Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, feeble рече

Istina, mogao se makar pohvaliti :)

Колико ми инсајдерски знамо, о. Зоран није клирик епархије крушевачке :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Протомајстор рече

Какве реакције на текст, значи истина је!? :unbelieveble:

Мене под број један занима да ли је истина да је отац Зоран клирик крушевачке епархије већ два месеца? То уопште није небитно у целој причи...

Nisi stigao da ga pitaš sam?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Amsterdan Holandija IP adresa sajta

Hostovano kod Adriahosta znači iz Srbije.

Plaćeno skrivanje imena vlasnika

Svaki drugi intervju sa Ivanom Ivanovićem iz pokreta 1389. Bio nekada zajedno sa Mišom Vacićem, pa se razišli.

Uglavnom promoviše Ivana Ivanovića.

Dakle Ivan Ivanović

 

 

Потврђена информација из десничарских кругова Политикон је сајт Ивана Ивановића.

 

Screenshot_15.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zoran već dugo vremena radi kao sekretar Patrijarha Moskovskog i sve Rusije. Kad nas je obavestio da je dobio kanonski otpust posle svoje briljantne odbrane na tužakanje vl.Maksima  fanaru.

Trenutno radi na preseljenju istinskih pingvina koji se osećaju kao kreacije Božje a ne evolutivni slučajevi, na novonastalu planetu pingvinolimaks koja ožive u dan koji se poklopio bratskim odlaskom iz vaseljene.

Vatikanska arhiva svakodnevno dobija užurbane informacije o raspoloženju i ubrzanom duhovnom napretku istinskih pingvina u odnosu na one pingvine koji još nisu sigurni da li su istinski i da će takvi ostati, jer evolutivni proces nije završen pa se pingvini sa pravom pitaju da li su pingvini.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Жељко рече

Dakle Ivan Ivanović

Класичан рекеташ, али не ниво Курира већ оно ниво дај шта даш, може и џак кромпира.

Иначе ова власт га је ослободила, прошле године, оптужбе коју је против њега дигла Србијанка Турајлић и жене у црном и још неки због неких спискова које је правио. За време Боте је лежо у ћорки, нису га ослободили. Колико знам био је на сиси или како се то данас модерно каже на буџету почетком СНС владавине али је лик потпуно нестабилан и није издржао дуго те се окренуо против својих ментора, ипак опозиција га није прихватила као свог. Сад се спекулише да је пао на Милову сису.

 

Мада мислим да би се задовољио и да му Ђука понуди да му буде појац у цркви, с обзиром да је био вероучитељ неко време па су га и одатле испикерили. Дакле Ђука кад пређеш у Крушевачку понуди му да буде појац и биће ти послушан неких месец дана.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Жељко рече

Amsterdan Holandija IP adresa sajta

Hostovano kod Adriahosta znači iz Srbije.

Plaćeno skrivanje imena vlasnika

Svaki drugi intervju sa Ivanom Ivanovićem iz pokreta 1389. Bio nekada zajedno sa Mišom Vacićem, pa se razišli.

Uglavnom promoviše Ivana Ivanovića.

Dakle Ivan Ivanović

 

Screenshot_15.jpg

Да...

тачно је то...

nasisrbija

 

https://www.facebook.com/nasisrbija

На лично профилу бившег вероучитеља, а сада политичког активисте Ивана Ивановића се налазе линкови ка овом сајту 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Поуке.орг инфо рече

Да...

тачно је то...

nasisrbija

 

https://www.facebook.com/nasisrbija

На лично профилу бившег вероучитеља, а сада политичког активисте Ивана Ивановића се налазе линкови ка овом сајту 

Добио сам потврду из десничарских кругова да је његов сајт и ко му води сајт. Сад сам контактирао лика што води сајт.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Жељко рече

Добио сам потврду из десничарских кругова да је његов сајт и ко му води сајт. Сад сам контактирао лика што води сајт.

Ако је Бачановић написао овај текст зато што је плаћен или како већ, а објављен на једном оваквом сајту, то више говори о њима и њиховим мерилима вредности.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пратим писања Вука Бачановића повремено већ неколико година. По струци је историчар и делује ми да је интелигентан и искрен. Можда није написао овај текст или је под утицајем неких (како ава каже љубав му мути разум). У сваком случају текст је глуп и како видимо нетачан, али мислим да Вука не треба тек тако одбацити. Што се тиче Ивана Ивановића, шта рећи а сузу не пустити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Протомајстор рече

Какве реакције на текст, значи истина је!? :unbelieveble:

Мене под број један занима да ли је истина да је отац Зоран клирик крушевачке епархије већ два месеца? То уопште није небитно у целој причи...

Potpuno se slazem. Da ne spekulisemo, pitala sam o. Zorana na onoj njegovoj temi pa cemo videti sta ce da odgovori.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, александар живаљев рече

Вук Бачановић

Вук Бачановић је Санчо Панса епископа Максима, беспоштедни борац против педофилије и моралне нечистоте у СПЦ. Пре него што пређем на питање да ли је то баш тако, морам да га назидам теолошки, јер га његов учитељ није добро научио. Наиме...

пре 9 часа, александар живаљев рече
пре 9 часа, александар живаљев рече

 

Како неко ко приноси бескрвну жртву Јагњету Божијем може да бљује толики отров на рачун неистомишљеника?

Јагњету Божијем се не приноси жртва, већ Богу Оцу се принси само Јагње чијег мистичког тела смо учесници. Литургијски текст вели: ти си онај ко приноси и онај који се приноси

пре 9 часа, александар живаљев рече

Наиме, презвитер Зоран Ђуровић је 9. августа 2019. године добио канонски отпуст из Митрополије Италије и Мелите за Епископију крушевачку, на захтјев епископа крушевачког Давида од 2. августа 2019. године. Овај трансфер је услиједио као награда Ђуровићу за сав његов прљави посао.

Ниси се добро информисао. Ја нисам крушевачки клирик. Ружно изненађење? За тебе није, јер вам образ добро знамо. Твој информатор нека ти напише, тј. ископира неку уплатницу која би ишла на мој рачун. Живи сте се појели да сазнате чији сам клирик. Нисам српски. Последње што сам од вас чуо је да сам Порфиријев. 

 

пре 9 часа, александар живаљев рече

у 4. веку Јероним Стридонски је са Запада (а и на самом Истоку) клеветао и ружио своје неистомишљенике у Палестини

И ово можеш да продајеш неупућенима, јер те Перишић свакако није могао научити. Јероним је светац у нашој цркви и Отац Цркве. Кад свеца можеш да опљунеш, што не би могао мене и Давида?, ми смо ситне рибе. Иначе, реч је о пелагијанским и оригенистчким споровима у које је овај светац био укључен. За тебе би сви Оци који су учествовали  догматским проблемима клеветници и мрзитељи, а не следбеници Тао мира твог учитеља. Но, да те не учим овде. 

пре 9 часа, александар живаљев рече

Па тако на Ђуровићевом фејзбук профилу који служи као главни полигон његове морбидне циркуске тачке дословно читамо: „Данас смо имали част да будемо угошћени код Владике Иринеја. Велики господин. Дођосмо празних руку, а вратисмо се са даровима да смо их једва могли носити. Да не помињемо част да разговарамо са њиме. А имамо и најновију максимијаду…“ Дакле, Ђуровић не само да није исто што и древни црквени оговарачи, већ се спушта на ниво „Парова“ и „Задруге“, чији учесници свјесно пристају да од себе праве идиоте за храну и нешто сиће.

Овде се превазилазиш!:)) Наравно је да је за мене част да седнем са таквим духовником и теологом. "Храна и сића"  су биле књиге које можеш видети и на фотки. Исту плату су добили и моји пријатељи из Смедерева који су били са нама. Које текстове пишу Ниџа и Ксенија? За шта они добише "плату"?

пре 9 часа, александар живаљев рече

А можда би и благочестиви клир ове епископије могао да се запита како је његов епископ у свезу свога клира могао да причисли театралног оговарача, сплеткароша, клеветника, ругача, завидљивца?

Ја и владика Давид смо пријатељи из првих студентских дана. Од 1988. Чуди ме да се не познајемо... 

пре 9 часа, александар живаљев рече

Црквено гледано, лаицима није дозвољено да осуђују оне у свештеничком чину. Као што примјећујемо, Златоустове речи су значајне и актуелне и данас.

Сада све ово примени на себе. Ти си лаик, Давид је епископ, ја сам презвитер. Ви болујете од једног чудног феномена, а то је пројектовање. Оно што приписујете нама су само ваше опрелешћене идеје које не видите у себи него мислите да смо ми као ви, тј. да су сви људи као ви. Значи, тебе крпе сви канони које си цитирао. 

Ево примера опрелешћености - велиш: 

пре 9 часа, александар живаљев рече

крушевачки владика г. Давид тренутно заузима положај члана Светог архијерејског синода Српске православне Цркве.Многи су били непријатно изненађени оглашавањима овог епископа који је својим писменим саставима злоупотријебио службени положај члана Синода тако што је јавно коментарисао одлуке и дописе који су повјерљиве природе и небратски и уврједљиво писао о другим личностима, посебно архијерејима.

Корисподенцу између умировљеног еп. Атанасија и Патријарха пустио је уз јавност сам Атанасије преко Тврдоша. Патријарх свакако то није могао да уради, јер би онда поседовао коефицијент интелигенције који му приписује Ломи, Амфилохијев пријатељ, нити неко из Синода јер је писмо упућено лично Патријарху. Ерго, Таса је све пустио у етар.

пре 10 часа, александар живаљев рече

разлог томе није његова луда храброст, како он то дефинише, него још један у низу његових марифетлука. Зашто откривати своју епархијску припадност у тренутку када можете под плаштом Васељенске патријаршије да се хвалите како сте храбри јер, ето, можете Вартоломеју да у лице саспете све што имате против њега?!

Ругање врлини је друга "врлина" која вас краси. Ја сам 2 пута био тужен Фанару од Максима (не могу да се закунем, али нема никог другог; он не избија са Фанара) и писао сам оправдања. Публиковаћу их једног дана. Од почетка године сам отворено писао против политике Фанара иако нам је наређено да не смемо да зуцнемо против ни приватно: In questo periodo in cui la Chiesa Madre cerca di risolvere alcuni degli scismi esistenti all'interno della nostra Chiesa Ortodossa -per esempio unità della Chiesa Ortodossa in Ucraina- non è consentito a nessun sacerdote di esprimere in forma orale che scritta opinioni differenti dalla linea del Patriarcato Ecumenico, in quanto appartenete a una Arcidiocesi del Patriarcato Ecumenico... 

Venezia, 17 settembre 2018

Il Vicario Generale

† Archimandrita del Trono Ecumenico Evangelos Yfantidis

Само храбар и луд човек може да после овога пише против политике свог Патријархата! То су јако добро знали Џомић и тамбураши са Цетиња па су ми плели мрежу. Отворено су овде претили Камени, Макарије Чудотворац и разни како ће ме Барт рашчинити и да ћу бити нови Дедеић. На жалост свих вас, Ава је био недодирљив јер знам нешто што ви не знате, тако да више није било ни усмених претњи из Венеције телефоном. Остао сам за њих carissimo e reverendissimo Padre.

Пошто си ти "морална громада", као и твоји учитељи, са тим аргументом бих закључио овај одговор. Ти си мој фб пријатељ. Очигледно је да ми захтев  ниси био послао из пријатељских мотива него да би ме шпија! И то је врлина у вас. Ниси се само тиме задовољио него си молио неку кртицу у Крушевцу, али је вероватније да ти је Максим дао информацију из Венеције, о канонском да би могао да нас динегрираш овде као задњи шакал. 

Твоја, тј. ваша борба у СПЦ је селективна. Бирате само оне који нису уз Амфилохија. У махнитој кампањи, на којој би и Гебелс могао да вам позавиди, исфабриковали сте да Бачки штити неморалне епископе, а ја знам из прве руке да то није тако и да су сами Амфилохије и Атанасије покровитељи оваквих који су им одани. Како то није тема, зауставио бих се овде. 

Како те твој епископ неће гонити за овај опадачки текст, нека те походи Епископ. Ћао.   

       

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Једна породица се суочавала са проблемима због сина који је водио ноћни живот. Његова мајка је била веома узнемирена јер није знала где он одлази и шта ради сву ноћ. Једна комшиница, која је познавала Старца, рекла јој је да се молитвено обрати Старцу Порфирију Кавсокаливиту, нашта јој је она одговорила: Иако га не познајем, обратићу му се.     Када је увече њен син отишао, она је клекнула и почела да се моли Богу говорећи:  Боже мој, заступништвом Старца Порфирија просветли  моје дете да промени начин живота. Тако се молила, топло, сво вече.   Око три после поноћи зазвонило је звонце. Уплашила се, пошто је знала да њен син има кључеве. Потрчала је да отвори врата и угледа једног старца који држи за руку њено дете.   „Ево ти, море, узми своје дете, јер си ми пробила уши целу ноћ“.  Затим се Старац повукао уназад и отишао је.   Тада мајка рече детету: Ко је старац који те је довео? Зашто си позвонио када имаш  кључеве? Дете јој одговори: Није ме довео никакав старац, нити сам притисао звонце. Ноћ је, па бунцаш.   - Како си се онда вратио?   - Тамо где сам седао и забављао се помислио сам: Доста више са овим развратним животом, веома је заморан, без смисла је. Вратићу се кући и од сада ћу живети као прави човек. Следећег дана, када је отишла код комшинице да јој исприча шта се догодило, комшиница јој је показала фотографију Старчеву. Жена га је препознала: Он је тај који ми је синоћ довео дете.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      У храму Светог Николе у Баошићима литургијски и свечано је прослављен исповједник православља бокељски и далматински Кирил Цвјетковић. Свету архијерејску литургију на празник Светог Кирила, уз саслужење херцегновског и свештенства епархије будимљанско-никшићке, данас је служио викарни Епископ диоклијски г. Методије.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи Владика је рекао да се само онај који узме крст свој на плећа своја и крене за Господом може назвати сином Његовим и братом Христовим и правим и истинским хришћанином. „То је циљ нашега живота. То спомињемо и опомињући се оних дивних угодника Божјих и ми се укрепљујемо и утврђујемо вјеру своју“, казао је Владика диоклијски.   Додао је да су такви угодници Божји, међу којима је и Свети Кирил Бокељски, у свим временима били благослов за све генерације хришћана. „За све оне који иду тим путем до данашњега дана, међу којима смо и ми, они су примјер како треба ходити за Христом Господом“, казао је Владика Методије.   По завршетку Свете Литургије епископ Методије је благословио о пререзао славски колач у славу и част Св. Кирила, а затум освјештао и новоурађену гостопримницу гдје је потом припремљено послужење за све присутне вјернике.   Кирил Цвјетковић је један од најзнаменитијих бокеља који је у вријеме владавине Аустрије на овим просторима, спријечио да се поунијате Бока Которска и Далмација и због тога је тешко пострадао провевши 24. год. у тешким оковима. Упокојио се у манастиру Бездин у Румунији са неоствареном жељом да још једном види своје родне Баошиће. Од стране аустријских власти му је био забрањен повратак у Боку Которску.   Великим трудом и залагањем вјероучитеља из Београда г. Будимира Кокотовића, уз благослов епископа будимског и администратора темишварског г.г. Лукијана,а уз Божију помоћ његове Свете мошти пронађене су 27. јула 2011.год. на три и по метра дубине у манастирској порти, а потом умивене, обучене миропамазане стављене у кивот у коме и данас почивају чекајући тренутак када ће бити донесене у његову родну Боку.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Међуправославни сајт Orthodox Cognate Page честитао је јубилеј Српске цркве – 800 година аутокефалности,  Његовој светости Патријарху српском г Иринеју, члановима Светог синода и верницима Српске цркве. Његовој Светости Иринеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском, Преосвећеним  члановима Светог Синода Београд, Србија.     Ваша Светости, Поводом 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве придружујемо се православној хришћанској заједници у свету и желимо Вашој Светости, уваженим члановима Светог Архијерејског Синода и верницима Српске Цркве Богом благословен јубилеј и изобиље Његових благослова. Нека наш благи Господ предводи Српску Цркву и у следећој етапи њене мисије људима близу и далеко намењеној јој Гоподом. У име персонала Оrthodox Cognate Page, узносим наше смерне молитве и изражавамнајбоље жеље.     У Христу, Георг Јосиф, уредник     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      „На Косову смо сви на испиту, једном тешком испиту, и они који сада живе тамо – Срби, Албанци, Горанци и сви други, држава Србија и цела међународна заједница. Велики песник и зове Косово ‘судилиште’. Полажемо испит пред собом, пред Богом, пред својим прецима, пред историјом, садашњошћу, прошлошћу и будућношћу. Желимо да овај испит положимо“.     Овако у ексклузивном разговору за „Блиц недеље“ говори владика милешевски Атанасије (Ракита) о најљућој рани српске државе, цркве и народа. Дотакли смо се других тема, али чини се да су све оне у вези са судбином Косова и Метохије.   На Косову су остали најхрабрији   „Када разматрамо питање Косова и Метохије, обично се осврћемо на мишљења и намере оних великих и моћних у свету. Али, ја бих подсетио да је најбитније знати Божије мишљење, Божије планове и намере, шта је Божији став по питању Косова и Метохије, јер Бог промишља о свету, а то значи – и о нама и нашим просторима. Сматрам да смо ми православни Срби, а нарочито наши преци, добро послужили Богу на косовском простору и прилично добро се уклапали у Божије племените намере и планове за спасење целог света, о чему сведоче нарочито свети храмови тамо подигнути. Зато мислим да смо ми Богу као такви још потребни – као слуге његове и његовим плановима.   Нека Божија промишљања и намере о нама и о свету су нам лако схватљиви, а неке Божије намере стигнемо да разумемо тек пошто се оне испуне, док неке не стигнемо да разумемо никада. Има и сада ствари које поуздано знамо по питању Косова и Метохије. Знамо да ни по коју цену не смемо издати Бога и његове заповести, не смемо изневерити завете наших предака. Морамо им остати верни. А када имамо у виду наш однос са Богом, треба да се подсетимо на речи апостола Павла који упозорава да нама хришћанима није дато да само верујемо у Христа, него и да страдамо са њиме. Знамо да је Господ наш Христос пострадао на крсту. Црква Христова, дакле, сви они који верују у Христа – има и да проходе целим путем Христовим, а не само једним делом тога пута, и то оним делом који они сами изаберу. Ако је Христос био мучен и распет на крсту, не можемо ни ми заобилазити тешкоће и страдања. Посебно, истрајност у таквом опредељењу и на таквом путу даје нам сазнање да је Христос на том путу победио и васкрсао, и да у свему помаже онима који по узору на њега тим путем иду. Према томе, за сваку похвалу су сви они који сада са таквим подвигом живе на Косову и Метохији. Остали су тамо они најхрабрији. Остале су тамо задужбине наших светих предака, њихове свете мошти и земља натопљена и освећена њиховом крвљу.“   Будућност у честитости   „Сви који желе да се часно и правилно баве Косовом и Метохијом и да положе тај испит, треба претходно и да доживе Косово и Метохију. А то се не може постићи издалека. Треба ходати Косовом, целивати свете мошти, молити се у његовим храмовима и надахњивати се таквим светим и светлим примерима какав је био и остао свети епископ косовски и патријарх српски Павле. Ако будемо тако поступали, отвориће нам се ум и очи. Ево шта је, између осталог, у том смислу говорио патријарх Павле: „Будућност српског народа, не само на Косову и Метохији, него и свуда где се он налази – зависиће од тога да ли се он држи свега онога што је свето и честито, човечно и јеванђелско. И садашњост и будућност могу се изграђивати само на истини. А истина за нас хришћане не може бити само веза идеја или односа ствари. Истина је личност, жива личност Сина Божијег, који је уједно и прави Син Човечији. Буде ли са Христом, наш народ ће преживети и опстати свуда, па и на Косову и Метохији, а одбаци ли Христа, нестаће га из књиге живих и на небу и на земљи.“ И не заборавимо још једну његову поруку: „Ми у своме срцу и уму треба да достигнемо такво стање да не буде да меримо друге једним мерилима а себе другим мерилима.“   О епархији Милешевској   „Ваља подсетити да кроз целу историју простор Цркве и границе њених епархија нису одређивани нити условљавани државним границама, него је примарно било како да се нађе начин да Црква може најбоље и најуспешније да изрази себе. Свакако, томе су доприносили и конкретни земаљски фактори као што су, на пример, језик, култура, географија и слично. У том контексту, овде подсећамо да је Милешевску епархију, давне 1219. године (или 1220) основао Свети Сава, и да је она тада и све време кроз историју обухватала сав овај простор који сада њу сачињава, дакле, и онај њен простор који се данас налази у границама државе Црне Горе. Све је то простор светосавске Српске православне цркве.   Са задовољством говорим да је и данас Милешевска епархија једна веома компактна, хармонична и повезана целина. Веома су добри односи међу људима с обе стране државне границе. Сви имају знање и свест о томе да су припадници једне исте свете и светосавске Српске православне цркве. И односи између Милешевске епархије и локалних грађанских власти на њеном црногорском простору, простору Општине Пљевља, на високом су нивоу. Уверен сам да ће се тако наставити и у будућности.“   О сусрету са Вучићем   „Председник Вучић је у време заседања Светог архијерејског сабора прошлог маја учинио посету епископима Српске православне цркве у патријаршијском двору. Састанак је одржан у једној од патријаршијских сала, а изван саборске сале у којој епископи имају радна заседања, и било је то у једном међувремену, између редовних епископских седница.   Приликом овог сусрета многи су говорили. И ја сам говорио. Искористио сам прилику да подсетим председника Вучића на Рашку област. Председник Вучић је казао да он има у виду и тај простор Србије. Ми бисмо волели, а и очекујемо од њега да буде активно укључен и у текућим припремама за прославу осамстогодишњице манастира Милешеве и Милешевске епархије, чије обележавање већ тече, а на предлог Његове светости патријарха српског господина Иринеја, врхунско своје остварење треба да има 2020. године.“   О замкама политике   „Највећа сметња политичкој сцени на простору Србије, па и целог света, јесте то што она има слабу, а ту и тамо и никакву небеску и вечну димензију. Због недостатка те небеске димензије човек је више подложан земаљским страстима и аспирацијама. То умањује, или чак уништава интересовање за другога, бригу и љубав о другом човеку. Отуда себичност, саможивост, грамзивост, завист, мржња и ратови. Човек откинут, одметнут од Бога способан је да од овога света направи пакао.   Ако би ми било допуштено да дајем савете, препоручио бих онима који нас предводе да пронађу више ствари које нас све обједињују. Било би добро да се објединимо око оног што је највредније, најплеменитије, најбоље и најлепше код нас и у нама. А управо сада обележавамо и прослављамо то најбоље које траје ево већ осам векова – служење Господу Христу, живот по Богу и све оно духовно и материјално благо које је тиме створено.“   Изазови цркве данас   „Основни изазов за Цркву данас и у сваком другом времену јесте како да она нађе начина да остане верна самој себи, да остане увек то што она јесте по својој природи. Она мора остати слободна од земаљских искушења: властољубља, среброљубља и од сваке друге страсти, а за то је потребна и велика мудрост и велика борба јер она се налази и живи у овоме свету за који је речено да „у злу лежи“, дакле у свету који нуди све ово што поменусмо и настоји да поробљава тиме. А Црква, с друге стране, има задатак да ослобађа човека од робовања свему томе. Црква се у овом времену добро држи и одупире искушењима времена. Друго су појединци, али њих не можете узети за мерило. Свуда тога има. Имате војника који нису добри војници, имате лекара који не испуњавају критеријуме, али то су појединци. Трудим се да своје свештенике и монахе упутим на прави пут, а колико у томе успевам, не знам. Често нисам увек задовољан, али нисам ни собом задовољан. Увек треба и може више.“   Нема подела   „У цркви могу постојати различита мишљења по питањима практичне организације живота, али не може да се прихвати никакво одступање од православне вере, која је откривена у личности и науци Господа Исуса Христа, записана у Јеванђељу, разјашњена и дефинисана од стране апостола Христових, светих Отаца и Васељенских сабора. Цркву кроз историју води Дух свети. Све нас повезује љубав Христова. Дакле, нема подела у Цркви. Али од Цркве се може отпасти. Уверен сам да ће нас ово обележавање осамстогодишњице самосталности Српске православне цркве и подсећање на личност Светога Саве и других из рода нашег још више објединити и усагласити.“   О „модерном“ и „савременом“   „Треба правити разлику у схватању појмова „модерно“ и „савремено“. Од Цркве се захтева да увек познаје садашњост и да може предвидети будућност, а то даље значи да увек може испуњавати своју мисију у свету. А њена мисија јесте спасење света. С друге стране, оно што се обично сматра за „модерно“ може да буде израз попуштања слабостима и аспирацијама овога света.“   Туга остављених стараца   „Шолохов у „Тихом Дону“ у једној слици описује степу коју у неко доба године захвате пожари и направи се згариште да тај простор и птице заобилазе, ништа се живо ту не задржава и тај простор остаје пуст засвагда. И Шолохов каже да је такав постао и живот тог његовог главног јунака Григорија Мелехова. Нажалост, управо тој слици се приближава овај простор. Сви који се овде роде и одрасту иду даље и не знам да ли се ико враћа. То је за младе. А кад говоримо о старима, скоро сваке недеље добијам молбу од неког свештеника за накнадно опело самоубице. Пошто је самоубиство смртни грех, црквени канони не дозвољавају да се самоубице сахрањују са молитвом. Међутим, ми смо овде у тешкој ситуацији јер тих самоубистава има много и најчешће се убијају старци и старице који су остављени сами. Убијају се из поразног осећања да више никоме нису потребни. То ме највише боли.“   У медије најбоље   „Руководим се са три патриотска начела: рађање, васпитавање и образовање. Апелујем и на наставнике и на васпитаче и на свештенике да младим људима усађују то патриотско осећање које ће одрастати заједно са њима. Веронаука је врло значајна у школама и апелујем да буде обавезан предмет јер у њој можете добити праву оријентацију свести која упућује младог човека на подвиг. И то треба да раде сви у оквиру својих ресора и области. И ви новинари имате ту обавезу. Оно што савесном човеку данас смета јесте чињеница да у медијима не доминирају најбољи. Потребно је да тамо буду најбољи из разних струка: најбољи научници, педагози, уметници… А они који нас предводе дужни су да стварају подстицајну перспективу живота свима на овом простору. Онда би се и млади задржавали и враћали и био би то простор на који се долази, а не простор са кога се бежи.“     Извор: Епархија милешевска
    • Од александар живаљев,
      Језик као огледало личности: писанија епископа Давида
         Затечени језиком непримјереним било каквој врсти цивилизоване комуникације, а камоли индиректном јавном обраћању једног епископа Српске православне цркве другом епископу, у овом случају владици Атанасију, имамо потребу да јавно изразимо своју невјерицу и запањеност. Овдје нарочито мислимо на лексику и остала лингвистичка средства којима се епископ Давид служи у својим реаговањима на писма владике Атанасија патријарху Српске православне цркве, а која учестало (поред осталих објава своје учености и хришћанског опредјељења или чега ли већ?!) објављује на званичном сајту своје епархије. Примјере из наведених реаговања нећемо овдје наводити (али ћемо се осврнути на неке од њих) како бисмо избјегли репродуковање идеологије коју језик епископа Давида експлицитно и имплицитно промовише у форми подразумијеване царске супериорности (која се, између осталог, манифестује у употреби трећег лица једнине из којег се аутор обраћа јавности) и са хришћанске тачке гледишта веома проблематичног односа према ‘другом’,  ма ко тај други био. Скрећемо пажњу на општеприхваћен став савремене науке о језику да је употреба језика истовремено друштвено конституишућа (учествује у обликовању друштвене стварности) и друштвено конститутивна (дио је друштвене стварности) из чега произлази да  језик има посљедице (нпр. ратовима увијек претходи нека језичка активност), па остајемо запитани и забринути стварношћу коју конституише језик којим се епископ Давид служи?
         Наше искуство употребе језика од стране владике Атанасија, стечено учешћем на архијерејским Литургијама, слушањем његових бесједа, предавања, разговора током послужења у гостопримници манастира Тврдош и из личних разговора са њим, свједочи о стварности коју тај језик обликује, у којој се сав свијет носи на властитим раменима, са властитом одговорношћу према свакоме и свему, у сваком тренутку, са хришћанском љубављу којом се и грди и милује. Његов наступ према другима, а то је важно рећи, никада није значио прогон или цензуру, нити је замаглио велику љубав према њему од стране оних у нашој средини који су били изложени критикама, па је епископ Атанасије у својој Херцеговини, вјероватно, највољенија личност. Управо стога овакав однос владике Давида вријеђа све који га као оца знају и поштују. Јавно и у личном обраћању, посебно у комуникацији са другим епископима, владика Атанасије се никад није спуштао на ниво епископа Давида, који карактеришу личне увреде и атмосфера презира, осим што је, можда, био оштар у критиковању неких политичара, па се питамо кога то епископ Давид брани од епископа Атанасија и због чега – Цркву и своју епархију сигурно не…
         Кулминација садржана у оптужби за издајство свога ‘вјерују’ коју епископ Давид износи је нешто што нико разуман не може повезати са именом епископа Атанасија. Овакво лаконско изношење најозбиљнијих оптужби видимо као аларм да се и епископ крушевачки и они који га евентуално подржавају и охрабрују, или му само ласкају, запитају какву стварност они подразумијевају под појмом вјере, када могу индивидуално, са осјећајем непогрешивости у процјени, инквизиторски судити и пресуђивати на овакав начин. И то коме?!?! Мада, руку на срце, није он једини који је оптужен и извријеђан и све ово више подсјећа на обрачуне међу комунистима  и чистке у комунистичкој партији, у којима је неко увјерење или обично мишљење било само параван за личну мржњу и осигурање превласти и моћи.
         Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак нисмо могли остати нијеми на прозивке за кукавичлук човјека кога народ Херцеговине памти као онога који није презао ни пред чиме, да би за вријеме посљедњег несретног рата стигао до сваког гладног и потребитог, дјететета и старца. Да је епископ крушевачки некада у току рата, као врли монах, дошао да помогне херцеговачком епископу, видио би човјека, који је, за разлику од њега, године рата и страдања провео  раме уз раме са страдалнима и потребитима и који је кроз кише граната увијек доносио помоћ и утјеху и не би, засигурно, помислио да у јавност изнесе  срамоту оваквих тврдњи. И даље, пошто епископ Давид, у њему својственом маниру, алудира и на старост епископа Атанасија и блиски крај његовог живота, добро би било да себе подсјети да је епископ Атанасије у његовим годинама већ увелико био у добровољној пензији (чиме је једини од наших епископа у новијој историји, хтјели – не хтјели, све нас неодољиво подсјетио на Светог Саву), па би било добро да и он поразмисли о својој пензији. У сваком случају, имао би више времена за свој богословски рад који би био пажње вриједан кад би достигао барем дјелић богословског доприноса владике Атанасија (у овој години светосавског јубилеја ваља напоменути и да су генерације данашњих чланова наше Цркве богословски одрастале на, од владике Атанасија преведеној, Бесједи о правој вери – светог оца нашег Саве, а да на прославу осамстогодишњице наше помјесне Цркве он није ни позван од стране Светог Синода, чији је члан и епископ крушевачки).  
         Увидјевши да је последњим текстом епископа Давида увријеђен не само наш први епископ од обнове ове епархије деведесетих година прошлог вијека, него посредно и читав народ и Црква Херцеговине, са горчином у срцу написасмо ове ријечи да одужимо дуг савјести.
      Канцеларија Епископа ЗХиП
       

      https://eparhija-zahumskohercegovacka.com

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...