Jump to content

Шта ће се десити када Србија призна Космет, тј. дође до поделе територије?!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ништа.

Србија је већ признала Косово: Бриселским споразумом, примањем Косова у ОК, кад је Дивац то подржао.

Што се мене тиче, Косово је признато. Ту су границе, царина, такмичимо су у спорту,...

Моја прогноза: Вучић ће гласати да буду примљени у УН, а нама ће причати како ми не признајемо Косово, и да се он лавовски бори за Србију. И људи ће му веровати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Sofija_ рече

kako mislis? :)) peder? 

Obicno je 4 "osnovna" bataljona (4 pesadijska ili motorizovana, ili razne kombinacije oklopnih i mehanizovanih do ukupno 4 bataljona), artiljerijski i PVO divizion (tako se u artiljeriji i PVO zovu jedinice ranga bataljona), pozadinski i komandni bataljon. Brigada jos ima i izvidjacku i inzinjerijsku cetu, mozda i cetu veze.

  • Радостан 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

За народ који не зна, ил заборавља, једно лично сведочење. 

Када сам 2009е први пут ишао на Косово и Метохију, био сам веома узбуђен. Једва сам чекао да пређемо административни прелаз. Кад рекоше да смо стигли, Косовска Митровица. Ја у чуду, како стигли, свуда српске заставе, зар нису прошле године прогласили независност, зар 1999е није Косово фактички, на терену “изгубљено”? Те 2009е никаквих препрека (граница) није било да се дође на Косово и Метохију.

2012. је уведена граница, управо кад је Вучић дошао на власт, са програмом да спречи успостављање границе. Не само да није радио на спречавању постављања границе, него је радио управо супротно, укидањем институција државе Србије које су постојале на КиМ, до његовог доласка на власт, и Бриселског споразума.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То се неће звати "признање" или "подела". Власт ће већ смислити како да то назове да већина народа, која живи уз Пинк, Хепи и Информер, то прогута и истовремено настави са оргазмичним дивљењем Великом Вођи. Они други ће се сигурно бунити, друштвене мреже ће се усијати, пљуштаће колумне, можда буде и неки протест, и тако...све до првог великог празника, годишњег одмора или шта већ буде најближе када се то деси. И онда појео вук магарца и идемо даље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, GeniusAtWork рече

 Власт ће већ смислити како да то назове да већина народа, која живи уз Пинк, Хепи и Информер, то прогута и истовремено настави са оргазмичним дивљењем Великом Вођи.

100% тачно! а сада, приде к'тому још, Велики Вођа има о врату орден Светог Саве, да би слуђене Србље још више слудио... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Десиће се апсолутно ништа јер за ту празну причу више никог није брига па ни ове што се још нису уморили од рецитовања епске поезије.

А овај Трамп стеже визни режим... зло & наопако.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da li je moguće da Amerika zaista želi full nezavisno Kosovo ali eto Srbija neće da prizna, stvara probleme? Ona zemlja koja nemoćno trpela bombe i tonula u propast dok Primakov (ili neki drugi Rus) nije došao u junu 99 i rekao Miloševiću "sad možeš da potpišeš".

Ameri su u međuvremenu razvalili koliko hoćeš zemalja, stotine hiljada civila pobili, pokrenuli talase migracija u epskim razmerama. Žare i pale.

Neprijatelji Amerike pasu travu.

Ali ne mogu da izdejstvuju da Srbija uradi ono šta oni hoće... I tako već više od 20 godina.

Nego... možda ne žele full de iure nezavisno Kosovo?

Možda baš hoće ovako da mogu da trguju organima, drozom i oružjem?

Zato Kosovo biva primljeno u Međunarodno Telo Za Loptanje Loptom ali ne može u Interpol.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nece biti nista. Iz prostog razloga sto Ameri i zapad vise ne zele da se bakcu sa nama, imaju druga posla, ali u isto vreme ne zele nemire i nesigurnost tamo gde su vec dobili sta su hteli. Znaju da je zapaljiva stvar, pa valjda igraju i oni oprezno, ali i nezainteresovano, jer opet kazem ne zele da se bakcu sa balkanom vise.

Oni verovatno smatraju da je podela teritorija i fizicko razdvajanje naroda jedini nacin za dugorocnu stabilnost (sto istorija pokazuje). A pravda/nepravda i onako nikad nisu interesovali belosvetsku interesnu geopolitiku.

Pradoksalno ili ne, oni, zapad, su sada faktor stabilnosti (dok god su stvari po njihovom, naravno). Nece valjati kada se oni politicki povuku, ako se do tada koliko toliko ne rese stvari na Balkanu. A retorika na Balkanu je iskljucivo zapaljiva i bezkompromisna, niko ne popusta ni pedalj. Svi hoce mnogo vise nego na cemu su trenutno. Ako se nesto ne promeni, a zapad politicki ode, ima da izbije totalni haos, i to mislim najpre i najgore u Bosni, Crnoj Gori i Makedoniji.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...
On 10.10.2019. at 13:02, Милан Ракић рече

Но, сем што ће Сунце (ваљда) опет изаћ` и заћи, да видимо шта би се још нешта могло десити, ако и када дође до тога!?

Дела!

Ништа значајније се неће десити. Биће галаме пар недеља па све по старом. Многи од Косметских Срба већ имају по неку некретнину у Централној Србији па ће се лако преселити ако им живот постане још тежи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 10.10.2019. at 17:23, Ђорђе Р рече

Ништа.

Србија је већ признала Косово: Бриселским споразумом, примањем Косова у ОК, кад је Дивац то подржао.

Што се мене тиче, Косово је признато. Ту су границе, царина, такмичимо су у спорту,...

Моја прогноза: Вучић ће гласати да буду примљени у УН, а нама ће причати како ми не признајемо Косово, и да се он лавовски бори за Србију. И људи ће му веровати.

Не стижем да пишем већ дуго на Поукама али ова жалосна вест из Александрије данас мало ме је подстакла да погледам теме. У вези овога само да кажем да наш став треба да буде, а колико знам у Цркви јесте, да је Косово насилним путем и једностраним тумачењем међународног права прогласило квази-државу на de jure територији Србије и ту њихову творевину нити признајемо нити ћемо признати, иако смо принуђени да живимо по постојећим законима, имамо документа (као што су у 2. св. рату људи на окупираним територијама имали аусвајсе) итд. Противљење Цркве подели нипошто не значи ћутање пред признањем било билатералним или прећутним давањем сагласности за УН. Чак напротив, управо подела, коју ја зовем редовно подела Србије на Косову и Метохији, отворила би пут признању највећег дела КиМ као државе и чланице УН и по свему судећи утабала пут за велику Албанију. Док год постоји Резолуција 1244 то није могуће а очекивати од Русије и Кине да буду већи Срби од Срба једноставно није реално. Зато треба јасно остати на ставу да нема ни поделе, ни билатералног признања, а ни било какве прећутне сагласности за улазак Косова у УН систем, јасно и гласно. Све би то довело до катастрофалних последица и била би ништа друго него отворена издаја, највећа можда у историји нашег народа. Имали смо многе окупације али никада их нисмо признавали као сталне и увек смо живели за дан слободе. С друге стране са Албанцима треба остати у дијалогу око свих практичних питања како да живимо боље, да сарађујемо колико је могуће и поштујемо једни друге. Србија је отворена и треба да буде отворена за све оне који овде живе. 

То није само политички став, већ произилази из бриге за наш народ и светиње. Одричући се политички Косова или дела Косова и Метохије где живи највише наших људи, где су наше највеће светиње, одрекли бисмо се кључног елемента нашег духовног кода и отворили бисмо пут ка трансформацији српског народа као светосавског народа Божијег у једну другосрбијанску прћију којом ће управљати разни међународни комесари и локални мафијаши. Овај пројекат разградње светосавског идентитета и његово свођење на србијански је шири пројекат оних који желе једном заувек да маргинализују духовни и културни утицај нашег народа који смо вековима имали и знали да бранимо уз највеће жртве.

Уосталом ово сам више пута изјављивао прошле године и хвала Богу имамо 3 саборске одлуке јерархије СПЦ да је управо то став наше Цркве. У вези овог са уласком Косова у УН и тзв. модела две Немачке треба имати у виду да је реч о признању на мала врата. Косову понајмање треба признање Србије. Важно им је да уђу у систем УН и да 5 ЕУ земаља које их не признају, признају Приштину и да се стави тачка на пројекат прављења косовске државе као државе етничких Албанаца у којој су Срби осуђени да с временом нестану а наше светиње постану музеји албанске културе. Колико ћемо као народ Божији - Црква допустити да се ово догоди, то зависи од наше духовне зрелости. Какви смо - тако ће нам и бити. Укратко, Косово нам нико не може узети осим ако га се ми сами одрекнемо. То није само територија, чак понајмање. То је суштинска опредељеност која је оваплоћена у нашем етосу, нашим светињама и оном што безбожни-неонационалисти не разумеју "Косовском завету". 

Будући да принципијелно не дајем никакве изјаве већ годину дана (пошто сам већ довољно говорио) овај коментар је искључиво за форум. Молим да се испоштује иначе медији ће да ме опет растргну као хијене, немам времена да се бавим креатурама које пишу лажи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Архимандрит Сава Јањић рече

Не стижем да пишем већ дуго на Поукама али ова жалосна вест из Александрије данас мало ме је подстакла да погледам теме. У вези овога само да кажем да наш став треба да буде, а колико знам у Цркви јесте, да је Косово насилним путем и једностраним тумачењем међународног права прогласило квази-државу на de jure територији Србије и ту њихову творевину нити признајемо нити ћемо признати, иако смо принуђени да живимо по постојећим законима, имамо документа (као што су у 2. св. рату људи на окупираним територијама имали аусвајсе) итд. Противљење Цркве подели нипошто не значи ћутање пред признањем било билатералним или прећутним давањем сагласности за УН. Чак напротив, управо подела, коју ја зовем редовно подела Србије на Косову и Метохији, отворила би пут признању највећег дела КиМ као државе и чланице УН и по свему судећи утабала пут за велику Албанију. Док год постоји Резолуција 1244 то није могуће а очекивати од Русије и Кине да буду већи Срби од Срба једноставно није реално. Зато треба јасно остати на ставу да нема ни поделе, ни билатералног признања, а ни било какве прећутне сагласности за улазак Косова у УН систем, јасно и гласно. Све би то довело до катастрофалних последица и била би ништа друго него отворена издаја, највећа можда у историји нашег народа. Имали смо многе окупације али никада их нисмо признавали као сталне и увек смо живели за дан слободе. С друге стране са Албанцима треба остати у дијалогу око свих практичних питања како да живимо боље, да сарађујемо колико је могуће и поштујемо једни друге. Србија је отворена и треба да буде отворена за све оне који овде живе. 

То није само политички став, већ произилази из бриге за наш народ и светиње. Одричући се политички Косова или дела Косова и Метохије где живи највише наших људи, где су наше највеће светиње, одрекли бисмо се кључног елемента нашег духовног кода и отворили бисмо пут ка трансформацији српског народа као светосавског народа Божијег у једну другосрбијанску прћију којом ће управљати разни међународни комесари и локални мафијаши. Овај пројекат разградње светосавског идентитета и његово свођење на србијански је шири пројекат оних који желе једном заувек да маргинализују духовни и културни утицај нашег народа који смо вековима имали и знали да бранимо уз највеће жртве.

Уосталом ово сам више пута изјављивао прошле године и хвала Богу имамо 3 саборске одлуке јерархије СПЦ да је управо то став наше Цркве. У вези овог са уласком Косова у УН и тзв. модела две Немачке треба имати у виду да је реч о признању на мала врата. Косову понајмање треба признање Србије. Важно им је да уђу у систем УН и да 5 ЕУ земаља које их не признају, признају Приштину и да се стави тачка на пројекат прављења косовске државе као државе етничких Албанаца у којој су Срби осуђени да с временом нестану а наше светиње постану музеји албанске културе. Колико ћемо као народ Божији - Црква допустити да се ово догоди, то зависи од наше духовне зрелости. Какви смо - тако ће нам и бити. Укратко, Косово нам нико не може узети осим ако га се ми сами одрекнемо. То није само територија, чак понајмање. То је суштинска опредељеност која је оваплоћена у нашем етосу, нашим светињама и оном што безбожни-неонационалисти не разумеју "Косовском завету". 

Будући да принципијелно не дајем никакве изјаве већ годину дана (пошто сам већ довољно говорио) овај коментар је искључиво за форум. Молим да се испоштује иначе медији ће да ме опет растргну као хијене, немам времена да се бавим креатурама које пишу лажи.

На многаја љета драги оче Саво! 

Не носите Ви случајно Савино име! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Разлика је једна, оче Саво, у томе што је у претходним окупацијама на територију где живе Срби долазила туђинска власт.

Живи били, па видели, шта је овде у плану. Мени је највеће изненађење то што САД и албанско руководство први нису за поделу у којој би се одрекли 10%, а Србија оном 90% признала независност и/или уједињење са Албанијом. То ме више убеђује да се овде ради једино о стварању хаоса и региона тзв. "контролисане кризе" у ком у сваком тренутку може да се активира рат регионалних размера.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 8.11.2019. at 23:37, Архимандрит Сава Јањић рече

очекивати од Русије и Кине

Они нису неки политички фактор, и не питају се ништа

On 8.11.2019. at 23:37, Архимандрит Сава Јањић рече

Имали смо многе окупације али никада их нисмо признавали као сталне и увек смо живели за дан слободе.

Раније смо остајали на територији, па се ослобађали. Али овде није проблем само окупација, већ то што смо већином протерани. У таквој ситуацији, повратак на Косово под српском заставом је немогућ, односно могућ је једино општим ратом. А већ нова генерација не доживљава Косово као домовину, нити жели да има ишта с тиме.

Чак и када бисмо се силом вратили доле, на шта бисмо се тачно вратили? Да се живи заједно у милтиетничкој заједници ,,народа и народности"? Па опет би било насиља и пушкарања као и пре што је било вековима. Једноставно, Срби и Шиптари евидентно не могу да живе заједно, историја то показује. И онда, да ли желимо да се вратимо на такав статус и оставимо рат у аманет будућим генерацијама? Ако то не желимо, онда би морали да протерамо већину Шиптара (као што су они нас), а ко је спреман на тако нешто? И у чије име? У име хришћанства? У име народа?

Просто речено, ситуација је за нас немогућа. Можемо се вратити кад прође неко време, кад се смени пар генерација, то ћемо сигурно моћи, али, на жалост, не под нашом заставом.

 

On 8.11.2019. at 23:37, Архимандрит Сава Јањић рече

Одричући се политички Косова или дела Косова и Метохије где живи највише наших људи, где су наше највеће светиње, одрекли бисмо се кључног елемента нашег духовног кода и отворили бисмо пут ка трансформацији српског народа као светосавског народа Божијег у једну другосрбијанску прћију којом ће управљати разни међународни комесари и локални мафијаши.

Кључни елемент нашег ,,духовног кода" је Христос и православно предање, и нема никакве везе са политиком, нити зависи од било каквих овоземаљских прилика, нити нам духовност ико може одузети. Духовност и светосавност можемо изгубити само ако је се сами одрекнемо, што често и чинимо.

 

On 8.11.2019. at 23:37, Архимандрит Сава Јањић рече

Укратко, Косово нам нико не може узети осим ако га се ми сами одрекнемо. То није само територија, чак понајмање. То је суштинска опредељеност која је оваплоћена у нашем етосу, нашим светињама и оном што безбожни-неонационалисти не разумеју "Косовском завету". 

Волео бих објашњење шта тачно данас значи ,,косовски завет"? Дакле, обичан човек, који се не занима много за дубља духовна питања, сетиће се историје и да су Срби дигли војску и кренули у одбрамбени рат против Турака. Шта онда он може да закључи када му се каже да обавезно држи ,,косовски завет"? Да треба ратом ослобађати Косово? Или то значи нешто друго, да не заборави своје духовно-културно наслеђе? Или, ако су они тада изашли пред Османлије како би покушали да заштите народ и своју децу, будуће генерације, да ли то значи да и ми данас, угледајући се на њих треба да учинимо оно што је потребно да будућим генерацијама буде боље? Да ли се боримо за прошлост, или за будућност? Шта би Исус рекао на нашем месту? Шта нам каже Нови Завет, за које царство треба да се боримо, земаљско или небеско? Било би добро разјаснити ово.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Честитам са радошћу "Вечерњим новостима" на 58. додели плакете за "Најплеменитији подвиг године", али пре свега честитам због тога што "Новости" из године у годину показују да је читава Србија у подвигу, да је Србија нормална земља.

       
      Зашто? Зато што је једино нормално постојање, нормално функционисање човека - врлина. А "Новости" нам увек изнова откривају да у Србији постоје врлински људи. И не само то, већ и да је огромна већина Срба врлинска - да је Србија врлинска. И добра. У свету у којем живимо, које проглашава црно за бело, добро за зло, у свету који заправо уноси конфузију у поглед на истину, у поглед на то шта је исправно, шта је праведно, готово да је постало потпуно немогуће да чак уочимо шта је то нормално.
      Стога, осећам велику радост због иницијативе коју "Новости" већ 58 година заредом спроводе, а то је да пред очи света изводе и подсећају нас да не треба осећати никакав стид, а камоли презир према томе да човек буде врлински, да буде добар, да буде јеванђељски.
      Сви ови људи који су данас добили награде само су зрнца огромног мозаика од којих је сачињена Србија, зрнца која својим погледом, осмехом, изразом свога лица показују да онда када чиниш добро и испуњаваш јеванђеље, а притом не правиш од тога велику причу покушавајући да себе промовишеш - ти си испуњен радошћу, миром, лепотом. Испуњавати оно што пише у јеванђељу, оно што Бог нама говори да треба да испунимо није заповест која спутава нашу слободу него је потез који открива шта то треба да чинимо: да будемо аутентични људи, испуњени лепотом, радошћу и миром.
      Тешко да могу да издвојим било кога од добитника. Сигуран сам да су они само представници великог броја људи који постоје у Србији, али ми се допало разумевање онога што је учинио као љубав, као подвиг човека Радослав Марјановић из Умчара. Он је продао наследство у сагласју са породицом да би помогао онима којима је потребна помоћ да плате лекове. Реченицом коју је изговорио: "Кућу сам добио, то нисам зарадио, а немам потребу за тим и мени то не припада", подсетио ме је на Свете бесребренике Козму и Дамјана, који у своје време били образовани, богати али су све своје имање распродали. Били су лекари и све своје знање заједно са имањем употребили су да лече друге. Онда је Црква за њих рекла, славећи их, хвалећи их и подсећајући све нас да тим путем треба да идемо - "бадава сте добили, бадава и дајте".
      Дакле, све то што имамо као људи, од моћи, од славе од лепоте, од имања, све је то нама дато. Наравно, нико не каже да треба да гладујемо и да расипамо то што смо добили, али треба да употребимо своје снаге, капацитете да још умножимо то што смо добили и да поделимо са другима. Јер из овог света ћемо однети само оно што је у нама.
      Стога хвала "Новостима" што нас непрестано подсећају на то да треба да будемо нормални, а нормални смо само онда када живимо у складу са јеванђељем, тад смо здрави, испуњени свим оним чиме нас је Бог обдарио и тада у другоме видимо свој рај, а не вука. У другоме видимо лек за себе и своју душу.
      Честитам свим добитницима плакете за "Најплеменитији подвиг", али и многим другим, знаним и незнаним које су ови данашњи добитници, у овој свечаној прилици представљали. Србија је Србија врлине, Србија добрих људи, Србија подвижника. Подвиг, то је духовни појам, од словенске речи, значи "ићи напред и ка горе" у исто време. Честитам и нека Господ многоструко узврати сваком човеку који и најмању мисао, а камоли неко добро дело упути другом човеку.
      Безброј пута сам причао причу о највећем владару света свих времена Александру Македонском, који је кад је умирао, рекао својим слугама да му оставе једну руку да вири из гроба. Слуге су се чудиле зашто, а он је рекао: "Да виде сви, да ја који сам све имао, све је било моје, читав културни свет - сад одлазим празних шака. А, моје је само оно што сам поделио, што сам дао".
       
      Извор: Новости
    • Од Поуке.орг инфо,
      Кажу, нико не узиђе на Небеса осим Онога који сиђе са Неба, тј. Господа нашег Исуса Христа. Нико од људи није кадар досегнути до Оца Небеског и победити смрт и ући у заједницу са Господом и упознати Бога Оца осим кроз Његовог јединородног Сина, који је дошао међу нас и постао човек, оставши Бог, постао нама причастан, постао нама пријемчив, страдао за нас, васкрсао, и свеколику људску природу у себи објединио и дао могућност вечнога живота у Царству Небеском. Господ нам даје поуку о томе какво ће то бити Царство Небеско кроз многе приче.
      Једна од тих је прича о Свадби царевога сина. Цар је заправо Бог Отац а син је Исус Христос, Син Његов љубљени и јединородни. А невеста – то је Црква. Црква, не као грађевина него Црква као заједница нас, хришћана, са Господом. Дакле, нас који верујемо у Свету Тројицу, који смо крштени у Светој Тројици, који учествујемо у Светим тајнама Цркве, који се причешћујемо, који имамо заједницу са Господом. То је тајна Цркве и она се многим симболима објашњава. Управо један од њих је и свадба. Као што неки Свети оци кажу, да је Господ глава тела, а ми смо то тело, удови тог тела, које јесте Црква. Господ је глава Цркве а ми смо сви сједињени са Њим, и само кроз Њега ми можемо да задобијемо спасење, само учествујући у Тајнама Његовим. То је управо позив на Свету литургију јер литургија је управо изображење тог Царства будућег, којем се ми надамо.
      Дакле, ми се заиста причешћујемо и сједињујемо у Светој Литургији са Исусом Христом, Господом нашим. Постајемо најтешње сједињени са Њим. Међутим, то ми само окушавамо сада вером, јер је то тренутно скривено од нас. Ми не можемо то другачије доказати осим вером: да верујемо да се сједињујемо са Њим и да нам је то на спасење, да нам је то на Живот вечни. Литургија на којој смо се и сада окупили и на којој се стално окупљамо, она ће се наставити и у Царству Божијем. У Царству Небеском, када дође крај историје и када наступи Васкрсење. Тада ће у ствари наступити та Литургија где ћемо окушати Бога, не као сада - у огледалу, него ћемо бити лицем к лицу пред Господом, и тада ће нам се открити неизрециве тајне Божије, и тада ћемо учествовати у тајнама и Слави Божијој – бити удеоници Његове славе и бити синови и деца Божија и бити богови по благодати, где неће бити смрти, већ само радост обитавања у заједници са Господом. То је пут наш. Али то не значи да се сада ми не прићешћујемо реалним Господом. И сада, када примамо Свете Тајне, када се прићешћујемо, ми примамо заиста Господа у себе, само на један тајанствен начин. И управо поука ове приче јесте у томе колико је заиста важно да ми у овоме веку, док траје ова историја, пре свега док траје наш живот и наша могућност за покајање, да долазимо на Свете службе и да учествујемо у Светим тајнама. Јер видимо да нас Господ зове и да је то најпресудније за наше спасење, јер ми желимо заједницу са Њим и да остварујемо ту заједницу са Њим. Наравно, морамо претходно да будемо, што ми и јесмо, крштени. Да будемо чланови Свете Цркве и да не будемо лицемерни него да творимо заповести Божије и у ономе што грешимо - утолико и да се кајемо; да не будемо као тај слуга, тај гост који није имао свадбено рухо и којег је Господ избацио.
      Ако смо заједничари у Небеским Тајнама, ако смо сви на један мистичан начин сједињени у заједници са Христом, силом Духа Светога, онда треба и у овом, обичном животу да пројавимо заједништво и да пројавимо тако љубав. Иначе ћемо бити лицемерни. Иначе је наша вера лажна. Требали би да живимо једним животом хришћанским, да сведочимо то, јер и на тај начин све приносимо Господу, на тај начин чинимо Богу службу и задобијамо спасење. А то се своди управо на то да имамо љубави једни према другима. Праве, искрене љубави, да живимо једном небеском логиком јер земаљска логика овога века јесте себичлук, јесте егоцентризам. Можемо ми да помогнемо некоме и учинимо неком само ако нас то исувише не кошта или ако имамо неку корист од тога. Логика овога света је самосебичлук и самољубље и гледање своје користи. А логика Царства Небеског јесте љубав која се даје, љубав која се жртвује, љубав која прашта, која трпи увек, љубав која је спремна да помогне. То је оно што ми треба да сведочимо међусобно, да бисмо се познали као истински ученици Господњи и да бисмо достојно примали Светиње на опроштај грехова и на Живот вечни.
       
      Извор: Сајт ЧУДО
    • Од obi-wan,
      https://mojkutak.net/srbija-arheolozi-iskopali-brodove-starije-od-nase-ere/
      ...
      Velika vijest u svijetu arheologije odjeknula je svijetom brzinom munje kada je grupa arheologa sa arheološkog instituta Viminacijum u proljeće prošle godine, u nekadašnjem rukavcu rijeke Dunav kod Kostolca, na dubini od 7 metara otkrila plovila stara vijekovima.
      Kako je izjavio direktor arheološkog instituta Viminacijum Miomir Korać, otkriveno je ukupno 7 plovila različitih veličina i iz različitih istorijskih perioda.
      Neki od njih potiču čak iz prvog vijeka prije Hrista, dok su neki iz perioda između 15-og i 17-og vijeka.

      Čamac iz prvog vijeka prije Hrista
      Pronađeno je ukupno 7 plovila (brodova i monoksila rimskog porijekla), među kojima je i brodić dug 19 i širok 2.5metara, koji je ujedno i najstarija i najveća iskopina jer se došlo do saznanja da potiče iz prvog vijeka prije Hrista.
      Najstariji čamac je djelimično oštećen mašinom površinskog kopa, ali biće moguće da se svi restauriraju i srede.
      Kako su pronađeni veoma duboko u zemlji, (na dubini od 7 metara), arheolozi su bili zbunjeni i nisu odmah mogli zaključiti koliko su plovila stara. Nakon uključivanja geomorfologa i naučnika u istraživanje, došlo se do zaključka o vremenu iz kog čamci potiču.
      Kako je Miomir naveo, čista je sreća što su čamci upravo bili na toj dubini u poprilično glinoznoj zemlji koja je očuvala plovila u dobrom stanju.
      Danas su svi oni iskopani i premješteni u obližnji arheološki “Mamut park” u sklopu objekta Viminacijum, gdje se vode dalja istraživanja.
      Rezultati o starosti čamaca su dobijeni C-14 analizom, a pored čamaca tu su se još našli i neki ostaci keramike.

      Sva plovila su bila izgrađena od hrastovog drveta što govori o načinu života i drveću koje je dominiralo tim krajevima vijekovima unazad.
      Takođe, uočljiva je i primjetna izuzetna zanatska vještina za taj period. Kao i kad su otkrivene kosti mamuta, i ovog puta arheolozi su obaviješteni od strane radnika ugljenokopa termoelektrane koji su na plovila naišli tokom površinskog kopa.
      Vijest o ovim novim pronalascima brzo se proširila svijetom, a pronalasci su važni ne samo za Srbiju već i za cijeli svijet, sa posebnim naglaskom da neki od čamaca potiču i iz 7-8 vijeka, o kojim se baš toliko mnogo i ne zna danas.
      Šta dalje?
      Neki od brodova su još uvijek rastavljeni u kontrolisanim mikro uslovima i sva pažnja je usmjerena na njihovo očuvanje.
      Arheolozi ove regije su uspostavili saradnju sa arheološkim nalazištem u Vinči, koja će specijalnim tehnikom gama zračenja dijelove broda osloboditi od mikroorganizama kako bi se drvo spasilo od daljeg propadanja.
      Kada se prođe kroz sve faze konzervacije, plan je da se brodice restauriraju i izlože na postamente, a da se u okviru nalazišta Viminacijum napravi prvi muzej brodova.
×
×
  • Креирај ново...