Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Meni se cini da su ovi iz USA i EU, mada striktno iz USA okrenuli list, mislim da su posle dvije ili tri decenije shvatili da je daleko bolji nacin za kontrolu regiona preko religije(eparhija) koje se prostiru u vise drzava, nego preko budalastih NVO koji nemaju nikakvu podrsku. Finansirace oni i dalje raznorazne NVO, imaju oni svoju svrhu svakako, ali posle Ukrajine mislim da ce itekako agresivno finansirati i podrzavati pojedine eparhije ako ne ide preko centrale, kao i druge religije dominantne na jednoj teritoriji.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 58 минута, Срђан Шијакињић рече

Надам се да ће (ако не дај Боже у неком невероватно трагичном исходу дође до раздвајања) бити очигледно која је то НАТО ПЦ...

Неће. Ниједна неће да буде НАТО СПЦ. И једна и друга струја имају људе који су блиски са Русима, Грцима, Америма и осталима. И једна и друга струја се јавно залажу за националне интересе. И једна и друга струја проповедају догматско православље.

Ако се заиста, не дао Бог никад, буде десио тај расцеп, ситуација ће да буде таква да ће епархије у Србији да покупи онај ко буде добар са властима у том тренутку, док ће епархије ван домашаја српских власти да се определе у зависности од тренутних преференција. Како ствари стоје, ако би се тај неки хипотетички разлаз десио, СПЦ би први пут у својој историји постала србијанска црква, док би оно крило ван Србије постало "Права Српска Православна Црква" или тако нешто.

Не будалите о НАТО, Русима, Американцима и великим патриотским питањима и сличним стварима. Овде се ради о старачким сујетама појединих старијих и о мегаломанским амбицијама појединих млађих. После се хватају за свако питање и отимају се око сваке коске да би испало да су њихови сукоби нешто више од тога. Остали епископи хтели - не хтели негде после морају да се сврставају, убацују се и власти (и оне претходне и ове садашње, да не буде забуне), и створи се овакав галиматијас и нетрпељивост.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 46 минута, о.Небојша рече

Није то до владике, него до тога да стално долазе нови људи који су завршили факултет и имају мастер, а неко заглавио на некој години и не мрда и не може више да задржи то мјесто, само зато, јер се ту задесио кад није било кадра. Коју би поруку послали да ти који су завршили своје школовање чекају, због неких који неће да наставе започето. То је исто као што прије пар година један прото није хтио у пензију, јер су му у ПИО рекли да они немају ништа против да он и даље ради после 40 година стажа. Сјећам се да су били некада свештеници са двогодишњом богословијом, па да су после полагали остале разреде.

У нашој епархији издвајамо по евро од обреда за вјеронауку и ти људи који по Владикином благослову воде Канцеларију нађу начина да штампају књижице које се подијеле дјеци, да се помогну вјероучитељи који имају мањи фонд часова или се још школују.

Никада се не зна кад ће кога Господ позвати и зато треба свештеник чим дође до неке уштеђевине да проба да ријеши стамбено питање, јер зна да неће добити стан ни кредит на дужи временски период. И ту има изузетака , да неко дочека пензију, а да ништа није учинио по том питању, па после кад се скупља за таквога свештеници се буне и неће да дају,а има људи који нису имали начина да сами себи помогну. У буџету сваке ЦО има издвајање за социјални фонд, само остаје питање кад и коме помоћи.

Оче, а што не би и свештенике без факултета разријешили па на њихово мјесто поставили оне са факултетом? Па онда да обрнемо круг и да разријешимо онога са факултетом и поставимо овог с мастером и тако редом, док сви попови не буду доктори. Само не знам коме ће бити доктори. Знаш и ти, а знам и ја да се тако не ради. Кад сам био вјероучитељ, у колективу сам имао неколико наставника само са средњом учитељском школом. Нико се није сјетио да их најури, јер побогу учитељи с дипломом чекају на бироу. Ти кад имаш човјека радника који има за собом резултате, не мијењаш га макар дана школе не имао.

Проблем је што је кадровска политика у СПЦ накарадна и без икаквог плана, и одједном имаш стотине богослова и дипломираних теолога који чекају свој ред. Онда они са везом који траже ухљебљење за своју родбину морају бити инвентивни.

Елем, мислио сам да се разумије да причам о систему који не функционише како треба и који треба поправљати, само што власнику тог система одговара овако како је. И ми као најбројније дио система ћутимо и трпимо иако, мало мало па се кола на неком сломе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Може тако бит' , ал' не мора. Био сам и ја једну годину вјероучитељ и знам да неколико наставника ван вјеронауке који нису имали завршен факултет, па су изгубили посао, а на њихово мјесто су дошли људи са завршеном школом. Сваки владика сутра може да каже да нема парохијског свештеника  без доктората, а исто тако може некога монаха без основне школе да рукоположи и унаприједи, њихово право. Ипак треба радити на свом образовању, сјетимо се само приповијетке "Школска икона".

Што се тиче система има их разних, тражили смо од ЕПС да се у храму умјесто монофазне струје уведе трофазна и добили смо одговор"да њихов систем не препознаје ЦО као пословног партнера", иако редовно измирујемо све рачуне.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, RYLAH рече

Овде се ради о старачким сујетама појединих старијих

То је релативно.

Старији или млађи-сустичу се у злочиначком удружењу окупљеном око тзв. Председника Републике-у овом слуичају Вучића Александра

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, feeble рече

o kakvom licnom sukobu izmedju vladike Irineja i Vartolomeja ovaj pise

Sukob od pre dve ipo godine, kada je Bački poslao ono "lepo" otvoreno pismo Bartolomeju u sred Sabora.
Posle toga, nakon dva meseca, ako se ne varam, došao je u Novi Sad mitropolit Emanuil na bratski razgovor sa Bulovićem. To naši nisu preneli, ali druge Crkve jesu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, msahost@live.com рече

Ček bre malo avvo, ti postade RENT A POP??? :)):)):)):pop:

Постао сам чешка загранична црква! Наградили ме пошто сам написао текст о св. Јану Хусу! Читали људи и рекли: Дођи, Аво! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Zoran Đurović рече

Постао сам чешка загранична црква

Pa ako plaćaju po učinku ili na satnicu onda može. Al' ako je djuture, ne prihvataj poso, zahebani ti česi, a i stipse su. Čak i na ladnom pivu zakidaju. Ture onoliku penu, a piva samo na dnu. :))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колико је све ово лудило показује и овај лик....мислим да је био по судовима са владиком Григоријем, наплаћао се одштета ради својих текстова....али занимљиво да је сад "јужна струја"....не верујем да јесте, али ово је општи хаос....ово је баш све српска посла и неслога и гордост....свако на свакога устао...Боже нам помози - где се епископи не могу састати и издоговарати ван пијаце.

148914.jpg?w=640
NEBOJSAVUKANOVIC.INFO

Морални суноврат друштва и српског народа је на врхунцу, а све људске и моралне вриједности су одавно згажене. Ако...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Све ово је некоректно....60 година је Патријарх Иринеј калуђер. Шездесет година! Ради једне значке, а да је то разлог, а зна се да није, него повод, дакле лицемерје је....да му се ово ради и овако пише....можда пола епископа ниј ебило рођено кад се овај замонашио. Да не говоримо о форумашима са епитатима "Јуда" своме Патријарху....ужас какав смо народ.

Понављам да скоро ни по чему нисам за Вучићеву политику, али ако мој Патријарх и преко 25 владика оће да да значку некоме....шта ја да булазним? Тешко нама са оваквом "слогом" а и послушањем...белосветски лопови, курвари, банкари, и сва светска багра аа и наша, може да се игра са нама и све да нам се смеје слатко....један застршаујући низак ниво смо показали....

Наши сељаци су знали п арекли "сакриј своју срамоту"....не свађај се са женом или братом по сокацима да се злобници смеју...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Ćiriličar рече

Све ово је некоректно....60 година је Патријарх Иринеј калуђер. Шездесет година! Ради једне значке, а да је то разлог, а зна се да није, него повод, дакле лицемерје је....да му се ово ради и овако пише....

Шта те чуди? Слично као и Бора Чорба: човек који је ушао у легенду, и сам изашао из ње.  :ani_biggrin:

Духовно лице таквог калибра би требало да зна меру, да зна кад да се повуче. Ко зна шта ће још да уради следећих дана и месеци...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Ćiriličar рече

Понављам да скоро ни по чему нисам за Вучићеву политику, али ако мој Патријарх и преко 25 владика оће да да значку некоме....шта ја да булазним?

Ali brate, govore ocigledne neistine. Daju mu orden za ocuvanje Kosmeta u Srbiji, a on sam prica kako bi da se razgranici, samo da mu daju neki pedalj da ne ispadne totalni luzer.

Od toga nas spasava samo to sto Albanci ne daju ni taj pedalj.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је да је једини владар који на Косову и Метохији стоји од 14. вијека Свети краљ Стефан Дечански и да стање у коме се сада налази Косово и Метохија треба називати окупацијом. Владика је ово казао данас у на трибини „Црква и држава кроз осам векова“ на Правном факултету Универзитета у Београду:     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Свете Тајне изображавају Цркву, али не као символи; оне су за Цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то Господ рекао. Јер, овде није у питању само заједничко име или сличност својстава, него истинска истоветност.     2. Наиме, Тело и Крв Христова представљају свете Тајне; за Цркву, они су, међутим, истинско јело и пиће. Кад се Црква њима причешћује, не претвара их у човечанско тело, као што то бива са другом храном, него се и сама претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава. Уосталом, кад дође у додир са ватром, и само гвожђе постаје ватра, а не претвара ватру у гвожђе; па као што ужарено гвожђе не посматрамо као гвожђе него само као ватру, јер су његове особине у ватри потпуно ишчезле, тако је и са Црквом Христовом: кад би неко могао да је види онако како је сједињена са Христом и како се причешћује Телом Његовим, он ништа друго не би видео него само Тело Господње.    Из тог разлога апостол Павле пише: „Ви сте Тело Христово, и удови понаособ“. Назвао је Христа Главом, а нас телом не да би тиме показао Његово промишљање, педагогију и поучавање, уз помоћ којих се о нама стара, нити да би показао наше потчињавање Њему – као што и ми, претерујући, неке своје сроднике или пријатеље називамо својим удовима – него је имао на уму управо то што је и рекао, односно да верници, благодарећи тој Крви, већ живе животом у Христу, и да уистину зависе од Оне Главе и носе оно Тело.   3. Због тога никако није неприлично што се овде о Цркви говори кроз свете Тајне.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      О свештенослужитељима наше Епархије који су пострадали у Првом светском рату и о онима који су својим деловањем, упркос тешком положају свештеника у то време, успели да допринесу ослобађању Ниша у Великом рату, говори нам ђакон Далибор Мидић, катихета и архивар Епархије нишке.   Звучни запис разговора     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Поводом изјаве господина Мила Ђукановића, предсједника Црне Горе, о Цркви - Цетиње, 2. новембар 2019.     На празник Светог Петра Цетињског, рукоположеног за Митрополита у Сремским Карловцима од насљедника Пећких Патријараха (1784) по укидању Пећке Патријаршије (1766), господин Ђукановић ставља ”реално на дневни ред”, питање Православне Цркве у Црној Гори; оптужујући СПЦ и њену филијалу у Црној Гори да покушава да поништава, на уврједљив начин, ”све вриједности савремене Црне Горе”. Изјављује да не може даље затварати очи пред тим виталним проблемом са намјером да, на основу “историјских чињеница и логике утемељене у канонском праву” и вођен својим интересима, изграђује друштво и вјерских слобода да би се сваком грађанину обезбједило ”да своја вјерска права може остваривати у цркви у којој он жели а не у некој коју му неко прописује као монополску”.   Свако частан и разуман, у свој хришћанској васељени Истока и Запада, знаде и признаје да, у некадашњој Зети, данашњој Црној Гори, како историјски, тако и канонски, већ 800 година постоји јединствена  Православна Црква, основана Светим Савом, Архиепископом жичким (1219). И као што је Светог Петра и све његове претходнике рукополагао насљедник Пећког Патријарха, тако је било и са данашњим Митрополитом, који је устоличен децембра 1990. године уз присуство тадашње (и садашње) нове власти у Црној Гори (додуше, тада збачена власт била је ставила вето старом Митрополиту Данилу Дајковићу на долазак Амфилохија-Риста Радовића, Морачанина, за Митрополита). Сигурни смо да г. Ђукановић памти да је дуго времена сарађивао са овом Црквом (и овим Митрополитом), помагао градњу Храма Христовог Васкрсења, тражио и добио пријем код Српског Патријарха Павла… Понадали смо се да је то била његова потрага, као Титовог пионира, за Богом и дубљим смислом живота. На основу, пак, онога што сада тврди, види се да је то и тада, као и сада, био приватни властољубиви политичко-партијски интерес, проглашен за државни интерес Црне Горе и њених ”европских вриједности”.   Оптужбе за субверзивну и антидржавну дјелатност и за рушење културе Црне Горе против Православне Цркве, која је створила Црну Гору и сву њену културу, морал и духовност, дала јој писмо и књижевност, уродиле су послије рата (1945) убиством Митрополита црногорског, преко 120 свештеника, рушењем цркве Светог Петра на Ловћену, осудом на 11 година затвора Митрополита Арсенија и увођењем марксизма као једино важеће науке и религије. Да ли се ово кумровачки ђаци враћају том и таквом односу према Цркви? Бојати се и још горем, јер ондашњи властодршци макар нијесу стварали своје цркве, а иако су отимали имовину, нису и храмове (као што пријете садашњи).   Жао нам је да уважени господин Ђукановић, предсједник Црне Горе покушава да гради идентитет Црне Горе на лажним историчарима који пројицирају послијератну тоталитарну идеологију на претходних хиљаду година историје Дукље, Зете и Црне Горе, као и историју и устројство Православне Цркве на њима измаштаном лажном канонском поретку. Да је крштен и да иде у Цркву, он би знао да православни Хришћани на Литургији не исповиједају ни грчку, ни руску, ни српску ни црногорску ни било коју националну Цркву, него вјерују ”у једну, свету, саборну (католичанску) и апостолску Цркву” Христову и да је за Хришћане битно да припадају тој Цркви Божијој – Христовој, а не какав је њен спољашњи поредак условљен историјским збивањима. Већ је прије двије хиљаде година Апостол Павле записао да у Цркви Христовој ”Нема Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.” (Гал. 3, 28) Таква Црква постоји на просторима данашње Црне Горе од апостолских времена, а са оваквим спољашњим устројством – 800 година!   Тако схваћена Митрополија црногорско-приморска, без обзира како се звала и како се зове, као епископија саборне Цркве Христове, није ничија ”филијала” (како је предсједник назива) него својом Литургијом представља пуноћу Цркве Христове, којој свака друга Православна Црква, Епископија дарује свепуноћу Љубави Оца и Сина и Духа Светога. Ту свепуноћу је она кроз вијекове остваривала у оквирима Пећке Патријаршије – Православне Цркве Српске. Када је укидана организација Пећке Патријаршије (1766), Митрополија црногорска је и даље живјела својом природном пуноћом. И не само то: писмо Митрополита Саве Петровића Синоду Руске Цркве, написано у име свих епископа некадашње Пећке Патријаршије, представља његов захтјев Руском Синоду да постави свог човјека и обнови од Грка укинуту Пећку Патријаршију (свакако на притисак отоманских власти). Ту вјерност Патријаршији је потврдио и Свети Петар рукоположењем не у Цариграду, коме је Митрополија формално припадала, већ у Карловцима. То је потврдио и Петар Други, рукоположен за јеромонаха од канонског Константинопољског Рашко-призренског митрополита Ананија, али за епископа у Петрограду, као и његови насљедници све до Митрофана Бана. У то вријеме је Митрополија називана и аутокефалном, као једина епископија Пећке Патријаршије која је сачувала своју (а тиме и Пећке Патријаршије) самосталност, а у исто вријеме и као Црквом чији су митрополити из тог разлога имали и титулу ”егзарх пећког трона” и који су створили независну Црну Гору. Као таква, Митрополија (=Црква) црногорска је 16. децембра 1918. године, и то прва, одлуком свог Синода, под предсједништвом Митрополита Митрофана Бана, васпоставила јединство свих епископија – епархија (=Цркава) некадашње Пећке Патријаршије.   О некаквом тадашњем укидању Црногорске Цркве говоре само људи који не знају шта је Црква. Тзв. обнављање ”аутокефалне Црногорске Цркве” (1993) представља авантуру групе црквених деликвената, која, као и друге невладине организације, нема никакве везе са изворном Црквом у Црној Гори, као ни са васељенском Православном Црквом. То што је Митрополија црногорска Уставом СПЦ из 1931. године добила (вратила) и назив ”приморска” (први писани траг о том називу имамо у Молитвослову из 1504, гдје се тадашњи Митрополит Роман потписује као црногорски и приморски), догодило се због тога што јој је тада присаједињена Епархија бококоторска, основана у некадашњој Аустроугарској.   Тражити, дакле, у Црној Гори, некакву ”аутокефалну Црногорску Цркву”, или нову Православну Цркву, могу само људи који не знају шта је и ко је Црква. А темељити идентитет секуларне Црне Горе, на нечему што је све друго само није Црква – значи темељити је на лажи и лажним идејама, на партијској антицрквеној идеологији.   Надамо се да европска Црна Гора, ако стварно хоће то да буде, неће озаконити, Предлогом закона о слободи вјероисповијести предвиђено, пљачкање храмова Цркве Христове, вјековне Митрополије црногорско-приморске и других епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори, саграђених до 1918. године.   Посебно се надамо да господин Ђукановић неће као човјек, државник и изворни Црногорац, дозволити себи да изгуби образ оваквим безакоњем и нељудским антиевропским чином.     Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски +Амфилохије   Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Свештеник полаже Дарове на свету Трпезу; а тада, пошто се приближило време савршавања самога чинодејства, и пошто се налази непосредно пред приношењем страшне жртве, он потпуно приправља себе, очишћује се молитвама и припрема се за свештенодејство. Али, не само себе, него и присутни народ молитвом приготовљује и припрема за благодат, за стицање узајамне љубави и за исповедање вере.      Наиме, у ово троје садржана је целокупна припрема, коју је Господ затражио од нас рекавши: „Будите спремни“(r). Јер, овде су присутни и вера и дела: вера се открива кроз исповедање, а дела се показују кроз љубав, која представља конац сваког доброг дела2 и врхунац сваке врлине.   2. Али, о томе ћемо нешто касније. Но, пре тога свештеник позива присутне вернике да се моле за оно за шта се у тај час треба молити. За предложене часне Дарове, вели он, Господу се помолимо. Помолимо се Богу за ове Дарове који су пред нама: да они буду освећени и да наше првоначално назначење доспе до своје кончине. Затим, придодаје и друге прозбе за оно што треба да иштемо од Бога, а на крају нас позива да сами себе и једни друге и сав живот свој Богу предамо. Потом тихо упућује Богу једну молитву чији завршетак, као што је обичај, узвикује гласно да га сви чују; тако да и он сам упућује Богу славословље, а истовремено вернике чини заједничарима тога славословља.    Након тога моли се за све и позива их да имају мир међу собом. Наиме, после возгласа: Мир свима, додаје: Љубимо једни друге. Јер, да се молимо за друге, то је апостолска заповест; због тога се и народ моли за свештеников мир, говорећи: И духу твоме. Пошто иза наше међусобне љубави следи љубав према Богу, а иза љубави према Богу следи савршена и жива вера у Њега, стога свештеник, поменувши љубав и позвавши вернике да љубе једни друге, одмах позива на исповедање вере, говорећи: ... Да бисмо једнодушно исповедали. И верници објављују Бога Кога треба да исповедамо, а то је Света Тројица.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...