Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 6 часа, florenntina рече

Potpuno se slazem. Da ne spekulisemo, pitala sam o. Zorana na onoj njegovoj temi pa cemo videti sta ce da odgovori.

Зашто је то важно? Да би га на такав начин смјестили у свој примитивни категорички апарат и да би вам тад све било јасно? Јер ако нека категорија или принцип не постоји у вас онда не постоји и уопште. Пошто сам се ја корумпирао мора да је свако.

То је слично као кад те питају одакле си, дакле босанац, а. Али није има босанаца који су београђани, херцеговци...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Zoran Đurović рече

Вук Бачановић је Санчо Панса епископа Максима, беспоштедни борац против педофилије и моралне нечистоте у СПЦ. Пре него што пређем на питање да ли је то баш тако, морам да га назидам теолошки, јер га његов учитељ није добро научио. Наиме...

Јагњету Божијем се не приноси жртва, већ Богу Оцу се принси само Јагње чијег мистичког тела смо учесници. Литургијски текст вели: ти си онај ко приноси и онај који се приноси

Ниси се добро информисао. Ја нисам крушевачки клирик. Ружно изненађење? За тебе није, јер вам образ добро знамо. Твој информатор нека ти напише, тј. ископира неку уплатницу која би ишла на мој рачун. Живи сте се појели да сазнате чији сам клирик. Нисам српски. Последње што сам од вас чуо је да сам Порфиријев. 

 

И ово можеш да продајеш неупућенима, јер те Перишић свакако није могао научити. Јероним је светац у нашој цркви и Отац Цркве. Кад свеца можеш да опљунеш, што не би могао мене и Давида?, ми смо ситне рибе. Иначе, реч је о пелагијанским и оригенистчким споровима у које је овај светац био укључен. За тебе би сви Оци који су учествовали  догматским проблемима клеветници и мрзитељи, а не следбеници Тао мира твог учитеља. Но, да те не учим овде. 

Овде се превазилазиш!:)) Наравно је да је за мене част да седнем са таквим духовником и теологом. "Храна и сића"  су биле књиге које можеш видети и на фотки. Исту плату су добили и моји пријатељи из Смедерева који су били са нама. Које текстове пишу Ниџа и Ксенија? За шта они добише "плату"?

Ја и владика Давид смо пријатељи из првих студентских дана. Од 1988. Чуди ме да се не познајемо... 

Сада све ово примени на себе. Ти си лаик, Давид је епископ, ја сам презвитер. Ви болујете од једног чудног феномена, а то је пројектовање. Оно што приписујете нама су само ваше опрелешћене идеје које не видите у себи него мислите да смо ми као ви, тј. да су сви људи као ви. Значи, тебе крпе сви канони које си цитирао. 

Ево примера опрелешћености - велиш: 

Корисподенцу између умировљеног еп. Атанасија и Патријарха пустио је уз јавност сам Атанасије преко Тврдоша. Патријарх свакако то није могао да уради, јер би онда поседовао коефицијент интелигенције који му приписује Ломи, Амфилохијев пријатељ, нити неко из Синода јер је писмо упућено лично Патријарху. Ерго, Таса је све пустио у етар.

Ругање врлини је друга "врлина" која вас краси. Ја сам 2 пута био тужен Фанару од Максима (не могу да се закунем, али нема никог другог; он не избија са Фанара) и писао сам оправдања. Публиковаћу их једног дана. Од почетка године сам отворено писао против политике Фанара иако нам је наређено да не смемо да зуцнемо против ни приватно: In questo periodo in cui la Chiesa Madre cerca di risolvere alcuni degli scismi esistenti all'interno della nostra Chiesa Ortodossa -per esempio unità della Chiesa Ortodossa in Ucraina- non è consentito a nessun sacerdote di esprimere in forma orale che scritta opinioni differenti dalla linea del Patriarcato Ecumenico, in quanto appartenete a una Arcidiocesi del Patriarcato Ecumenico... 

Venezia, 17 settembre 2018

Il Vicario Generale

† Archimandrita del Trono Ecumenico Evangelos Yfantidis

Само храбар и луд човек може да после овога пише против политике свог Патријархата! То су јако добро знали Џомић и тамбураши са Цетиња па су ми плели мрежу. Отворено су овде претили Камени, Макарије Чудотворац и разни како ће ме Барт рашчинити и да ћу бити нови Дедеић. На жалост свих вас, Ава је био недодирљив јер знам нешто што ви не знате, тако да више није било ни усмених претњи из Венеције телефоном. Остао сам за њих carissimo e reverendissimo Padre.

Пошто си ти "морална громада", као и твоји учитељи, са тим аргументом бих закључио овај одговор. Ти си мој фб пријатељ. Очигледно је да ми захтев  ниси био послао из пријатељских мотива него да би ме шпија! И то је врлина у вас. Ниси се само тиме задовољио него си молио неку кртицу у Крушевцу, али је вероватније да ти је Максим дао информацију из Венеције, о канонском да би могао да нас динегрираш овде као задњи шакал. 

Твоја, тј. ваша борба у СПЦ је селективна. Бирате само оне који нису уз Амфилохија. У махнитој кампањи, на којој би и Гебелс могао да вам позавиди, исфабриковали сте да Бачки штити неморалне епископе, а ја знам из прве руке да то није тако и да су сами Амфилохије и Атанасије покровитељи оваквих који су им одани. Како то није тема, зауставио бих се овде. 

Како те твој епископ неће гонити за овај опадачки текст, нека те походи Епископ. Ћао.   

       

Kako sad kod Davida i Porfirija, zar nisi kod Irineja? :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Зашто је то важно? Да би га на такав начин смјестили у свој примитивни категорички апарат и да би вам тад све било јасно? Јер ако нека категорија или принцип не постоји у вас онда не постоји и уопште. Пошто сам се ја корумпирао мора да је свако.

То је слично као кад те питају одакле си, дакле босанац, а. Али није има босанаца који су београђани, херцеговци...

Ne, nego zato sto je tvrdio da svojim heabrim istupanjem dovodi svoju mantiju u pitanje. Ako je vec tada imao otpust iz Italije, jasno je da takve opasnosti nije bilo tj. da je svesno lagao i manipulisao sagovornike. To bi dalje diskreditovalo i dovelo u pitanje i sve njegove druge tvrdnje tj. vrlo ozbiljne optuzbe koje je izneo na racun brojnih pojedinaca iz Crkve a i sa ovog foruma.

Btw. Primetila sam ali ne zelim da komentarisem nepristojni ton Vaseg posta da ne bismo skretali sa teme. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Zoran Đurović рече

Ја нисам крушевачки клирик.

Хвала! :skidamkapu:

Мени се валидност уводног текста темељила на тој информацији, овако сада знам да сам узалуд трошио време читајући га. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Жељко рече

Dakle Ivan Ivanović

Poznat po stavu da patrijarh Irinej nije njegov patrijarh ( koji ponavlja  skoro u svakom javnom istupu ). Inace isti stav smo vec imali prilike da cujemo od...( svi znamo od koga )

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, florenntina рече

Ne, nego zato sto je tvrdio da svojim heabrim istupanjem dovodi svoju mantiju u pitanje. Ako je vec tada imao otpust iz Italije, jasno je da takve opasnosti nije bilo tj. da je svesno lagao i manipulisao sagovornike. To bi dalje diskreditovalo i dovelo u pitanje i sve njegove druge tvrdnje tj. vrlo ozbiljne optuzbe koje je izneo na racun brojnih pojedinaca iz Crkve a i sa ovog foruma.

Btw. Primetila sam ali ne zelim da komentarisem nepristojni ton Vaseg posta da ne bismo skretali sa teme. 

 

По мени то није ни плод храбрости ни лудости, али тако може да изгледа онима који "виде" да од епископа зависе, али у крајњој линији зависе само од Господа, нашао се у не тако рјеткој ситуацији да му савјест и епископ говоре различито и по мени поступио разумно.

Лудо и прехрабро је лагати, а још луђе при томе бити у Цркви. Човјек је ето ипак се бојао светога Саве више него канански надлежног аркијереја, па пошто је свети Сава канонизаван, а надлежни није, то је на нивоу расуђивања зицер, али у стварности морао је сами Господ да дела.

Дакле препустио се Господу, као што то људи у Цркви раде, неки немају толипацну веру и ни мало памети, а на страх Божији су заборавили, него их спашавају пријатељи, држава, мафија, и једни друге.

Непристојно и недостојно је то што неки морају да доказују оно што је очигледно, што њихове валидне дипломе не важе, што када су клеветани бива да они клевећу, а други могу да немају појима и да лупетају, а да предају на факултетима, а када их склањаш онда су на све спремни, питам те са ким су они пактирали па то тако иде?

Већ сам рекао кроз себе гледате па мислите, кад смо ми величанствени и дивни пристали, мора да су и ови ружни, бједни и огавни. Лажете па мислите да не постоје људи који не лажу? Него чија лаж надјача то ће бити истина?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sta nije cudno? Tvrditi da dovodite svoju mantiju u pitanje a ustvari je ne dovodite. I posle onoga ko pita da li je istina da je dovodite ili ne dovodite, nazivati lazovom?! To nije samo nepristojno i bezobrazno nego jos i neposteno.

Nego, ne vidim cemu uopste diskutovati dalje kada je o. Zoran jasno odgovorio na pitanje da nije u krusevackoj eparhiji. Pretpostavljam da ovo znaci i da nije zatrazio i dobio otpust iz Italije kako se tvrdi u uvodnom clanku.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Жељко рече

Добио сам потврду из десничарских кругова да је његов сајт и ко му води сајт. Сад сам контактирао лика што води сајт.

Људи блиски Ивану Ивановићу кажу следеће:

 

Screenshot_20.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, florenntina рече

Ko kaze da Srbija nema slobodno trziste? Konkurencija medju botovima kod nas je izgleda jaca nego na Njujorskoj berzi. Sou program!

На то ће нам се свести сва економија: ботови, пропаганда, ријалити, медији...

Кад би се некако увалили на америчко тржиште то би онда имало смисла

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, florenntina рече

Sta nije cudno? Tvrditi da dovodite svoju mantiju u pitanje a ustvari je ne dovodite. I posle onoga ko pita da li je istina da je dovodite ili ne dovodite, nazivati lazovom?! To nije samo nepristojno i bezobrazno nego jos i neposteno.

Nego, ne vidim cemu uopste diskutovati dalje kada je o. Zoran jasno odgovorio na pitanje da nije u krusevackoj eparhiji. Pretpostavljam da ovo znaci i da nije zatrazio i dobio otpust iz Italije kako se tvrdi u uvodnom clanku.

Стављаш све у исту раван, дајеш исто повјерење тек јављеном пашквилописцу и једном свештенику и доктору, кога уљудно питаш лажеш ли? Сад  (пошто сам окарктерисан као непристојан, безобразан и непоштен) ипак одједном опет вјерујеш на рјеч (без да се извинеш) и дистанцираш се од ботова.

Оптужбе на многе у Цркви нисам видио, људи пишу уставе, ауторске текстове, писма овде се то мало прокоментарише, понекад и критички.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, florenntina рече

Nego, ne vidim cemu uopste diskutovati dalje kada je o. Zoran jasno odgovorio na pitanje da nije u krusevackoj eparhiji. Pretpostavljam da ovo znaci i da nije zatrazio i dobio otpust iz Italije kako se tvrdi u uvodnom clanku.

Не знате сада мој статус и то вас изједа. Што пак мање знате, ја сам мирнији. Доста ми је пријава са ваше стране. Ово око канонског је могао да уради само Максим или Амфилохије, јер су се интересовали да би ми дошли главе, али су их фанарци обавестили да нисам више њихов и да су сада одоцнили. И сада је Григорије подмашио Бачановића да се брука. Ништа о мени нећете сазнати. Само да покажем извод из једног писма које сам морао да пишем у своју одбрану због ових злотвора. Писма ће бити једног дана публикована да вам се види образ. Наравно да сам затамнио делове око контаката. 

dl9sC7y.jpg 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Zoran Đurović рече

али су их фанарци обавестили да нисам више њихов

Што значи да ипак ниси у Васељенској?

Не интересује ме где си, твоја ствар, ал је мало безвезе да се представљаш као нешто што ниси све време док се овде воде полемике.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, RYLAH рече

Што значи да ипак ниси у Васељенској?

Не интересује ме где си, твоја ствар, ал је мало безвезе да се представљаш као нешто што ниси све време док се овде воде полемике.

Полемике су кренуле када је био у цариградској цркви. Тада се тако и представљао. Полемике трају више од пола године.У међувремену је променио ПЦ и то је то.

То што није објавио јавно податке о себи, јбг Риле знаш и сам да није увек паметно/корисно све податке о себи објављивати.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У храму Светог Николе у Баошићима литургијски и свечано је прослављен исповједник православља бокељски и далматински Кирил Цвјетковић. Свету архијерејску литургију на празник Светог Кирила, уз саслужење херцегновског и свештенства епархије будимљанско-никшићке, данас је служио викарни Епископ диоклијски г. Методије.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи Владика је рекао да се само онај који узме крст свој на плећа своја и крене за Господом може назвати сином Његовим и братом Христовим и правим и истинским хришћанином. „То је циљ нашега живота. То спомињемо и опомињући се оних дивних угодника Божјих и ми се укрепљујемо и утврђујемо вјеру своју“, казао је Владика диоклијски.   Додао је да су такви угодници Божји, међу којима је и Свети Кирил Бокељски, у свим временима били благослов за све генерације хришћана. „За све оне који иду тим путем до данашњега дана, међу којима смо и ми, они су примјер како треба ходити за Христом Господом“, казао је Владика Методије.   По завршетку Свете Литургије епископ Методије је благословио о пререзао славски колач у славу и част Св. Кирила, а затум освјештао и новоурађену гостопримницу гдје је потом припремљено послужење за све присутне вјернике.   Кирил Цвјетковић је један од најзнаменитијих бокеља који је у вријеме владавине Аустрије на овим просторима, спријечио да се поунијате Бока Которска и Далмација и због тога је тешко пострадао провевши 24. год. у тешким оковима. Упокојио се у манастиру Бездин у Румунији са неоствареном жељом да још једном види своје родне Баошиће. Од стране аустријских власти му је био забрањен повратак у Боку Которску.   Великим трудом и залагањем вјероучитеља из Београда г. Будимира Кокотовића, уз благослов епископа будимског и администратора темишварског г.г. Лукијана,а уз Божију помоћ његове Свете мошти пронађене су 27. јула 2011.год. на три и по метра дубине у манастирској порти, а потом умивене, обучене миропамазане стављене у кивот у коме и данас почивају чекајући тренутак када ће бити донесене у његову родну Боку.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Међуправославни сајт Orthodox Cognate Page честитао је јубилеј Српске цркве – 800 година аутокефалности,  Његовој светости Патријарху српском г Иринеју, члановима Светог синода и верницима Српске цркве. Његовој Светости Иринеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском, Преосвећеним  члановима Светог Синода Београд, Србија.     Ваша Светости, Поводом 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве придружујемо се православној хришћанској заједници у свету и желимо Вашој Светости, уваженим члановима Светог Архијерејског Синода и верницима Српске Цркве Богом благословен јубилеј и изобиље Његових благослова. Нека наш благи Господ предводи Српску Цркву и у следећој етапи њене мисије људима близу и далеко намењеној јој Гоподом. У име персонала Оrthodox Cognate Page, узносим наше смерне молитве и изражавамнајбоље жеље.     У Христу, Георг Јосиф, уредник     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      „На Косову смо сви на испиту, једном тешком испиту, и они који сада живе тамо – Срби, Албанци, Горанци и сви други, држава Србија и цела међународна заједница. Велики песник и зове Косово ‘судилиште’. Полажемо испит пред собом, пред Богом, пред својим прецима, пред историјом, садашњошћу, прошлошћу и будућношћу. Желимо да овај испит положимо“.     Овако у ексклузивном разговору за „Блиц недеље“ говори владика милешевски Атанасије (Ракита) о најљућој рани српске државе, цркве и народа. Дотакли смо се других тема, али чини се да су све оне у вези са судбином Косова и Метохије.   На Косову су остали најхрабрији   „Када разматрамо питање Косова и Метохије, обично се осврћемо на мишљења и намере оних великих и моћних у свету. Али, ја бих подсетио да је најбитније знати Божије мишљење, Божије планове и намере, шта је Божији став по питању Косова и Метохије, јер Бог промишља о свету, а то значи – и о нама и нашим просторима. Сматрам да смо ми православни Срби, а нарочито наши преци, добро послужили Богу на косовском простору и прилично добро се уклапали у Божије племените намере и планове за спасење целог света, о чему сведоче нарочито свети храмови тамо подигнути. Зато мислим да смо ми Богу као такви још потребни – као слуге његове и његовим плановима.   Нека Божија промишљања и намере о нама и о свету су нам лако схватљиви, а неке Божије намере стигнемо да разумемо тек пошто се оне испуне, док неке не стигнемо да разумемо никада. Има и сада ствари које поуздано знамо по питању Косова и Метохије. Знамо да ни по коју цену не смемо издати Бога и његове заповести, не смемо изневерити завете наших предака. Морамо им остати верни. А када имамо у виду наш однос са Богом, треба да се подсетимо на речи апостола Павла који упозорава да нама хришћанима није дато да само верујемо у Христа, него и да страдамо са њиме. Знамо да је Господ наш Христос пострадао на крсту. Црква Христова, дакле, сви они који верују у Христа – има и да проходе целим путем Христовим, а не само једним делом тога пута, и то оним делом који они сами изаберу. Ако је Христос био мучен и распет на крсту, не можемо ни ми заобилазити тешкоће и страдања. Посебно, истрајност у таквом опредељењу и на таквом путу даје нам сазнање да је Христос на том путу победио и васкрсао, и да у свему помаже онима који по узору на њега тим путем иду. Према томе, за сваку похвалу су сви они који сада са таквим подвигом живе на Косову и Метохији. Остали су тамо они најхрабрији. Остале су тамо задужбине наших светих предака, њихове свете мошти и земља натопљена и освећена њиховом крвљу.“   Будућност у честитости   „Сви који желе да се часно и правилно баве Косовом и Метохијом и да положе тај испит, треба претходно и да доживе Косово и Метохију. А то се не може постићи издалека. Треба ходати Косовом, целивати свете мошти, молити се у његовим храмовима и надахњивати се таквим светим и светлим примерима какав је био и остао свети епископ косовски и патријарх српски Павле. Ако будемо тако поступали, отвориће нам се ум и очи. Ево шта је, између осталог, у том смислу говорио патријарх Павле: „Будућност српског народа, не само на Косову и Метохији, него и свуда где се он налази – зависиће од тога да ли се он држи свега онога што је свето и честито, човечно и јеванђелско. И садашњост и будућност могу се изграђивати само на истини. А истина за нас хришћане не може бити само веза идеја или односа ствари. Истина је личност, жива личност Сина Божијег, који је уједно и прави Син Човечији. Буде ли са Христом, наш народ ће преживети и опстати свуда, па и на Косову и Метохији, а одбаци ли Христа, нестаће га из књиге живих и на небу и на земљи.“ И не заборавимо још једну његову поруку: „Ми у своме срцу и уму треба да достигнемо такво стање да не буде да меримо друге једним мерилима а себе другим мерилима.“   О епархији Милешевској   „Ваља подсетити да кроз целу историју простор Цркве и границе њених епархија нису одређивани нити условљавани државним границама, него је примарно било како да се нађе начин да Црква може најбоље и најуспешније да изрази себе. Свакако, томе су доприносили и конкретни земаљски фактори као што су, на пример, језик, култура, географија и слично. У том контексту, овде подсећамо да је Милешевску епархију, давне 1219. године (или 1220) основао Свети Сава, и да је она тада и све време кроз историју обухватала сав овај простор који сада њу сачињава, дакле, и онај њен простор који се данас налази у границама државе Црне Горе. Све је то простор светосавске Српске православне цркве.   Са задовољством говорим да је и данас Милешевска епархија једна веома компактна, хармонична и повезана целина. Веома су добри односи међу људима с обе стране државне границе. Сви имају знање и свест о томе да су припадници једне исте свете и светосавске Српске православне цркве. И односи између Милешевске епархије и локалних грађанских власти на њеном црногорском простору, простору Општине Пљевља, на високом су нивоу. Уверен сам да ће се тако наставити и у будућности.“   О сусрету са Вучићем   „Председник Вучић је у време заседања Светог архијерејског сабора прошлог маја учинио посету епископима Српске православне цркве у патријаршијском двору. Састанак је одржан у једној од патријаршијских сала, а изван саборске сале у којој епископи имају радна заседања, и било је то у једном међувремену, између редовних епископских седница.   Приликом овог сусрета многи су говорили. И ја сам говорио. Искористио сам прилику да подсетим председника Вучића на Рашку област. Председник Вучић је казао да он има у виду и тај простор Србије. Ми бисмо волели, а и очекујемо од њега да буде активно укључен и у текућим припремама за прославу осамстогодишњице манастира Милешеве и Милешевске епархије, чије обележавање већ тече, а на предлог Његове светости патријарха српског господина Иринеја, врхунско своје остварење треба да има 2020. године.“   О замкама политике   „Највећа сметња политичкој сцени на простору Србије, па и целог света, јесте то што она има слабу, а ту и тамо и никакву небеску и вечну димензију. Због недостатка те небеске димензије човек је више подложан земаљским страстима и аспирацијама. То умањује, или чак уништава интересовање за другога, бригу и љубав о другом човеку. Отуда себичност, саможивост, грамзивост, завист, мржња и ратови. Човек откинут, одметнут од Бога способан је да од овога света направи пакао.   Ако би ми било допуштено да дајем савете, препоручио бих онима који нас предводе да пронађу више ствари које нас све обједињују. Било би добро да се објединимо око оног што је највредније, најплеменитије, најбоље и најлепше код нас и у нама. А управо сада обележавамо и прослављамо то најбоље које траје ево већ осам векова – служење Господу Христу, живот по Богу и све оно духовно и материјално благо које је тиме створено.“   Изазови цркве данас   „Основни изазов за Цркву данас и у сваком другом времену јесте како да она нађе начина да остане верна самој себи, да остане увек то што она јесте по својој природи. Она мора остати слободна од земаљских искушења: властољубља, среброљубља и од сваке друге страсти, а за то је потребна и велика мудрост и велика борба јер она се налази и живи у овоме свету за који је речено да „у злу лежи“, дакле у свету који нуди све ово што поменусмо и настоји да поробљава тиме. А Црква, с друге стране, има задатак да ослобађа човека од робовања свему томе. Црква се у овом времену добро држи и одупире искушењима времена. Друго су појединци, али њих не можете узети за мерило. Свуда тога има. Имате војника који нису добри војници, имате лекара који не испуњавају критеријуме, али то су појединци. Трудим се да своје свештенике и монахе упутим на прави пут, а колико у томе успевам, не знам. Често нисам увек задовољан, али нисам ни собом задовољан. Увек треба и може више.“   Нема подела   „У цркви могу постојати различита мишљења по питањима практичне организације живота, али не може да се прихвати никакво одступање од православне вере, која је откривена у личности и науци Господа Исуса Христа, записана у Јеванђељу, разјашњена и дефинисана од стране апостола Христових, светих Отаца и Васељенских сабора. Цркву кроз историју води Дух свети. Све нас повезује љубав Христова. Дакле, нема подела у Цркви. Али од Цркве се може отпасти. Уверен сам да ће нас ово обележавање осамстогодишњице самосталности Српске православне цркве и подсећање на личност Светога Саве и других из рода нашег још више објединити и усагласити.“   О „модерном“ и „савременом“   „Треба правити разлику у схватању појмова „модерно“ и „савремено“. Од Цркве се захтева да увек познаје садашњост и да може предвидети будућност, а то даље значи да увек може испуњавати своју мисију у свету. А њена мисија јесте спасење света. С друге стране, оно што се обично сматра за „модерно“ може да буде израз попуштања слабостима и аспирацијама овога света.“   Туга остављених стараца   „Шолохов у „Тихом Дону“ у једној слици описује степу коју у неко доба године захвате пожари и направи се згариште да тај простор и птице заобилазе, ништа се живо ту не задржава и тај простор остаје пуст засвагда. И Шолохов каже да је такав постао и живот тог његовог главног јунака Григорија Мелехова. Нажалост, управо тој слици се приближава овај простор. Сви који се овде роде и одрасту иду даље и не знам да ли се ико враћа. То је за младе. А кад говоримо о старима, скоро сваке недеље добијам молбу од неког свештеника за накнадно опело самоубице. Пошто је самоубиство смртни грех, црквени канони не дозвољавају да се самоубице сахрањују са молитвом. Међутим, ми смо овде у тешкој ситуацији јер тих самоубистава има много и најчешће се убијају старци и старице који су остављени сами. Убијају се из поразног осећања да више никоме нису потребни. То ме највише боли.“   У медије најбоље   „Руководим се са три патриотска начела: рађање, васпитавање и образовање. Апелујем и на наставнике и на васпитаче и на свештенике да младим људима усађују то патриотско осећање које ће одрастати заједно са њима. Веронаука је врло значајна у школама и апелујем да буде обавезан предмет јер у њој можете добити праву оријентацију свести која упућује младог човека на подвиг. И то треба да раде сви у оквиру својих ресора и области. И ви новинари имате ту обавезу. Оно што савесном човеку данас смета јесте чињеница да у медијима не доминирају најбољи. Потребно је да тамо буду најбољи из разних струка: најбољи научници, педагози, уметници… А они који нас предводе дужни су да стварају подстицајну перспективу живота свима на овом простору. Онда би се и млади задржавали и враћали и био би то простор на који се долази, а не простор са кога се бежи.“     Извор: Епархија милешевска
    • Од александар живаљев,
      Језик као огледало личности: писанија епископа Давида
         Затечени језиком непримјереним било каквој врсти цивилизоване комуникације, а камоли индиректном јавном обраћању једног епископа Српске православне цркве другом епископу, у овом случају владици Атанасију, имамо потребу да јавно изразимо своју невјерицу и запањеност. Овдје нарочито мислимо на лексику и остала лингвистичка средства којима се епископ Давид служи у својим реаговањима на писма владике Атанасија патријарху Српске православне цркве, а која учестало (поред осталих објава своје учености и хришћанског опредјељења или чега ли већ?!) објављује на званичном сајту своје епархије. Примјере из наведених реаговања нећемо овдје наводити (али ћемо се осврнути на неке од њих) како бисмо избјегли репродуковање идеологије коју језик епископа Давида експлицитно и имплицитно промовише у форми подразумијеване царске супериорности (која се, између осталог, манифестује у употреби трећег лица једнине из којег се аутор обраћа јавности) и са хришћанске тачке гледишта веома проблематичног односа према ‘другом’,  ма ко тај други био. Скрећемо пажњу на општеприхваћен став савремене науке о језику да је употреба језика истовремено друштвено конституишућа (учествује у обликовању друштвене стварности) и друштвено конститутивна (дио је друштвене стварности) из чега произлази да  језик има посљедице (нпр. ратовима увијек претходи нека језичка активност), па остајемо запитани и забринути стварношћу коју конституише језик којим се епископ Давид служи?
         Наше искуство употребе језика од стране владике Атанасија, стечено учешћем на архијерејским Литургијама, слушањем његових бесједа, предавања, разговора током послужења у гостопримници манастира Тврдош и из личних разговора са њим, свједочи о стварности коју тај језик обликује, у којој се сав свијет носи на властитим раменима, са властитом одговорношћу према свакоме и свему, у сваком тренутку, са хришћанском љубављу којом се и грди и милује. Његов наступ према другима, а то је важно рећи, никада није значио прогон или цензуру, нити је замаглио велику љубав према њему од стране оних у нашој средини који су били изложени критикама, па је епископ Атанасије у својој Херцеговини, вјероватно, највољенија личност. Управо стога овакав однос владике Давида вријеђа све који га као оца знају и поштују. Јавно и у личном обраћању, посебно у комуникацији са другим епископима, владика Атанасије се никад није спуштао на ниво епископа Давида, који карактеришу личне увреде и атмосфера презира, осим што је, можда, био оштар у критиковању неких политичара, па се питамо кога то епископ Давид брани од епископа Атанасија и због чега – Цркву и своју епархију сигурно не…
         Кулминација садржана у оптужби за издајство свога ‘вјерују’ коју епископ Давид износи је нешто што нико разуман не може повезати са именом епископа Атанасија. Овакво лаконско изношење најозбиљнијих оптужби видимо као аларм да се и епископ крушевачки и они који га евентуално подржавају и охрабрују, или му само ласкају, запитају какву стварност они подразумијевају под појмом вјере, када могу индивидуално, са осјећајем непогрешивости у процјени, инквизиторски судити и пресуђивати на овакав начин. И то коме?!?! Мада, руку на срце, није он једини који је оптужен и извријеђан и све ово више подсјећа на обрачуне међу комунистима  и чистке у комунистичкој партији, у којима је неко увјерење или обично мишљење било само параван за личну мржњу и осигурање превласти и моћи.
         Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак нисмо могли остати нијеми на прозивке за кукавичлук човјека кога народ Херцеговине памти као онога који није презао ни пред чиме, да би за вријеме посљедњег несретног рата стигао до сваког гладног и потребитог, дјететета и старца. Да је епископ крушевачки некада у току рата, као врли монах, дошао да помогне херцеговачком епископу, видио би човјека, који је, за разлику од њега, године рата и страдања провео  раме уз раме са страдалнима и потребитима и који је кроз кише граната увијек доносио помоћ и утјеху и не би, засигурно, помислио да у јавност изнесе  срамоту оваквих тврдњи. И даље, пошто епископ Давид, у њему својственом маниру, алудира и на старост епископа Атанасија и блиски крај његовог живота, добро би било да себе подсјети да је епископ Атанасије у његовим годинама већ увелико био у добровољној пензији (чиме је једини од наших епископа у новијој историји, хтјели – не хтјели, све нас неодољиво подсјетио на Светог Саву), па би било добро да и он поразмисли о својој пензији. У сваком случају, имао би више времена за свој богословски рад који би био пажње вриједан кад би достигао барем дјелић богословског доприноса владике Атанасија (у овој години светосавског јубилеја ваља напоменути и да су генерације данашњих чланова наше Цркве богословски одрастале на, од владике Атанасија преведеној, Бесједи о правој вери – светог оца нашег Саве, а да на прославу осамстогодишњице наше помјесне Цркве он није ни позван од стране Светог Синода, чији је члан и епископ крушевачки).  
         Увидјевши да је последњим текстом епископа Давида увријеђен не само наш први епископ од обнове ове епархије деведесетих година прошлог вијека, него посредно и читав народ и Црква Херцеговине, са горчином у срцу написасмо ове ријечи да одужимо дуг савјести.
      Канцеларија Епископа ЗХиП
       

      https://eparhija-zahumskohercegovacka.com
    • Од Логос,
      Владика Иларион: „Сви ми који се на светој Литургији причешћујемо светим Телом и Крвљу Христовом, остварујемо најближу заједницу са Богом. Ту заједницу, ту атмосферу вере и љубави, треба да наставимо и након свете Литургије.“     Епископ тимочки г. Иларион служио је свету Литургију 30. септембра 2019. године у цркви Успења Пресвете Богородице у селу Душановац код Неготина, a саслуживали су свештенослужитељи Епархије тимочке – протојереји-ставрофори Ранко Алексић, Благоја Томић, Влајко Банковић, Ђорђо Јокић, протојереј Перица Божуновић, јереј Марко Пајчин и архиђакон Илија (Јовановић).   У својој беседи, владика Иларион је изразио захвалност мештанима овог села, ктиторима и приложницима, на прилозима које намењују овом величанственом храму и подсетио окупљени верни народ да је света Литургија најузвишенија и човеку најпотребнија заједница. Погрешно је ако је наша заједница само у трпези а без свете Литургије, али ако је света Трпеза на првом месту, онда је и свака трпеза након ње благословена, истакао је Епископ у свом обраћању.   Лепоти богослужења допринео је хор Саборног Храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару и певничко појaње ђакона Вука Јовановића.   Након свете Литургије извршен је чин освећења Светосавског дома који ће благочестивим мештанима овога села убудуће бити на располагању и у ком је уприличен свечани ручак за све окупљене. Том приликом владика је посебну захвалност упутио протојереју-ставрофору Ранку Алексићу, пароху душановачком, на вишегодишњем залагању и доприносу у изградњи овог објекта.     Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...