Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Meni se cini da su ovi iz USA i EU, mada striktno iz USA okrenuli list, mislim da su posle dvije ili tri decenije shvatili da je daleko bolji nacin za kontrolu regiona preko religije(eparhija) koje se prostiru u vise drzava, nego preko budalastih NVO koji nemaju nikakvu podrsku. Finansirace oni i dalje raznorazne NVO, imaju oni svoju svrhu svakako, ali posle Ukrajine mislim da ce itekako agresivno finansirati i podrzavati pojedine eparhije ako ne ide preko centrale, kao i druge religije dominantne na jednoj teritoriji.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 58 минута, Срђан Шијакињић рече

Надам се да ће (ако не дај Боже у неком невероватно трагичном исходу дође до раздвајања) бити очигледно која је то НАТО ПЦ...

Неће. Ниједна неће да буде НАТО СПЦ. И једна и друга струја имају људе који су блиски са Русима, Грцима, Америма и осталима. И једна и друга струја се јавно залажу за националне интересе. И једна и друга струја проповедају догматско православље.

Ако се заиста, не дао Бог никад, буде десио тај расцеп, ситуација ће да буде таква да ће епархије у Србији да покупи онај ко буде добар са властима у том тренутку, док ће епархије ван домашаја српских власти да се определе у зависности од тренутних преференција. Како ствари стоје, ако би се тај неки хипотетички разлаз десио, СПЦ би први пут у својој историји постала србијанска црква, док би оно крило ван Србије постало "Права Српска Православна Црква" или тако нешто.

Не будалите о НАТО, Русима, Американцима и великим патриотским питањима и сличним стварима. Овде се ради о старачким сујетама појединих старијих и о мегаломанским амбицијама појединих млађих. После се хватају за свако питање и отимају се око сваке коске да би испало да су њихови сукоби нешто више од тога. Остали епископи хтели - не хтели негде после морају да се сврставају, убацују се и власти (и оне претходне и ове садашње, да не буде забуне), и створи се овакав галиматијас и нетрпељивост.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 46 минута, о.Небојша рече

Није то до владике, него до тога да стално долазе нови људи који су завршили факултет и имају мастер, а неко заглавио на некој години и не мрда и не може више да задржи то мјесто, само зато, јер се ту задесио кад није било кадра. Коју би поруку послали да ти који су завршили своје школовање чекају, због неких који неће да наставе започето. То је исто као што прије пар година један прото није хтио у пензију, јер су му у ПИО рекли да они немају ништа против да он и даље ради после 40 година стажа. Сјећам се да су били некада свештеници са двогодишњом богословијом, па да су после полагали остале разреде.

У нашој епархији издвајамо по евро од обреда за вјеронауку и ти људи који по Владикином благослову воде Канцеларију нађу начина да штампају књижице које се подијеле дјеци, да се помогну вјероучитељи који имају мањи фонд часова или се још школују.

Никада се не зна кад ће кога Господ позвати и зато треба свештеник чим дође до неке уштеђевине да проба да ријеши стамбено питање, јер зна да неће добити стан ни кредит на дужи временски период. И ту има изузетака , да неко дочека пензију, а да ништа није учинио по том питању, па после кад се скупља за таквога свештеници се буне и неће да дају,а има људи који нису имали начина да сами себи помогну. У буџету сваке ЦО има издвајање за социјални фонд, само остаје питање кад и коме помоћи.

Оче, а што не би и свештенике без факултета разријешили па на њихово мјесто поставили оне са факултетом? Па онда да обрнемо круг и да разријешимо онога са факултетом и поставимо овог с мастером и тако редом, док сви попови не буду доктори. Само не знам коме ће бити доктори. Знаш и ти, а знам и ја да се тако не ради. Кад сам био вјероучитељ, у колективу сам имао неколико наставника само са средњом учитељском школом. Нико се није сјетио да их најури, јер побогу учитељи с дипломом чекају на бироу. Ти кад имаш човјека радника који има за собом резултате, не мијењаш га макар дана школе не имао.

Проблем је што је кадровска политика у СПЦ накарадна и без икаквог плана, и одједном имаш стотине богослова и дипломираних теолога који чекају свој ред. Онда они са везом који траже ухљебљење за своју родбину морају бити инвентивни.

Елем, мислио сам да се разумије да причам о систему који не функционише како треба и који треба поправљати, само што власнику тог система одговара овако како је. И ми као најбројније дио система ћутимо и трпимо иако, мало мало па се кола на неком сломе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Може тако бит' , ал' не мора. Био сам и ја једну годину вјероучитељ и знам да неколико наставника ван вјеронауке који нису имали завршен факултет, па су изгубили посао, а на њихово мјесто су дошли људи са завршеном школом. Сваки владика сутра може да каже да нема парохијског свештеника  без доктората, а исто тако може некога монаха без основне школе да рукоположи и унаприједи, њихово право. Ипак треба радити на свом образовању, сјетимо се само приповијетке "Школска икона".

Што се тиче система има их разних, тражили смо од ЕПС да се у храму умјесто монофазне струје уведе трофазна и добили смо одговор"да њихов систем не препознаје ЦО као пословног партнера", иако редовно измирујемо све рачуне.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, RYLAH рече

Овде се ради о старачким сујетама појединих старијих

То је релативно.

Старији или млађи-сустичу се у злочиначком удружењу окупљеном око тзв. Председника Републике-у овом слуичају Вучића Александра

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, feeble рече

o kakvom licnom sukobu izmedju vladike Irineja i Vartolomeja ovaj pise

Sukob od pre dve ipo godine, kada je Bački poslao ono "lepo" otvoreno pismo Bartolomeju u sred Sabora.
Posle toga, nakon dva meseca, ako se ne varam, došao je u Novi Sad mitropolit Emanuil na bratski razgovor sa Bulovićem. To naši nisu preneli, ali druge Crkve jesu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, msahost@live.com рече

Ček bre malo avvo, ti postade RENT A POP??? :)):)):)):pop:

Постао сам чешка загранична црква! Наградили ме пошто сам написао текст о св. Јану Хусу! Читали људи и рекли: Дођи, Аво! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Zoran Đurović рече

Постао сам чешка загранична црква

Pa ako plaćaju po učinku ili na satnicu onda može. Al' ako je djuture, ne prihvataj poso, zahebani ti česi, a i stipse su. Čak i na ladnom pivu zakidaju. Ture onoliku penu, a piva samo na dnu. :))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колико је све ово лудило показује и овај лик....мислим да је био по судовима са владиком Григоријем, наплаћао се одштета ради својих текстова....али занимљиво да је сад "јужна струја"....не верујем да јесте, али ово је општи хаос....ово је баш све српска посла и неслога и гордост....свако на свакога устао...Боже нам помози - где се епископи не могу састати и издоговарати ван пијаце.

148914.jpg?w=640
NEBOJSAVUKANOVIC.INFO

Морални суноврат друштва и српског народа је на врхунцу, а све људске и моралне вриједности су одавно згажене. Ако...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Све ово је некоректно....60 година је Патријарх Иринеј калуђер. Шездесет година! Ради једне значке, а да је то разлог, а зна се да није, него повод, дакле лицемерје је....да му се ово ради и овако пише....можда пола епископа ниј ебило рођено кад се овај замонашио. Да не говоримо о форумашима са епитатима "Јуда" своме Патријарху....ужас какав смо народ.

Понављам да скоро ни по чему нисам за Вучићеву политику, али ако мој Патријарх и преко 25 владика оће да да значку некоме....шта ја да булазним? Тешко нама са оваквом "слогом" а и послушањем...белосветски лопови, курвари, банкари, и сва светска багра аа и наша, може да се игра са нама и све да нам се смеје слатко....један застршаујући низак ниво смо показали....

Наши сељаци су знали п арекли "сакриј своју срамоту"....не свађај се са женом или братом по сокацима да се злобници смеју...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Ćiriličar рече

Све ово је некоректно....60 година је Патријарх Иринеј калуђер. Шездесет година! Ради једне значке, а да је то разлог, а зна се да није, него повод, дакле лицемерје је....да му се ово ради и овако пише....

Шта те чуди? Слично као и Бора Чорба: човек који је ушао у легенду, и сам изашао из ње.  :ani_biggrin:

Духовно лице таквог калибра би требало да зна меру, да зна кад да се повуче. Ко зна шта ће још да уради следећих дана и месеци...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Ćiriličar рече

Понављам да скоро ни по чему нисам за Вучићеву политику, али ако мој Патријарх и преко 25 владика оће да да значку некоме....шта ја да булазним?

Ali brate, govore ocigledne neistine. Daju mu orden za ocuvanje Kosmeta u Srbiji, a on sam prica kako bi da se razgranici, samo da mu daju neki pedalj da ne ispadne totalni luzer.

Od toga nas spasava samo to sto Albanci ne daju ni taj pedalj.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У храму Светог Николе у Баошићима литургијски и свечано је прослављен исповједник православља бокељски и далматински Кирил Цвјетковић. Свету архијерејску литургију на празник Светог Кирила, уз саслужење херцегновског и свештенства епархије будимљанско-никшићке, данас је служио викарни Епископ диоклијски г. Методије.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи Владика је рекао да се само онај који узме крст свој на плећа своја и крене за Господом може назвати сином Његовим и братом Христовим и правим и истинским хришћанином. „То је циљ нашега живота. То спомињемо и опомињући се оних дивних угодника Божјих и ми се укрепљујемо и утврђујемо вјеру своју“, казао је Владика диоклијски.   Додао је да су такви угодници Божји, међу којима је и Свети Кирил Бокељски, у свим временима били благослов за све генерације хришћана. „За све оне који иду тим путем до данашњега дана, међу којима смо и ми, они су примјер како треба ходити за Христом Господом“, казао је Владика Методије.   По завршетку Свете Литургије епископ Методије је благословио о пререзао славски колач у славу и част Св. Кирила, а затум освјештао и новоурађену гостопримницу гдје је потом припремљено послужење за све присутне вјернике.   Кирил Цвјетковић је један од најзнаменитијих бокеља који је у вријеме владавине Аустрије на овим просторима, спријечио да се поунијате Бока Которска и Далмација и због тога је тешко пострадао провевши 24. год. у тешким оковима. Упокојио се у манастиру Бездин у Румунији са неоствареном жељом да још једном види своје родне Баошиће. Од стране аустријских власти му је био забрањен повратак у Боку Которску.   Великим трудом и залагањем вјероучитеља из Београда г. Будимира Кокотовића, уз благослов епископа будимског и администратора темишварског г.г. Лукијана,а уз Божију помоћ његове Свете мошти пронађене су 27. јула 2011.год. на три и по метра дубине у манастирској порти, а потом умивене, обучене миропамазане стављене у кивот у коме и данас почивају чекајући тренутак када ће бити донесене у његову родну Боку.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Међуправославни сајт Orthodox Cognate Page честитао је јубилеј Српске цркве – 800 година аутокефалности,  Његовој светости Патријарху српском г Иринеју, члановима Светог синода и верницима Српске цркве. Његовој Светости Иринеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском, Преосвећеним  члановима Светог Синода Београд, Србија.     Ваша Светости, Поводом 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве придружујемо се православној хришћанској заједници у свету и желимо Вашој Светости, уваженим члановима Светог Архијерејског Синода и верницима Српске Цркве Богом благословен јубилеј и изобиље Његових благослова. Нека наш благи Господ предводи Српску Цркву и у следећој етапи њене мисије људима близу и далеко намењеној јој Гоподом. У име персонала Оrthodox Cognate Page, узносим наше смерне молитве и изражавамнајбоље жеље.     У Христу, Георг Јосиф, уредник     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      „На Косову смо сви на испиту, једном тешком испиту, и они који сада живе тамо – Срби, Албанци, Горанци и сви други, држава Србија и цела међународна заједница. Велики песник и зове Косово ‘судилиште’. Полажемо испит пред собом, пред Богом, пред својим прецима, пред историјом, садашњошћу, прошлошћу и будућношћу. Желимо да овај испит положимо“.     Овако у ексклузивном разговору за „Блиц недеље“ говори владика милешевски Атанасије (Ракита) о најљућој рани српске државе, цркве и народа. Дотакли смо се других тема, али чини се да су све оне у вези са судбином Косова и Метохије.   На Косову су остали најхрабрији   „Када разматрамо питање Косова и Метохије, обично се осврћемо на мишљења и намере оних великих и моћних у свету. Али, ја бих подсетио да је најбитније знати Божије мишљење, Божије планове и намере, шта је Божији став по питању Косова и Метохије, јер Бог промишља о свету, а то значи – и о нама и нашим просторима. Сматрам да смо ми православни Срби, а нарочито наши преци, добро послужили Богу на косовском простору и прилично добро се уклапали у Божије племените намере и планове за спасење целог света, о чему сведоче нарочито свети храмови тамо подигнути. Зато мислим да смо ми Богу као такви још потребни – као слуге његове и његовим плановима.   Нека Божија промишљања и намере о нама и о свету су нам лако схватљиви, а неке Божије намере стигнемо да разумемо тек пошто се оне испуне, док неке не стигнемо да разумемо никада. Има и сада ствари које поуздано знамо по питању Косова и Метохије. Знамо да ни по коју цену не смемо издати Бога и његове заповести, не смемо изневерити завете наших предака. Морамо им остати верни. А када имамо у виду наш однос са Богом, треба да се подсетимо на речи апостола Павла који упозорава да нама хришћанима није дато да само верујемо у Христа, него и да страдамо са њиме. Знамо да је Господ наш Христос пострадао на крсту. Црква Христова, дакле, сви они који верују у Христа – има и да проходе целим путем Христовим, а не само једним делом тога пута, и то оним делом који они сами изаберу. Ако је Христос био мучен и распет на крсту, не можемо ни ми заобилазити тешкоће и страдања. Посебно, истрајност у таквом опредељењу и на таквом путу даје нам сазнање да је Христос на том путу победио и васкрсао, и да у свему помаже онима који по узору на њега тим путем иду. Према томе, за сваку похвалу су сви они који сада са таквим подвигом живе на Косову и Метохији. Остали су тамо они најхрабрији. Остале су тамо задужбине наших светих предака, њихове свете мошти и земља натопљена и освећена њиховом крвљу.“   Будућност у честитости   „Сви који желе да се часно и правилно баве Косовом и Метохијом и да положе тај испит, треба претходно и да доживе Косово и Метохију. А то се не може постићи издалека. Треба ходати Косовом, целивати свете мошти, молити се у његовим храмовима и надахњивати се таквим светим и светлим примерима какав је био и остао свети епископ косовски и патријарх српски Павле. Ако будемо тако поступали, отвориће нам се ум и очи. Ево шта је, између осталог, у том смислу говорио патријарх Павле: „Будућност српског народа, не само на Косову и Метохији, него и свуда где се он налази – зависиће од тога да ли се он држи свега онога што је свето и честито, човечно и јеванђелско. И садашњост и будућност могу се изграђивати само на истини. А истина за нас хришћане не може бити само веза идеја или односа ствари. Истина је личност, жива личност Сина Божијег, који је уједно и прави Син Човечији. Буде ли са Христом, наш народ ће преживети и опстати свуда, па и на Косову и Метохији, а одбаци ли Христа, нестаће га из књиге живих и на небу и на земљи.“ И не заборавимо још једну његову поруку: „Ми у своме срцу и уму треба да достигнемо такво стање да не буде да меримо друге једним мерилима а себе другим мерилима.“   О епархији Милешевској   „Ваља подсетити да кроз целу историју простор Цркве и границе њених епархија нису одређивани нити условљавани државним границама, него је примарно било како да се нађе начин да Црква може најбоље и најуспешније да изрази себе. Свакако, томе су доприносили и конкретни земаљски фактори као што су, на пример, језик, култура, географија и слично. У том контексту, овде подсећамо да је Милешевску епархију, давне 1219. године (или 1220) основао Свети Сава, и да је она тада и све време кроз историју обухватала сав овај простор који сада њу сачињава, дакле, и онај њен простор који се данас налази у границама државе Црне Горе. Све је то простор светосавске Српске православне цркве.   Са задовољством говорим да је и данас Милешевска епархија једна веома компактна, хармонична и повезана целина. Веома су добри односи међу људима с обе стране државне границе. Сви имају знање и свест о томе да су припадници једне исте свете и светосавске Српске православне цркве. И односи између Милешевске епархије и локалних грађанских власти на њеном црногорском простору, простору Општине Пљевља, на високом су нивоу. Уверен сам да ће се тако наставити и у будућности.“   О сусрету са Вучићем   „Председник Вучић је у време заседања Светог архијерејског сабора прошлог маја учинио посету епископима Српске православне цркве у патријаршијском двору. Састанак је одржан у једној од патријаршијских сала, а изван саборске сале у којој епископи имају радна заседања, и било је то у једном међувремену, између редовних епископских седница.   Приликом овог сусрета многи су говорили. И ја сам говорио. Искористио сам прилику да подсетим председника Вучића на Рашку област. Председник Вучић је казао да он има у виду и тај простор Србије. Ми бисмо волели, а и очекујемо од њега да буде активно укључен и у текућим припремама за прославу осамстогодишњице манастира Милешеве и Милешевске епархије, чије обележавање већ тече, а на предлог Његове светости патријарха српског господина Иринеја, врхунско своје остварење треба да има 2020. године.“   О замкама политике   „Највећа сметња политичкој сцени на простору Србије, па и целог света, јесте то што она има слабу, а ту и тамо и никакву небеску и вечну димензију. Због недостатка те небеске димензије човек је више подложан земаљским страстима и аспирацијама. То умањује, или чак уништава интересовање за другога, бригу и љубав о другом човеку. Отуда себичност, саможивост, грамзивост, завист, мржња и ратови. Човек откинут, одметнут од Бога способан је да од овога света направи пакао.   Ако би ми било допуштено да дајем савете, препоручио бих онима који нас предводе да пронађу више ствари које нас све обједињују. Било би добро да се објединимо око оног што је највредније, најплеменитије, најбоље и најлепше код нас и у нама. А управо сада обележавамо и прослављамо то најбоље које траје ево већ осам векова – служење Господу Христу, живот по Богу и све оно духовно и материјално благо које је тиме створено.“   Изазови цркве данас   „Основни изазов за Цркву данас и у сваком другом времену јесте како да она нађе начина да остане верна самој себи, да остане увек то што она јесте по својој природи. Она мора остати слободна од земаљских искушења: властољубља, среброљубља и од сваке друге страсти, а за то је потребна и велика мудрост и велика борба јер она се налази и живи у овоме свету за који је речено да „у злу лежи“, дакле у свету који нуди све ово што поменусмо и настоји да поробљава тиме. А Црква, с друге стране, има задатак да ослобађа човека од робовања свему томе. Црква се у овом времену добро држи и одупире искушењима времена. Друго су појединци, али њих не можете узети за мерило. Свуда тога има. Имате војника који нису добри војници, имате лекара који не испуњавају критеријуме, али то су појединци. Трудим се да своје свештенике и монахе упутим на прави пут, а колико у томе успевам, не знам. Често нисам увек задовољан, али нисам ни собом задовољан. Увек треба и може више.“   Нема подела   „У цркви могу постојати различита мишљења по питањима практичне организације живота, али не може да се прихвати никакво одступање од православне вере, која је откривена у личности и науци Господа Исуса Христа, записана у Јеванђељу, разјашњена и дефинисана од стране апостола Христових, светих Отаца и Васељенских сабора. Цркву кроз историју води Дух свети. Све нас повезује љубав Христова. Дакле, нема подела у Цркви. Али од Цркве се може отпасти. Уверен сам да ће нас ово обележавање осамстогодишњице самосталности Српске православне цркве и подсећање на личност Светога Саве и других из рода нашег још више објединити и усагласити.“   О „модерном“ и „савременом“   „Треба правити разлику у схватању појмова „модерно“ и „савремено“. Од Цркве се захтева да увек познаје садашњост и да може предвидети будућност, а то даље значи да увек може испуњавати своју мисију у свету. А њена мисија јесте спасење света. С друге стране, оно што се обично сматра за „модерно“ може да буде израз попуштања слабостима и аспирацијама овога света.“   Туга остављених стараца   „Шолохов у „Тихом Дону“ у једној слици описује степу коју у неко доба године захвате пожари и направи се згариште да тај простор и птице заобилазе, ништа се живо ту не задржава и тај простор остаје пуст засвагда. И Шолохов каже да је такав постао и живот тог његовог главног јунака Григорија Мелехова. Нажалост, управо тој слици се приближава овај простор. Сви који се овде роде и одрасту иду даље и не знам да ли се ико враћа. То је за младе. А кад говоримо о старима, скоро сваке недеље добијам молбу од неког свештеника за накнадно опело самоубице. Пошто је самоубиство смртни грех, црквени канони не дозвољавају да се самоубице сахрањују са молитвом. Међутим, ми смо овде у тешкој ситуацији јер тих самоубистава има много и најчешће се убијају старци и старице који су остављени сами. Убијају се из поразног осећања да више никоме нису потребни. То ме највише боли.“   У медије најбоље   „Руководим се са три патриотска начела: рађање, васпитавање и образовање. Апелујем и на наставнике и на васпитаче и на свештенике да младим људима усађују то патриотско осећање које ће одрастати заједно са њима. Веронаука је врло значајна у школама и апелујем да буде обавезан предмет јер у њој можете добити праву оријентацију свести која упућује младог човека на подвиг. И то треба да раде сви у оквиру својих ресора и области. И ви новинари имате ту обавезу. Оно што савесном човеку данас смета јесте чињеница да у медијима не доминирају најбољи. Потребно је да тамо буду најбољи из разних струка: најбољи научници, педагози, уметници… А они који нас предводе дужни су да стварају подстицајну перспективу живота свима на овом простору. Онда би се и млади задржавали и враћали и био би то простор на који се долази, а не простор са кога се бежи.“     Извор: Епархија милешевска
    • Од александар живаљев,
      Језик као огледало личности: писанија епископа Давида
         Затечени језиком непримјереним било каквој врсти цивилизоване комуникације, а камоли индиректном јавном обраћању једног епископа Српске православне цркве другом епископу, у овом случају владици Атанасију, имамо потребу да јавно изразимо своју невјерицу и запањеност. Овдје нарочито мислимо на лексику и остала лингвистичка средства којима се епископ Давид служи у својим реаговањима на писма владике Атанасија патријарху Српске православне цркве, а која учестало (поред осталих објава своје учености и хришћанског опредјељења или чега ли већ?!) објављује на званичном сајту своје епархије. Примјере из наведених реаговања нећемо овдје наводити (али ћемо се осврнути на неке од њих) како бисмо избјегли репродуковање идеологије коју језик епископа Давида експлицитно и имплицитно промовише у форми подразумијеване царске супериорности (која се, између осталог, манифестује у употреби трећег лица једнине из којег се аутор обраћа јавности) и са хришћанске тачке гледишта веома проблематичног односа према ‘другом’,  ма ко тај други био. Скрећемо пажњу на општеприхваћен став савремене науке о језику да је употреба језика истовремено друштвено конституишућа (учествује у обликовању друштвене стварности) и друштвено конститутивна (дио је друштвене стварности) из чега произлази да  језик има посљедице (нпр. ратовима увијек претходи нека језичка активност), па остајемо запитани и забринути стварношћу коју конституише језик којим се епископ Давид служи?
         Наше искуство употребе језика од стране владике Атанасија, стечено учешћем на архијерејским Литургијама, слушањем његових бесједа, предавања, разговора током послужења у гостопримници манастира Тврдош и из личних разговора са њим, свједочи о стварности коју тај језик обликује, у којој се сав свијет носи на властитим раменима, са властитом одговорношћу према свакоме и свему, у сваком тренутку, са хришћанском љубављу којом се и грди и милује. Његов наступ према другима, а то је важно рећи, никада није значио прогон или цензуру, нити је замаглио велику љубав према њему од стране оних у нашој средини који су били изложени критикама, па је епископ Атанасије у својој Херцеговини, вјероватно, највољенија личност. Управо стога овакав однос владике Давида вријеђа све који га као оца знају и поштују. Јавно и у личном обраћању, посебно у комуникацији са другим епископима, владика Атанасије се никад није спуштао на ниво епископа Давида, који карактеришу личне увреде и атмосфера презира, осим што је, можда, био оштар у критиковању неких политичара, па се питамо кога то епископ Давид брани од епископа Атанасија и због чега – Цркву и своју епархију сигурно не…
         Кулминација садржана у оптужби за издајство свога ‘вјерују’ коју епископ Давид износи је нешто што нико разуман не може повезати са именом епископа Атанасија. Овакво лаконско изношење најозбиљнијих оптужби видимо као аларм да се и епископ крушевачки и они који га евентуално подржавају и охрабрују, или му само ласкају, запитају какву стварност они подразумијевају под појмом вјере, када могу индивидуално, са осјећајем непогрешивости у процјени, инквизиторски судити и пресуђивати на овакав начин. И то коме?!?! Мада, руку на срце, није он једини који је оптужен и извријеђан и све ово више подсјећа на обрачуне међу комунистима  и чистке у комунистичкој партији, у којима је неко увјерење или обично мишљење било само параван за личну мржњу и осигурање превласти и моћи.
         Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак нисмо могли остати нијеми на прозивке за кукавичлук човјека кога народ Херцеговине памти као онога који није презао ни пред чиме, да би за вријеме посљедњег несретног рата стигао до сваког гладног и потребитог, дјететета и старца. Да је епископ крушевачки некада у току рата, као врли монах, дошао да помогне херцеговачком епископу, видио би човјека, који је, за разлику од њега, године рата и страдања провео  раме уз раме са страдалнима и потребитима и који је кроз кише граната увијек доносио помоћ и утјеху и не би, засигурно, помислио да у јавност изнесе  срамоту оваквих тврдњи. И даље, пошто епископ Давид, у њему својственом маниру, алудира и на старост епископа Атанасија и блиски крај његовог живота, добро би било да себе подсјети да је епископ Атанасије у његовим годинама већ увелико био у добровољној пензији (чиме је једини од наших епископа у новијој историји, хтјели – не хтјели, све нас неодољиво подсјетио на Светог Саву), па би било добро да и он поразмисли о својој пензији. У сваком случају, имао би више времена за свој богословски рад који би био пажње вриједан кад би достигао барем дјелић богословског доприноса владике Атанасија (у овој години светосавског јубилеја ваља напоменути и да су генерације данашњих чланова наше Цркве богословски одрастале на, од владике Атанасија преведеној, Бесједи о правој вери – светог оца нашег Саве, а да на прославу осамстогодишњице наше помјесне Цркве он није ни позван од стране Светог Синода, чији је члан и епископ крушевачки).  
         Увидјевши да је последњим текстом епископа Давида увријеђен не само наш први епископ од обнове ове епархије деведесетих година прошлог вијека, него посредно и читав народ и Црква Херцеговине, са горчином у срцу написасмо ове ријечи да одужимо дуг савјести.
      Канцеларија Епископа ЗХиП
       

      https://eparhija-zahumskohercegovacka.com
    • Од Логос,
      Владика Иларион: „Сви ми који се на светој Литургији причешћујемо светим Телом и Крвљу Христовом, остварујемо најближу заједницу са Богом. Ту заједницу, ту атмосферу вере и љубави, треба да наставимо и након свете Литургије.“     Епископ тимочки г. Иларион служио је свету Литургију 30. септембра 2019. године у цркви Успења Пресвете Богородице у селу Душановац код Неготина, a саслуживали су свештенослужитељи Епархије тимочке – протојереји-ставрофори Ранко Алексић, Благоја Томић, Влајко Банковић, Ђорђо Јокић, протојереј Перица Божуновић, јереј Марко Пајчин и архиђакон Илија (Јовановић).   У својој беседи, владика Иларион је изразио захвалност мештанима овог села, ктиторима и приложницима, на прилозима које намењују овом величанственом храму и подсетио окупљени верни народ да је света Литургија најузвишенија и човеку најпотребнија заједница. Погрешно је ако је наша заједница само у трпези а без свете Литургије, али ако је света Трпеза на првом месту, онда је и свака трпеза након ње благословена, истакао је Епископ у свом обраћању.   Лепоти богослужења допринео је хор Саборног Храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару и певничко појaње ђакона Вука Јовановића.   Након свете Литургије извршен је чин освећења Светосавског дома који ће благочестивим мештанима овога села убудуће бити на располагању и у ком је уприличен свечани ручак за све окупљене. Том приликом владика је посебну захвалност упутио протојереју-ставрофору Ранку Алексићу, пароху душановачком, на вишегодишњем залагању и доприносу у изградњи овог објекта.     Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...