Jump to content

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему


Препоручена порука

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

 

Када сам месеца маја писао да је Амфилохије са групом епископа кренуо у прављење раскола многи – чак и од мојих пријатеља – су казали да нешто није у реду са мојим душевним здрављем. Сада очекујем да ми се извине.

Кратко ћу прокоментарисати захтеве у писму које је Патријарх одбио. Наиме, на прослави јубилеја 800 годишњице аутокефалије СПЦ, одржане 6. октобра у манастиру Жича, десила се жучна расправа патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, који је на све начине гледао да да Патријарху захтеве групе сепаратиста. Видимо по тачкама:

1. Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава.

- Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно.

2. По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу. Оваквим понашањем остављамо утисак да нам је до јединства са свеукупним тамошњим народом понајмање стало и шаљемо двосмислену поруку васељенском Православљу.

- Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.

3. Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора, изазвало је негодовање међу јерархијом и народом. Један број архијереја је већ изразио протест и у виду демантија се оградио од поменутог саопштења, што је, међутим, пропраћено ћутањем и игнорисањем од стране Синода.

- Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни. Да нешто није у реду код пучиста, види се и из чињенице да се пензионисани Атанасије потписао у протесту да извештај о раду Сабора није добар, а сам није био на Сабору! Затим је у писму Патријарху слагао (праштајте на јасном српском, јер и Таса је народски владика) да су 22 потписника, а било их је 8! Број од 22 не помиње случајно јер је то та апсолутна и жуђена већина.

4. Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.

- Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.   

5. Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.

- Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији и зато је Синод поништио све њихове одлуке. Кирило се жалио на то што су га изопштили, али у том случају испада да није обдарен интелигенцијом јер ништа није схватио, тј. није разумео «исправне» намере америчких владика. Реаговао је и Митрофан и сасвим стао на страну Синода. Амфилохије би хтео да је и он збуњиве природе.

6. Такође, сматрамо за потребно да се саборски разговара о неутемељеној одлуци Светог архијерејског синода везано за повлачење благослова за предавање двојици професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Уз то саборску расправу потребује и најновија синодска одлука да се први пут у осмовековној историји наше Цркве, и то баш на ову свечаност, додели орден Светог Саве првог степена једном председнику Србије. Овим поводом огроман број верника је почео да шаље протесна писма па сматрамо да о тој одлуци треба да се саборски договоримо.

- Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.

И у мају је Вучић саборски позван. Тада је Тасићка причала да су Амфилохијеви захтевали да Патријарх абдицира. То се показало као лош потез, јер су после неколико месеци, када су се карте на столу помешале, медији који раде за Амфилохијеве узели да спинују и синодској линији (Буловић, Перић итд.) почели да приписују како они иду на рушење Патријарха!

Амфилохије и Григорије in primis, али и Максим, су оркестрирали срамну хајку у време прославе, тако да је Бећковић дан пред држање говора у Жичи отказао (ако је прилика била добра, и Амфилохије је ту био, зашто не би и Матија? Ако није била добра, онда је Амфилохије бескичмењак, како и рече на посмртном говору Борислава Милошевића); затим су организовали „спонтане“ петиције, у Дечанима се изругивали ордену Светог Саве па су га давали свима...

Занимљиво је да је пре само пет година на предлог Амфилохијев патријарх одликовао Филипа Вујановића, тадашњег председника Црне Горе, за време чијег мандата је Црна Гора постала независна држава и признала лажну државу Косово! Амфилохије је одликовао и «црвеног војводу» Шешеља, агностика и борца против веронауке. Одликовао је и Мирослава Мишковића, познатог српског тајкуна. Клео је свакога ко би се одрекао Русије, а нападе га изненада подмукли Шваба Алцхајмер, па заборави да је Путин, који је гарант и наше сигурности, одликовао тог истог АВ орденом св. Александра Невског!

7. Подсећамо вас, такође, на одлуку прошлог мајског Сабора да се за ову јесен сазове Свети архијерејски сабор који би био посвећен црквеној просвети. Умољавамо Вас да ту одлуку поштујемо и спроведемо.

Ваша Светости, ми знамо да они којима све наведено одговара скривају то од Вас, али Вам са жалошћу сведочимо да је углед наше најсветије Цркве и Вас лично нарушен. Због свега наведеног, после дужег суздржавања коначно смо били приморани да се огласимо и да заједнички покушамо – сабрани на Сабору у Светој Жичи – да што пре вратимо углед и стабилност нашој Цркви. Поводом свега овога умољавамо Вашу Светост да сходно Уставу сазове редовну седницу јесењег Светог Архијерејског Сабора. Могло би и ово Жичко Сабрање бити проглашено јесењим Сабором. Истичемо да је Патријарх Герман за 750-годишњицу наше Цркве сазвао ванредни Сабор. Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве.

- То није била одлука Сабора.

Ванредан сабор сазива Синод и то када процени да има разлога. Хумористично је да тај сабор тражи и еп. Лука који ни на редовном не може због болести да присуствује! И налази се у тим потписницима иако није био у Жичи!

Најалармантнија је последња реченица у којој прете расколом: «Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве». Напокон и казаше шта им је на срцу. Мене су спиновали и троловали да умишљам некакве расколе, али сада и рекоше.

Раскол је процес. Он се припрема како сам и показао у текстовима и коментарима око америчког и црногорског раскола. На свему већ годинама марљиво раде. И ћутали су све до сада да се народ не би досетио. Сада упорно користе Вучића као страшило и као некаквог издајника да би искористили општенародно незадовољство тешком економском ситуацијом.

Ову екипу подржавају Весна Пешић, Ђилас, Иван Ивановић, Двери итд. Кампању су појачали и са свих страна опседају СПЦ, али и моју маленкост. Григорије је са ланца пустио Вука Бачановића, из СПЦ имамо Николу Станковића, кога плаћа Патријаршија и многе друге. Једноставно је немогуће испратити све наслове.

Текст је смушен јер тражи сазивање редовне седнице јесењег Сабора, а онда се позива како је Герман сазвао ванредни Сабор. Амфилохије вређа нашу интелигенцију, јер канони говоре о 2 сабора годишње, али зашто их није било у СПЦ до сада? Што се тек данас сетио канона? (Он је пак познат како се држи канона па покрштава и крштене католике). Вређа нашу интелигенцију јер све то добро знамо, али пише текст за неуку рају. Да каже, као Артемије, како ми не поштујемо каноне. А сам је ишао само на 1 сабор годишње за свих 34 године своје службе! Неолиберашки медији напречац заборављају да Амфилохије куне, да хомосексуалце проглашава промотерима културе смрти итд. Интересантно. Чворовићу и сличнима напомињем да свака од помесних Цркава може прећутно да уређује своју праксу, како пише наш највећи каноничар светске славе еп. Никодим Милаш. Он је на основу тога писао да можемо да имамо и жењене епископе. И да за то не треба сазив Васељенског сабора. Такође, Милаш говори о томе да је неканонски да се епископ премешта са епархије на епархију, али је то наша пракса, а коју су користили управо Амфилохије и Атанасије. Тада се Амфилохије није сетио канона. И заиста, не постоји ниједан канон који то допушта, него сви забрањују. Али када треба да се продаје магла, црногорски није гадљив. Амфилохије је неканонски митрополит црногорско-приморски. Он је то само по милости СПЦ.   

- Неки мисле да је Амфилохије писмо сочинио за време ручка и додела панагија. Није. Тада је сачинио промеморију, односно још један захтев да се Патријарх осврне на њихова тражења. Писмо је написано раније и било је предато Патријарху. Било је откуцано, а не писано руком. Потписе су већ били ставили. Како се Патријарх није обазирао на то, онда Амфилохије врши додатни притисак на њега, држи га за руку и препире се са њиме пред почетак приредбе. Даје му тај поновни подстицај. Максим је ту и наћуљио је уши (све се има на снимку), јер је директно заинтересован. Патријарх одбија, његов помоћник узима тај коверат. То ничим није уродило.

Коаутор писма је Максим Васиљевић. Он и други су увукли Игњатија, декана ПБФ, у ово врзино коло. Дискурс о јединству одаје Максимово перо. Игњатија је Патријарх изгрдио јер је одуговлачио са давањем отказа Максиму. Када је видео да је враг однео шалу, Игњатије даје отказе Максиму и Вилотићу. Тиме се завршава део ове саге. Амфилохије предаје писмо својим медијима и оно бива публиковано. Моје лично разочарење је Јоаникијев потпис, јер сам мислио да барем једног Србина имамо у Црној Гори.

 

Ваше Светости у Христу одана браћа и саслужитељи:

 

Следи 15 потписа. Надам се да сам све потписе исправно рашчитао, јер их нам нису дали у доброј резолуцији.  

Колона лево:

Јустин жички

Максим

Лаврентије

Кирило

Лука

 

Главна Колона:

Амфилохије

Јоаникије

Атанасије милешевски

Јован славонски

Григорије

Теодосије

Димитрије

Иринеј Добријевић

Методије

Игњатије


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 1.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Али ко овде уопште гледа некакве руске интересе? И како неко то овде уопште и може да изведе? Сувише смо ситни за то. То што се слажемо са Русима око фанариотског разбојништва не значи да превасходно

Истопљени камену, није ми јасно шта инсинуираш да је владика Иринеј рекао? Слушао сам два пута тај минут и мени није ништа проблематично. Он је читао нешто што га је навело да мисли да та аутокеф

@Милан Ракић Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија, она се даје канонским митрополитима и архиепископима и њиховом народу а не расколницима или јеретицима. Пола њих су сами с

Постоване слике

Нису требали писати ништа више осим тачке 6. јер је све остало пуко замајавање - неке потпуно небитне ствари, али и нека битна питања око којих већ постоји консензус. Класично замагљивање суштине, а суштина је да ову групу архијереја од свега наведеног стварно брине само двоје: Максимов отказ и Вучићев орден. Да није тога било, не би сабор ни тражили. Или сам у криву... Можда је ипак само Максимов отказ :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 29 минута, Zoran Đurović рече

био је и период одмора

Ma to! Samo tako!

Glavni I odgovorni urednik: episkop Backi, Irinej

Scenario: jerej Zoran Djurovic

Producent: Aleksandar Vucic

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
zB2k9lMaHR0cHM6Ly9vY2RuLmV1L2ltYWdlcy9wd
WWW.BLIC.RS

Njegova svetost patrijarh srpski Irinej uručio je danas u Podgorici predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću Orden cara Konstantina.

On je dodao da je Vujanoviću orden dodeljen na predlog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

"Orden koji će ukrašavati vašu ličnost da bude novi povod, da vas sila i snaga podrže da Crnu Goru vodite i upravite onim putem kojim su je uputili najveći predstavnici Crne Gore od mitropolita Danila, Svetog Petra Cetinjskog Prvog, Svetog Petra Drugog Petrovića Njegoša i drugih značajnih ličnosti naroda Crne Gore", istakao je patrijarh.

...........................................

16_02_2018_7118413_Presidenti_i_Malit_te
WWW.PRESIDENT-KSGOV.NET

Pristina, 16. februar 2018. godine – Predsednik Crne Gore, Filip Vujanović, povodom desetogodišnjice nezavisnosti...

Predsjednik Crne Gore Filip Vujanović čestitao je predsedniku Thaçiju desetogodišnjicu nezavisnosti Kosova

Pristina, 16. februar 2018. godine – Predsednik Crne Gore, Filip Vujanović, povodom desetogodišnjice nezavisnosti Kosova, poslao je pismo čestitke predsedniku Republike Kosovo, Hashimu Thaçiju.

Celo pismo:

Dragi Predsjedniče,

U ime građana Crne Gore i u svoje licno ime, upućujem Vam srdačne čestitke povodom nacionalnog praznika, 17. februara, Dana nezavisnosti Republike Kosovo, uz najbolje želje za kontinuirani napredak Kosova i prosperitet njenih građana.

Crna Gora i Kosovo su primjer dobrosusjedske saradnje u regionu, čime doprinose njegovoj stabilnosti i prosperitetnoj evropskoj budućnosti njihovih građana. Uvjeren sam da ćemo nastaviti sa zajedničkim naporima u tom smjeru.

Uvazeni Predsjedniče, želim Vam dobro zdravlje i uspjeh u obavljanju Vase visoke dužnosti. Molim Vas da primite izraze mog posebnog poštovanja.

Filip Vujanović

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Oce Zorane, prateci vas na ovom forumu i vase obrazlaganje u vezi stanja na PBF i u SPC vjerovah vam, jer ste mi mnogo pomogli u vezi nekih mojih stavova hvala vam mnogo, ali ovaj tekst mislim da je za rijaliti publiku AV staniiiiiii

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne znam ko je ovde lud ili ko koga pravi ludim? Uopšte ne verujem u raskol, posebno da ga mitropolit Amfilhije priprema - nipošto! Ali da mitropolit pravi omaške, pa to nije nepoznato. U  redu svi grešimo, ali zašto kritikuje patrijarha za manje od onoga što je sam uradio?

On je odlikovao svoje crnogorce koji su proglasili nezavisno KiM, a ovamo kritikuje nekoga za nešto što još nije uradio, "srbijanska" vlast? Ljudi...nemojte nas viš zbunjivati i prodavati nam laži za istinu.

Hitno, akoi mate iole pameti svi klirici SPC da se odreknu tabloidizacije Crkve...jer možda oni misle da kontolišu haos, ali ne kontrolišu. Haos kad nastane nema kontrolu niko.

Ako sada i ne bude raskola, a neće, metode koje su uvedene, metode delovanja putem medijskih manipulacija, imaće katastrofalne posledice za Crkvu. Kada se Sabor sastane treba odrediti, sankcionisati, svaku zloupotrebu unutarcrkvenih dokumenata....mi imamo pijacu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Биће људи и на страшном суду који ће наћи разлога да противурече и самом Богу. Дај Боже да не будемо такви.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Рекао бих да је најболнија тачка пет, јер за некога најскупље кошта.

Оно што је писао брат Ведран, не да није наивно, него допире до самих небеса. Ово сада пренемагање и набијање Вучића свакоме у нос, више је него дегутантно.

Зато није чудна толика хистерија око Вучића. Човек чини невероватне потезе. Срби почињу да осећају да су једно те исто, без обзира на то где станују, а м.Амфилохије се показао какав је.

Што се тиче умировљеног еп.Атанасија, као што је рекао да за њега није патријарх Иринеј, тако бих могао и ја рећи да за мене он није владика. Али за сада је све ОК. Он је на потезу.

Показује се, нажалост, да неке владике чине правду и говоре истину само привидно, попут жене која тако ,,чињаше много дана''. Сада нам остаје да видимо шта ће учинити непријатељи СПЦ, пошто нестаде ,,нада њиховог добитка''.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Milan Nikolic рече

Сада нам остаје да видимо шта ће учинити непријатељи СПЦ,

Samo ti sedi I gledaj, ali za ime Bozije nemoj biti unutrasnji crkveni neprijatelj.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја седим у својој парохији, а стварно не знам где ти седиш, ни ко си ни како ти је име. Можда си мушко, можда женско, а можда бесполан.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 57 минута, Tελώνης рече

Нису требали писати ништа више осим тачке 6. јер је све остало пуко замајавање - неке потпуно небитне ствари, али и нека битна питања око којих већ постоји консензус. Класично замагљивање суштине, а суштина је да ову групу архијереја од свега наведеног стварно брине само двоје: Максимов отказ и Вучићев орден. Да није тога било, не би сабор ни тражили. Или сам у криву... Можда је ипак само Максимов отказ :D

Šekspir, sonet 66.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Milan NikolicЈесте Атанасије на потезу, без њега је и Амфилохијев раскол ништаван, а да не говоримо о његовим "ученицима", мислим да га неће успјети обрадити, то је у току сјатили су се.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Šekspir, sonet 66.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Na pitanje na osnovu kojih kriterijuma je Vujanoviću dodijeljen orden, koordinator Pravnog savjeta MCP protojerej-stavrofor Velibor Džomić kazao je da je Sveti arhijerejski sinod povodom jubileja Milanskog edikta donio odluku da više državnika, a posebno državnici iz Crne Gore i Srbije, s obzirom na to da su se u Nišu i Podgorici održavale svečanosti, odlikuju visokim crkvenim odlikovanjem.

“Riječ je o staroj i više puta primjenjivanoj praksi da se o velikim prigodama i datumima odlikuju šefovi država određenim crkvenim odlikovanjima. Pri tom, treba uzeti u obzir da to jeste crkveni orden, ali da je riječ o prvom hrišćanskom vladaru(Konstatin), koji je objavio slobodu hrišćanstva i da se na taj način ukazuje poštovanje ne samo njima kao ličnostima, već i državama na čijem su čelu. To je praksa u svim hrošćanskim crkvama. U tome što je predsjednik Vujanović dobio orden zajedno sa predsjednikom Nikolićem, nema nikakvog izuzetka ili spektakularsnosti”, kazao je Džomić.

2019022009020_2f9e3a1be135aa8408d5adccd8
WWW.VIJESTI.ME

Predsjednik Crne Gore jedan od 78 nagrađenih od patrijarha Irineja prilikom obilježavanja 17. vjekova Milanskog edikta

---------------

Iz pisma patrijarhu:

Уз то саборску расправу потребује и најновија синодска одлука да се први пут у осмовековној историји наше Цркве, и то баш на ову свечаност, додели орден Светог Саве првог степена једном председнику Србије.

Potpuno suprotno od rečenog za Vujanovića, a da ne govorimo da blage veze nama....kojh osam vekova je Srbija imala predsednika? Prvi predsednik od Sv. Save do naših vremena je Milošević! Em što se govori suprotne stvari u suprotnim prilikama, em što se formulišu bezveyno...Srbija je bila ili monarhija, ili utopljena u Jugoslaviju Titinu...kojih 800 godina istorije predsednika? Ajde da rekoše "vladaru"....i kad je Vujanoviću orden onda jeste i državi Crnoj Gori orden, kad je Vućiću onda je izdajniku a nije Srbiji državi orden...pa bre, nemojte nam toliko izvrtati.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      На завршној сесији онлајн семинара „Ефективна организација рада секретара епархија Руске Православне Цркве“ 27.11.2020. узео је учешћа и високопреосвећени миторполит Иларион Алфејев, у свом обраћању по питању актуелног раскола у Украјини је рекао следеће:
      Као председавајући Одељењем спољних црквених веза хтео бих такође да кажем неколико речи о томе, шта се сада догађа у сфери међуправославних односа.
      У јако сложеној ситуацији неки људи са страхом чекају: шта ће се следеће догодити, која Црква ће следећа признати „ПЦУ“? Ево Еладска је признала, а сад и Кипарска…
      Mислим, да у овој ситуацији нам је свима неопходно да јако добро схватимо једну просту ствар: Црква у периоду од 2000 година своје историје је пролазила кроз најразличитија искушења, међу којима су и искушења сепаратизације и раскола. Данас смо ми сведоци, али, слава Богу, не и учесници раскола, који се збива у целом Православљу. Ми га нисмо ничим иницирали, и ми у њему не учествујемо. Раскол је иницирао Константинопољски Патријарх, и он врбује на своју страну поједине предстојатеље помесних Цркава и поједине чланове епископата.
      При томе треба имати у виду, да поменуте овом приликом грчке Цркве сматрају Патријарха Вартоломеја сматрају за свог поглавара, а шта он благослови, тј практично изда заповест, то се мора испунити. Тако да нема апсолутно ничега изненађујућег у томе, што су се они сагласили и повиновали одлуци Константинопољског Патријарха.
      Али за нас ово, у ствари, нема никаквог значаја, зато што со ми чланови Руске Православне Цркве. Ми видимо, да су наша Црква, и њен епископат јединственог става в у Русији, у Украјни, в Белорусији и другим земљама.
      Да је Украјинска Црква хтела да се одвоји од нас , она би се одавно оделила. Ви сте такође свесни тога, да Руска Православна Црква нема апсолутно никаквих претензија ,  да на силу држи Кијев у орбити Москве — ни политичких, ни финансијских, ни административних. Али постоји воља епископата, клира и верујућег народа Украјинске Цркве за то, да остану у јединству са Руском Црквом. Неки нам кажу: дајте аутокефалију Украјинској Цркви, отпустите је — свима ће лакнути. Али ако то не желе народ, не желе архијереји, не жели клир, како им можемо онда наметати аутокефалију? Не можемо и нећемо.
      Зато је наш заједнички задатак, да ојачамо унутрашње јединство наше Цркве. А то што се дешава изван ње, оставимо на савест онима, који су иницирали те процесе. Присетимо се, како је Руска Црква постала аутокефална. То се догодило не захваљујући томе, што је тамо неки Константинопољски Патријарх потписао тамо неки папир. Аутокефално постојање наше Цркве је почело, када је Патријархо Константинопољски потписао унију са Римом и Руској Цркви је постало јасно: да од тог момента она не може ништа више да очекује од тог Патријарха. Прошао је један и по век до тренутка када је Патријарх Константинопољски заједно са другим Источним Патријарсима као већ постојећу чињеницу признао аутокефалију Руској Цркви и достојанство Патријаршије.
      Седа ми пролазимо кроз период, када је Константинопољски Патријарх пао у раскол. Шта ми ту сада можемо да урадимо? Само да се молимо да се уразуми. Ако он повлачи у раскол друге људе, ми можемо и дужни смо да се  молимо и та њихово уразумљивање. Али наш директни задатак је да ојачамо унутрашње јединство наше Цркве, да навештамо људима светлост Јеванђељске вере, да проповедамо Христа Распетог и Васкрслог.

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      На завршној сесији онлајн семинара „Ефективна организација рада секретара епархија Руске Православне Цркве“ 27.11.2020. узео је учешћа и високопреосвећени миторполит Иларион Алфејев, у свом обраћању по питању актуелног раскола у Украјини је рекао следеће:
      Као председавајући Одељењем спољних црквених веза хтео бих такође да кажем неколико речи о томе, шта се сада догађа у сфери међуправославних односа.
      У јако сложеној ситуацији неки људи са страхом чекају: шта ће се следеће догодити, која Црква ће следећа признати „ПЦУ“? Ево Еладска је признала, а сад и Кипарска…
      Mислим, да у овој ситуацији нам је свима неопходно да јако добро схватимо једну просту ствар: Црква у периоду од 2000 година своје историје је пролазила кроз најразличитија искушења, међу којима су и искушења сепаратизације и раскола. Данас смо ми сведоци, али, слава Богу, не и учесници раскола, који се збива у целом Православљу. Ми га нисмо ничим иницирали, и ми у њему не учествујемо. Раскол је иницирао Константинопољски Патријарх, и он врбује на своју страну поједине предстојатеље помесних Цркава и поједине чланове епископата.
      При томе треба имати у виду, да поменуте овом приликом грчке Цркве сматрају Патријарха Вартоломеја сматрају за свог поглавара, а шта он благослови, тј практично изда заповест, то се мора испунити. Тако да нема апсолутно ничега изненађујућег у томе, што су се они сагласили и повиновали одлуци Константинопољског Патријарха.
      Али за нас ово, у ствари, нема никаквог значаја, зато што со ми чланови Руске Православне Цркве. Ми видимо, да су наша Црква, и њен епископат јединственог става в у Русији, у Украјни, в Белорусији и другим земљама.
      Да је Украјинска Црква хтела да се одвоји од нас , она би се одавно оделила. Ви сте такође свесни тога, да Руска Православна Црква нема апсолутно никаквих претензија ,  да на силу држи Кијев у орбити Москве — ни политичких, ни финансијских, ни административних. Али постоји воља епископата, клира и верујућег народа Украјинске Цркве за то, да остану у јединству са Руском Црквом. Неки нам кажу: дајте аутокефалију Украјинској Цркви, отпустите је — свима ће лакнути. Али ако то не желе народ, не желе архијереји, не жели клир, како им можемо онда наметати аутокефалију? Не можемо и нећемо.
      Зато је наш заједнички задатак, да ојачамо унутрашње јединство наше Цркве. А то што се дешава изван ње, оставимо на савест онима, који су иницирали те процесе. Присетимо се, како је Руска Црква постала аутокефална. То се догодило не захваљујући томе, што је тамо неки Константинопољски Патријарх потписао тамо неки папир. Аутокефално постојање наше Цркве је почело, када је Патријархо Константинопољски потписао унију са Римом и Руској Цркви је постало јасно: да од тог момента она не може ништа више да очекује од тог Патријарха. Прошао је један и по век до тренутка када је Патријарх Константинопољски заједно са другим Источним Патријарсима као већ постојећу чињеницу признао аутокефалију Руској Цркви и достојанство Патријаршије.
      Седа ми пролазимо кроз период, када је Константинопољски Патријарх пао у раскол. Шта ми ту сада можемо да урадимо? Само да се молимо да се уразуми. Ако он повлачи у раскол друге људе, ми можемо и дужни смо да се  молимо и та њихово уразумљивање. Али наш директни задатак је да ојачамо унутрашње јединство наше Цркве, да навештамо људима светлост Јеванђељске вере, да проповедамо Христа Распетог и Васкрслог.
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: ГЛИКЕРИЈА НА АРТЕМИЈЕВОЈ САХРАНИ
      Мој интересантан осврт на Гликеријин излет!
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У име Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, сабранима се после опела блаженопочившем Патријарху српском Иринеју обратио Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), који је у име пуноће Руске Православне Цркве изразио саучешће Српској Православној Цркви и народу због великог губитка.

       
      Звучни запис беседе
       
      "Бог је Цркви Светога Саве дао мудрог Патријарха", рекао је између осталог Митрополит Иларион и додао да је Патријарх Иринеј био "испуњен истинском хришћанском љубављу за људе, а не штедећи снагу увек се трудио да буде уз свој народ".
      Високопреосвећени је рекао да је блаженопочивши Патријарх Иринеј "и у последњем часу свог земаљског живота поделио страдања свих оних чије је животе прекинула страшна епидемија". Посебно је нагласио да је "Патријарх Иринеј учинио много за очување јединства Православља и канонског поретка у Цркви Православној", а да је "више пута Патријарх Иринеј са светом ревношћу говорио у прилог прогоњеног канонског Православља у Украјини".
      "Завршетак унутрашњих радова у Храму Светога Саве на Врачару, ући ће у историју као једно од највећих достигнућа његовог патријарашког служења", рекао је на крају обраћања Митрополит волоколамски г. Иларион.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом је по завршетку опела блаженопочившем Патријарху Иринеју произнео надахнуту беседу у којој је подсетио да је Патријарх Иринеј "неуморно радио и бринуо о Цркви нашој и роду нашем", али и да је такође патио због раскола у Цркви Православној. Високопреосвећени је нагласио да је Патријарх Иринеј пуних 10 година Српску Православну Цркву "предводио тихо, мудро и стрпљиво", а својим упокојењем "показао пут којим ћемо сви ми, у своје време, поћи".

       
      Звучни запис беседе
       
      Почившег Патријарха красили су добра нарав и господска одмереност рекао је Високопреосвећени и истакао да је он био "непоколебљиви стуб наше Цркве Светосавске и достојан наследник Патријарха Павла".
      Подсетио је да је Патријарх Иринеј давно кренуо тешким и уским путем који га је водио и довео до Царства Божијег. "Путовао је тешким и трновитим путем кроз смутна времена наше прошлости, али нажалост и наше садашњости", рекао је Митрополит Хризостом, који је нагласио да је одлика Патријарха Иринеја било "служење и послушност Цркви, а не опсесија влашћу" и да је све нас научио стрпљењу и служењу Господу.
      "Био је бескомпромисни борац очувања части и угледа нашег народа" рекао је Митрополит Хризостом и додао да је ово "тежак и велики губитак за нашу Цркву и народ", подссетивши да смо пре само двадесетак дана изгубили Митрополита Амфилохија.
      "Не малаксајмо и не губимо наду - Бог је са нама" поучио је Митрополит Хризостом и нагласио да треба да будемо храбри, јер нас и Митрополит Амфилохије и Патријарх Иринеј сада гледају са Неба и моле се за нас.
       
      Извор: Радио Слово љубве

×
×
  • Креирај ново...