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, донета је одлука да патријарашке дужности преузима Свети Архијерејски Синод у складу са чланом 62 Устава Српске Православне Цркве, а да Светом Синоду до избора новог Патријаха српског председава Митрополит дабробосански г. Хризостом, наведено је у саопштењу за јавност Светог Архијерејског Синода.
       

      Животопис Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Хризостома (Јевића)    
      Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, Митрополит дабробосански рођен је 4. марта 1952. године у Вођеници код Босанског Петровца од родитеља Николе и мајке Росе, рођ. Радошевић.   Основну школу са одличним успјехом и примјерним владањем завршио је шк.1966/67.године.   Још као ученик основне школе јавно је исказао за оно вријеме ''непримјерену'' намјеру да ''учи за попа''. На питање: зашто је то изговорио пред наставником и ученицима, који су због тога прасли у смјех, врло често каже '' ни сам нисам знао зашто сам то рекао. Вјероватно је то била воља божија и призив божији''. Али, његова одлука да ''учи за попа'' наишла је на противљење у његовој породици, а што је резултирало једногодишњим паузирање у његовом редовном школовању.   Шк. 1968/69. године уписао се у петоразредну богословију у манастиру Крки, коју је са одличним успјехом окончао шк. 1973. године. Као ученик богословије био је активан у хорском пјевању и фолклорној секцији и другим манифестацијама које су тада биле актуелне у крчкој богословији. У петом разреду богословије испомагао је протојереју Марку Андровићу у вођењу хора богословије. Још као ученик 4. разреда богословије примио је монашки постриг. Замонашио га је блажене успомене владика Стефан Боца, далматински, а потом жички, на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице (Мале госпојине), 20. септембра 1971. године давши му на монашењу име Хризостом. У чин ђакона (јерођакона) рукоположен је на Крстовдан, 27. септембра 1971. године, а у чин презвитера (јеромонаха) у манастиру Крки, 10. јуна 1973. године. Рукоположио га је епископ далматински Стефан Боца.   Године 1973/74. године служио је војни рок у Краљеву у касарни на Јарчујаку из које је како сам каже ''врло често 'шмугнуо' у манастир Жичу''. И поред свих проблема које је као свештеник имао у ЈНА са великим задовољством се сјећа проведених тренутака у манастиру Жичи са блажене успомене владиком жичким Василијем који му је био и остао узор у сваком погледу, затим сусрета у манастиру Жичи са светим авом Јустином (Поповићем), проведеним сатима са жичким старцима данас већ покојним Доситејем и Герасимом, који су му били велика подршка у тим тешким војничким мјесецима.   1974. године након отслужења војног рока постављен је за секретара Црквеног суда у Епархији далматиснкој у Шибенику. Благословом владике Стефана уписао је ванредне студије теологије у Београду на Богословском факултету, али је због обавезе у епархији далматинској и парохији скрадинској коју је по показаној потреби опслуживао прекинуо ванредно студирање на Богословском факултету у Београду. Већ 1975. године Свети арх.синод га је на препоруку владике Стефана упутио на редовне студије теологије у Букурешт( Румунија), али тамо због политичких разлога (инфорбировска афера Дапчевић) никада није отишао. Благодарећи тој ''афери'' крајем јануару 1976. године владика Стефан га шаље у Солун, Грчку, ради учења грчког језика и припрема за успис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну. На теолошком богословском факултету у Солуну студира од 1976-1980.године. Дипломирао је са одличним успјехом Новембра мјесеца 1980.године. Године 1978. и 1979. у два наврата пратио је курсеве француског језика у Паризу, Француска.   За сво вријеме студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету гору Атонску и боравио на њој, прије свега у манастиру Хилендару и другим светогорским манастирма. Посебно је био духовно везан за старца Никанора (Савића), тадашњег првог епитропа Хилендарског и старца. Од њега је много научио а молитва старца Никанора била је да послије завршених студија остане у Хилендару. Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осјетио и прихватиои одмах по положеној заклетви на крају студија отишао је у Хилендар. Одлуком стараца манастира Хиленарада уписан је у монахологиј намастира Хиленрада и примио послушања ефимериоса (служашчег јероманаха) и секретара манастира за грчки језик. Међутим, због инсистирања тадашњег владике далматинског Николаја (блаженопочившег митропoлита дабробосанског) да се врати у манастир Крку и да буде наставник у тамошњој богословији почетком 1981.године јеромонах Хризостом се вратио у свој постриг манастир Крку у којој је од септембра 1981. до септембра 1991. године био наставник, васпитач, главни васпитач, манастирски економ, гостопримник, кустос новоотворене ризнице манастира Крупе (1987/88), администратор парохија: ђеврсачке, скрадиснке и брибирске и др.  
      23. маја 1991. године Свети архијерејски сабор изабаро га је за првог Епископа новокреиране (1990) епархије бихаћко-петровачке, а устоличен је одлуком Светог арх.синода 4. августа 1991. године у храму св. Саве у Дрвару из разлога што катедрални храм у Бос.Петровцу био у фази реконструкције. Административно епархију бихаћко-петровачку примио је 22. августа 1991.године од дотадашњег администратора епископа далматинског г.Николаја Мрђе.
      Дошао је на епархију буквално без игдје ичега и народским језиком речено ''голу ледину''. То га није обесхрабрило. Имао је вјеру у Бога и повјерење у своје епархиоте. На епархији бихаћко-петровачкој остао је пуне 22. године (1991- 2013). Оставља се историји и историчарима да изучавају и пишу шта се све дешавало у овом периоду његова живота, као и то шта је све преосвећени владика Хризостом учинио у овој епархији и под каквим условима и околностима.
      Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, дана 1. јуна 2013. године, на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи епископ бихаћко-петровачки Хризостом. Дана 13. јула 2013. године, Митрополит Хризостом устоличен је у Саборном храму Рођења пресвете Богородице у Бијељини. Чин устоличења обавио је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј. Устоличењу Митрополита Хризостома присуствовале су многе личности из јавног живота Републике Српске, епископи и свештенство многобројних епархија Српске православне цркве, као и представници других вјерских заједница.
      Његово Високопреосвештенство Митрополит Дабробосански Хризостом после четири године архипастирског рада у епархији зворничко- тузланској, Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ дана 24. маја 2017. године, изабран је за Митрополита дабробосанског.
      На трону Митрополита дабробосанских, новоизабрани Митрополит Хризостом наслиједио је блаженопочившег Митрополита Николаја.
      Устоличен је у трон митрополита дабробосанских 03.09.2017. године у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски Иринеј .Чин устоличења обавио је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј. Устоличењу Митрополита Хризостома присуствовале су многе личности из јавног живота, епископи и свештенство многобројних епархија Српске православне цркве и Грчке православне цркве, као и представници других вјерских заједница.
      Његово Високопреосвештенство Митрополит Хризостом је 61. по реду Архијереј на трону дабробосанких митрополита од оснивања Митрополије 1220. године коју је основао Св. Сава.
       
      Ризница литургијског богословља и живота: Митрополит дабробосански Хризостом до избора новог патријарха српског председава Светим Архијерејским Синодом
      BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM    

×
×
  • Креирај ново...