Jump to content
Милан Ракић

Шта ће се десити када Србија призна Космет, тј. дође до поделе територије?!

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 18 минута, Grizzly Adams рече

Па види, државе се не ”дају” по моралним заслугама него освајају силом. Свака држава настала је тако што се неко дигао на оружје и успоставио власт на некој територији.

Можемо ми да ”признајемо” или ”не признајемо”, али ако немамо силу да ту власт одузмемо (или не желимо да прљамо руке) онда је ситуација таква каква јесте. Готово сад. Некакав потенцијални ”повратак Косова” би бојим се, морално гледано, био потез од кога тек Србија не би могла да се опере вековима... Како би ти сад могао да вратиш Албанце под власт државе Србије а да то не буде крваво?

Не знам уопште шта се губи време са тим. Потпуно ирационално, бесмислено.

Mislim da niko nije za rat. To smo bar naucili, nadam se. Medjutim, postoje i drugi nacini. Kosovo je pre svega prodato i ako ga se ne odreknemo, postoji bar teorijska mogucnost, da ga opet kupimo.

Zamisli ekonomski mocnu, pravnu drzavu Srbiju? Gledaj ovaj paradoks... Ratovali smo sa Hrvatskom... 30g kasnije... Hrvati se mahom iselili u EU a Hrvatska otvara granice za Srbe da dodju i rade jer nema ko... Cudni su putevi Gospodnji zaista...

S druge strane, Srbi se masovno iseljavaju iz Srbije. Cela sela na jugu zemlje mozes kupiti za nekoliko hiljada evra... I sutra Siptari mogu npr. to kupiti i eto nas opet Jovo nanovo...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 45 минута, Млађи Катон рече

@Juanito  Нема принципа. Све је подређену интересу у међународним односима. Ми око тога можемо само да се нервирамо, јер немамо никакав начин да било шта променимо, а једино оружје које имамо јесте међународно право. Међутим, џабе нам је, ако је то најјаче што имамо, а изгледа да јесте. 

Ma naravno da zavisi od nas. Treba da izgradimo pravnu drzavu i ekonomski jaku Srbiju. Srbiju koja ce biti prijatna zemlja za zivot i rad i tek onda mozemo da pregovaramo. Dzaba ti medjunarodna prava i cuda kada pobeze sve zivo od terora i korupcije nase sopstvene vlasti...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако Србија призна Косово, те ако дође до подјеле Косова ( што тешко да ће да буде ), то ће бити то. Свршен чин и нама остаје само да будемо љути што смо изгубили земљу коју сматрамо својим Јерусалимом због сопствене глупости и безобзирности свјетских сила према малим државама. Мене ова ситуација највише подсјећа на 1908. годину, када је Аустро-Угарска анексирала БиХ. Србија је била стављена пред свршен чин и пристала је да званично ( наглашавам да је то било само званично ) одустане од претензија преко Дрине, Саве и Дунава. И то на наговор браће Руса, поред осталих Великих сила.

Са једне стране, истина је да морамо прихватити геополитичку стварност на терену - не контролишемо 90% територије КиМ и преко 90% становништва КиМ не жели да буде дио Србије. А и искрено речено, ни Срби нешто не воле то становништво на Косову, тако да је одбојност обострана. Косово више ефективно немамо и са тим нам се остаје помирити.

Са друге стране, није реално гурати да Србија што прије призна Косово, јер тиме заиста ништа нећемо добити ( шарене лаже да то води у ЕУ су одавно проваљене ). Наше непризнавање Косова ипак има неке стварне посљедице у свијету које веома сметају Привременим органима управе у Приштини. Прво је то што их мање од половине свијета признаје ( с тим на уму, не слажем се са онима који се подсмијавају Дачићевим напорима да мале земље трећег свијета повуку признање Косова, јер на дуги рок то подрива онај аргумент да их "пола свиејта признаје" ), што нам даје одређени легитимитет за наш отпор. Друго је то што фактички им забрањујемо да постану чланица међународних организација гдје се учлањују међународно признате државе, што нам даје и одређену дозу легалистичког аргумента у нашу корист. Треће, наше непризнавање је, такорећи, "чип за трговину" који имамо код себе, а који Приштина жарко жели. Дакле, само је питање како их натјерати да се понашају разумно и да макар почну размишљати да направе неке компромисе са нама заузврат за тај чип. Имамо мркву, имамо штап и сад само остаје да они полете за мрквом. Оно што је обећавајуће јесте провејавање понеких гласова на Западу како се и српски интереси и жеље морају узети у обзир како би се ово питање ријешило. Наравно, то су гласови из англосфере, САД и УК, док континентална Европа не жели ни да чује за то.

То нас логички доводи до сљедећег закључка - морамо што више придобити САД на нашу страну, макар да постане стварна могућност да ће и наши интереси улазити у њихове геополитичке калкулације. А прилике за то и имамо - јер Вашингтону сметају наше присне војне вјежбе са Русијом. И то нам је чип за трговину.

А то шта ће бити ако се Косово призна и подијели - мене само занима шта ће бити са тим Србима јужно од Ибра и свим светињама које не смијемо ни под коју цијену препустити у туђе руке, да се не би поновила 2004. година. Остало све је, за мене, отворено за дебату.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, florenntina рече

Ma naravno da zavisi od nas. Treba da izgradimo pravnu drzavu i ekonomski jaku Srbiju. Srbiju koja ce biti prijatna zemlja za zivot i rad i tek onda mozemo da pregovaramo. Dzaba ti medjunarodna prava i cuda kada pobeze sve zivo od terora i korupcije nase sopstvene vlasti...

Не само то. Дозволићу себи да додам још нешто - економски услови су такви да се велика већина води новчаним интересима. Ипак, мислим да то не би било тако да један од кључних проблема не лежи у слабој породици. Сложићемо се да је породица основна ћелија друштва. Одатле можемо повући закључак да од ње и треба кренути. С друге стране, држава не може баш да задире у те односе пресудно. Остаје нам само да се надамо најбољем. Неће нам много помоћи ни економија, а ни правна држава, ако не будемо имали карактере који ће их носити. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, florenntina рече

Ma naravno da se ne bi smanjile nikakve tenzije. Imao bi etnicki cistu zlocinacku bandu (mislim na vlast pre svega) na granici i samo bi bilo pitanje vremena kada bi dosli u istu situaciju sa jugom Srbije a kako bi tek taj nesretni narod ziveo dole ( mislim i na Srbe i na Siptare). To je zabluda. Taci, Haradinaj i ekipa da omoguce “normalan zivot”? I sve da nisam Srpkinja i emotivno vezana za Kosovo, takva tvorevina je nedopustiva u Evropi u 21.v.

То су само појединци којима полако истиче гаранција... Неће они бити на власти вечито, као ни овај наш.

Али тамо су успостављене нове институције, устав, закони итд. Никад неће косовска власт пристати да буде поново под централном влашћу из Београда ни по коју цену. То је ваљда јасно.

Кад би се нормализовали односи онда би на њих могао да се врши притисак да заведу ред итд. Онда би могао српски представник у УН да изађе и каже ”тражимо да се реши тај и тај проблем на Косову” па да остали подрже. Овако, како да тражиш кад их не признајеш? И како да те неко подржи? Нема шансе.

пре 7 минута, florenntina рече

Mislim da niko nije za rat. To smo bar naucili, nadam se. Medjutim, postoje i drugi nacini. Kosovo je pre svega prodato i ako ga se ne odreknemo, postoji bar teorijska mogucnost, da ga opet kupimo.

Zamisli ekonomski mocnu, pravnu drzavu Srbiju? Gledaj ovaj paradoks... Ratovali smo sa Hrvatskom... 30g kasnije... Hrvati se mahom iselili u EU a Hrvatska otvara granice za Srbe da dodju i rade jer nema ko... Cudni su putevi Gospodnji zaista...

S druge strane, Srbi se masovno iseljavaju iz Srbije. Cela sela na jugu zemlje mozes kupiti za nekoliko hiljada evra... I sutra Siptari mogu npr. to kupiti i eto nas opet Jovo nanovo...

Па маштам о слободној, савременој, економски јакој Србији сваки дан и молим се за то. Али да би до тога дошли прво морамо да престанем да се бавимо ирационалним стварима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Grizzly Adams рече

Некакав потенцијални ”повратак Косова” би бојим се, морално гледано, био потез од кога тек Србија не би могла да се опере вековима... Како би ти сад могао да вратиш Албанце под власт државе Србије а да то не буде крваво?

Ово питање је редовно пропраћено овим звуком:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Млађи Катон рече

Не само то. Дозволићу себи да додам још нешто - економски услови су такви да се велика већина води новчаним интересима. Ипак, мислим да то не би било тако да један од кључних проблема не лежи у слабој породици. Сложићемо се да је породица основна ћелија друштва. Одатле можемо повући закључак да од ње и треба кренути. С друге стране, држава не може баш да задире у те односе пресудно. Остаје нам само да се надамо најбољем. Неће нам много помоћи ни економија, а ни правна држава, ако не будемо имали карактере који ће их носити. 

Stvari su mnogo jednostavne. Ne beze ljudi iz ekonomskih razloga samo nego pre svega zbog nepravde i korupcije. Da smo samo siromasni a da su stvari na svom mestu i da se polako penjemo i ekonomski, ne bi ljudi bezali glavom bez obzira.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, florenntina рече

Stvari su mnogo jednostavne. Ne beze ljudi iz ekonomskih razloga samo nego pre svega zbog nepravde i korupcije. Da smo samo siromasni a da su stvari na svom mestu i da se polako penjemo i ekonomski, ne bi ljudi bezali glavom bez obzira.

Неправда и корупција су последица онога што сам написао. Слажем се са тобом. Само мислим да је јако тешко наћи решење које ће нам помоћи да се подигнемо.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 46 минута, Grizzly Adams рече

Можемо ми да ”признајемо” или ”не признајемо”, али ако немамо силу да ту власт одузмемо (или не желимо да прљамо руке) онда је ситуација таква каква јесте. Готово сад. Некакав потенцијални ”повратак Косова” би бојим се, морално гледано, био потез од кога тек Србија не би могла да се опере вековима... Како би ти сад могао да вратиш Албанце под власт државе Србије а да то не буде крваво?

Нико не говори о повратку Косова у овом тренутку, него о формалном (не)признавањау. О присуству или одсуству правног документа којим ће званична Србија да се званично одрекне своје територије. А шта ће се десити у будућности, то нико не зна. 

Ја сам апслутно против крвавих пирова, све и кад бисмо имали силу за то. Само ми занимљиви десетодупли стандарди и онда не могу да ухватим принцип никако. На пример, ако би за 50, 100 или 500 година из неког разлога Срби ојачали, протерали Албанце и вратили Косову под своју управу, то би се представило као злочин. И ја бих се лично сложио с тим јер увек на прво место стављам људе који тренутно живе на некој територији и нису лично ни за шта криви, а не политику, историјско право, завете, митове и све остало. Ал ми онда није јасно како иста страна која тако као ти размишља о Косову подржава, морално или полирички, савремену државу Израел. Понављам, где је ту принцип?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, Grizzly Adams рече

ОК, само не капирам какве везе све то има овде...

Брате, моји рођаци који су радили у нашој полицији на територији КиМ су побијени од стране Шиптара пре натовског злочиначког бомбардовања радећи свој посао одбране наше територије. У колико је само заседа побијено наших припадника безбедносних служби, тешко је избројати. Шиптари су још од пре Првог светског рата зацртали циљ - стварања Велике Албаније. Шта год да им се дало за време Милошевића они нису хтели да прихвате. Јер, циљ им је уједињење свих Албанаца у једну државу. Србија никакав геноцид није спровела над Шиптарима, за разлику од Америке како ти рекох. Све се ради због пара, јер, албански лобисти потплаћују америчке конгресмене и сенаторе да спроводе њихове интересе. Пуни су пара. Тако да, уопште не стоји твој коментар да Србија никакво морално право не полаже на ту територију и да се одувек тамо владало гвозденом песницом и чизмом. Тешко се живело у целој Србији, а не само на КиМ па шта је онда требало, да се свака општина отцепи. Добро памтим то време, инфлацију, пропаст фирми, непримање плата итд. А Тито и његова политика, једна према Србима и друга према Албанцима, то је тек био проблем Србима.

WWW.TELEGRAF.RS

Pre skoro pola veka Albanci sa Kosova počeli su masovne proteste i sukobe s policijom, a sve sa ciljem otcepljenja južne srpske pokrajine od...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Juanito рече

Ал ми онда није јасно како иста страна која тако као ти размишља о Косову подржава, морално или полирички, савремену државу Израел. Понављам, где је ту принцип?

Па не знам, ја сам овде писао о конкретној ситуацији па ако има нешто да није логично или тачно може да се објасни.

Да л је неко принципијелан у вези Таџикистана и Тунгузије са тим нема никакве везе.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, GeniusAtWork рече

То што се теби и таквима не свиђа истина, па би радије да држите главу у стражњици, је само ваш проблем. Уосталом, од патриЈотских поклича "Карлобаг, Огулин, Карловац, Вировитица!" дошли смо до хрватских војника у КФОРу на територији Србије  ;)  Само ви наставите да цепате и фурате пуном паром...

и да поновимо

Класично другосрбиојанско лупетање

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да нећемо признати,али стварно не знам шта би било када би признали, Знам и апослутно сам сигуран шта би било када би ратовали за Космет, победили би и то глат, без обзира ко је доле. Али би после тогао настао талас исељавања из Србије који би се могао поредити са егзодусом, иселило би сре преко 70% људи без деце и са децом до двадесетак година. И то је чињеница.Јер би сви ишли што даље од територије на којој се сваких двадесетак година ратује.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, Млађи Катон рече

Неправда и корупција су последица онога што сам написао. Слажем се са тобом. Само мислим да је јако тешко наћи решење које ће нам помоћи да се подигнемо.

Nepravda i korupcija su posledice loseg sistema. Pravna drzava i slobodno trziste bi vrlo brzo resili stvar. Jednostavno, drzava mora prestati da maltretira i otima pare ljudima koji hoce nesto da naprave i “izaci iz ekonomije”. Nije to uopste toliko ni tesko ni nemoguce koliko nam se predstavlja.

Pogledaj Cesku, Poljsku, Madjarsku... Daleko od savrsenog, ali opet, s obzirom da su “juce” prodavali kod nas stvari za “jednu crvenu”, odlicno su se izborili sa komunistickim nasledjem i krenuli dalje.

Ima promena i napred i nazad, ali nema ovolikog ocajanja i egzodusa kao kod nas.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Дејан,
      Наш начин живота и пре свега наш однос према Богу и другима изграђује наш лик, односно, тачније  доприноси да се икона Божија у нама васпостави у својој лепоти или да остане покривена наслагама злих дела, које мењају лик Божији у нама и чине од нас трагичну карикатуру. Свака мисао и свако дело утичу на изглед лика Божијег у нама, на то колико смо заиста христоподобни, а колико смо духовно деформисани, колико аутентично живимо оним животом који нам је Бог дао, а колико живимо у лажи и обмани сујете и гордости овога света. Док смо у телу можемо да утичемо на ово стање и да покајањем (променом начина живота) очистимо лик Божији у нама од греховних наслага и нечистота.
      Дубоко верујем да суд Божији треба да доживаљвамо као непосредни сусрет свих нас са пуноћом Божије благодати, тренутак светлости који ће заувек осветлити све тајне нашег бића и показати колико је у нама сачувана икона Божија. То засигурно неће бити ситничаво испитивање и вагање добрих и лоших дела, јер се у таквом суду увек поставља питање правде која је изнад Божије љубави. Оваквим размишљањима улазимо у апсурд, мислећи да наша зла дела принуђују Бога да нас казни по тој "правди" и одмах постављамо питање зашто Бог, ако је заиста милостив, свакоме све једноставно не опрости. Међутим, знамо из самих речи Божијих да сви неће наследити Царство Божије, не зато што Бог није милостив, или зато што по некој принуди мора да казни грешнике, већ зато што Божији суд не почива на оваквим основама. Наша дела утичу на изглед иконе Божије која је утиснута у личност сваког човека. На суду ћемо са тим ликом изаћи пред Оца небеског и у зависности да ли ће он препознати у нама лик Сина свога возљубљенога и вечно нас (пре)познати и волети оном љубављу којом је свога Сина заволео од вечности, или ће у нама видети неку накарадну карикатуру, избледелу икону, од тога ће зависити наш вечни удео у Царству Божијем. Богу не долазимо као индивидуе, већ једино у Христу, као што ћемо у Христу вечно живети у Богу. Без лика Христовог не можемо имати ни вечни удео у љубави Оца небескога.
      Живот у греху и страстима квари икону Божију у нама. Од богоподобног бића грехом постајемо зверолики, подли, спремни на свако зло и лукавство. Овакав лик Бог неће препознати и они који своје срце у овом животу испуне мраком и смрадом злих дела,  доживљаваће његову љубав и светлост као вечну муку и патњу. Бог није створио пакао, али он постоји као стање, јер га у својим срцима сами људи стварају тако што постају неспособни да живе у светлости Божијој и зато што су изгубили лепоту лика Божијег поставши мрачне сенке које беже од светлости. Они који су правилном употребом своје слободе (врлинама) благодатном помоћу Божијом ослободили лик Божији у себи од наслага пале људске природе, страсти и грехова, засијаће у огњу љубави Божије као злато у ватри. Као што материје које горе у огњу добијају својство огња не губећи својства своје посебности, тако ће бити и са онима који засијају на суду Божијем радошћу вечног живота. Огањ љубави Божије не да им неће нашкодити, већ ће у светлости Божијој још више и вечно узрастати у љубави Божијој. Овај исти огањ, за оне који су себе градили на пропадљивим материјалима (на злим делима овога света) вечно ће горети не могући да поднесу љубав Божију, исто као што они који живе у мраку светлост, која би иначе радовала њихове очи, доживљавају као бол и патњу.
      Не чињење добрих дела квари и потамњује лик Божији у нашим срцима јер пропуштањем да учинимо оно што по савести коју нам је Бог дао треба да учинимо, а све зарад наших ситних страсти и пролазних добитака, уводи нас у лажно постојање у коме губимо христоликост.
      Због свега овога, можемо да разумемо (колико је то могуће нашем ограниченом уму) да неће у том тренутку бити конфликта између Божије љубави и правде, како то бива у нашој палој природи. Огањ којим ће они који баштине пакао вечно горети, није ништа друго него огањ вечне љубави Божије коју они не могу да поднесу јер су више заволели дела таме од светлости.
      Суд Божији почиње већ и овде и завршава се у коначном сусрету свих са Богом након Другог доласка Господњег, када ће праведници васкрснути у вечни живот, а они који су изабрали дела таме у вечну муку. Подсетимо се речи Еванђеља по Јовану које говоре о овој тајни:
      Јн 3, 17-21: "Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена."
      Архимандрит Сава Јањић
      ИЗВОР
    • Од Логос,
      Патријарх јерусалимски позвао на окупљање поглаваре свих православних цркава. Упознао сам сву истинску лепоту српске душе у најтежим данима за ваш народ, каже архиепископ Макарије.   Док патријарх јерусалимски Теофил Трећи, поглавар темељне православне цркве, уочи овог викенда, богослужењима и разговорима са сабеседницима у Москви покушава да премости јаз најновијих подела, изасланик духовног поглавара из Свете земље, архиепископ катарски Макарије, у интервјуу за „Новости“, одгонетнуо је суштину поруке са значајног сусрета у престоници Руске православне цркве:   – Патријарх јерусалимски Теофил је упутио позив поглаварима свих православних цркава у свету да је спреман да у Аману окупи све њих, како би се сагледао проблем подела и нашао лек да се оне зауставе, јер не доносе добро никоме у нашој, православној заједници. Јерусалимска патријаршија, као што знате, није подржала пут једног дела Украјинске цркве да се одвоји од своје, матичне руске цркве. Напротив, јерусалимски патријарх је пружио пуну подршку Украјинској православној цркви и њеним верницима који желе да остану под окриљем Московске патријаршије. Истовремено, Јерусалимска патријаршија је спремна, као што је и била, за међурелигијски дијалог и са другим конфесијама. Само тако може да се успостави мир за добро свих, без обзира на то којој вери припадају.   Са архиепископом катарским разговарамо у Београду, непосредно пред његов повратак у Катар, а после седмодневног боравка у Србији и Хрватској, где је богослужио у манастирима пакрачко-славонске епархије, где је међу свештенством, монаштвом и народом који је после погрома остао и опстао на вековним огњиштима примљен као да је одвајкада с њима био сапатник и сапутник. Каже нам да је обрадован и охрабрен обновом манастира у овој епархији, која враћа наду народу.   Ми се, у разговору са архиепископом Макаријем, ипак враћамо вестима из Москве, које нам ексклузивно преноси.   * Да ли се позив из Москве патријарха Теофила, у чијој је надлежности и ваша, Катарска архиепископија, може тумачити и као звоно које призива на саборност угроженог православног света, који разни центри моћи желе да распарчају?   – Православни хришћани су још од времена светих апостола били пред бројним искушењима – одговара архиепископ Макарије. – Ипак смо одолевали, покајавали се и враћали светионику вере Христове, свесни да су поделе најтежи грех против љубави божанске. Поделе међу браћом, поделе у вери нашој, поделе у држави које штете бићу народа, заустављају га у томе да се унапреди у добру и у љубави за оне који долазе и чувају да се не угаси свећа вере. Верујем да ће нас то поново сабрати. Немамо право, а нема ни времена да се, као што рече српски патријарх Иринеј недавно у Славонији, не огледамо у иконама светих. Оних чија смо лица сви. Немамо право да се грешимо о оно што Бог жели. Он жели братску љубав. То морамо да знамо.   * Ви сте протекле седмице служили прву литургију у обновљеном храму у завичају патријарха Павла у славонским Кућанцима, поводом десетогодишњице упокојења омиљеног духовног вође Срба. Многи се питају: зашто баш ви?   – Учињена ми је велика част, а одговор је, мислим, у томе што сам још као студент Богословског факултета у Београду, потом и постдипломац, са патријархом Павлом служио бројне литургије у манастирима Српске православне цркве. Током тих дана, а и после неколико година, био сам сведок страдања и уздизања српског народа. Тада сам упознао лепоту српске душе. Несвакидашњу лепоту, и када се пати и када се у патњи прашта. Провео сам с вама све те тешке године рата, и свуда сведочим о томе. Верујем да ће, заслужено, ваш народ доживети спасење о коме је говорио патријарх Павле, а недавно подсетио и патријарх Иринеј у Кућанцима. Поштовање, које посебно имам према патријарху Павлу, том светом човеку – а какво је то поштовање, о томе знају архијереји српске цркве – било је, верујем, пресудно што сам почаствован да, најпре са владиком пакрачко-славонским, с којим имам готово братске везе, служим прву литургију, а потом и литургију на освећењу храма. Моје срце је пуно што сам био део узвишене, у мом сећању незаборавне литургије и почасти која ми је тим поводом указана. Сви ми који проносимо истину и истрајност православне вере треба да се угледамо на патријарха Павла. Он је путоказ како да будемо људи. Свагда и у свему. Уколико нисмо такви, уколико у себи не носимо ту доброту, скромност и племенитост, не можемо, не смемо и немамо право да од других тражимо да буду добри.   * Где је покретач доброте о којој говорите? Како, данас, можемо да је покренемо у себи и другима? – Да се владамо по јеванђељу. То би био мој одговор. Да трпимо и истрпимо, да у свакоме гледамо брата, да у свакоме налазимо добро, а не оно што је лоше. Верујем да у свима нама има и једног и другог. Важно је да наше речи, јеванђелске, доброту пробуде. Да лоше остане иза нас.   * У околностима у којима траје и бори се за пуноћу православља у окружењу прилично агресивних других вера, није лако. Како одолевате?   – Да, није лако. Али потребно је много мудрости, толеранције, па и великог трпљења, како бисмо и у будућности трајали. Када смо истрајали готово миленијум и по у таквом окружењу, традиција, историја и све што краси нашу веру, обавеза је више да је сачувамо.   * Јерусалимска и Српска патријаршија уписују многа заједничка страдања. Ви говорите да се у невољама истрајава. Има ли у томе негде и неке границе?   – Носим велику тугу због страдања Српске цркве и народа током и крајем деведесетих, па и двехиљадитих. Погром Срба из бивших крајева некадашње заједничке, ваше, домовине. Прогон са Косова и Метохије… Када се то догађало, а био сам сведок свега, у мојим мислима је било, на пример, страдање јерусалимског свештеника, оца Филумана, свеца јерусалимског. Њега су, крајем седамдесетих, док је служио вечерњу литургију, секиром исекли са четрдесет удараца. Ко? Палестинци, наравно. Трагедија се убрзо поновила. Мајку нашег јеромонаха Јоакима мучили су, на крају је удавили, а он је од туге убрзо умро. Питате, где је та граница. Не могу да је одредим и нисам позван да је обележим. Оно што нас наша православна вера учи јесте то да нас страдање прочишћава. Да нас духовно јача. А искушења пред којима смо вековима одолевали и одолели, увек нам покажу ко је вера, а ко је невера. Тако је било и тако ће бити.   ВЕЗА СА СВИМ ДОБРИМ ЉУДИМА   УЗ ПРАВОСЛАВНЕ вернике Јерусалимске-катарске епархије у Дохи, архиепископија катарска, на чијем је челу Макарије, у своје окриље прима и око хиљаду Срба који су у ову луку бацили сидро могућег, бољег живота.   – Долазе готово свакодневно – каже архиепископ Макарије. – Траже савет, помоћ, а ја сам срећан да чувају своју веру православну и радујем се кад могу да помогнем. Али то нису једине везе које ја негујем са Србијом. Три деценије, колико трају, заиста чврсте, заиста искрене и пуне љубави, изнеговале су и бројна пријатељства, па сам ја у Србији као код куће. Увек добродошао и захвалан сам на тој вашој несвојственој доброти.   ДЕЛО РАВНО ПОДВИГУ   АРХИЕПИСКОП катарски Макарије са репортерима „Новости“ скромно је обележио три деценије своје нераскидиве везе са Србијом. У новембру 1989. Јерусалимска патријаршија га је упутила у Београд да учи српски и упише Богословски факултет, како би био спона не само између две патријаршије, већ и између Свете земље, коју су све више походили ходочасници с наших простора. Али он није био само клирик. Био је до српске трагедије током и после деведесетих, када је српској деци била потребна помоћ и када су рањеним српским војницима били потребни лекови, утеха и подршка.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У недељу, 24 новембра 2019. године, на празник Светог краља Стефана Дечанског, прослављена је слава храма слава у Земун Пољу. Храм Светог Стефана Дечанског задужбина је припадника Војске Србије и Полиције. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског.   Прилог радија Слово љубве   На крају молитвеног сабрања, коме је поред верног народа и припадника Војске и Полиције присуствовао и помоћник директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Марко Николић, старешина храма протојереј Раде Јовић је заблагодарио Епископу, представницима Градске општине Земун, ктиторима и задужбинарима.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Пошто се причести светим Тајнама, свештеник се окреће према народу и показујући Светињу, позива оне који су вољни да се причесте, заповедајући им да приступе са страхом Божијим и вером; наиме, да не презру свете Тајне због њиховог скромног изгледа, да не оклевају због тога што оно у шта верују превазилази разум, него да приступе имајући сазнање о вредности светих Тајни и верујући да оне нуде вечни живот онима који се њима причешћују.     2. Да би показали своју побожност и своју веру, верници се клањају, благосиљају и исповедају Божанство Исуса, за Кога верују да је у светим Тајнама; а да би своје славословље учинили блиставијим, користе се Пророковим речима: „Благословен Који долази у име Господње;… Бог је Господ и јави се нама“.    „Ја сам дошао, вели Господ, у име Оца својега, и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.“ То је својствено правоме Господу, то приличи Јединородноме Сину, да прославља Свога Оца. Одбеглом слузи пак својствена је самовоља и отпадништво.    Знајући то, и научивши шта је то што доброг пастира разликује од вука, пророк Давид још издалека благосиља Онога Који долази у име Господње. А Господом сматра Оца и вели да Онај Који се појавио јесте Сам Бог. Тим речима и верници благосиљају Христа, Који долази и сада се пред њима појављује.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Дакле, пошто позове вернике да приступе свештеној Вечери, свештеник се најпре и сам њоме причешћује, а са њим они који су истог свештеног чина, потом они који су присутни у олтару. Но, пре тога он улива у путир топлу воду, означавајући тиме силазак Светога Духа на Цркву. Јер, Свети Дух је онда сишао кад се окончао целокупни домострој Спаситељев, а и сада долази, кад је жртва принесена и кад су Дарови освећени; а долази за оне који се достојно причешћују.     2. Заиста, пошто се током свештене службе Евхаристије целокупни домострој Христов изображава на Хлебу као на каквој слици (јер Христа символички видимо и као одојче, и како бива вођен у смрт, и распетога и прободенога копљем), требало је да сам Хлеб буде претворен у оно пресвето Тело, које је уистину све то претрпело, и које је васкрсло, и узнело се, и село са десне стране Оца. И коначно, после свега тога, требало је да назначи и онај коначни циљ свега овога како би се у потпуности испунило савршавање свете Тајне, додајући овоме крајњи исход дејства ове службе и домостроја Христовог.   3. Какав је учинак и исход Христових страдања, дела, и речи? Ако их неко размотри у вези са нама, видеће да није садржан ни у чему другом него у силаску Светога Духа на Цркву. Требало је, дакле, да после оних Тајни буде изображен и тај силазак. И ево, изображава се топлом водом која се улива у свету Тајну.   4. Ова вода – тиме што је вода, а исто времe садржи у себи и огањ – означава Духа Светога, Који се и водом назива, и као огањ се појавио тада кад је слетео на ученике Христове. 5. Овај тренутак изображава онај тренутак. Јер, тада је Дух сишао по свршетку свих дела Христових, а сада се ова вода додаје по освећењу и приношењу Дарова.   6. Кроз свету Тајну Причешћа показује се Црква као Тело Христово, а верници као удови понаособ. Она је и тада примила Духа Светога пошто се Христос вазнео на небеса, а сада прима дар Светога Духа јер су Дарови већ примљени на наднебесни Жртвеник; тај дар шаље нам Сам Бог, Који је жртвени Принос примио, као што смо већ говорили. Јер, и тада и сада, и Посредник је исти и Дух је један исти.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...