Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 4 минута, Жељко рече

Ово је јако добар спин или крајња наивност.

Može biti da je naivno, ali nekako podržavam tu ideju. Najiskrenije. 
P.S.
Spin nije, budi siguran.
 

пре 5 минута, Жељко рече

Наравно да ће се све свести на личне сујете, то је и главни узрок ових унутарсрпских црквених догађаја.

Toga se najviše bojim :(

пре 5 минута, Жељко рече

Ми смо као народ најбоље пролазили када у кључним моментима нисмо учествовали, на жалост нашу.

Amin, amin, amin

Share this post


Link to post
Share on other sites
Izvukao sam samo deo citata da ne pravim gužvu.

Pa da ti to objasnim malo "plastičnije" zbijajući šalu na svoj račun, pa evo ovako......

Zamisli da sam oženjen, a žena mi se "razbija" po komšiluku u celoj zgradi od 15 stanova.

I ja iz prizemlja slučajno doznam da se Perina žena sa petog sprata firca sa Mikom sa drugog sprata i onda dignem galamu po celoj zgradi da je Perina žena kurva, a moja se firca sa svih 15 stanara i ja ništa ne govorim.

Jel ti sad malo jasnije? default_0110_hahaha.gif

 

E, tako i mi.

Prvo se trebamo naučiti pristojnosti, kako ličnoj tako i državničkoj, tako i diplomatskoj, a osnovica toga jeste "Ne mešati se u tudje poslove, osim ako ti ne zatraže".

A to znači, ni lično, ni držanički, ni crkveno se ne mešati u tudje poslove jer to znači skandal.

 

Primer broj dva:

Ideš ulicom, primetiš momka i curu kako se svadjaju. Pridješ i istamburaš momka. 

Cura se okrene i istambura tebe da ne znaš gde si, jer si se bez poziva umešao.

To isto važi i po ovom pitanju.

 

Ako ti to nije jasno, ne znam kako drugačije da ti objasnim, a da zvuči pristojno.

Ово личи више на национализацију имовине, комшији отимају кућу и слиују жену, као сама је тражила, а ти се не мјешаш, а следећа су твоја дјеца.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, msahost@live.com рече

Izvukao sam samo deo citata da ne pravim gužvu. :)
Pa da ti to objasnim malo "plastičnije" zbijajući šalu na svoj račun, pa evo ovako......
Zamisli da sam oženjen, a žena mi se "razbija" po komšiluku u celoj zgradi od 15 stanova.
I ja iz prizemlja slučajno doznam da se Perina žena sa petog sprata firca sa Mikom sa drugog sprata i onda dignem galamu po celoj zgradi da je Perina žena kurva, a moja se firca sa svih 15 stanara i ja ništa ne govorim.
Jel ti sad malo jasnije? :))

E, tako i mi.
Prvo se trebamo naučiti pristojnosti, kako ličnoj tako i državničkoj, tako i diplomatskoj, a osnovica toga jeste "Ne mešati se u tudje poslove, osim ako ti ne zatraže".
A to znači, ni lično, ni držanički, ni crkveno se ne mešati u tudje poslove jet to znači skandal.


Primer broj dva:
Ideš ulicom, primetiš momka i curu kako se svadjaju. Pridješ i istamburaš momka. 
Cura se okrene i istambura tebe da ne znaš gde si, jer si se bez poziva umešao.
To isto važi i po ovom pitanju. :)

Ako ti to nije jasno, ne znam kako drugačije da ti objasnim, a da zvuči pristojno.

Брате, ја сам слаб човјек у сваком случају. Пун мана и промашаја, али говорим искрено како сада мислим при пуној слободи и савести. Касно сам крштен и у Цркву сам ушао искрено. Не бих никада ушао у Цркву нити се крстио да милим да у Цркви има моје, твоје, Грчко, Руско итд. Зато и емотивно реагујем на то што ти Ана говорите. Ако вас добро схватам ви кажете да гледамо своја посла, али то би значило по мом мишљењу да Црква није једна, а ако није једна шта ће ми. Јел то значи да Символ вере лаж (…..у једно саборну и апостолску Цркву), тј. да је све политика. Не. Жао ми је. Каква смо ми Црква кад немамо солидарности бар на речима са страдалном браћом што каже Његош - Да има ко да зажали ко да би помого-

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ово личи више на национализацију имовине, комшији отимају кућу и слиују жену, као сама је тражила, а ти се немјешаш, а следећа су твоја дјеца.

Pa i Perina i Mikina deca su u pitanju.
A po toj analogiji koju pominješ i sa kojom se slažem, moja su deca već u propasti jer više obraćam pažnju na tudju nego na svoju.
Da sam bio pametan, ne bih dozvolio da se moja žena i deca upropaste, a upravo, mešajući se u tudje poslove, to sam sebi dozvolio jer se NISAM mešao u svoje poslove.
I ako nisi hteo, ipak si priznao da sam u pravu pišući ovakav komentar. Drago mi je da si to razumeo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Осим тога признајући право Фанару да на овакав начин даје аутокефалије Грци су изгубили себе и ушли у еклисиолошку јерес. Тако да дижући глас против такве праксе помажемо и Грцима. На страну што и Москва има своје империјалне трипове неспојиве са православљем.
(Православље и римско право су у хармонији, а правосље и империјална свјест неспојиви)

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, msahost@live.com рече

Izvukao sam samo deo citata da ne pravim gužvu. :)
Pa da ti to objasnim malo "plastičnije" zbijajući šalu na svoj račun, pa evo ovako......
Zamisli da sam oženjen, a žena mi se "razbija" po komšiluku u celoj zgradi od 15 stanova.
I ja iz prizemlja slučajno doznam da se Perina žena sa petog sprata firca sa Mikom sa drugog sprata i onda dignem galamu po celoj zgradi da je Perina žena kurva, a moja se firca sa svih 15 stanara i ja ništa ne govorim.
Jel ti sad malo jasnije? :))

E, tako i mi.
Prvo se trebamo naučiti pristojnosti, kako ličnoj tako i državničkoj, tako i diplomatskoj, a osnovica toga jeste "Ne mešati se u tudje poslove, osim ako ti ne zatraže".
A to znači, ni lično, ni držanički, ni crkveno se ne mešati u tudje poslove jer to znači skandal.


Primer broj dva:
Ideš ulicom, primetiš momka i curu kako se svadjaju. Pridješ i istamburaš momka. 
Cura se okrene i istambura tebe da ne znaš gde si, jer si se bez poziva umešao.
To isto važi i po ovom pitanju. :)

Ako ti to nije jasno, ne znam kako drugačije da ti objasnim, a da zvuči pristojno.

Брате аналогија је следећа Идеш улицом и видиш једног снажног како крвнички  удара другог на правди Бога. Видиш да и други виде, али се праве да не виде. Ти си слаб, али ти савест не допушта да ништа не подузмеш. Па почнеш да вичеш -  неправда, стани, полиција итд -. Онда дође један брат па ти каже шути пусти није то твоја ствар, а ти знаш не само да је то неправедно него насилник ако му прође сутра тебе може да гази.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Pa i Perina i Mikina deca su u pitanju. A po toj analogiji koju pominješ i sa kojom se slažem, moja su deca već u propasti jer više obraćam pažnju na tudju nego na svoju. Da sam bio pametan, ne bih dozvolio da se moja žena i deca upropaste, a upravo, mešajući se u tudje poslove, to sam sebi dozvolio jer se NISAM mešao u svoje poslove. I ako nisi hteo, ipak si priznao da sam u pravu pišući ovakav komentar. Drago mi je da si to razumeo. 

 

 

 

Извини глуп сам, све су ми Цркве моје засад.Ти се играш наивне логике јер си већ унапријед одвојио Цркве, па као браниш само своју.  Уз дужно поштовање сваког поретка, тиче ме се и Украјина, Цариград и Света Гора, али ниси ти глуп него се правиш, ал пази често се деси да онај ко се направи и остане такав.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Рисбо рече

Ако вас добро схватам ви кажете да гледамо своја посла

Iskreno brate moj u Hristu, kazaću ti ono što mislim, a to znaju i oni koji me lično poznaju sa ovog foruma.
Meni nije ni važno ni bitno kada si se krstio, kada si ušao u Crkvu Hristovu i da li si ušao. Ali mi je jako bitno da je neko dobar čovek po samoj definiciji "dobrog čoveka".
Ne zanima me ni da li neko posti li ne, ni da li neko ispunjava sve Trebe kako Crkva nalaže, ništa od toga, ali me zanima opet, da li je neko dobar čovek ili ne.
Na ovom svetu NE POSTIJI takav kantar koji će izmeriti tvoju ili moju ili bilo čiju VERU. I zato niti mogu, niti hoću, niti sudim o bilo čijoj veri. Toga nema ni u jednom mom pisaniju. Drugačije razmišljam po tom pitanju. Onaj gore će svakome od nas u nekom vremenu dati platu koju svako zaslužuje.
Ali što se tiče pragmatičnih pitanja, tu je priča sasvim drugačija i nikada, ali nikada ne mešam DUHOVNO sa pragmatičnim.
Pa tako i ovaj tvoj CITAT.
Ne, nije baš bukvalno i banalno tako kako si rekako.
Stvar je daleko komplikovanija i nije to dešavanje sadašnje, trenutačno,. već vuče za sobom mnoga dešavanja iz prošlosti, vuče dešavanja koja nemaju veze sa duhovnošću već sa ličnim ambicijama, ljudskom sujetom i egom, vuče mnogo toga negativnog, pa i onog što se radilo ili radi "ispod žita", tajno ili pod nečijim pritiskom, ucenama ovakvim i onakvim.
Mnogo godina se bavim "crkvenim" temama da bih sebi dozvolio bilo kakvo banalizovanje ili bukavlizovanje situacijue. Mnogo toga i znam što običan čovek i ne zna (milim te da ne shvatiš pogrešno i uvredljivo jer imam neke izvore i informacije koje drugi nemaju, a ne mogu reći šta i kako jer me vežu i obaveze i data reč).
Ništa ne pišem na ličnoj osnovi, protiv ovog ili onog, a veoma retko iznosim lično mišljenje, a i to kada radim, naglasim da je "lično". 
Samo analiziram i zaključujem na osnovu meni dostupnih informacija i na osnovu reagovanja drugih, relevantnih ili nerelavntnih faktora-učesnika.
Ponavljam, oni koji me znaju, znaju i šta i zašto pišem, kao što kod drugih to može izgledati zbunjujuće ili pak izraz ličnog zadovoljstva ili nezadovoljstva.
I tu se zna stvoriti neki nepotreban animozitet. 
Vidiš, slažem se sa nekim komentarima bez pogovora pisanih i od ljudi sa kojima se privatno ne trpim, ali ako su i kada su u pravu, ja ću se sa njima bespogovorno složiti. Kada su u pravu, u pravu su pa neka se ceo svet okrene. A ako mi i najbolji prijatelj nije u pravu, reći ću da nije, makar mi lično zamerio.
Eto, praštaj, ali bih vleo da si razumeo ovo pisanije. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Православље и римско право су у хармонији, а правосље и империјална свјест неспојиви

Sa ovim bi se već mogao složiti. Dobio si lajk :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

јер си већ унапријед одвојио Цркве, па као браниш само своју

Sa ovim se ne mogu složiti, ali ja nisam kriv što nemaš sreće u razmišljanju, a i veoma siloš psiholog. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, msahost@live.com рече

Iskreno brate moj u Hristu, kazaću ti ono što mislim, a to znaju i oni koji me lično poznaju sa ovog foruma.
Meni nije ni važno ni bitno kada si se krstio, kada si ušao u Crkvu hristovu i da li si ušao. Ali mi je bjako bitno da je neko dobar čovek po samoj definiciji "dobrog čoveka".
Ne zanima me ni da li neko posti li ne, ni da li neko ispunjava sve Trebe kako Crkva nalaže, ništa od toga, ali me zanima opet, da li je neko dobar čovek ili ne.
Na ovom svetu NE POSTIJI takav kantar koji će izmeriti tvoju ili moju ili bilo čiju VERU. I zato niti mogu, niti hoću, niti sudim o bilo čijoj veri. Toga nema ni u jednom mom pisaniju. Drugačije razmišljam po tom pitanju. Onaj gore će svakome od nas u nekom vremenu dati platu koju svako zaslužuje.
Ali što se tiče pragmatičnih pitanja, tu je priča sasvim drugačija i nikada, ali nikada ne mešam DUHOVNO sa pragmatičnim.
Pa tako i ovaj tvoj CITAT.
Ne, nije baš bukvalno i banalno tako kako si rekako.
Stvar je daleko komplikovanija i nije to dešavanje sadašnje, trenutačno,. već vuče za sobom mnoga dešavanja iz prošlosti, vuče dešavanja koja nemaju veze sa duhovnošću već sa ličnim ambicijama, ljudskom sujetom i egom, vuče mnogo toga negativnog, pa i onog što se radilo ili radi "ispod žita", tajno ili po nečijim pritiskom, ucenama ovakvim i onakvim.
Mnogo godina se bavim "crkvenim" temama da bih sebi dozvolio bilo kakvi banalizovanje ili bukavlizovanje situacijue. Mnogo toga i znam što običan čovek i ne zna (milim te da ne shvatiš pogrešno i uvredljivo jer imam neke izvore i informacije koje drugi nemaju, a ne mogu reći šta i kako jer me vežu i obaveze i data reč).
Ništa ne pišem na ličnoj osnovi, protiv ovog ili onog, a veoma retko iznosim lično mišljenje, a i to kada radim, naglasim da je "lično". 
Samo analiziram i zaključujem na osnovu meni dostupnih informacija i na osnovu reagovanja drugih, relevantnih ili nerelavntnih faktora-učesnika.
Ponavljam, oni koji me znaju, znaju i šta i zašto pišem, kao što kod drugih to može izgledati zbunjujuće ili pak izraz ličnog zadovoljstva ili nezadovoljstva.
I tu se zna stvoriti neki nepotreban animozitet. 
Vidiš, slažem se sa nekim komentarima bez pogovora pisanih i od ljudi sa kojima se privatno ne trpim, ali ako su i kada su u pravu, ja ću se sa njima bespogovorno složiti. Kada su u pravu, u pravu su pa neka se ceo svet okrene. A ako mi i najbolji prijatelj nije u pravu, reći ću da nije, makar mi lično zamerio.
Eto, praštaj, ali bih vleo da si razumeo ovo pisanije. :)

Брате, на основу информација које имам, углавном из јавних извора информисања као и са овог форума ово је моје мишљење. Надам се да ако смо довољно искрени да нас Бог неће оставити у мраку незнања. Твоју поруку схватам као упозорење да ствари нису онакве какве изгледају на површини. Можда је и тако али као што рекох у првој реченици за сада ствари видим на овај начин. Свако добро.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Рисбо рече

Твоју поруку схватам као упозорење да ствари нису онакве какве изгледају на површини

Amin za ovo.
Tako i jeste, a to sam napisao nekoliko puta ovde. 
Naravno da nikome niti zameram niti sam ikada kome zamerio na mišljenju. 
Kako ja pišem, svako može pisati i niko nema nikakvog prava da bilo kome zameri bilo šta.
Svi mi mislimo svaki na svoj način i možemo se tu slagati ili ne slagati i tu nema mesta nikakvom zameranju,
Kod mene je tako. Kako je kod drugih, nemam pojma.
Nikoga ne ponižavam u mišljenju, nikoga ne vredjam i jedino tu mogu malo zameriti, a i to je veoma retko. :)
Da si mi živ  zdrav prijatelju, sve najbolje od srca :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, ana čarnojević рече

@msahost@live.com 

mislim da se najvise galami ovde na forumu. ovde se najvise patnje za Pravoslavnom bracom u Ukrajiji izlilo u tastature.

a to da ne mozemo da sacuvamo Kosovo a branimo Vascelo  Pravoslavlje to cu da istetoviram na ramenu, da ne zaboravim...ta ti je zlatna.

Нажалост неки не могу ни да оду на Косово у најважнијем дану прославе 8 векова наше цркве... а камоли да га бране...  као важнији су нам проблеми на глобалном плану, више жалимо напаћене Укре, него наше напаћене на КиМ, или  су, нам , ипак, најважнији лични проблеми и размирице, па њих као издижемо у васељену...  лакше је, ваљда... :( 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слично се може рећи да неки иду на Косово не због напаћених него због саморекламе. Јако је глупо спомињати такве ствари.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије позвао је данас црногорску власт да се уразуми и не објављују рат против Бога, и да не настављају богоборно дјело својих претходника безбожника. Он је поручио да није лако против Бога ратовати и да ко год је Богу објавио рат зна се како је завршио.   Звучни запис беседе     Митрополит је ово поручио у манастиру Жупа никшићка, гдје је на дан молитвеног сјећања Светог Амфилохија Иконијског, свог имендана, служио Литургију са Високопреосвећеним Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгијом, Преосвећеним умировљеним Епископом средњеевропским г. Константином и домаћином Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем.   Митрополит Амфилохије је казао да је све у 2000. годишњој историји Цркве Божје у знаку Христовог распећа и васкрсења, и да је у том духу Јеванђеља призван и живот свих нас. Он је изразио жаљење што је у ово наше вријеме Влада Црне Горе наставила гоњење Цркве Христове:   „Наставља се оно што се догађало кроз вјекове у име тзв. културе, заборављајући, а то јесте велика несрећа, да култура постоји зато што постоји култ. Тамо гдје нема култа, молитве какву смо ми овдје служили, нема ни културе. Култура је само љуштура онога што је суштина свега онога што су људи истински стварали кроз историју и суштина људског живота.“   Изразио је Архиепископ цетињски и наду да ће Бог да уразуми, како је рекао, оне које је вријеме избацило на површину, на власт у Црној Гори да не објављују рат против Бога:   „Нијесу они први. Од проклетога цара Дукљанина Диоклецијана и Нерона, па онда редом до наших времена било је тих богобораца, читаве империје. И од ниједне данас нема стрва. Последња моћна богоборачка империја била је она бољшевичко-титоистичка. Ко се надао да ће она да нестане и пропадне! Нема данас ње, али има, нажалост, њених насљедника, и ових на Западу, који се све више одричу Христа Бога и Његове истине, Њега као пута истина и живота.“   Нагласио је да новотитоисти, сљедбеници наших титоиста, настављају то богоборно дјело својих претходника безбожника:   „Није лако против Бога ратовати и нека их Бог уразуми да не објављују рат Богу, јер ко год је Богу објавио рат зна се како је кроз хиљаде година завршио. Да се и њима то не догоди, нек се врате Богу, вјери Божијој, изворној Црној Гори Светога Петра Цетињскога, Светога Петра Ловћенскога Тајновидца, Црној Гори краља Николе која је била крштена Црна Гора и клањала се Христу Богу распетоме и васкрсломе, Њему служила. И све што је градила, градила је у име Божје, до оне ловћенске срушене и оскрнављене, обурдане капеле. Све је грађено у име Божје, за славу Божију и за част народа хришћанскога овога мјеста. Надамо се у Бога, има још наде да се и ови наши врате себи, свом разуму, да се врате својим прецима, светима оцима нашим, нарочито оцима светородне лозе Петровића, Светом Василију Острошком.“   Питајући коме сад треба да припадне манастир Светог Василија Острошког, Митрополит је казао да чак ни послијератни безбожници нијесу отимали храмове већ земљу, истичући да је Црква православна у Црној Гори ових дана од министра правде тражила да се прво врати оно што је отето и опљачкано од Цркве Божије послије рата.   „Ево како они одговарају, неће да враћају, него оће да наставе и даље! Неће дати Бог! Ја се надам и молим Богу да им просвети разум, савијест и свијест да се врате сами себи, светињама и светим оцима нашим: Светом Василију Острошком, Светом Петру Цетињском, Светом Амфилохију и Григорију, које данас прослављамо, Светим мученицима, Свештеномученику Јоаникију и 120 свештеника које су њихови претходници убили у Црној Гори.“   Уколико би наставили започето дјело отимања и гоњења Цркве, то би био стид и срам Црне Горе и Црногораца, без обзира како се овдје осјећали:   „Стид и срам пред Европом и пред свијетом. Надамо се у Бога да тога неће доћи, и да ће поново засијати име Божије и служење Богу и да ће се они вратити светињама, култури, односно култу, служби Божјој – Светој литургији да би знали шта је то култура и шта су дјела руку људских“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Дана 4. децембра 2019. године, евхаристијским сабрањем у манастиру Лепавина прослављен је празник Ваведења Пресвете Богородице у храм. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.    Звучни запис беседе   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Саслуживали су архимандрит Данило Љуботина, протосинђел Венијамин, јеромонах Василије Србљан, пртојереј-ставрофор Јово Лазичић из Епархијe бањалучке, протојереј-ставрофор Љубинко Аничић из Епархије бихаћко-петровачке, протојереј-ставрофор Слободан Лалић, јереј Мирко Милисавић из Епархије бањалучке, јереј Миломир Гвојић, ђакони Зоран Радић и Александар Лукић. Многобројни вјерници који су стигли из свих крајева Хрватске, Републике Српске и Словеније, у побожности и духовној радости прилазили су икони Пресвете Богородице Лепавинске, а потом је највећи дио њих приступио и светој тајни причешћа.    Окупљеном сабрању вјерника бесједом се обратио митрополит Порфирије говорећи о значају и тајни прослављања празника када су Јоаким и Ана довели своју трогодишњу дјевојчицу пред јерусалимски храм, а она дошавши у двориште храма, на запрепаштење свих, прошла кроз Светињу и закорачила право у Светињу над Светињама.   -Пресвета Богородица кад год је била упитана одговарала је: нека буде воља Божја. Шта је воља Божја за нас и наше животе? Она је исказана у заповестима Божјим. Свака врлина, свако добро, за које се опредељујемо засигурно је по вољи Божјој. Кад год се определимо за нешто што је у складу са заповестима Божјим то ће Бог благословити и то ће сигурно бити израз воље Његове. Неопходно је, и важно, само да се кроз веру, једанпут за свагда, одлучимо да смо Христови, и онда никада нећемо имати ни најмању дилему.    Никада се нећемо питати између тога да ли да се распнемо или да сачувамо себе у комфору, да ли да се жртвујемо за ближњег или да задржимо то што имамо за себе. Нећемо се двоумити између тога да ли да чинимо добро или зло. Нећемо имати проблем с тим да ли је врлина оно што је наш циљ и наш живот. Неопходно је да се једанпут за свагда определимо за Христа. Сигурно је да ћемо и поред тога имати падове, јер смо ипак људи слаби и немоћни.    Сигурно је да ћемо грешити, сигурно је да ћемо имати промашаје и у односу на Бога и у односу на ближње али то неће бити важно јер ће наше опредељење бити христоцентрично и зато ћемо имати увек из сваког пада и сваке странпутице чему да се вратимо. То ће бити пут који води ка Христу, то ће бити пут Христов. А тамо где је чврсто опредељене Бог ће увек просветлити наш ум и загрејати наше срце да препознамо свој грех, своју слабост, своју немоћ и да онда кроз покајање вратимо се Богу, истакао је Митрополит.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Логос,
      На дан молитвеног сјећања Светог Амфилохија Иконијског, 6. децембра, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прославио је свој имендан у манастиру Жупа никшићка, чији је параклис посвећен овом Божијем угоднику, прославио храмовну славу.   Звучни запис беседе
      Повезана вест: 

      Многа и блага лета Митрополиту Амфилохију!

        Свету архијерјску литургију Високопреосвећени владика Амфилохије је служио са браћом архијерејима: Високопреосвећеним Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгијом, Преосвећеним умировљеним Епископом средњеевропским г. Константином и домаћином Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем. У евхаристијском сабрању, поред многобројног свештенства и монаштва, молитвено су учествовали и бројни вјерници.   Током Литургије крштена је слушкиња Божија, Исидора Лучић.   У архипастирском слову, након читања зачала из Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит Георгије је честитао имендан Митрополиту Амфилохију и заблагодарио Богу на овом сабрању:   „Бог нас је сабрао на овом светом мјесту да заједнички прославимо имендан нашег аве учитеља Митрополита Амфилохија, благодарећи Господу за живот и свједочанство његовог небеског покровитеља Светог Амфилохија, епископа иконијског. Ово мјесто је свето јер је одавде поријеклом Свети отац наш Стефан Пиперски, велики свједок Светог православља и борац против унијаћења српског православног народа Црне Горе.“   Подсјетио је владика да је управо карпатски народ пострадао од унијаћења. Иако их Господ није благословио једним Преподобним Стефаном, истакао је владика, дао им је свједочанство других који су извели православни карпатски народ из тамнице унијатске лажне цркве, како би их поново увео у светост православља васељенске Цркве. Такође, рекао је, ово мјесто данашњег литургијског сабрања је свето и зато што је са њега свој народ благословио и отац наш Свети Василије Острошки, као и због крви свештеномученика, игумана ове свете обитељи (архимандрита Никодима Јањушевића, јеромонаха Гаврила Дабића), убијених од кумунистичке руке у току Другог свјетског рата:   „Посвећено је њиховим свједочанством и вјером у Христа распетог и васкрслог, који даје смисао и страдању и смрти човјека, који даје силу и снагу да преживиш ову страшну братоубилачку мржњу која је, нажалост, тако карактеристична за Словене.“   Објаснио је да нас Господ призива да будемо свети као као што је Он свет, а постајемо свети живећи у заједници Цркве, живећи Јеванђељем и причешћујући се Светим тајнама:   „Сваки хришћанин који живи савјесно, по Светом јеванђељу, као члан богочовјечанског тијела Свете Христове Цркве васељенске, православне, католичанске, постоје у исто вријеме свједок Јагњета васкрслога, али и мученик који није нека пасивна жртва човјечанске мржње, већ мученик који је испуњен силом Васкрслога да мијења самога себе и своје срце и читав свијет око себе.“   Додао је Митрополит михаловско-кошицки Георгије, да смо сви призвани да свједочимо да ни смрт, ни мржња, ни сва човјечанска глупост, као ни наши сопствени лимити, немају никакву силу, кад се Христос – Богочовјек, који је побиједио смрт и свему даје смисао, јавља побједитељем мржње и наших сопствених националних и историјских лимита. Свако од нас свједочи на свој начин Христа васкрслога, казао је владика Георгије и подсјетио да је другачије свједочанство свештеника, монахиња и монаха…   „Другачије је свједочанство Митрополита Амфилохија и вашег Епископа Јоаникија, они морају да се боре са многима, а у исто вријеме да слушају шта им говори Господ, какав је смисао и пут, како да се подиже Црква на овим просторима. Тешко и мученичко свједочанство.“   Света мјеста, манастир Жупа никшићка и сва друга мјеста у Црној Гори, рађају се кроз труд и молитву, свакодневне тешкоће монашког живота, али и кроз свједочанства вјерних о љубави ближњих, чему свједочи и данашње крштење Исидоре Лучић. Митрополит михаловско-кошицким Георгије је казао да је Христос љубав и поручио да не дозволимо да нас сломи мржња која се противи Господу Богу:   „А свједочанство и мучеништво нас свих је да смо свједоци љубави распете и васкрсле која побјеђује смрт и мржњу, која нам даје наду и окупља у једно Тијело живота испуњено Духом Светим и чини нас царским синовима и кћерима, јер постајемо дјеца једног Небескога цара – нашег заједничког Оца. Нека је благословено ваше свједочанство Јеванђеља свакодневнога живота, нека је благословено свједочанство живота нашега аве Митрополита Амфилохија, владике Јоаникија и свих свештеника, монахиња и свих вас! Нека нас Господ Бог, послије доброг свједочанства, сабере у Своје Царство препуно љубави, јер то је смисао нашега живота. Христос међу нама!“   Поводом годишњице упокојења архимандрита Лазара Аџића, игумана острошког, служен је и парастос, а након тога је пререзан славски колач.   Честитајући имендан владици Амфилохију, Просвећени Епископ Јоаникије је казао да се живот Светог Амфилохија Иконијског послије дугих подвига претворио у славословље Богу живоме и истинитоме. Наиме, у његово вријеме Цркву Божију су раздирале велике неслоге, јереси, расколи, али благодарећи њему, као и великим другим Светим оцима, брод Цркве Божије је ишао напријед, правим царским Божјим путем:   „И ваш живот и бреме није лако, али ако гледамо са стране службе коју вршите, ријечи Божије коју проповиједате, гледајући на примјер вашега живота, и ваш живот, подобно Светом Амфилохију претвара се у славословље Богу, упркос свим тешкоћама које носите. Ево, ових дана видимо шта се догађа, како су вам власти Црне Горе честитале имендан и 82. рођендан који долази. Али, хвала Богу, благодарећи вашој вјери, вашем чврстом карактеру и љубави према Цркви и пастви Божијој, ви увијек носећи крст Господњи идете напријед. И свима сте, свештеницима, монасима и вјерујућем народу примјер, јер носите Христа распетога и васкрслога у свом срцу. И зато је данас ово славље тако лијепо када смо се окупили око спомена Светог Амфилохија, али и вама да честитамо имендан, драги наш Митрополите и владико и оче. Нека буде на здравље и спасење, и на многаја и блага љета!“   Високопреосвећени Митрополит Амфилохије се захвалио на честиткама владикама, а мати Јефимији са сестрама ове свете обитељи честитао славу. Истакао је да оне обнављају своју душу, а обнављајућу своју душу обнављају и ову распету светињу, а све што је Божје оно је од Христа распетога на распећу, али испуњено и силом Христовог васкрсења.   „Све је у знаку Христовог распећа и васкрсења у 2000. годишњој историји Цркве Божје, и до Светог Амфилохија Иконијског и послије њега, до наших дана. И ова светиња је на распећу, овдје је архимандрит Никодим мученички пострадао, а у исто вријеме мученичка је пострадао и сабрат ове свете обитељи. Тако је у духу Јеванђеља призван и наш живот.“   Подсјетио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на стање у којем је била ова светиња 90-тих година, а да се сада обнавља, јер чим се душе обнављају вјером, тако се и светиње обнављају и поручио:   „И тако ће то бити свуда и на сваком мјесту. Амин, Боже дај!“   Заједничарење у манастиру Жупа никшићка настављено је уз хришћанску трпезу љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Свети Амфилохије, земљак, друг и пријатељ светог Василија Великог, Григорија Богослова и других великих светитеља из четвртог столећа, родио се у Кесарији Кападокијској.      Отац му се такође звао Амфилохије и беше рођени брат блажене Ноне, мајке светог Григорија Богослова. Беше то човек великога ума и веома образован; притом врло добре душе, побожан и красноречив он беше од велике помоћи сродницима и њихов наставник у многоме. Бринући се о својој деци, он им даде дивно образовање и васпита их у духу хришћанске вере и побожности. Његов млађи син Амфилохије, поставши пунолетан, беше најпре ритор и адвокат. Али, пошто још у раној младости беше заволео Бога више свега, он по савету светог Григорија Богослова остави метеж светски и сујету и повуче се у пустињу, у једну пештеру, где стаде водити монашки, строго подвижнички живот, усрдно служећи само јединоме Богу. Ту он провођаше време у молитви, читању Светога Писма и посту. Тако он у свештеним подвизима самоумртвљења и себеобестрашћења проживе четрдесет година. Тада га Господ изведе на други подвиг: подвиг архијерејског служења Цркви.   Када умре епископ Иконијске цркве звани Јован, ангео Господњи јави се Амфилохију ноћу и рече му: "Амфилохије, иди у град, и паси духовне овце". - Али Амфилохије не хте. Наредне ноћи опет му се јави ангео Господњи и рече му: "Иди у град, Амфилохије, и паси овце које ти Бог уручује". - Но Амфилохије ни овога пута не послуша ангела, јер сматраше да је ово јављење прелест од злог духа, и говораше у себи: "зна се и Сатана претварати понекад у ангела светла". - Међутим треће ноћи ангео, дошавши к њему, позва га: Амфилохије, устани с постеље! - Уставши брзо, Амфилохије мало уплашен рече: Ако си ангео Божји, онда станимо оба на молитву. - И приклонивши главу Амфилохије поче певати: "Свет је, Свет, Свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Његове" ...; но и ангео певаше с њим заједно. Затим га ангео узе за десну руку и поведе у цркву која се налазила недалеко; и пред њима се врата црквена сама отворише. Када они уђоше унутра, Амфилохије угледа велику светлост и мноштво људи у белим одеждама, који га узеше, приведоше олтару и дадоше му у руке Свето Еванђеље, говорећи: "Господ с тобом!" А један од њих, изгледа, најстарији, громко узвикну: "Помолимо се сви!" Затим поче говорити: "Света благодат поставља брата нашег Амфилохија за епископа града Иконије. Помолимо се сви за њега, да благодат Божија буде на њему".   После молитве сви се опростише с Амфилохијем, и постадоше невидљиви. А Амфилохије стајаше сам, чудећи се изванредном виђењу и свом необичном посвећењу за епископа, и мољаше се Богу предајући себе светој вољи Његовој. Чим пак поче свитати, Амфилохије изађе из цркве и крену у своју пештеру. И гле, на путу га сретоше седам епископа који се беху из околних градова сабрали у Иконији ради избора и постављења епископа томе граду. Њима беше наређено од Бога да пронађу црноризца Амфилохија. Стога, изишавши из Иконије, они свуда тражаху тог блаженог оца, и сусревши га најзад на путу они га упиташе: Јеси ли ти Амфилохије? Кажи нам истину, јер је свака лаж од нечастивога. - Он им смерно одговори: Ја сам грешни Амфилохије. - Они га онда чесно поведоше у цркву да га хиротонишу, али им он рече: Пошто је Богу угодно било да вам укаже да мене недостојног и грешног изаберете за епископа, онда не треба и надаље крити и прећутати чудесна дела Његова, него смо неизоставно дужни објавити их и за све одати хвалу Богу.   И свети Амфилохије им исприча све од почетка, како он прошле ноћи би од ангела посвећен за епископа. Чувши то, епископи се веома удивише и узнеше благодарност Богу за такво чудесно посвећење Амфилохија, и не усудише се да га поново посвећују, него му се са страхом и поштовањем поклонише и с љубављу га целиваше, па га на архијерејски престо посадише за царовања Валентинијана и Валента.   Свети Амфилохије много година пасијаше стадо Христово, јер се живот његов продужи све до царовања Теодосија Великог и његових синова. Као учитељ православне вере он се бораше против Аријеве јереси, претрпе многа гоњења и муке од јеретика, бејаше саподвижник светих Отаца у борби против богохулства Евномијева, и на Другом Васељенском Сабору много војеваше против духоборца Македонија и присталица јереси Аријеве. Због такве ревности за веру и због високо врлинског живота свог свети Амфилохије беше слављен свуда и беше вољен од светих Отаца, нарочито од светог Василија Великог и светог Григорија Богослова, који га сматраху за свога присног пријатеља и беху с њим у преписци.   За царовања благочестивог цара Теодосија Великог свети Амфилохије оде к цару и моли га да у свима градовима забрани молитвене скупове аријанаца. Али цар не хте то учинити, да не би у очима народа испао насилник. Тада свети Амфилохије отиде из дворца потиштен. Међутим, после неколико дана он опет дође у цареву палату, и као мудрац учини ствар достојну сећања: поклони се цару који сеђаше на престолу указујући му дужно поштовање, а на сина његовог Аркадија који недавно беше постао сацар оцу и сеђаше крај оца он и не погледа, нити му одаде дужно поштовање. Цар Теодосије помисли да се Амфилохије заборавио и нареди му да и Аркадију укаже дужно поштовање. "Доста је, јер је указано дужно поштовање цару", одговори Амфилохије. - To силно разгневи цара Теодосија, и он, не дозвољавајући непоштовање према своме сину, нареди да блаженог Амфилохија с поругом истерају из дворца. Тада свети Амфилохије рече цару: Видиш ли, царе, како ти не подносиш непоштовање према твом сину и како се гњевиш на мене? Тако и Бог Отац не подноси непоштовање према Сину Свом, и одвраћа се и ненавиди оне који хуле на Сина Његова и гњеви се на оне који се друже са следбеницима проклете јереси њихове.   Тада би јасно цару зашто свети Амфилохије не указа дужно поштовање сину његовом, еда би на тај начин показао да Богу Сину припада подједнако поштовање са Оцем. Задивљен мудрошћу светог Амфилохија, цар устаде са престола, преклони се светитељу и замоли опроштај од њега. И одмах цар Теодосије разасла по целој царевини наређење: да се из свих градова протерају сви аријанци, па макар силом и претњом. Тако свети Амфилохије очисти Цркву Христову од јеретика. Око тог времена продре у Ликаонску област јерес месалијана.   Свети Амфилохије ревносно брањаше Цркву своју и од ове заразе. Он изобличаваше јеретике и лично, и силом своје богомудре речи; а после тога учествовао је на сабору Сидском у Памфилији, где та јерес би осуђена. У то време свети Амфилохије достиже тако савршенство, да је молитвама својим исцељивао болне.   Достигавши дубоку старост, свети Амфилохије с миром се упокоји у Господу.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...