Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН
пре 4 минута, Жељко рече

Ово је јако добар спин или крајња наивност.

Može biti da je naivno, ali nekako podržavam tu ideju. Najiskrenije. 
P.S.
Spin nije, budi siguran.
 

пре 5 минута, Жељко рече

Наравно да ће се све свести на личне сујете, то је и главни узрок ових унутарсрпских црквених догађаја.

Toga se najviše bojim :(

пре 5 минута, Жељко рече

Ми смо као народ најбоље пролазили када у кључним моментима нисмо учествовали, на жалост нашу.

Amin, amin, amin

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Izvukao sam samo deo citata da ne pravim gužvu.

Pa da ti to objasnim malo "plastičnije" zbijajući šalu na svoj račun, pa evo ovako......

Zamisli da sam oženjen, a žena mi se "razbija" po komšiluku u celoj zgradi od 15 stanova.

I ja iz prizemlja slučajno doznam da se Perina žena sa petog sprata firca sa Mikom sa drugog sprata i onda dignem galamu po celoj zgradi da je Perina žena kurva, a moja se firca sa svih 15 stanara i ja ništa ne govorim.

Jel ti sad malo jasnije? default_0110_hahaha.gif

 

E, tako i mi.

Prvo se trebamo naučiti pristojnosti, kako ličnoj tako i državničkoj, tako i diplomatskoj, a osnovica toga jeste "Ne mešati se u tudje poslove, osim ako ti ne zatraže".

A to znači, ni lično, ni držanički, ni crkveno se ne mešati u tudje poslove jer to znači skandal.

 

Primer broj dva:

Ideš ulicom, primetiš momka i curu kako se svadjaju. Pridješ i istamburaš momka. 

Cura se okrene i istambura tebe da ne znaš gde si, jer si se bez poziva umešao.

To isto važi i po ovom pitanju.

 

Ako ti to nije jasno, ne znam kako drugačije da ti objasnim, a da zvuči pristojno.

Ово личи више на национализацију имовине, комшији отимају кућу и слиују жену, као сама је тражила, а ти се не мјешаш, а следећа су твоја дјеца.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 3 минута, msahost@live.com рече

Izvukao sam samo deo citata da ne pravim gužvu. :)
Pa da ti to objasnim malo "plastičnije" zbijajući šalu na svoj račun, pa evo ovako......
Zamisli da sam oženjen, a žena mi se "razbija" po komšiluku u celoj zgradi od 15 stanova.
I ja iz prizemlja slučajno doznam da se Perina žena sa petog sprata firca sa Mikom sa drugog sprata i onda dignem galamu po celoj zgradi da je Perina žena kurva, a moja se firca sa svih 15 stanara i ja ništa ne govorim.
Jel ti sad malo jasnije? :))

E, tako i mi.
Prvo se trebamo naučiti pristojnosti, kako ličnoj tako i državničkoj, tako i diplomatskoj, a osnovica toga jeste "Ne mešati se u tudje poslove, osim ako ti ne zatraže".
A to znači, ni lično, ni držanički, ni crkveno se ne mešati u tudje poslove jet to znači skandal.


Primer broj dva:
Ideš ulicom, primetiš momka i curu kako se svadjaju. Pridješ i istamburaš momka. 
Cura se okrene i istambura tebe da ne znaš gde si, jer si se bez poziva umešao.
To isto važi i po ovom pitanju. :)

Ako ti to nije jasno, ne znam kako drugačije da ti objasnim, a da zvuči pristojno.

Брате, ја сам слаб човјек у сваком случају. Пун мана и промашаја, али говорим искрено како сада мислим при пуној слободи и савести. Касно сам крштен и у Цркву сам ушао искрено. Не бих никада ушао у Цркву нити се крстио да милим да у Цркви има моје, твоје, Грчко, Руско итд. Зато и емотивно реагујем на то што ти Ана говорите. Ако вас добро схватам ви кажете да гледамо своја посла, али то би значило по мом мишљењу да Црква није једна, а ако није једна шта ће ми. Јел то значи да Символ вере лаж (…..у једно саборну и апостолску Цркву), тј. да је све политика. Не. Жао ми је. Каква смо ми Црква кад немамо солидарности бар на речима са страдалном браћом што каже Његош - Да има ко да зажали ко да би помого-

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 минут, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ово личи више на национализацију имовине, комшији отимају кућу и слиују жену, као сама је тражила, а ти се немјешаш, а следећа су твоја дјеца.

Pa i Perina i Mikina deca su u pitanju.
A po toj analogiji koju pominješ i sa kojom se slažem, moja su deca već u propasti jer više obraćam pažnju na tudju nego na svoju.
Da sam bio pametan, ne bih dozvolio da se moja žena i deca upropaste, a upravo, mešajući se u tudje poslove, to sam sebi dozvolio jer se NISAM mešao u svoje poslove.
I ako nisi hteo, ipak si priznao da sam u pravu pišući ovakav komentar. Drago mi je da si to razumeo. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Осим тога признајући право Фанару да на овакав начин даје аутокефалије Грци су изгубили себе и ушли у еклисиолошку јерес. Тако да дижући глас против такве праксе помажемо и Грцима. На страну што и Москва има своје империјалне трипове неспојиве са православљем.
(Православље и римско право су у хармонији, а правосље и империјална свјест неспојиви)

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 23 минута, msahost@live.com рече

Izvukao sam samo deo citata da ne pravim gužvu. :)
Pa da ti to objasnim malo "plastičnije" zbijajući šalu na svoj račun, pa evo ovako......
Zamisli da sam oženjen, a žena mi se "razbija" po komšiluku u celoj zgradi od 15 stanova.
I ja iz prizemlja slučajno doznam da se Perina žena sa petog sprata firca sa Mikom sa drugog sprata i onda dignem galamu po celoj zgradi da je Perina žena kurva, a moja se firca sa svih 15 stanara i ja ništa ne govorim.
Jel ti sad malo jasnije? :))

E, tako i mi.
Prvo se trebamo naučiti pristojnosti, kako ličnoj tako i državničkoj, tako i diplomatskoj, a osnovica toga jeste "Ne mešati se u tudje poslove, osim ako ti ne zatraže".
A to znači, ni lično, ni držanički, ni crkveno se ne mešati u tudje poslove jer to znači skandal.


Primer broj dva:
Ideš ulicom, primetiš momka i curu kako se svadjaju. Pridješ i istamburaš momka. 
Cura se okrene i istambura tebe da ne znaš gde si, jer si se bez poziva umešao.
To isto važi i po ovom pitanju. :)

Ako ti to nije jasno, ne znam kako drugačije da ti objasnim, a da zvuči pristojno.

Брате аналогија је следећа Идеш улицом и видиш једног снажног како крвнички  удара другог на правди Бога. Видиш да и други виде, али се праве да не виде. Ти си слаб, али ти савест не допушта да ништа не подузмеш. Па почнеш да вичеш -  неправда, стани, полиција итд -. Онда дође један брат па ти каже шути пусти није то твоја ствар, а ти знаш не само да је то неправедно него насилник ако му прође сутра тебе може да гази.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Pa i Perina i Mikina deca su u pitanju. A po toj analogiji koju pominješ i sa kojom se slažem, moja su deca već u propasti jer više obraćam pažnju na tudju nego na svoju. Da sam bio pametan, ne bih dozvolio da se moja žena i deca upropaste, a upravo, mešajući se u tudje poslove, to sam sebi dozvolio jer se NISAM mešao u svoje poslove. I ako nisi hteo, ipak si priznao da sam u pravu pišući ovakav komentar. Drago mi je da si to razumeo. 

 

 

 

Извини глуп сам, све су ми Цркве моје засад.Ти се играш наивне логике јер си већ унапријед одвојио Цркве, па као браниш само своју.  Уз дужно поштовање сваког поретка, тиче ме се и Украјина, Цариград и Света Гора, али ниси ти глуп него се правиш, ал пази често се деси да онај ко се направи и остане такав.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 26 минута, Рисбо рече

Ако вас добро схватам ви кажете да гледамо своја посла

Iskreno brate moj u Hristu, kazaću ti ono što mislim, a to znaju i oni koji me lično poznaju sa ovog foruma.
Meni nije ni važno ni bitno kada si se krstio, kada si ušao u Crkvu Hristovu i da li si ušao. Ali mi je jako bitno da je neko dobar čovek po samoj definiciji "dobrog čoveka".
Ne zanima me ni da li neko posti li ne, ni da li neko ispunjava sve Trebe kako Crkva nalaže, ništa od toga, ali me zanima opet, da li je neko dobar čovek ili ne.
Na ovom svetu NE POSTIJI takav kantar koji će izmeriti tvoju ili moju ili bilo čiju VERU. I zato niti mogu, niti hoću, niti sudim o bilo čijoj veri. Toga nema ni u jednom mom pisaniju. Drugačije razmišljam po tom pitanju. Onaj gore će svakome od nas u nekom vremenu dati platu koju svako zaslužuje.
Ali što se tiče pragmatičnih pitanja, tu je priča sasvim drugačija i nikada, ali nikada ne mešam DUHOVNO sa pragmatičnim.
Pa tako i ovaj tvoj CITAT.
Ne, nije baš bukvalno i banalno tako kako si rekako.
Stvar je daleko komplikovanija i nije to dešavanje sadašnje, trenutačno,. već vuče za sobom mnoga dešavanja iz prošlosti, vuče dešavanja koja nemaju veze sa duhovnošću već sa ličnim ambicijama, ljudskom sujetom i egom, vuče mnogo toga negativnog, pa i onog što se radilo ili radi "ispod žita", tajno ili pod nečijim pritiskom, ucenama ovakvim i onakvim.
Mnogo godina se bavim "crkvenim" temama da bih sebi dozvolio bilo kakvo banalizovanje ili bukavlizovanje situacijue. Mnogo toga i znam što običan čovek i ne zna (milim te da ne shvatiš pogrešno i uvredljivo jer imam neke izvore i informacije koje drugi nemaju, a ne mogu reći šta i kako jer me vežu i obaveze i data reč).
Ništa ne pišem na ličnoj osnovi, protiv ovog ili onog, a veoma retko iznosim lično mišljenje, a i to kada radim, naglasim da je "lično". 
Samo analiziram i zaključujem na osnovu meni dostupnih informacija i na osnovu reagovanja drugih, relevantnih ili nerelavntnih faktora-učesnika.
Ponavljam, oni koji me znaju, znaju i šta i zašto pišem, kao što kod drugih to može izgledati zbunjujuće ili pak izraz ličnog zadovoljstva ili nezadovoljstva.
I tu se zna stvoriti neki nepotreban animozitet. 
Vidiš, slažem se sa nekim komentarima bez pogovora pisanih i od ljudi sa kojima se privatno ne trpim, ali ako su i kada su u pravu, ja ću se sa njima bespogovorno složiti. Kada su u pravu, u pravu su pa neka se ceo svet okrene. A ako mi i najbolji prijatelj nije u pravu, reći ću da nije, makar mi lično zamerio.
Eto, praštaj, ali bih vleo da si razumeo ovo pisanije. :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 13 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Православље и римско право су у хармонији, а правосље и империјална свјест неспојиви

Sa ovim bi se već mogao složiti. Dobio si lajk :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 9 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

јер си већ унапријед одвојио Цркве, па као браниш само своју

Sa ovim se ne mogu složiti, ali ja nisam kriv što nemaš sreće u razmišljanju, a i veoma siloš psiholog. :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 4 минута, msahost@live.com рече

Iskreno brate moj u Hristu, kazaću ti ono što mislim, a to znaju i oni koji me lično poznaju sa ovog foruma.
Meni nije ni važno ni bitno kada si se krstio, kada si ušao u Crkvu hristovu i da li si ušao. Ali mi je bjako bitno da je neko dobar čovek po samoj definiciji "dobrog čoveka".
Ne zanima me ni da li neko posti li ne, ni da li neko ispunjava sve Trebe kako Crkva nalaže, ništa od toga, ali me zanima opet, da li je neko dobar čovek ili ne.
Na ovom svetu NE POSTIJI takav kantar koji će izmeriti tvoju ili moju ili bilo čiju VERU. I zato niti mogu, niti hoću, niti sudim o bilo čijoj veri. Toga nema ni u jednom mom pisaniju. Drugačije razmišljam po tom pitanju. Onaj gore će svakome od nas u nekom vremenu dati platu koju svako zaslužuje.
Ali što se tiče pragmatičnih pitanja, tu je priča sasvim drugačija i nikada, ali nikada ne mešam DUHOVNO sa pragmatičnim.
Pa tako i ovaj tvoj CITAT.
Ne, nije baš bukvalno i banalno tako kako si rekako.
Stvar je daleko komplikovanija i nije to dešavanje sadašnje, trenutačno,. već vuče za sobom mnoga dešavanja iz prošlosti, vuče dešavanja koja nemaju veze sa duhovnošću već sa ličnim ambicijama, ljudskom sujetom i egom, vuče mnogo toga negativnog, pa i onog što se radilo ili radi "ispod žita", tajno ili po nečijim pritiskom, ucenama ovakvim i onakvim.
Mnogo godina se bavim "crkvenim" temama da bih sebi dozvolio bilo kakvi banalizovanje ili bukavlizovanje situacijue. Mnogo toga i znam što običan čovek i ne zna (milim te da ne shvatiš pogrešno i uvredljivo jer imam neke izvore i informacije koje drugi nemaju, a ne mogu reći šta i kako jer me vežu i obaveze i data reč).
Ništa ne pišem na ličnoj osnovi, protiv ovog ili onog, a veoma retko iznosim lično mišljenje, a i to kada radim, naglasim da je "lično". 
Samo analiziram i zaključujem na osnovu meni dostupnih informacija i na osnovu reagovanja drugih, relevantnih ili nerelavntnih faktora-učesnika.
Ponavljam, oni koji me znaju, znaju i šta i zašto pišem, kao što kod drugih to može izgledati zbunjujuće ili pak izraz ličnog zadovoljstva ili nezadovoljstva.
I tu se zna stvoriti neki nepotreban animozitet. 
Vidiš, slažem se sa nekim komentarima bez pogovora pisanih i od ljudi sa kojima se privatno ne trpim, ali ako su i kada su u pravu, ja ću se sa njima bespogovorno složiti. Kada su u pravu, u pravu su pa neka se ceo svet okrene. A ako mi i najbolji prijatelj nije u pravu, reći ću da nije, makar mi lično zamerio.
Eto, praštaj, ali bih vleo da si razumeo ovo pisanije. :)

Брате, на основу информација које имам, углавном из јавних извора информисања као и са овог форума ово је моје мишљење. Надам се да ако смо довољно искрени да нас Бог неће оставити у мраку незнања. Твоју поруку схватам као упозорење да ствари нису онакве какве изгледају на површини. Можда је и тако али као што рекох у првој реченици за сада ствари видим на овај начин. Свако добро.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 минут, Рисбо рече

Твоју поруку схватам као упозорење да ствари нису онакве какве изгледају на површини

Amin za ovo.
Tako i jeste, a to sam napisao nekoliko puta ovde. 
Naravno da nikome niti zameram niti sam ikada kome zamerio na mišljenju. 
Kako ja pišem, svako može pisati i niko nema nikakvog prava da bilo kome zameri bilo šta.
Svi mi mislimo svaki na svoj način i možemo se tu slagati ili ne slagati i tu nema mesta nikakvom zameranju,
Kod mene je tako. Kako je kod drugih, nemam pojma.
Nikoga ne ponižavam u mišljenju, nikoga ne vredjam i jedino tu mogu malo zameriti, a i to je veoma retko. :)
Da si mi živ  zdrav prijatelju, sve najbolje od srca :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 сат, ana čarnojević рече

@msahost@live.com 

mislim da se najvise galami ovde na forumu. ovde se najvise patnje za Pravoslavnom bracom u Ukrajiji izlilo u tastature.

a to da ne mozemo da sacuvamo Kosovo a branimo Vascelo  Pravoslavlje to cu da istetoviram na ramenu, da ne zaboravim...ta ti je zlatna.

Нажалост неки не могу ни да оду на Косово у најважнијем дану прославе 8 векова наше цркве... а камоли да га бране...  као важнији су нам проблеми на глобалном плану, више жалимо напаћене Укре, него наше напаћене на КиМ, или  су, нам , ипак, најважнији лични проблеми и размирице, па њих као издижемо у васељену...  лакше је, ваљда... :( 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Слично се може рећи да неки иду на Косово не због напаћених него због саморекламе. Јако је глупо спомињати такве ствари.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Никшићани у никад већем броју вечерас су учествовали у молебану и литији за одбрану православних светиња коју су предводили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ Каракаса и Јужне Америке Руске заграничне цркве г. Јован. Према појединим процјенама, у литији је учествовало преко педесет хиљада вјерника. Раније данас многи од њих су дошли у молитвеном входу из манастира Острога и из Голије.     На централном градском тргу десетинама хиљада учесника овог молитвеног сабрања обратио се Митрополит Амфилохије ријечима да је глас народа глас Божији и да се управо тај народ сабира ових дана у Црној Гори.   „Огањ вјере, огањ љубави, огањ правде, правдољубља се распламсао, пепео се размакао и ево огањ Божије вјере и народ Божији је заблистао у Црној Гори. Прошао сам овај свијет, оваквог народа нећете наћи ни на сјеверу, ни на југу, ни на истоку, ни на западу. Овај народ који не да светиње, чува образ, душу и постаје истински Божији народ који се темељи на стеги Светог Петра Цетињског, на његовом закону“, казао је Владика Амфилохије.   Намјесто, казао је Митрополит црногорско-приморски, да се вратимо законима Светог Петра, законику књаза Данила, Богишићевом законику који је правио нормалну разлику између имовине црквене и државне и краљевске породице, данас се доносе закони који су наставак отимања имовине.   „Овај закон који је сад донијет је закон који се родио из братоубилаштва и богоубилаштва. Велики је Божији дар да се пробудио народ који није изгубио душу, образ и осјећање за светињу. Народ Божији кад проговори, то је ријеч истине и правде. Било би много значајно да закони који су донесе на духу братоубилаштва и богоубилаштва , што прије буду уклоњени“,  рекао је Митрополит Амфилохије.   Казао је да многи људи, који су гласали за оне који доносе законе, не би гласали за њих да су знали да ће доносити овакве законе.   „Они би требали да виде овај народ. Ако су народна власт, морала би та власт да чује глас народа. Надамо се да ће и ови који су доносили безакони закон, да ће тај закон уклонити да спасу образ Црне Горе, Владе Црне Горе, образ предсједника Црне Горе, образ ове државе. Образ Црне Горе је битнији од свега“, поручио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у храму Сретења Господњег у Берима код Подгорице, метоху манастира Михољска Превлака.       Пред почетак Литургије, Владика је освештао храмовни фрескопис.   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да је Сретење Господње чудесни догађај, јер је то сретење Симеона Богопримца с Њим, са живим Господом од Дјеве рођеним.   „Симеон Богопримац је тада изговорио оне ријечи које и ми непрекидно понављамо: Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, јер видјеше очи моје спасење Твоје које си припремио пред лицем свих народа, свјетлост на посвећење незнабожаца, на славу народа Твога Израиља“, рекао је он.   Додао је да је Симеон Богопримац био први од људи који је доживио и осјетио тајну доласка Христа, Сина Божијега у овај свијет и сретење са Њим.   „Овај догађај нам, уствари, открива велику и најсветију тајну сретења између Бога и човјека, Бога и човјечанства, Бога и овога свијета. Кроз Симеона Богопримца сва творевина Божја прима у своје наручје Христа Господа, поготово људски род га прима у своје наручје. Људски род постаје Богопримац“, објаснио је Владика Амфилохије.   Нагласио је да је сваки храм мјесто гдје се догађа сретење са Господом.   „И ми данас се овдје сретамо са Господом и примамо Господа у своје наручје, у своје срце, свој ум, у своју душу“, закључио је Митрополит Амфилохије.   Након светог причешћа благосиљан је славски колач.   Владика је на крају рекао да је данас и дан рођења предсједника Црне Горе Мила Ђукановића.   „Да се помолимо Богу да се, као што се срео рођењем са овом земљом и са својом мајком и оцем, и он срете као Симеон Богопримац са Господом да би могао на крају свога живота да и он изговори оне ријечи: Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, јер видјеше очи моје спасење Твоје, које си припремио пред лицем свих људи, свјетлост на просвећење незнабошцима у славу народа Твога Израиља“, рекао је Владика.   Рекао је да су сви људи призвани да се срету са Господом.   „Без тога сусрета земаљски живот је нула и ништа не представља, без обзира какав положај човјек имао овдје на овој земљи. Дај Боже да Господ просвијетли и све наше људе у Црној Гори свјетлошћу истине своје и богопознања, да се сви који се у њој рађају, и шире од ње, срету са живим Господом, да се просвијетле свјетлошћу истине Божје, Бога љубави, да би онда Божанском љубављу вољели и овај свијет и све људе и да би завољели живога и вјечнога Бога“, поручио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      “Ако нам је допуштено, или чак ако смо подстакнути да у нашој култури мислимо о истинској личности (персоналности) у људској егзистенцији и да се надамо у њу, ми то изнад свега дугујемо хришћанској мисли коју је дала Кападокија у четвртом веку Хришћанства. Кападокијски Оци су развили и у наслеђе нам оставили појам Бога који постоји као заједница слободне љубави из које израњају, појављују се, јединствени, незаменљиви и непоновљиви идентитети, тј. истинске личности у апсолутном онтолошком смислу. Тиме се хтело рећи, тј. подразумевало се, да је човек „слика“ оваквога Бога. Не постоји виша и потпунија антропологија него што је ова антропологија истинске и потпуне личности.   Савремени човек у целини има тенденцију да о антропологији личности, персоналитета, мисли високо, али опште и широко распрострањене претпоставке о томе шта је личност нису никако сагласне са оним што смо видели да произлази из проучавања хришћанске мисли Кападокијских Отаца. Када кажемо „личност“, већина од нас данас подразумева индивидуу. То схватање иде уназад све до Августина и посебно до Боетија, у петом веку после Христа, који је дефинисао личност као индивидуалну природу обдарену разумношћу и свешћу. Кроз целокупну историју западне мисли изједначавање личности са мислећом, самосвесном индивидуом водило је култури у којој је мислећа индивидуа постала највиши појам у антропологији. То није оно што је произлазило из хришћанске мисли Кападокијских Отаца. Из проучавања њихове мисли излази да је пре обратно. Јер, према њој, истинска личност се рађа не из човекове индивидуалистичке изолације од других него из љубави и односа са другима, из заједнице. Не можемо бити личности у себичној интроспективној изолацији. Једино љубав, слободна љубав, неусловљена природним нужностима, може родити личност, ипостас. Ово је истинито учење о Богу, чије је биће, како су то увидели Кападокијски Оци, конституисано и „ипостазирано“ слободним догађајем љубави узрокованим слободном личношћу која воли, тј. Оцем, а не нужношћу Божанске природе. Ово је такође тачно и о човеку, који је призван да упражњава своју слободу као љубав и своју љубав као слободу, и да се тако покаже, пројави се, као „слика Божија“. У наше време западни философи су чинили различите покушаје да би кориговали традиционално западно изједначавање „личности“ са „индивидуом“. Сусрет Хришћанства са другим религијама, као што је будизам, приморао је људе да поново размотре ово традиционално индивидуалистичко схватање личности, персоналитета. Отуда је сада можда најпогодније време да се вратимо дубљем проучавању и правилнијем разумевању плодова хришћанске мисли изнедрених у Кападокији у четвртом веку, од којих је несумњиво најважнија идеја личности, онакве какву су је Кападокијски Оци сагледали и развили.“ Митрополит Јован (Зизјулас)   Извор: Епархија жичка
      View full Странице
    • Од Логос,
      “Ако нам је допуштено, или чак ако смо подстакнути да у нашој култури мислимо о истинској личности (персоналности) у људској егзистенцији и да се надамо у њу, ми то изнад свега дугујемо хришћанској мисли коју је дала Кападокија у четвртом веку Хришћанства. Кападокијски Оци су развили и у наслеђе нам оставили појам Бога који постоји као заједница слободне љубави из које израњају, појављују се, јединствени, незаменљиви и непоновљиви идентитети, тј. истинске личности у апсолутном онтолошком смислу. Тиме се хтело рећи, тј. подразумевало се, да је човек „слика“ оваквога Бога. Не постоји виша и потпунија антропологија него што је ова антропологија истинске и потпуне личности.   Савремени човек у целини има тенденцију да о антропологији личности, персоналитета, мисли високо, али опште и широко распрострањене претпоставке о томе шта је личност нису никако сагласне са оним што смо видели да произлази из проучавања хришћанске мисли Кападокијских Отаца. Када кажемо „личност“, већина од нас данас подразумева индивидуу. То схватање иде уназад све до Августина и посебно до Боетија, у петом веку после Христа, који је дефинисао личност као индивидуалну природу обдарену разумношћу и свешћу. Кроз целокупну историју западне мисли изједначавање личности са мислећом, самосвесном индивидуом водило је култури у којој је мислећа индивидуа постала највиши појам у антропологији. То није оно што је произлазило из хришћанске мисли Кападокијских Отаца. Из проучавања њихове мисли излази да је пре обратно. Јер, према њој, истинска личност се рађа не из човекове индивидуалистичке изолације од других него из љубави и односа са другима, из заједнице. Не можемо бити личности у себичној интроспективној изолацији. Једино љубав, слободна љубав, неусловљена природним нужностима, може родити личност, ипостас. Ово је истинито учење о Богу, чије је биће, како су то увидели Кападокијски Оци, конституисано и „ипостазирано“ слободним догађајем љубави узрокованим слободном личношћу која воли, тј. Оцем, а не нужношћу Божанске природе. Ово је такође тачно и о човеку, који је призван да упражњава своју слободу као љубав и своју љубав као слободу, и да се тако покаже, пројави се, као „слика Божија“. У наше време западни философи су чинили различите покушаје да би кориговали традиционално западно изједначавање „личности“ са „индивидуом“. Сусрет Хришћанства са другим религијама, као што је будизам, приморао је људе да поново размотре ово традиционално индивидуалистичко схватање личности, персоналитета. Отуда је сада можда најпогодније време да се вратимо дубљем проучавању и правилнијем разумевању плодова хришћанске мисли изнедрених у Кападокији у четвртом веку, од којих је несумњиво најважнија идеја личности, онакве какву су је Кападокијски Оци сагледали и развили.“ Митрополит Јован (Зизјулас)   Извор: Епархија жичка
×
×
  • Креирај ново...