Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Вукашин рече

@Ćiriličar Mislim da je @о.Небојша najupucenji oko desavanja u Ilinju, ali mudro cuti :D Pitaj ga na pm.

Ево, рећићу јавно пар ствари - Бог зна да је из добре намере, а није никава хвалабе, него слабостима, није ни тражење знакова али чудне ствари су се поклопиле:

  1. Ја појма нисам имао о Илиљу, дакле случајно смо пролазили ја и једна сестра аутом и свратили
  2. Пре тога, били смо на Острогу (?)...дакле што би тражио ишта поред Св. Василија, да нас Вог помилује његовим молитвама грешне.
  3. Имам мој мали живот, као и свако, али моја животна преокупација, ван свакодневнице, јесте психологија/психијатрија и теологија. Теологија у контесту спасења, не да ја будем ико, али и, вероватно мало више од обичних верника, у контесту психологије и психијатрије. Из чега имам искуства више деценија.
  4. И сад јакав ја, још, злоћо, долазим у Илиње случајно, и креће "сенаса"...од човека који "лечи" менталне болеснике...нећу овде о мом искуству са тим...али то је...ОцКеј....знам је и верујем шта Старци могу и знају....али СВЕ ту је говорило против тога да је то неко исихастичко место.
  5. Кад се све завршило - а ја сам "пао" на поштовању храма и Чина Свептенства - то ме "укочило"....мада сам глуп као точак, јер знам из искуства свога да увек некако оправдавам лоше поступке других....када се све завршило, излази жена (нисам ја знао шта је ту) стаклених очију, на тепкој неууролептици, укочена, мало удебљана од истих медикамената...као зомби, из конака, одакле ли....бивакује она ту.

Дакле кад све ово горе узмеш у обзир - не траћим знаке - чекај или сам ја луд или шпто су ми очи виделе за преко 20 година, и све што сам и читаоп и одживео, или сам ја луд, или је Исајие свет или нешто много страшно се ту дешава?

Ви сами просудите. Аман да је ико питао за неку помоћ или дошао да неки проблем духовни или физики реши. Не само то, него КО набија, до физичког бола, стиснутих зуби са осмеЈком, жени, коју пре тога, на брзака у трку, посађује на столиц - све то иде брзо, на фрку - КО набија до физичког бола кажипрсте у дебело месо ТИК уз вагину, у храму, са епитрахиљом? И то у присуству српдника?

Ви кажите, зато пипем - о чему се овде ради? Можда теба неки лудак, као ја, са мојом злоћом и искуством даа то види и да пресече, а ја не пресекох - да се људи не би малтретирали? Шта ако је тако?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Tελώνης рече

Пријатељу, очигледно је да се ти одлично разумијеш у материју, па те молим да помогнеш. Ја кроз ту епархију само понекад пролетим, па не познајем стање, али умијем да читам вијести и знакове поред пута.

Ја сам причао о систему који не функционише, а пошто је о. Неша нагласио како је у шабачкој стање фантастично, узео сам као примјер нешто што сам чуо: ђакон са троје дјеце је остављен без посла, иако му је то био једини извор прихода. Ти, изгледа, знаш подробније детаље па те молим да изнесеш ко је све и због чега остао без посла, ко је дошао на њихово мјесто и на какав начин (постоји ваљда нека ранг листа кандидата и вјероватно су на врху поповски синови) и колико још вјероучитеља има у шабачкој епархији са истим квалификацијама као и ови отпуштени, са мање радног стажа и мање резултата, али су наставили да раде.

Кажеш да је неко противно канонима обукао мантију!? И мене питаш како је неко рукоположен без назначења!? Јесам ли ја владика који га је рукоположио? Ово је Лаврентију још један минус, значи: рукополаже противно канонима. А ако је неко неканонски рукоположен, сљедује рашчињење и за њега и за онога ко га је рукоположио.

Очигледно је да у тој епархији нешто не штима, чим се тако здушно браните. Очигледно је да владика не управља епархијом. А тек кад високо постављени поп из ваше епархије ангажује познато ђубре од адвоката Душка Томића да га заступа, тада је све јасно.

Дакле, брате, предуго сам ја у овом послу да би ми било ко просипао ту демагогију да је "све по закону". То ти причај неком ко не познаје наше владике и њихове подгузне муве, како се долази до постављења у нашој цркви и какве све везе раде. Шабачка је по томе при врху топ листе.

 

Не читаш сваки пост па ниси увидео да сам и сам противник рукоположења без "назначења".... Али  не служиш се ни канонима добро, јер се не "свргњава" нити "рашчињава" онај који рукополаже, већ само рукоположени, "на срамоту оног који рукополаже".

 

Даље, ранг листа постоји, и она је јавна. Ако треба послаћу је и теби лично. Веронауку не добијају свештенички синови већ они који донесу диплому били они синови  камионџије или свештенички синови... А таквих, са дипломом, код нас има већ тројица само од септембра ове године који су приспели након конкурса...онда види колико ће их бити до краја школске године, када ваља објавити нови конкурс. Први без веронауке остао је ђакон који је имао само средње богословско образовање, такође са двоје деце. И, шта је требало? Да остане да предаје???? Организацији верске наставе у епархији шабачкој помогао је епископ бачки са својим ранијим примедбама на рад неког претходног одбора. Сада веронауку организују представници вероучитеља, и сами вероучитељи. Расписује се конкурс и сваки кандидат који нема диплому коју тражи Стручно упутство Министарства просвете које потписује епископ бачки, остаје без посла без обзира на радни стаж, чин, породични статус, у односу на кандидата који има релевантну диплому. Дакле, наша ранг листа је АПСОЛУТНО ТРАНСПАРЕНТНА и то је, може се рећи, најорганизованији сегмент живота у нашој епархији!

 

На крају свих крајева, услов за предавање веронауке у школи јесте и увек ће бити ДИПЛОМА, јер је то Законом прописан услов, а онда и благослов епископа, који је измеђуосталог дат и приликом слања на богословске студије. Услов за предавање верске наставе није и не може бити мантија.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar Свака Вама част што сте се уздржали да хаос не направите. Нека ми Бог опрости ако тај игуман стварно ради Божији посао, али питам се, ако и помаже неким људима, зар се тај "ефекат" не потире тиме што одбија неке друге људе од Цркве... Ја не видим каквог оправдања може имати такво понашање. Ако оправдања ипак има, Епархија мора јасно и гласно да нам га објасни, да бисмо знали зашто се толерише такво понашање и да се не бисмо саблажњавали. Ако нема дебелог разлога, туга је и срамота што је тај човек и даље ту где јесте. После нам Блиц крив, важи... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Ćiriličar рече

Дакле кад све ово горе узмеш у обзир - не траћим знаке - чекај или сам ја луд или шпто су ми очи виделе за преко 20 година, и све што сам и читаоп и одживео, или сам ја луд, или је Исајие свет или нешто много страшно се ту дешава?

Амери имају обичај да кажу: If it looks like a duck, swims like a duck, and quacks like a duck, then it probably is a duck...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Ćiriličar рече

Ево, рећићу јавно пар ствари - Бог зна да је из добре намере, а није никава хвалабе, него слабостима, није ни тражење знакова али чудне ствари су се поклопиле:

  1. Ја појма нисам имао о Илиљу, дакле случајно смо пролазили ја и једна сестра аутом и свратили
  2. Пре тога, били смо на Острогу (?)...дакле што би тражио ишта поред Св. Василија, да нас Вог помилује његовим молитвама грешне.
  3. Имам мој мали живот, као и свако, али моја животна преокупација, ван свакодневнице, јесте психологија/психијатрија и теологија. Теологија у контесту спасења, не да ја будем ико, али и, вероватно мало више од обичних верника, у контесту психологије и психијатрије. Из чега имам искуства више деценија.
  4. И сад јакав ја, још, злоћо, долазим у Илиње случајно, и креће "сенаса"...од човека који "лечи" менталне болеснике...нећу овде о мом искуству са тим...али то је...ОцКеј....знам је и верујем шта Старци могу и знају....али СВЕ ту је говорило против тога да је то неко исихастичко место.
  5. Кад се све завршило - а ја сам "пао" на поштовању храма и Чина Свептенства - то ме "укочило"....мада сам глуп као точак, јер знам из искуства свога да увек некако оправдавам лоше поступке других....када се све завршило, излази жена (нисам ја знао шта је ту) стаклених очију, на тепкој неууролептици, укочена, мало удебљана од истих медикамената...као зомби, из конака, одакле ли....бивакује она ту.

Дакле кад све ово горе узмеш у обзир - не траћим знаке - чекај или сам ја луд или шпто су ми очи виделе за преко 20 година, и све што сам и читаоп и одживео, или сам ја луд, или је Исајие свет или нешто много страшно се ту дешава?

Ви сами просудите. Аман да је ико питао за неку помоћ или дошао да неки проблем духовни или физики реши. Не само то, него КО набија, до физичког бола, стиснутих зуби са осмеЈком, жени, коју пре тога, на брзака у трку, посађује на столиц - све то иде брзо, на фрку - КО набија до физичког бола кажипрсте у дебело месо ТИК уз вагину, у храму, са епитрахиљом? И то у присуству српдника?

Ви кажите, зато пипем - о чему се овде ради? Можда теба неки лудак, као ја, са мојом злоћом и искуством даа то види и да пресече, а ја не пресекох - да се људи не би малтретирали? Шта ако је тако?

Nista ja tebi ne sugerisem, nego ti predlazem da porazgovaras sa Nebojsom, koji je svestenik u sabackoj eparhiji, ako te interesuje sta se tamo desava.  Medju popovima se vesti brzo prenose. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Владане, очигледно да ти имаш проблем пажње, јер пишеш двије узастопне поруке.

Не браним браћу у Шапцу, знам да су током ових година ,многим невољнима помогли и помажу, али да би се овој жени помогло, треба ријешити њен проблем на дуже стазе, а то не може Епархија. Скоро је била полемика о општинским становима који су празни као и о новцу из буџета који се троши на разне намјене, па би се могло наћи мјеста и за њу. Да не говоримо колико клубови плаћају играче, колико су припреме, па шта је проблем спортистима који су популарни да покрену акцију помоћи.

Кад већ цитираш Св.писмо, сјети се и оне Христове ријечи да ћемо сиромахе вазда имати са собом. Прича ми једна парохијанин који живи у Цириху, да и тамо има људи који су на улици поред све бриге државе и разних хуманитарних организација.

Што се тиче вјеронауке, не може се свима угодити. Знам за људе који су добили да предају , па нису редовно држали часове или су се немарно понашали према колективу и кад су изгубили службу сви су им криви , само они не. Листа је јавна, нема ни по бабу ни по стричевима и мој син је чекао ред да предаје. Свака част људима у Канцеларији који су уложили своје вријеме и труд и који су стално доступни за сва питања.

Нигдје није идеално, али ако свако од нас посебно буде бољи, да максимум у своме послу, биће свима око њега боље.

Нисам надлежан за о.Исаију, нисмо чак ни исто намјесништво, тако да нисам упућен у његов рад. Знам да људи стално долазе у манастир, јер неки стану код цркве да питају за пут. Ко је незадовољан има црквени и грађански суд, па нека тужи. Никоме не говорим да иде или да не иде, свакоме је дао Господ очи и разум.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Вукашин 

Управо сада, Вукашин рече

@Ćiriličar Mislim da je @о.Небојша najupucenji oko desavanja u Ilinju, ali mudro cuti :D Pitaj ga na pm.

Ма ок, овде сам рекао "шта се тамо дешава"...искрено не занима ме....мислио сам да ће неки људи да каћу своја виђења, макар и мени реки "по Боћијем допуптењу" или "то си нечим заслужио"...ок је.

Нисам ја од јуче, ако нешто хоћу знам како ћу....и нечу да изигравам детектива....ја би волео да је Исајиа свет човек, јуродиви старац....него шта ако малтретира не било које људе - ментално болесне (за мене душевно болесне) људе? То  би онда било дно свих дна. Немам ја осветољубиве пориве....не дотиче ме то лично као неко ме увредио...ствар је далеко изнад тога. На крају...морам да опсујем...јбг...па боли човека као верника....или боли или ствара болесну смутњу....руши ти лична поимања цркве и Чинова у Цркви.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Ćiriličar рече

Колико је све ово лудило показује и овај лик....мислим да је био по судовима са владиком Григоријем, наплаћао се одштета ради својих текстова....али занимљиво да је сад "јужна струја"....не верујем да јесте, али ово је општи хаос....ово је баш све српска посла и неслога и гордост....свако на свакога устао...Боже нам помози - где се епископи не могу састати и издоговарати ван пијаце.

148914.jpg?w=640
NEBOJSAVUKANOVIC.INFO

Морални суноврат друштва и српског народа је на врхунцу, а све људске и моралне вриједности су одавно згажене. Ако...

 

Њему је најбитнје да је против Додика, јер га је Додик газио кад га је Григорије анатемисао због изношења...и ту је његовом расуђивању крај, Вучко и Патријарх су колатерала.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Ćiriličar рече

@Вукашин 

Ма ок, овде сам рекао "шта се тамо дешава"...искрено не занима ме....мислио сам да ће неки људи да каћу своја виђења, макар и мени реки "по Боћијем допуптењу" или "то си нечим заслужио"...ок је.

Нисам ја од јуче, ако нешто хоћу знам како ћу....и нечу да изигравам детектива....ја би волео да је Исајиа свет човек, јуродиви старац....него шта ако малтретира не било које људе - ментално болесне (за мене душевно болесне) људе? То  би онда било дно свих дна. Немам ја осветољубиве пориве....не дотиче ме то лично као неко ме увредио...ствар је далеко изнад тога. На крају...морам да опсујем...јбг...па боли човека као верника....или боли или ствара болесну смутњу....руши ти лична поимања цркве и Чинова у Цркви.

Tesko da neko od poukasa ide tamo. Ja sam ti bio tamo pre desetak g. par puta na liturgiji i mislim jednom na vecernjoj, cak ni u konak nisam ulazio. Nemam pojma o tim pricama nista.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, о.Небојша рече

Владане, очигледно да ти имаш проблем пажње, јер пишеш двије узастопне поруке.

Не браним браћу у Шапцу, знам да су током ових година ,многим невољнима помогли и помажу, али да би се овој жени помогло, треба ријешити њен проблем на дуже стазе, а то не може Епархија. Скоро је била полемика о општинским становима који су празни као и о новцу из буџета који се троши на разне намјене, па би се могло наћи мјеста и за њу. Да не говоримо колико клубови плаћају играче, колико су припреме, па шта је проблем спортистима који су популарни да покрену акцију помоћи.

Свака част свима за све што су помогли, на било који начин.

Да би се овој жени помогло, треба исплатити неплаћене рачуне за комуналије (45.000), треба јој платити негу (15.000 на месечном нивоу) за још месец или два, да би стала на ноге, и треба јој неки динар да би имала шта да једе. Захваљујући Божијем промислу и људима добре воље, део ових трошкова је покривен. А оно што није, верујем да је за Епархију ситница. Рада има стан, и када, ако Бог да, прездрави, верујем да би јој редовна месечна помоћ од 10.000 - 20.000 била довољна, за оно најосновније наравно. Зар Епархија не би могла то да обезбеди? Зар не би могла, у крајњој линији, ако је "каса" празна, да нађе 20 људи који ће плаћати 1.000 динара месчно? Није проблем, сви ћемо се обавезати и укључити као и до сада, али хајде да видимо неку иницијативу од Радине матичне Епархије и парохије. Није био никакав проблем док се за њен случај није знало, сад кад је на њега указано, никаквог оправдања за пасивност нема. Причам о Епархији, не о Вама лично, таман посла, наравно.

Извињавам се на спамовању теме свима, о Ради постоји посебна тема, кога занима може да погледа, нећу више о томе овде.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Ćiriličar рече

Ево "исцелитеља"...који набија палчеве девојци на центиметар од вагине, тобож молећи се и исцелујући нешто чега само он зна да има...судећи по зацакленим очима, стиснутим зубима...човек је био на неком свом "небу"...или поднебесју.

 

FireShot Capture 009 - Putopisi života - 032 MANASTIR ILINJE 2. deo - YouTube - www.youtube.com.png

Добро. Немој тако, због себе...

Напиши представку како си наумио већ; опиши своје искуство па да видимо. Да додам да је манастир Илиње задужбина мог прадеде Илије и пранбабе Станије (мајчевина-мати ми је од тих Лацковића)...

О оцу Исаији да рекнем, не знам ништа. Док сам, негда, попут тебе у пролазу био, знао сам претходниока његовог оца Гаврила...

Но, као што рекох и као и сам што се трудиш да будеш одмерен; у реду-имао си искуство, рекао си да ћеш просвједовати.. Дела!

Ал` немој "узимати време" унапред... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, The Godfather рече

@Zoran Đurović provaljeni ste Milojkov i ti Djurovicu, on po tvom nalogu brani Maxima da bi ti mogao jos zesce da ga napadas :))

Провалио си нас! Ево нас у Роми испијамо пиво!

2iB0qEe.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ćiriličar рече

Ево "исцелитеља"...који набија палчеве девојци на центиметар од вагине, тобож молећи се и исцелујући нешто чега само он зна да има...судећи по зацакленим очима, стиснутим зубима...човек је био на неком свом "небу"...или поднебесју.

 

FireShot Capture 009 - Putopisi života - 032 MANASTIR ILINJE 2. deo - YouTube - www.youtube.com.png

Зашто блатите свештено лице? Дај доказ !

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У храму Светог Николе у Баошићима литургијски и свечано је прослављен исповједник православља бокељски и далматински Кирил Цвјетковић. Свету архијерејску литургију на празник Светог Кирила, уз саслужење херцегновског и свештенства епархије будимљанско-никшићке, данас је служио викарни Епископ диоклијски г. Методије.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи Владика је рекао да се само онај који узме крст свој на плећа своја и крене за Господом може назвати сином Његовим и братом Христовим и правим и истинским хришћанином. „То је циљ нашега живота. То спомињемо и опомињући се оних дивних угодника Божјих и ми се укрепљујемо и утврђујемо вјеру своју“, казао је Владика диоклијски.   Додао је да су такви угодници Божји, међу којима је и Свети Кирил Бокељски, у свим временима били благослов за све генерације хришћана. „За све оне који иду тим путем до данашњега дана, међу којима смо и ми, они су примјер како треба ходити за Христом Господом“, казао је Владика Методије.   По завршетку Свете Литургије епископ Методије је благословио о пререзао славски колач у славу и част Св. Кирила, а затум освјештао и новоурађену гостопримницу гдје је потом припремљено послужење за све присутне вјернике.   Кирил Цвјетковић је један од најзнаменитијих бокеља који је у вријеме владавине Аустрије на овим просторима, спријечио да се поунијате Бока Которска и Далмација и због тога је тешко пострадао провевши 24. год. у тешким оковима. Упокојио се у манастиру Бездин у Румунији са неоствареном жељом да још једном види своје родне Баошиће. Од стране аустријских власти му је био забрањен повратак у Боку Которску.   Великим трудом и залагањем вјероучитеља из Београда г. Будимира Кокотовића, уз благослов епископа будимског и администратора темишварског г.г. Лукијана,а уз Божију помоћ његове Свете мошти пронађене су 27. јула 2011.год. на три и по метра дубине у манастирској порти, а потом умивене, обучене миропамазане стављене у кивот у коме и данас почивају чекајући тренутак када ће бити донесене у његову родну Боку.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Међуправославни сајт Orthodox Cognate Page честитао је јубилеј Српске цркве – 800 година аутокефалности,  Његовој светости Патријарху српском г Иринеју, члановима Светог синода и верницима Српске цркве. Његовој Светости Иринеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском, Преосвећеним  члановима Светог Синода Београд, Србија.     Ваша Светости, Поводом 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве придружујемо се православној хришћанској заједници у свету и желимо Вашој Светости, уваженим члановима Светог Архијерејског Синода и верницима Српске Цркве Богом благословен јубилеј и изобиље Његових благослова. Нека наш благи Господ предводи Српску Цркву и у следећој етапи њене мисије људима близу и далеко намењеној јој Гоподом. У име персонала Оrthodox Cognate Page, узносим наше смерне молитве и изражавамнајбоље жеље.     У Христу, Георг Јосиф, уредник     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      „На Косову смо сви на испиту, једном тешком испиту, и они који сада живе тамо – Срби, Албанци, Горанци и сви други, држава Србија и цела међународна заједница. Велики песник и зове Косово ‘судилиште’. Полажемо испит пред собом, пред Богом, пред својим прецима, пред историјом, садашњошћу, прошлошћу и будућношћу. Желимо да овај испит положимо“.     Овако у ексклузивном разговору за „Блиц недеље“ говори владика милешевски Атанасије (Ракита) о најљућој рани српске државе, цркве и народа. Дотакли смо се других тема, али чини се да су све оне у вези са судбином Косова и Метохије.   На Косову су остали најхрабрији   „Када разматрамо питање Косова и Метохије, обично се осврћемо на мишљења и намере оних великих и моћних у свету. Али, ја бих подсетио да је најбитније знати Божије мишљење, Божије планове и намере, шта је Божији став по питању Косова и Метохије, јер Бог промишља о свету, а то значи – и о нама и нашим просторима. Сматрам да смо ми православни Срби, а нарочито наши преци, добро послужили Богу на косовском простору и прилично добро се уклапали у Божије племените намере и планове за спасење целог света, о чему сведоче нарочито свети храмови тамо подигнути. Зато мислим да смо ми Богу као такви још потребни – као слуге његове и његовим плановима.   Нека Божија промишљања и намере о нама и о свету су нам лако схватљиви, а неке Божије намере стигнемо да разумемо тек пошто се оне испуне, док неке не стигнемо да разумемо никада. Има и сада ствари које поуздано знамо по питању Косова и Метохије. Знамо да ни по коју цену не смемо издати Бога и његове заповести, не смемо изневерити завете наших предака. Морамо им остати верни. А када имамо у виду наш однос са Богом, треба да се подсетимо на речи апостола Павла који упозорава да нама хришћанима није дато да само верујемо у Христа, него и да страдамо са њиме. Знамо да је Господ наш Христос пострадао на крсту. Црква Христова, дакле, сви они који верују у Христа – има и да проходе целим путем Христовим, а не само једним делом тога пута, и то оним делом који они сами изаберу. Ако је Христос био мучен и распет на крсту, не можемо ни ми заобилазити тешкоће и страдања. Посебно, истрајност у таквом опредељењу и на таквом путу даје нам сазнање да је Христос на том путу победио и васкрсао, и да у свему помаже онима који по узору на њега тим путем иду. Према томе, за сваку похвалу су сви они који сада са таквим подвигом живе на Косову и Метохији. Остали су тамо они најхрабрији. Остале су тамо задужбине наших светих предака, њихове свете мошти и земља натопљена и освећена њиховом крвљу.“   Будућност у честитости   „Сви који желе да се часно и правилно баве Косовом и Метохијом и да положе тај испит, треба претходно и да доживе Косово и Метохију. А то се не може постићи издалека. Треба ходати Косовом, целивати свете мошти, молити се у његовим храмовима и надахњивати се таквим светим и светлим примерима какав је био и остао свети епископ косовски и патријарх српски Павле. Ако будемо тако поступали, отвориће нам се ум и очи. Ево шта је, између осталог, у том смислу говорио патријарх Павле: „Будућност српског народа, не само на Косову и Метохији, него и свуда где се он налази – зависиће од тога да ли се он држи свега онога што је свето и честито, човечно и јеванђелско. И садашњост и будућност могу се изграђивати само на истини. А истина за нас хришћане не може бити само веза идеја или односа ствари. Истина је личност, жива личност Сина Божијег, који је уједно и прави Син Човечији. Буде ли са Христом, наш народ ће преживети и опстати свуда, па и на Косову и Метохији, а одбаци ли Христа, нестаће га из књиге живих и на небу и на земљи.“ И не заборавимо још једну његову поруку: „Ми у своме срцу и уму треба да достигнемо такво стање да не буде да меримо друге једним мерилима а себе другим мерилима.“   О епархији Милешевској   „Ваља подсетити да кроз целу историју простор Цркве и границе њених епархија нису одређивани нити условљавани државним границама, него је примарно било како да се нађе начин да Црква може најбоље и најуспешније да изрази себе. Свакако, томе су доприносили и конкретни земаљски фактори као што су, на пример, језик, култура, географија и слично. У том контексту, овде подсећамо да је Милешевску епархију, давне 1219. године (или 1220) основао Свети Сава, и да је она тада и све време кроз историју обухватала сав овај простор који сада њу сачињава, дакле, и онај њен простор који се данас налази у границама државе Црне Горе. Све је то простор светосавске Српске православне цркве.   Са задовољством говорим да је и данас Милешевска епархија једна веома компактна, хармонична и повезана целина. Веома су добри односи међу људима с обе стране државне границе. Сви имају знање и свест о томе да су припадници једне исте свете и светосавске Српске православне цркве. И односи између Милешевске епархије и локалних грађанских власти на њеном црногорском простору, простору Општине Пљевља, на високом су нивоу. Уверен сам да ће се тако наставити и у будућности.“   О сусрету са Вучићем   „Председник Вучић је у време заседања Светог архијерејског сабора прошлог маја учинио посету епископима Српске православне цркве у патријаршијском двору. Састанак је одржан у једној од патријаршијских сала, а изван саборске сале у којој епископи имају радна заседања, и било је то у једном међувремену, између редовних епископских седница.   Приликом овог сусрета многи су говорили. И ја сам говорио. Искористио сам прилику да подсетим председника Вучића на Рашку област. Председник Вучић је казао да он има у виду и тај простор Србије. Ми бисмо волели, а и очекујемо од њега да буде активно укључен и у текућим припремама за прославу осамстогодишњице манастира Милешеве и Милешевске епархије, чије обележавање већ тече, а на предлог Његове светости патријарха српског господина Иринеја, врхунско своје остварење треба да има 2020. године.“   О замкама политике   „Највећа сметња политичкој сцени на простору Србије, па и целог света, јесте то што она има слабу, а ту и тамо и никакву небеску и вечну димензију. Због недостатка те небеске димензије човек је више подложан земаљским страстима и аспирацијама. То умањује, или чак уништава интересовање за другога, бригу и љубав о другом човеку. Отуда себичност, саможивост, грамзивост, завист, мржња и ратови. Човек откинут, одметнут од Бога способан је да од овога света направи пакао.   Ако би ми било допуштено да дајем савете, препоручио бих онима који нас предводе да пронађу више ствари које нас све обједињују. Било би добро да се објединимо око оног што је највредније, најплеменитије, најбоље и најлепше код нас и у нама. А управо сада обележавамо и прослављамо то најбоље које траје ево већ осам векова – служење Господу Христу, живот по Богу и све оно духовно и материјално благо које је тиме створено.“   Изазови цркве данас   „Основни изазов за Цркву данас и у сваком другом времену јесте како да она нађе начина да остане верна самој себи, да остане увек то што она јесте по својој природи. Она мора остати слободна од земаљских искушења: властољубља, среброљубља и од сваке друге страсти, а за то је потребна и велика мудрост и велика борба јер она се налази и живи у овоме свету за који је речено да „у злу лежи“, дакле у свету који нуди све ово што поменусмо и настоји да поробљава тиме. А Црква, с друге стране, има задатак да ослобађа човека од робовања свему томе. Црква се у овом времену добро држи и одупире искушењима времена. Друго су појединци, али њих не можете узети за мерило. Свуда тога има. Имате војника који нису добри војници, имате лекара који не испуњавају критеријуме, али то су појединци. Трудим се да своје свештенике и монахе упутим на прави пут, а колико у томе успевам, не знам. Често нисам увек задовољан, али нисам ни собом задовољан. Увек треба и може више.“   Нема подела   „У цркви могу постојати различита мишљења по питањима практичне организације живота, али не може да се прихвати никакво одступање од православне вере, која је откривена у личности и науци Господа Исуса Христа, записана у Јеванђељу, разјашњена и дефинисана од стране апостола Христових, светих Отаца и Васељенских сабора. Цркву кроз историју води Дух свети. Све нас повезује љубав Христова. Дакле, нема подела у Цркви. Али од Цркве се може отпасти. Уверен сам да ће нас ово обележавање осамстогодишњице самосталности Српске православне цркве и подсећање на личност Светога Саве и других из рода нашег још више објединити и усагласити.“   О „модерном“ и „савременом“   „Треба правити разлику у схватању појмова „модерно“ и „савремено“. Од Цркве се захтева да увек познаје садашњост и да може предвидети будућност, а то даље значи да увек може испуњавати своју мисију у свету. А њена мисија јесте спасење света. С друге стране, оно што се обично сматра за „модерно“ може да буде израз попуштања слабостима и аспирацијама овога света.“   Туга остављених стараца   „Шолохов у „Тихом Дону“ у једној слици описује степу коју у неко доба године захвате пожари и направи се згариште да тај простор и птице заобилазе, ништа се живо ту не задржава и тај простор остаје пуст засвагда. И Шолохов каже да је такав постао и живот тог његовог главног јунака Григорија Мелехова. Нажалост, управо тој слици се приближава овај простор. Сви који се овде роде и одрасту иду даље и не знам да ли се ико враћа. То је за младе. А кад говоримо о старима, скоро сваке недеље добијам молбу од неког свештеника за накнадно опело самоубице. Пошто је самоубиство смртни грех, црквени канони не дозвољавају да се самоубице сахрањују са молитвом. Међутим, ми смо овде у тешкој ситуацији јер тих самоубистава има много и најчешће се убијају старци и старице који су остављени сами. Убијају се из поразног осећања да више никоме нису потребни. То ме највише боли.“   У медије најбоље   „Руководим се са три патриотска начела: рађање, васпитавање и образовање. Апелујем и на наставнике и на васпитаче и на свештенике да младим људима усађују то патриотско осећање које ће одрастати заједно са њима. Веронаука је врло значајна у школама и апелујем да буде обавезан предмет јер у њој можете добити праву оријентацију свести која упућује младог човека на подвиг. И то треба да раде сви у оквиру својих ресора и области. И ви новинари имате ту обавезу. Оно што савесном човеку данас смета јесте чињеница да у медијима не доминирају најбољи. Потребно је да тамо буду најбољи из разних струка: најбољи научници, педагози, уметници… А они који нас предводе дужни су да стварају подстицајну перспективу живота свима на овом простору. Онда би се и млади задржавали и враћали и био би то простор на који се долази, а не простор са кога се бежи.“     Извор: Епархија милешевска
    • Од александар живаљев,
      Језик као огледало личности: писанија епископа Давида
         Затечени језиком непримјереним било каквој врсти цивилизоване комуникације, а камоли индиректном јавном обраћању једног епископа Српске православне цркве другом епископу, у овом случају владици Атанасију, имамо потребу да јавно изразимо своју невјерицу и запањеност. Овдје нарочито мислимо на лексику и остала лингвистичка средства којима се епископ Давид служи у својим реаговањима на писма владике Атанасија патријарху Српске православне цркве, а која учестало (поред осталих објава своје учености и хришћанског опредјељења или чега ли већ?!) објављује на званичном сајту своје епархије. Примјере из наведених реаговања нећемо овдје наводити (али ћемо се осврнути на неке од њих) како бисмо избјегли репродуковање идеологије коју језик епископа Давида експлицитно и имплицитно промовише у форми подразумијеване царске супериорности (која се, између осталог, манифестује у употреби трећег лица једнине из којег се аутор обраћа јавности) и са хришћанске тачке гледишта веома проблематичног односа према ‘другом’,  ма ко тај други био. Скрећемо пажњу на општеприхваћен став савремене науке о језику да је употреба језика истовремено друштвено конституишућа (учествује у обликовању друштвене стварности) и друштвено конститутивна (дио је друштвене стварности) из чега произлази да  језик има посљедице (нпр. ратовима увијек претходи нека језичка активност), па остајемо запитани и забринути стварношћу коју конституише језик којим се епископ Давид служи?
         Наше искуство употребе језика од стране владике Атанасија, стечено учешћем на архијерејским Литургијама, слушањем његових бесједа, предавања, разговора током послужења у гостопримници манастира Тврдош и из личних разговора са њим, свједочи о стварности коју тај језик обликује, у којој се сав свијет носи на властитим раменима, са властитом одговорношћу према свакоме и свему, у сваком тренутку, са хришћанском љубављу којом се и грди и милује. Његов наступ према другима, а то је важно рећи, никада није значио прогон или цензуру, нити је замаглио велику љубав према њему од стране оних у нашој средини који су били изложени критикама, па је епископ Атанасије у својој Херцеговини, вјероватно, највољенија личност. Управо стога овакав однос владике Давида вријеђа све који га као оца знају и поштују. Јавно и у личном обраћању, посебно у комуникацији са другим епископима, владика Атанасије се никад није спуштао на ниво епископа Давида, који карактеришу личне увреде и атмосфера презира, осим што је, можда, био оштар у критиковању неких политичара, па се питамо кога то епископ Давид брани од епископа Атанасија и због чега – Цркву и своју епархију сигурно не…
         Кулминација садржана у оптужби за издајство свога ‘вјерују’ коју епископ Давид износи је нешто што нико разуман не може повезати са именом епископа Атанасија. Овакво лаконско изношење најозбиљнијих оптужби видимо као аларм да се и епископ крушевачки и они који га евентуално подржавају и охрабрују, или му само ласкају, запитају какву стварност они подразумијевају под појмом вјере, када могу индивидуално, са осјећајем непогрешивости у процјени, инквизиторски судити и пресуђивати на овакав начин. И то коме?!?! Мада, руку на срце, није он једини који је оптужен и извријеђан и све ово више подсјећа на обрачуне међу комунистима  и чистке у комунистичкој партији, у којима је неко увјерење или обично мишљење било само параван за личну мржњу и осигурање превласти и моћи.
         Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак нисмо могли остати нијеми на прозивке за кукавичлук човјека кога народ Херцеговине памти као онога који није презао ни пред чиме, да би за вријеме посљедњег несретног рата стигао до сваког гладног и потребитог, дјететета и старца. Да је епископ крушевачки некада у току рата, као врли монах, дошао да помогне херцеговачком епископу, видио би човјека, који је, за разлику од њега, године рата и страдања провео  раме уз раме са страдалнима и потребитима и који је кроз кише граната увијек доносио помоћ и утјеху и не би, засигурно, помислио да у јавност изнесе  срамоту оваквих тврдњи. И даље, пошто епископ Давид, у њему својственом маниру, алудира и на старост епископа Атанасија и блиски крај његовог живота, добро би било да себе подсјети да је епископ Атанасије у његовим годинама већ увелико био у добровољној пензији (чиме је једини од наших епископа у новијој историји, хтјели – не хтјели, све нас неодољиво подсјетио на Светог Саву), па би било добро да и он поразмисли о својој пензији. У сваком случају, имао би више времена за свој богословски рад који би био пажње вриједан кад би достигао барем дјелић богословског доприноса владике Атанасија (у овој години светосавског јубилеја ваља напоменути и да су генерације данашњих чланова наше Цркве богословски одрастале на, од владике Атанасија преведеној, Бесједи о правој вери – светог оца нашег Саве, а да на прославу осамстогодишњице наше помјесне Цркве он није ни позван од стране Светог Синода, чији је члан и епископ крушевачки).  
         Увидјевши да је последњим текстом епископа Давида увријеђен не само наш први епископ од обнове ове епархије деведесетих година прошлог вијека, него посредно и читав народ и Црква Херцеговине, са горчином у срцу написасмо ове ријечи да одужимо дуг савјести.
      Канцеларија Епископа ЗХиП
       

      https://eparhija-zahumskohercegovacka.com
    • Од Логос,
      Владика Иларион: „Сви ми који се на светој Литургији причешћујемо светим Телом и Крвљу Христовом, остварујемо најближу заједницу са Богом. Ту заједницу, ту атмосферу вере и љубави, треба да наставимо и након свете Литургије.“     Епископ тимочки г. Иларион служио је свету Литургију 30. септембра 2019. године у цркви Успења Пресвете Богородице у селу Душановац код Неготина, a саслуживали су свештенослужитељи Епархије тимочке – протојереји-ставрофори Ранко Алексић, Благоја Томић, Влајко Банковић, Ђорђо Јокић, протојереј Перица Божуновић, јереј Марко Пајчин и архиђакон Илија (Јовановић).   У својој беседи, владика Иларион је изразио захвалност мештанима овог села, ктиторима и приложницима, на прилозима које намењују овом величанственом храму и подсетио окупљени верни народ да је света Литургија најузвишенија и човеку најпотребнија заједница. Погрешно је ако је наша заједница само у трпези а без свете Литургије, али ако је света Трпеза на првом месту, онда је и свака трпеза након ње благословена, истакао је Епископ у свом обраћању.   Лепоти богослужења допринео је хор Саборног Храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару и певничко појaње ђакона Вука Јовановића.   Након свете Литургије извршен је чин освећења Светосавског дома који ће благочестивим мештанима овога села убудуће бити на располагању и у ком је уприличен свечани ручак за све окупљене. Том приликом владика је посебну захвалност упутио протојереју-ставрофору Ранку Алексићу, пароху душановачком, на вишегодишњем залагању и доприносу у изградњи овог објекта.     Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...