Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
александар живаљев

Који је то сајт "Политикон" на коме пише г. Вук Бачановић и напада вл. Давида и свештеника Зорана Ђуровића?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Вукашин рече

@Ćiriličar Mislim da je @о.Небојша najupucenji oko desavanja u Ilinju, ali mudro cuti :D Pitaj ga na pm.

Ево, рећићу јавно пар ствари - Бог зна да је из добре намере, а није никава хвалабе, него слабостима, није ни тражење знакова али чудне ствари су се поклопиле:

  1. Ја појма нисам имао о Илиљу, дакле случајно смо пролазили ја и једна сестра аутом и свратили
  2. Пре тога, били смо на Острогу (?)...дакле што би тражио ишта поред Св. Василија, да нас Вог помилује његовим молитвама грешне.
  3. Имам мој мали живот, као и свако, али моја животна преокупација, ван свакодневнице, јесте психологија/психијатрија и теологија. Теологија у контесту спасења, не да ја будем ико, али и, вероватно мало више од обичних верника, у контесту психологије и психијатрије. Из чега имам искуства више деценија.
  4. И сад јакав ја, још, злоћо, долазим у Илиње случајно, и креће "сенаса"...од човека који "лечи" менталне болеснике...нећу овде о мом искуству са тим...али то је...ОцКеј....знам је и верујем шта Старци могу и знају....али СВЕ ту је говорило против тога да је то неко исихастичко место.
  5. Кад се све завршило - а ја сам "пао" на поштовању храма и Чина Свептенства - то ме "укочило"....мада сам глуп као точак, јер знам из искуства свога да увек некако оправдавам лоше поступке других....када се све завршило, излази жена (нисам ја знао шта је ту) стаклених очију, на тепкој неууролептици, укочена, мало удебљана од истих медикамената...као зомби, из конака, одакле ли....бивакује она ту.

Дакле кад све ово горе узмеш у обзир - не траћим знаке - чекај или сам ја луд или шпто су ми очи виделе за преко 20 година, и све што сам и читаоп и одживео, или сам ја луд, или је Исајие свет или нешто много страшно се ту дешава?

Ви сами просудите. Аман да је ико питао за неку помоћ или дошао да неки проблем духовни или физики реши. Не само то, него КО набија, до физичког бола, стиснутих зуби са осмеЈком, жени, коју пре тога, на брзака у трку, посађује на столиц - све то иде брзо, на фрку - КО набија до физичког бола кажипрсте у дебело месо ТИК уз вагину, у храму, са епитрахиљом? И то у присуству српдника?

Ви кажите, зато пипем - о чему се овде ради? Можда теба неки лудак, као ја, са мојом злоћом и искуством даа то види и да пресече, а ја не пресекох - да се људи не би малтретирали? Шта ако је тако?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Tελώνης рече

Пријатељу, очигледно је да се ти одлично разумијеш у материју, па те молим да помогнеш. Ја кроз ту епархију само понекад пролетим, па не познајем стање, али умијем да читам вијести и знакове поред пута.

Ја сам причао о систему који не функционише, а пошто је о. Неша нагласио како је у шабачкој стање фантастично, узео сам као примјер нешто што сам чуо: ђакон са троје дјеце је остављен без посла, иако му је то био једини извор прихода. Ти, изгледа, знаш подробније детаље па те молим да изнесеш ко је све и због чега остао без посла, ко је дошао на њихово мјесто и на какав начин (постоји ваљда нека ранг листа кандидата и вјероватно су на врху поповски синови) и колико још вјероучитеља има у шабачкој епархији са истим квалификацијама као и ови отпуштени, са мање радног стажа и мање резултата, али су наставили да раде.

Кажеш да је неко противно канонима обукао мантију!? И мене питаш како је неко рукоположен без назначења!? Јесам ли ја владика који га је рукоположио? Ово је Лаврентију још један минус, значи: рукополаже противно канонима. А ако је неко неканонски рукоположен, сљедује рашчињење и за њега и за онога ко га је рукоположио.

Очигледно је да у тој епархији нешто не штима, чим се тако здушно браните. Очигледно је да владика не управља епархијом. А тек кад високо постављени поп из ваше епархије ангажује познато ђубре од адвоката Душка Томића да га заступа, тада је све јасно.

Дакле, брате, предуго сам ја у овом послу да би ми било ко просипао ту демагогију да је "све по закону". То ти причај неком ко не познаје наше владике и њихове подгузне муве, како се долази до постављења у нашој цркви и какве све везе раде. Шабачка је по томе при врху топ листе.

 

Не читаш сваки пост па ниси увидео да сам и сам противник рукоположења без "назначења".... Али  не служиш се ни канонима добро, јер се не "свргњава" нити "рашчињава" онај који рукополаже, већ само рукоположени, "на срамоту оног који рукополаже".

 

Даље, ранг листа постоји, и она је јавна. Ако треба послаћу је и теби лично. Веронауку не добијају свештенички синови већ они који донесу диплому били они синови  камионџије или свештенички синови... А таквих, са дипломом, код нас има већ тројица само од септембра ове године који су приспели након конкурса...онда види колико ће их бити до краја школске године, када ваља објавити нови конкурс. Први без веронауке остао је ђакон који је имао само средње богословско образовање, такође са двоје деце. И, шта је требало? Да остане да предаје???? Организацији верске наставе у епархији шабачкој помогао је епископ бачки са својим ранијим примедбама на рад неког претходног одбора. Сада веронауку организују представници вероучитеља, и сами вероучитељи. Расписује се конкурс и сваки кандидат који нема диплому коју тражи Стручно упутство Министарства просвете које потписује епископ бачки, остаје без посла без обзира на радни стаж, чин, породични статус, у односу на кандидата који има релевантну диплому. Дакле, наша ранг листа је АПСОЛУТНО ТРАНСПАРЕНТНА и то је, може се рећи, најорганизованији сегмент живота у нашој епархији!

 

На крају свих крајева, услов за предавање веронауке у школи јесте и увек ће бити ДИПЛОМА, јер је то Законом прописан услов, а онда и благослов епископа, који је измеђуосталог дат и приликом слања на богословске студије. Услов за предавање верске наставе није и не може бити мантија.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar Свака Вама част што сте се уздржали да хаос не направите. Нека ми Бог опрости ако тај игуман стварно ради Божији посао, али питам се, ако и помаже неким људима, зар се тај "ефекат" не потире тиме што одбија неке друге људе од Цркве... Ја не видим каквог оправдања може имати такво понашање. Ако оправдања ипак има, Епархија мора јасно и гласно да нам га објасни, да бисмо знали зашто се толерише такво понашање и да се не бисмо саблажњавали. Ако нема дебелог разлога, туга је и срамота што је тај човек и даље ту где јесте. После нам Блиц крив, важи... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Ćiriličar рече

Дакле кад све ово горе узмеш у обзир - не траћим знаке - чекај или сам ја луд или шпто су ми очи виделе за преко 20 година, и све што сам и читаоп и одживео, или сам ја луд, или је Исајие свет или нешто много страшно се ту дешава?

Амери имају обичај да кажу: If it looks like a duck, swims like a duck, and quacks like a duck, then it probably is a duck...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Ćiriličar рече

Ево, рећићу јавно пар ствари - Бог зна да је из добре намере, а није никава хвалабе, него слабостима, није ни тражење знакова али чудне ствари су се поклопиле:

  1. Ја појма нисам имао о Илиљу, дакле случајно смо пролазили ја и једна сестра аутом и свратили
  2. Пре тога, били смо на Острогу (?)...дакле што би тражио ишта поред Св. Василија, да нас Вог помилује његовим молитвама грешне.
  3. Имам мој мали живот, као и свако, али моја животна преокупација, ван свакодневнице, јесте психологија/психијатрија и теологија. Теологија у контесту спасења, не да ја будем ико, али и, вероватно мало више од обичних верника, у контесту психологије и психијатрије. Из чега имам искуства више деценија.
  4. И сад јакав ја, још, злоћо, долазим у Илиње случајно, и креће "сенаса"...од човека који "лечи" менталне болеснике...нећу овде о мом искуству са тим...али то је...ОцКеј....знам је и верујем шта Старци могу и знају....али СВЕ ту је говорило против тога да је то неко исихастичко место.
  5. Кад се све завршило - а ја сам "пао" на поштовању храма и Чина Свептенства - то ме "укочило"....мада сам глуп као точак, јер знам из искуства свога да увек некако оправдавам лоше поступке других....када се све завршило, излази жена (нисам ја знао шта је ту) стаклених очију, на тепкој неууролептици, укочена, мало удебљана од истих медикамената...као зомби, из конака, одакле ли....бивакује она ту.

Дакле кад све ово горе узмеш у обзир - не траћим знаке - чекај или сам ја луд или шпто су ми очи виделе за преко 20 година, и све што сам и читаоп и одживео, или сам ја луд, или је Исајие свет или нешто много страшно се ту дешава?

Ви сами просудите. Аман да је ико питао за неку помоћ или дошао да неки проблем духовни или физики реши. Не само то, него КО набија, до физичког бола, стиснутих зуби са осмеЈком, жени, коју пре тога, на брзака у трку, посађује на столиц - све то иде брзо, на фрку - КО набија до физичког бола кажипрсте у дебело месо ТИК уз вагину, у храму, са епитрахиљом? И то у присуству српдника?

Ви кажите, зато пипем - о чему се овде ради? Можда теба неки лудак, као ја, са мојом злоћом и искуством даа то види и да пресече, а ја не пресекох - да се људи не би малтретирали? Шта ако је тако?

Nista ja tebi ne sugerisem, nego ti predlazem da porazgovaras sa Nebojsom, koji je svestenik u sabackoj eparhiji, ako te interesuje sta se tamo desava.  Medju popovima se vesti brzo prenose. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Владане, очигледно да ти имаш проблем пажње, јер пишеш двије узастопне поруке.

Не браним браћу у Шапцу, знам да су током ових година ,многим невољнима помогли и помажу, али да би се овој жени помогло, треба ријешити њен проблем на дуже стазе, а то не може Епархија. Скоро је била полемика о општинским становима који су празни као и о новцу из буџета који се троши на разне намјене, па би се могло наћи мјеста и за њу. Да не говоримо колико клубови плаћају играче, колико су припреме, па шта је проблем спортистима који су популарни да покрену акцију помоћи.

Кад већ цитираш Св.писмо, сјети се и оне Христове ријечи да ћемо сиромахе вазда имати са собом. Прича ми једна парохијанин који живи у Цириху, да и тамо има људи који су на улици поред све бриге државе и разних хуманитарних организација.

Што се тиче вјеронауке, не може се свима угодити. Знам за људе који су добили да предају , па нису редовно држали часове или су се немарно понашали према колективу и кад су изгубили службу сви су им криви , само они не. Листа је јавна, нема ни по бабу ни по стричевима и мој син је чекао ред да предаје. Свака част људима у Канцеларији који су уложили своје вријеме и труд и који су стално доступни за сва питања.

Нигдје није идеално, али ако свако од нас посебно буде бољи, да максимум у своме послу, биће свима око њега боље.

Нисам надлежан за о.Исаију, нисмо чак ни исто намјесништво, тако да нисам упућен у његов рад. Знам да људи стално долазе у манастир, јер неки стану код цркве да питају за пут. Ко је незадовољан има црквени и грађански суд, па нека тужи. Никоме не говорим да иде или да не иде, свакоме је дао Господ очи и разум.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Вукашин 

Управо сада, Вукашин рече

@Ćiriličar Mislim da je @о.Небојша najupucenji oko desavanja u Ilinju, ali mudro cuti :D Pitaj ga na pm.

Ма ок, овде сам рекао "шта се тамо дешава"...искрено не занима ме....мислио сам да ће неки људи да каћу своја виђења, макар и мени реки "по Боћијем допуптењу" или "то си нечим заслужио"...ок је.

Нисам ја од јуче, ако нешто хоћу знам како ћу....и нечу да изигравам детектива....ја би волео да је Исајиа свет човек, јуродиви старац....него шта ако малтретира не било које људе - ментално болесне (за мене душевно болесне) људе? То  би онда било дно свих дна. Немам ја осветољубиве пориве....не дотиче ме то лично као неко ме увредио...ствар је далеко изнад тога. На крају...морам да опсујем...јбг...па боли човека као верника....или боли или ствара болесну смутњу....руши ти лична поимања цркве и Чинова у Цркви.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Ćiriličar рече

Колико је све ово лудило показује и овај лик....мислим да је био по судовима са владиком Григоријем, наплаћао се одштета ради својих текстова....али занимљиво да је сад "јужна струја"....не верујем да јесте, али ово је општи хаос....ово је баш све српска посла и неслога и гордост....свако на свакога устао...Боже нам помози - где се епископи не могу састати и издоговарати ван пијаце.

148914.jpg?w=640
NEBOJSAVUKANOVIC.INFO

Морални суноврат друштва и српског народа је на врхунцу, а све људске и моралне вриједности су одавно згажене. Ако...

 

Њему је најбитнје да је против Додика, јер га је Додик газио кад га је Григорије анатемисао због изношења...и ту је његовом расуђивању крај, Вучко и Патријарх су колатерала.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Ćiriličar рече

@Вукашин 

Ма ок, овде сам рекао "шта се тамо дешава"...искрено не занима ме....мислио сам да ће неки људи да каћу своја виђења, макар и мени реки "по Боћијем допуптењу" или "то си нечим заслужио"...ок је.

Нисам ја од јуче, ако нешто хоћу знам како ћу....и нечу да изигравам детектива....ја би волео да је Исајиа свет човек, јуродиви старац....него шта ако малтретира не било које људе - ментално болесне (за мене душевно болесне) људе? То  би онда било дно свих дна. Немам ја осветољубиве пориве....не дотиче ме то лично као неко ме увредио...ствар је далеко изнад тога. На крају...морам да опсујем...јбг...па боли човека као верника....или боли или ствара болесну смутњу....руши ти лична поимања цркве и Чинова у Цркви.

Tesko da neko od poukasa ide tamo. Ja sam ti bio tamo pre desetak g. par puta na liturgiji i mislim jednom na vecernjoj, cak ni u konak nisam ulazio. Nemam pojma o tim pricama nista.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, о.Небојша рече

Владане, очигледно да ти имаш проблем пажње, јер пишеш двије узастопне поруке.

Не браним браћу у Шапцу, знам да су током ових година ,многим невољнима помогли и помажу, али да би се овој жени помогло, треба ријешити њен проблем на дуже стазе, а то не може Епархија. Скоро је била полемика о општинским становима који су празни као и о новцу из буџета који се троши на разне намјене, па би се могло наћи мјеста и за њу. Да не говоримо колико клубови плаћају играче, колико су припреме, па шта је проблем спортистима који су популарни да покрену акцију помоћи.

Свака част свима за све што су помогли, на било који начин.

Да би се овој жени помогло, треба исплатити неплаћене рачуне за комуналије (45.000), треба јој платити негу (15.000 на месечном нивоу) за још месец или два, да би стала на ноге, и треба јој неки динар да би имала шта да једе. Захваљујући Божијем промислу и људима добре воље, део ових трошкова је покривен. А оно што није, верујем да је за Епархију ситница. Рада има стан, и када, ако Бог да, прездрави, верујем да би јој редовна месечна помоћ од 10.000 - 20.000 била довољна, за оно најосновније наравно. Зар Епархија не би могла то да обезбеди? Зар не би могла, у крајњој линији, ако је "каса" празна, да нађе 20 људи који ће плаћати 1.000 динара месчно? Није проблем, сви ћемо се обавезати и укључити као и до сада, али хајде да видимо неку иницијативу од Радине матичне Епархије и парохије. Није био никакав проблем док се за њен случај није знало, сад кад је на њега указано, никаквог оправдања за пасивност нема. Причам о Епархији, не о Вама лично, таман посла, наравно.

Извињавам се на спамовању теме свима, о Ради постоји посебна тема, кога занима може да погледа, нећу више о томе овде.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Ćiriličar рече

Ево "исцелитеља"...који набија палчеве девојци на центиметар од вагине, тобож молећи се и исцелујући нешто чега само он зна да има...судећи по зацакленим очима, стиснутим зубима...човек је био на неком свом "небу"...или поднебесју.

 

FireShot Capture 009 - Putopisi života - 032 MANASTIR ILINJE 2. deo - YouTube - www.youtube.com.png

Добро. Немој тако, због себе...

Напиши представку како си наумио већ; опиши своје искуство па да видимо. Да додам да је манастир Илиње задужбина мог прадеде Илије и пранбабе Станије (мајчевина-мати ми је од тих Лацковића)...

О оцу Исаији да рекнем, не знам ништа. Док сам, негда, попут тебе у пролазу био, знао сам претходниока његовог оца Гаврила...

Но, као што рекох и као и сам што се трудиш да будеш одмерен; у реду-имао си искуство, рекао си да ћеш просвједовати.. Дела!

Ал` немој "узимати време" унапред... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, The Godfather рече

@Zoran Đurović provaljeni ste Milojkov i ti Djurovicu, on po tvom nalogu brani Maxima da bi ti mogao jos zesce da ga napadas :))

Провалио си нас! Ево нас у Роми испијамо пиво!

2iB0qEe.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ćiriličar рече

Ево "исцелитеља"...који набија палчеве девојци на центиметар од вагине, тобож молећи се и исцелујући нешто чега само он зна да има...судећи по зацакленим очима, стиснутим зубима...човек је био на неком свом "небу"...или поднебесју.

 

FireShot Capture 009 - Putopisi života - 032 MANASTIR ILINJE 2. deo - YouTube - www.youtube.com.png

Зашто блатите свештено лице? Дај доказ !

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Својеврсна криза цивилизације и свијета, и човјека у том свијету, која је захватила цио 20. и кулминирала у 21. вијеку, логична је посљедица историјских кретања, прије свега изразитог удаљавања и потискивања изворне хришћанске науке и уласка у тзв. “пост- хришћански свијет”, свијет лажних учења и искривљених вриједности, поручио је вечерас у бесједи на Светосавској академији у препуној цркви Светог Николе у Котору Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије.     Он је рекао да је Свети Сава учинио све да израстемо у народ Божији, Нови Израиљ, како бисмо се отели сваком ропству –  „Пута који води у Живот био си и јеси учитељ, Светитељу Саво“.   „Свезавши свој идентитет Христом и уподобивши своје лице Образу Христовом, најмлађи Немањин син Сава Немањић нас води путем Христа у живот који је Христос. Тај пут сазријевања нашег народа до његовог историјског и духовног пунољетства овјенчаног Христом, Пут који води у Живот, та философија Живота, како је насловио Ава Јустин – то ми данас зовемо Светосављем. Светосавље је икона оваплоћене божанске љубави која даје смисао и душу Савином светом дјелу – охристовљењу свога рода и народа. На тај начин је православно Светосавље постало суштина историјског опстанка српског народа и славећи Светог Саву славимо радост свог трајања и клицамо учитељу највиших вриједности које потврђују један народ који рађа свеце. Оно прво и најважније што нам је Свети Сава дао и пренио јесте живо присуство Божије кроз икону и Литургију на богослужбеном језику нашег народа држећи опитно да је литургијски етос суштина хришћанског идентитета и предуслов сједињења са Христом. Учећи нас литургијском, евхаристијском и причасном односу као благослову и залогу будућности који, по Савиним ријечима, ако сачувате, бићете блажени од Бога у вијекове ви који сте примили вјеру Божију и сачували је у чистоти“, казао је владика Методије.   Сљедујући учењу Светог Саве, појашњава и кризу идентитета српског народа и сваког појединца у њему, што препознаје управо као кризу поистовјећења са Исусом Христом.   „Сва наша страдања, лутања и отпадања прије свега су посљедица кидања односа са Богом љубави, а самим тим и са његовим Равноапостолним архијерејем и пастиром Савом. Једино се Евхаристијом можемо у потпуности поистовјетити са Христом и са светима Његовим. Једино тако можемо обнављати Свети услов идентитета, светости и утемељења у сили Божијој. Напуштајући Литургију одвезали смо своје душе из мирне луке родитељског дома и испратили их попут блудног сина безобалним морима туге и страдања. Наш идентитет дубоко је везан за Литургију и уколико се од ње одвојимо изгубићемо литургијско виђење свијета, и то ће вандалски избити крајеугаони камен као ослонац и темељ наших живота. На крају, тиме се и сам идентитет једног бића и једног народа мијења уколико се мијења однос на ком је тај идентитет изграђен. Али изазови су велики“, рекао је Преосвећени Епископ Методије.   Својеврсна криза цивилизације и свијета, и човјека у том свијету, која је захватила цио 20. вијек и кулминирала у 21. вијеку, логична је посљедица историјских кретања, прије свега изразитог удаљавања и потискивања изворне хришћанске науке и уласка у тзв. “пост- хришћански свијет”, свијет лажних учења и искривљених вриједности.   „Криза хришћанства у Европи је у ствари криза саме Европе. Секуларизам је данас у кризи јер је већ дуго занемарено јеванђелско правило Богу Божије, цару царево, што је основна дефиниција секуларизма. Данас неки од цара настоје да направе Бога, а од Бога цара. И овдје се сјетимо ријечи Светог владике Николаја Велимировића да је једина права револуција, она хришћанска која нас подстиче да се мијењамо изнутра и да су синовима Божијим названи не они који брата осуде него они који мир граде. Многи су узроци и разлози девијација, те кривци за кризу садашњег друштва које корача путем гријеха и отпадништва од Христа нису само модерни безбожници и богохулници, него и хришћани затворени у сопствени свијет самодовољности и гордости, откинути и отуђени од Бога и Литургије као живог сјећања на Сина Божијег, Сина љубави и саборности, а то значи и Светосавља. Јер, основ напретка једног друштва, односно братства, јесте међусобна љубав. Јер Христос узакоњује и заповиједа управо љубав према другима и о љубави висе сав закон и пророци. Није нимало лако у атмосфери попут ове у којој се као друштво већ извјесно вријеме налазимо, да свако од нас бар на тренутак застане и загледа се у тамну страну своје личности и свога постојања. И биће у праву који ако нам каже, ко је у овом свијету без гријеха нека први баци камен и њему ћу рачун да положим? Ипак, Рана која се крије споро и тешко зацјељује, вели Иво Андрић, те смо ми своје ране открили јер свако одлагање продубљава проблеме и продужава општу агонију, а ови се рачуни, браћо мила, не полажу само људима. Овдје се сјетимо Јосифа из истоименог романа Томаса Мана којега су браћа бацила у бунар. Заточен и сурван у безизлаз, Јосиф у тој страшној ситуацији почиње да сазријева и најприје да скида са себе бреме инфантилне трибалне нарцисоидности. Ми, овдје и данас, не знамо колико је наш бунар дубок, али не будемо ли се попут Јосифа кроз ову мјеру страдања усавршили и сазрели, тешко ћемо свјетло са дна бунара угледати“, поручио је владика Методије.   Како наводи, према изворном грчком значењу ријечи, криза означава преокрет, обрт, наступање одсудног тренутка или још и суд, ријеч коју ових дана често чујемо.   „Криза коју данас уочи Савиндана проживљава наше друштво управо кроз живот и дјело Светога Саве, добијају свој пуни смисао. Владика Николај у свом осмом Мисионарском писму управо и настоји на овом значењу ријечи и вјероватно је у праву, јер зар није свака јача криза у човјеку или друштву, као и у природи, нека врста суда Божјег који Бог попушта на људе да би их пробудио, освјестио, одуховио и к Себи повратио?! Поменуто мисионарско писмо завршава се ријечима: Кажи и ти, часни оче, суд Божји, мјесто криза, и све ће ти бити јасно. Немамо ли довољно религијског идентитета, национални порасте до фанатизма и цијело биће народно потопи се пред бујицом егоцентризма и равнодушности. Један од видова кризе нашег доба јесте појава патологије духа времена која произилази из људске егзистенције и почива на конфликтима савјести, на сукобима вриједности, на егзистенцијалној фрустрацији и егзистенцијалној празнини, што разумијемо као озбиљно оштећење воље за смислом у данашњег човјека, а која је најдубљи и заправо основни покретач сваке људске дјелатности“, истакао је владика.   Зато се поставља питање, наставља даље, како да тај човек и то друштво, тешко погођено и рањено, опет поврати вољу за смислом.   „Свака је криза и сваки Јосифов бунар у који је бачен или је пао, у ствари шанса за преображај, за исповијест и покајање. Све је то прилика за корјенито преиспитивање које тражи од нас дорастање, узрастање, прогрес и Христу уподобљавање. Преиспитивање сваке појединачне личности и друштва у цјелини, преиспитивање духовности и саборности, преиспитивање историје и просвјете, преиспитивање власти црквене и државне, преиспитивање нас и садашњости наше. Не сумњам и знам да је човјеков пут испуњен кризама, мањим и већим, да је најчешће трновит, каткад без оријентације и клонутог духа када не видимо ни смисла и ни рјешења, па ипак, ако смо испуњени вјером, надом и љубављу, ако смо по упуту нашег оца Светог Саве свепричасници у свељубави, Економ који управља нашим животима просијаће смислом гријући и милујући вјечног просјака на путу измећу два живота.   Увјерен сам и као хришћанин и као свештеник да ниједна криза, психичка или физичка, појединачна или друштвена, ниједна крупна несрећа која нас снађе није дошла изненада. О овој истини још је отац медицине, славни грчки љекар Хипократ написао: Болест не долази одједном, из ведрог неба, него је посљедица дугог низа малих незнатних грешака које се надовезују једна на другу и расту као ваљајућа грудва снега, док се једног дана не свале на главу грешника. Криза је онај нагао преокрет, на боље или на горе, који одлучује о даљој судбини болесника. Али, ако је за утјеху и нама данас, Криза је благотворна , док се стабилизатори кризе морају потражити у дуготрајној човјековој историји и то би се питање ваљало теолошки формулисати. Наш одговор иде управо у том правцу и обратићемо се, попут Светог Саве, ријечима ап. Павла – Који хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине и Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање“, нагласио је владика Методије.   Сматра и да су веома упрошћене тврдње по којима је млади Растко Немањић, син великог рашког жупана Стефана Немање, својеглаво донио одлуку да оде у Свету Гору, Богородичин врт, и да се зарад монашког живота одрекне дворског сјаја и лакомисленог и многометежног свјетовног живота.   „Ту романсираност и упрошћеност у тумачењу Житија Светог Саве донио нам је XIX вијек, који је сву српску духовну обнову заснивао на романтици. Писци првих житија говоре да је Растка водила Божја воља за коју сви знамо да је далекосежна, неприкосновена и свеобухватна. Познавањем животописа Растка Немањића, Светога Саве, управо бисмо термине попут наведених: преокрет, обрт, одсудни тренутак, могли употријебити описијући силовиту и сложену промјену коју је овај свети човјек посијао и оставио у насљедство своме роду. Ни олује, ни громова, не бива без атмосферских услова, исто тако не бива ни великих догађаја, пресудних преокрета и ниједна промјена није дошла сама од себе. Она је дошла јер је све било спремно за њу и за Њега. Све ће се, дакле, догодити у тренућу ока.    И сада нама када пјевамо и причамо дјеци о Светом Сави звучи бајковито прича о светоме принцу који је прошао пут од дворског сјаја до монашке аскезе, али не заборавимо, овако грандиозна дјела морала су бити плод великог преумљења, велике потребе, великог повода, великог праска духа и на крају велике кризе. Крштење једног цијелог народа исто је као и крштење Господа на Јордану и овакав догађај преумљења цијелог једног народа исто је као Преображење Господа на Тавору, и овај долазак једног принца у манастир исто је као рођење Сина Божијег у пећини. И зато, није све то ни тада, а ни сада, нити онда у Христово вријеме, бивало без велике кризе која је најприје изњедрила и родила Сина Божијег и дванаест вијекова касније један крштени народ на земљи засијаној свецима“, рекао је владика Методије.   Првобитна Црква, истиче, није била никакво “добровољно удружење”, већ “Ново друштво” и “Ново човјечанство”.   „Први хришћани су на своју припадност Цркви гледали екстериторијално и ванвременски, али је каснијим признавањем хришћанства за слободну религију, овакво становиште “разводњено” и потиснуто од стране земаљског царства. По мишљењу Св. Јована Златоустог побједом хришћанства нису се само створили услови за ширење јеванђељске истине, него је опала и будност хришћана који се удомљују и почињу да мисле на овоземаљске ствари, заборављајући да су на свијет дошли да би се изборили за вјечност, а не да би уживали у ситним задовољствима. Једине оазе чистог јеванђеоског живота постали су манастири, као вантериторијалне државе у овом свијету таштине.   Монах Сава, најчувенији монах Свете Горе, због свога поријекла и одрицања, због своје посвећености Господу, због највишег познавања светих књига и знања многих језика, изашао је на чувење и глас о њему ширио се са Свете Горе. Тај глас је звечао и великодушним обдарницама које је монах Сава чинио светогорским манастирима, почев од Русика и Ватопеда, па све пут и до Јерусалима. Куд се ђеде цар-Немање благо вели пјесма о силном и небројеном благу великог господара ришћанског Немање које је Сава дијелио манастирима нештедице. Цареви земаљски даривали су Цркву Божију знајући да смо без Бога и без утемељења у Богу, како личног тако и свенародног, налик на гордошћу надуване мјешине које се пробуше и издувају чим налете на прво трње овоземаљских искушења. Основ напретка једног друштва, односно братства, јесте међусобна љубав и за то Свети Сава наводи ријечи Светог апостола Павла да се држе један за другог као златном веригом и да се сауде у једно тијело и под једну главу, неимарством Духа. Кад су људи браћа, онда им је све заједничко. И наводи сљедеће ријечи, које су по свему судећи парафраза Светог Максима Исповједника, да је почетак гријеха; моје и твоје; И нека се не унесе ова зла и проклета ријеч и твоје веће и мање. То никада да не буде међу вама, никада. И ми смо дужни да сљедујемо том житију.   Драга браћо и сестре, завршимо и ријечима Светога Саве, нашег оца и учитеља, нашег молитвеника и жртвеника пред Господом, ријечима које је изговорио у својој бејседи: О правој вјери на сабору у Жичи на дан Светог Цара Константина и Царице Јелене, 21. маја 1221. године: Спасава вјера која кроз љубав дјела, или старосрпски превод: Вјера је она која спасава кад кроз љубав ради, јер само тако може да буде савршен човјек Божији„, казао је Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије.   У богатом музичком програму (Светосавска химна, О српска млада невина чеда, Химна СПД Јединство…) наступили су дјечији, омладински хор (диригент Ивана Кривокапић) и мјешовити хор (диригент ђакон мр Михајло Лазаревић) СПД Јединство.   Солисти: Александра Магуд, Катарина Кривокапић, Војислав Марковић, Никола Вукшић, Ања Ункашевић, Јована Мршуља, Милена Мијановић, Уна Пајић, Јелена Ојданић.   Клавирска пратња Ана Михаљевић, гитара Петар Букилица, флаута Јована Мршуља, кахон Милан Букилица.   Рецитатор Михајло Станишић.   Изненађење вечери била је још једна, с’правом речено, химна, коју је Јединство спремило за један дан, али од срца. Ријеч је о пјесми „Не дамо Светиње“, коју наш народ ових историјских дана пјева широм Црне Горе.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У петак, 24. јануара 2020. године, када Црква слави преподобног Теодосија Великог, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали: протојереј Драган Брашанац, протојереј Славиша Илић и ђакон Урош Костић. Епископ је у својој беседи верницима говорио о греху и умору којим натоварени греси оптерећују човека, као и о благодати Божијој, о “јарму Христовом” који Син Божији нуди човеку како би га ослободио.   Звучни запис беседе   “Христос се јави! У овом јеванђељском штиву које смо данас чули, Господ каже: “Ходите сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити”. Кад би човек имао јаку веру и слушао Јеванђеље, онда се он ничега не би плашио у овом животу, било какве невоље, патње, осим непокајаног греха. Зашто би имали потребе да очајавамо у невољама, у патњама и мукама својим, јер нам Господ каже да ће нас одморити. Овде је реч о умору од греха.    Ништа тако не може да умори човека духовно, да му помрачи ум и разум, да му ослепи духовне очи, као грех, јер грех одваја човека од Бога. Да би се човек ослободио од греха он треба да се каје, да моли Бога да га Господ просвети. Све док нас Господ не просвети својом светлошћу, ми смо у тами. Грех је тама, он хоће да нам замагли Бога испред нас.    Грех је такав терет, а човек често и не зна од чега је оптерећен јер не води рачуна о свом животу, и не води рачуна о греху. Грех је тама, а док је човек у тами он несигурно хода јер не види куда иде. Зато свети оци, поготово свети Григорије Палама, имају дивну молитву: “Господе просветли моју таму”, јер тамо где настаје светлост, тамо тама нестаје. Сваки је човек просветљен светлошћу Христовом, светим крштењем, светим тајнама, врлинама. Дакле, треба нам да се молимо Богу, браћо и сестре, да нам Господ просвети разум, јер кад се просвети наш разум светлошћу Христовом, онда неће да греши, разоткриће нам да се не гордимо.    Говорећи о тој тами, чули смо данашњи Апостол где свети апостол Павле каже да “из таме засија светлост, Он засија у срцима нашим”. А шта је светлост? То је Бог, сам Господ наш Исус Христос. Док ми, браћо и сестре, у смирењу свом не дозволимо да нас Господ води, ми ћемо заиста бити у тами. Човек има и душу и тело, и телесне и духовне очи, само је важно коме ми дајемо превагу, да ли телу или души? Да ли дајемо превагу телесним или духовним очима? Наше очи нас могу одвести и у добро и у зло. Зато треба да се молимо Богу за тај наш духовни вид. Ко за Христом иде, он неће бити у тами. Човеков ум неће бити у тами, његово срце, воља, него ће цело његово биће бити загрејано светлошћу Христовом.    Христос нас стално греје, само зависи да ли ми прилазимо том божанском огњу. Када приђемо Христу, онда имамо тај божански жар, светлост која нас просвећује. Као што добра дела стоје наспрам злих дела, тако светлост стоји наспрам таме. Кад човек не води рачуна о свом животу, он пропада у тами и улогори се у тами. Дужност светлости је да разоткрије таму. Једног дана треба полагати рачуне, треба положити испит. А како ћемо положити испит ако нисмо научили лекцију која нам је задата? Најгоре је стање кад се човек не просвећује Духом Светим, он се тада стално ваља у својим замислима, страстима, пороцима.    Ми се освећујемо кроз благодат Божију. Хришћанин треба да светли собом, јер је хришћанин та упаљена свећа. Браћо и сестре, ми треба да се молимо за светлост. Ми себе зовемо хришћанином, а хришћанин је онај човек који доживљава Христа као свој живот, као своју душу, као своју светлост, као мир. Хришћанин је онај који носи Христа у себи, а христоносац је и богоносац.    Хришћанин је онај који живи Христом. Кад би заиста унели Христа у себе, где би нам крај био. Али ми не можемо да се испунимо Христом док смо испуњени собом. Хришћанин је човек који проверава себе Христом. То је онај који непрестано служи Богу Духом Светим кроз свете тајне и свете врлине. Помолимо се Богу да се охристовимо”, поучио је Владика Јован вернике у виноградском храму.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Често су противници вере постављали следеће софистичко питање:  ДА ЛИ ЈЕ ТВОЈ БОГ СВЕМОГУЋ? АКО ЈЕ СВЕМОГУЋ ДА ЛИ ОН МОЖЕ ДА СТВОРИ КАМЕН КОЈИ ОН НЕ МОЖЕ ДА ПОДИГНЕ?     На то питање позната су ми два одговора, један сам одговор дао ја када ми је, док сам био питомац на војној академији поставио један други питомац (кадет) муслиманске вере, а други веома мудар одговор на то исто питање сам чуо од блаженопочившег патријарха Павла док сам се једном возио са њим аутобусом од Београда до Краљева 1997 године.   1) мој одговор:   друг ми је поставио питање:   ДА ЛИ ЈЕ ТВОЈ БОГ СВЕМОГУЋ И АКО ЈЕСТЕ ДА ЛИ ОН МОЖЕ ДА СТВОРИ КАМЕН КОЈИ ОН НЕ МОЖЕ ДА ПОДИГНЕ?    Такво питање је класична философска заскочица, тј један софизам, чији је циљ да превари слушаоца. Ја сам се замислио, и пошто сам у школи учио и логику, рекао сам му да је то питање бесмислено са становишта Аристотелове логике и да се на такво питање не даје одговор јер је НЕЛОГИЧНО.   Он је тражио да му објасним зашто је то питање нелогично?   Рекао сам му да се у логици по правилу постављају најмање две премисе (два исказа, две тврдње) и изводи конклузија (закључак) на основу њих. Дакле, да бих показао нелогичност тог питања и да бих му то појаснио хтео сам оно питање да кажем у две поједностављене премисе:    1. Бог све може   2. Може ли Бог оно што не може? (као што је речено може ли да створи камен који Он не може да подигне, ја сам то скратио у питање „може ли оно што не може“)    А пошто у првој реченици тврдимо да све може, а у другој као постављамо питање може ли оно што не може, онда сама друга премиса или исказ чини само то питање бесмисленим, тј нелогичним, и на основу две премисе, тј на основу два исказа која се међусобно искључују не може се логички извући никакав закључак, па је такво питање бесмислено и оно је један обичан софизам.   2) Одговор патријарха Павла:    Године 1997, ако ме памћење добро служи, док сам службовао у Краљеву као официр имао сам ту част да сам ушавши у аутобус који је саобраћао за Нови Пазар наишао на нашег драгог Патријарха. Но моје изненађење било је још веће кад сам видео да је моја резервација седишта одмах поред Патријарховог. И започео је разговор који ћу памтити читавог живота. Светитељ ми је између осталог рекао и ову анегдоту:    „Пре неки дан пита ме неки човек пред свим људима: ВАША СВЕТОСТИ ДА ЛИ ЈЕ ВАШ БОГ СВЕМОБУЋ? А ја га погледам и кажем: ЈЕСТЕ А он ће даље: А КАД ЈЕ ОН СВЕМОГУЋ ДА ЛИ МОЖЕ ОН ДА СТВОРИ КАМЕН КОЈИ ОН НЕ МОЖЕ ДА ПОДИГНЕ? Ја га погледам и кажем му: ПРИЈАТЕЉУ, ЈА БИХ ТЕ НЕШТО ЗАПИТАО, АЛИ НЕЋЕШ ДА СЕ НАЉУТИШ?А он ће: НЕЋУ.А ја му опет кажем: ПРИЈАТЕЉУ, ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ ДА ТЕ ЈА ПИТАМ ЈОШ ЈЕДНОМ, А НЕЋЕШ ДА СЕ НАЉУТИШ?А он ће мени: НЕЋУ.А ја га и по трећи пут запитам: А ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ ДА ТЕ ЈОШ ЈЕДНОМ ПИТАМ ДА НЕЋЕШ МОЖДА ДА СЕ НАЉУТИШ?А он ће мени: МА НЕЋУ ДА СЕ НАУЉТИМ!И ја му онда кажем: ДОБРО КАД НЕЋЕШ ДА СЕ НАЉУТИШ. А РЕЦИ ТИ СВИМА НАМА ДА ЛИ ТИ МОЖЕШ ДА БУДЕШ ПАМЕТАН?   А он ћути и ћути и размишља: ако каже МОГУ, значи није паметан; ако каже НЕ МОГУ, значи опет није паметан. И ћути и ћути и на крају каже: НИ ЈЕДНО НИ ДРУГО ЈА ВЕЋ ЈЕСАМ ПАМЕТАН!!!   И ја му кажем: ЕТО ПРИЈАТЕЉУ МОЈ И МОЈ БОГ ЈЕ СТВОРИО КАМЕН КОЈИ ОН НЕ МОЖЕ ДА ПОДИГНЕ!   А он ме запита са чуђењем: А КОЈИ ЈЕ ТО КАМЕН?   И ја му кажем: ТИ СИ ТАЈ КАМЕН, НЕ МОЖЕ ТЕБЕ НИ БОГ ДА СПАСЕ АКО ТИ НЕЋЕШ ДА СЕ СПАСЕШ“.   А наш мудри патријарх је под тим каменом који је Бог створио, а који ни он не може да подигне назвао нашу СЛОБОДУ ВОЉЕ, јер Бог неће никога на силу да спасава.    Мудри патријарх је знао још да каже: БОГ ЋЕ ПОМОЋИ АКО ИМА КОМЕ.     Извор: Манастир Ћелије код Лајковца
    • Од Логос,
      Професор Православног богословског Факултета Универзитета у Београду, др Растко Јовић одговара на питања има ли живот смисао? Постоји ли слободна воља и да ли је Бог свемоћан?Професор Јовић, такође анализира сјајне мисли Андреја Тарковског и оца Александра Шмемана.  
    • Од Дејан,
      – Ако Ђукановић мисли да може отимати, а истовремено жељети да уђе у ЕУ, он не разумије шта је то политика – рекао је Пилсел за сарајевску Фејс телевизију.
      Према његовим ријечима, то је „Ђукановићева глупост“, ако Црногорци желе да направе своју цркву нека то учине, али не на имовини СПЦ.   Пилсел је подсјетио да је недавно црногорски премијер Душко Марковић боравио у посјети Ватикану, гдје се сусрео са поглаваром Римокатоличке цркве, након чега је најави посјету папе Фрање Црној Гори.
      – То је идиотизам Ђукановића који не разумије шта је савремени свијет, шта је Црква, а шта држава – рекао је Пилсел.
      Он је додао да су папа Фрањо и цариградски патријарх Вартоломеј велики пријатељи, као и да се цариградски патријарх изјаснио против аутокефлности црногорске православне цркве, која је „дефакто невладина организација“. – Не разумије да не можеш отићи папи да га позовеш у Црну Гору, а да истовремено шутираш Цркву – додао је Пилсел.
       
       
      ИЗВОР:
      ИН4С

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...