Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 сат, Ćiriličar рече

E, da, ko je lik? To što sam tu doživeo, došavši sasvim slučajno, bez ikave namere nisam mogao da verujem da ima u našoj Ckrvi...mislim ima svakavih i popova i kaluđera, ali ovo nisam smatrao normalnim. Čak sam otišao da prijavim vladiki. Došao sam u Šabac, ispričao jednom popu, pop je psovao žestoko (ne radi mene, nego od ranije su problemi vidim) i rekao "da ga treba obesiti".

Nazvao je arhijerejskog namesnika - ne znam koga - uvalio mi slušalicu i rako "pričaj". Ja kažem čoveku, ovaj kao "brate pazi imali smo jurdivih svetaca i sl."....ja kažem "oče, bre, ja umalo čopveka nisam udario u sred hrana šta je uradio"....kaže napiši izjavu pismenu pa ćemo videti....i ja ne htednem, vidim da je tu podela.

Popovi se okupiše (očito su odavno protiv Isajie) i pričaju, ne mogu da veruju ni oni šta iom pričam, a istinu im priam....vidim oće da to koriste da se reše Isajie...kažu: niko ne zna odakle je lik došao, srpski ne govori skoro nikako, radi šta hoće, glumi nekog sveca i sl. Kao govorili Lavrentiju ovaj se oglušio.

Vratim se nazad...bre ne mogu sebu doći šta je čovek uradio...tamo neke žene mentalno bolesne, sve prljavo nikavo....pitam policajca jednog, naiđem na patrolu....kaže čovek: "Brate, svi znaju da tamo nešto ne štima, ali niko ne zuca, neće niko na Crkvu"!

Baš bih volio ko zna da kaže iz preve ruke ko je on i šta se tamo dešava? Ja sam ubeđen da je Lavrentije i star i drobar mnogo i nema ništa pod kontrolom. Ne zanima me, šta ću ja, ali možda treba reći da se nešto zaustavi ako je nešto loše...

Ne znam iz prve ruke, isao sam jednom kao mali djecak, znam dosta ljudi koji su isli tamo mnogo puta, cak su i mediji dosta prenosili o egzorcizmu u manastiru Ilinje, zatim o pomoci u lijecenju mentalnih bolesnika, sizofrenicara, pa i narkomana. Nije on protiv medicine. Mnogi idu tamo na jeleosvecenje. Vjerovatno ima i nekih stvari koje su na granici ili prelaze granicu hriscanske vjere i pravila, cuo sam i ja za neke. U svim eparhijama ima tih netrpeljivosti, ali je tamo vjerovatno dosta toga bez kontrole. Na poukama je imala nekada cijela tema o tome:

https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://pouke.org/forum/index.php%3F/topic/18742-manastir-ilinje-otac-isaija/&ved=2ahUKEwiZh9fGkZHlAhVPLpoKHV8_CJwQFjAIegQIBRAB&usg=AOvVaw3mIb-_TpQ9C05P4B-qUPSY

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Ćiriličar рече

Ма бре није нормално....стварно није....скроз је болесно...сетих се, читах горе Шачане. Иначе, ајде ја овде на форуму булазним....да кажем да ми је један владика био у кући, а ја се скроз клонем клира, тотално....поштујем свештенике изузетно, све, ни у шта не улазим са њима осим Св. тајни кад дођем као верник....не мешам се ни поповима никоме у работу....милион пута сам "брани" у причама, кад крену безбоћници како попови ово-оно....дакле нисам неко ко попује поповима...али ово је ван свакее маште било....

Згадило ми се све....после сам често био бесан, па хтео чак Синоду писати...па пишу којекави ревнитељи, па одустао....

И видех тамо има жена ментално болесних....под таблетама....не могу да верујем да је те људе неко Исајуо дао на "лечење"....нећу душу да грешим, али он или је светац или је болестан човек, тречу не видим. Попови су били навалили да пишем тада изјаву....и одустанем....јер видео сам велику поделу међу љима, шта кажу они шта намесник на телефон...деси се све безвезе, набрзака, случајно...човек бре није сав свој...или је јуродив или пуко у главу, нека ми Бог опрости...не знам како се десило да га нисам ударио...а никад никога нисам...то превазилази свако разумско објашњење...он је контао да сам ја дебил, да немам појам...кад сам му реко, ухватио га за руку "човече шта то радиш, где ти је Требник, какво је то пипање"? Каже фаца, у секунди себе пореди: "Па и Свети Пантелејмнон је...", ја се шокирах још више...носим трауму и данас, а не знам да ли да пишем или Лаврентију или Синоду...а не желим никоме да наудим, па ни неком Исајии тамо....лудило мозга што би реко падре.

Pa nisi jedini koji su imali ovako zaprepascenje ili je jurodiv ili je odlijepio haha. Naravno da mentalno bolesni ljudi i narkomani ne bi trebali da budu tamo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Vladan :::. рече

Хвала! Сад ми неко рече на пп да има укупно 32 свештеника и ђакона.

Има, дакле, у Шапцу једна жена Рада Симић (https://twitter.com/rada_simic) која, колико знам, без икога, сама, са тешким болестима, једва покретна, "живи" у самоћи, немаштини, дуговима, глади и чека зиму.

Е сад ако у Цркви у Шапцу све одлично функционише занима ме следеће:

Како је могуће да 32 клирика, плус епархија која је у истом граду, плус остали верски службеници, одбори итд. итд. не могу да збрину једну жену?

И то је жена верујућа, причешћује се када позове свештеника, моли се и "живи" пред вратима богате Цркве у Шапцу.

 

Чему прозивање свештеника кад имамо државу са свим њеним службама кој су плаћене новцем пореских обавезника и дужне да помогну свакоме па и тој жени ? То је као да неком треба свештеник да нађе посао преко везе, умјесто да иде на завод за запошљавање.

Кад си тако правдољубив што не прозовеш градоначелника Зеленовића, који свуда истиче Шабац као позитиван примјер за цијелу Србију? Или ФК"Мачва" , прволигаша у коме је з

 

пре 9 часа, srb_Lo рече

 

Какви смо ми,  свака част владици како се бори с нама .  Можда је било боље док је Канцеларија за вјеронауку била у Лозници ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, gospodin X рече

Да би нешто критиковао, мораш да познајеш материју мало боље, а не да изводиш постулате на основу рекла казала оних који су очигледно остали без посла. Пре свега, одакле "клирик" коме су једини извори прихода веронаука??? Одатле што је завршио једва неко образовање па је потрчао да обуче мантију... И то на начин који је противан канонима наше Цркве, тачније да је свако рукоположење ништавно уколико се рукоположени не поставља за одређену Цркву (важи и за ђаконе и презвитере). Ја тебе питам, одакле онда "клирик" без прихода када остане без веронауке??? Очигледно одатле што је и обукао мантију да не би остао без веронауке и да би што пре добио парохију.... У Епархији шабачкој уназад четири године постоји конкурс за предаваче верске наставе који се спроводи према свим правилима Закона који је прописала држава и Црква. Већ четири године деле се стипендије сваком вероучитељу који студира тако да му је покривена цела школарина. Ето, после три године стипендирања и три године загарантованог радног места тим твојим "клирицима" десило се да је баш прошле године било три кандидата која НИСУ уписала виши ниво образовања нити су положили бар један испит на четвртој години???? О чему причаш онда кад не познајеш материју! Господа нису ушла на списак због своје одговорности!!!! Епархија шабачка, владика Лаврентије и одбор за веронауку три године су упозоравали и дали све од себе да до тога не дође. И наизад, последње четири године Епархија шабачка има листу вероучитеља која је НА ВРЕМЕ одобрена од стране Министарства просвете, а не као што се неке епрхије осрамотише ове године и до 12. септембра нисмо имали заједничку листу за школе.

Пријатељу, очигледно је да се ти одлично разумијеш у материју, па те молим да помогнеш. Ја кроз ту епархију само понекад пролетим, па не познајем стање, али умијем да читам вијести и знакове поред пута.

Ја сам причао о систему који не функционише, а пошто је о. Неша нагласио како је у шабачкој стање фантастично, узео сам као примјер нешто што сам чуо: ђакон са троје дјеце је остављен без посла, иако му је то био једини извор прихода. Ти, изгледа, знаш подробније детаље па те молим да изнесеш ко је све и због чега остао без посла, ко је дошао на њихово мјесто и на какав начин (постоји ваљда нека ранг листа кандидата и вјероватно су на врху поповски синови) и колико још вјероучитеља има у шабачкој епархији са истим квалификацијама као и ови отпуштени, са мање радног стажа и мање резултата, али су наставили да раде.

Кажеш да је неко противно канонима обукао мантију!? И мене питаш како је неко рукоположен без назначења!? Јесам ли ја владика који га је рукоположио? Ово је Лаврентију још један минус, значи: рукополаже противно канонима. А ако је неко неканонски рукоположен, сљедује рашчињење и за њега и за онога ко га је рукоположио.

Очигледно је да у тој епархији нешто не штима, чим се тако здушно браните. Очигледно је да владика не управља епархијом. А тек кад високо постављени поп из ваше епархије ангажује познато ђубре од адвоката Душка Томића да га заступа, тада је све јасно.

Дакле, брате, предуго сам ја у овом послу да би ми било ко просипао ту демагогију да је "све по закону". То ти причај неком ко не познаје наше владике и њихове подгузне муве, како се долази до постављења у нашој цркви и какве све везе раде. Шабачка је по томе при врху топ листе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ronald Мислим да ћу написати писмо Синоду и објавити га  јавно! Испричати до детаља шта се десило.Паранормално је скроз...он је мислио да сма ја неки јадо дошао са муком њему гуруу...а ја и једна сестра смо билио на пропутовању, што би рекли "возилали се" и угледали таблу и свратили, поооојма немајући шта је то....први утисак....дух манастира је, нека Бог опрости....прљаво некако....па нијемени први пут калушера да срећем...

Ајде да свратимо, да мало одморимо, целивамо икону, поклонимо се...дође "игуман", и одмах "у чему је проблем, у чему је проблем, у чему је проблем"....оно типа, не долази се у храм него њему, и не долази се ни за шта него због проблема а он је "ицелитељ". Ма, реко, оче ниј епроблем, свратили...опет "кавих пробелма имате, кавих проблема имате"....ма немамо, очитајте ако хоћете неку молитву за здравље и то...

Доноси столицу (шок, шта ће столица здравим људима)...ставља јако прљав епитрахиљ, без Требника, и креће сеансу....али све на фрку, бре, док си реко кекс....ја видим није нормално ништа....шта да радим кукавче....ипак еј храм, епитрахиљ....слушам шта мрмља....као моли се....слушам човече оће ли поменути име Господа, Свету Тројицу...шта знаш кавог сатанизма данас све има свуда....ајде кроз мрмљање "молитву" чух учини ми се помиње....да не говорим сада...Тројицу...

И онда крену рукама по телу сестре...леееелеее човече...ја ко укопан, експодирати хоћу - распеће, знам да је лудило а ипак поштујем храм и епитрахиљ...не мрда....кад је сестра од ФИЗИЧКОГ бола завриштаја - није притиска, НАБИЈАО јој је кажипрсте на центиметар од вагине у дебело месо....

Сестра нити има рак, нити леукемију, нити ј аили она верујемо у гуруе....одаклте то да свештеник не дапипа, набија прсте женама у тело око вагине?

Ма ужас....кад је сестра вриснула од физичког бола, а лице јој се грчило он то понављао више пута, јадница трпи....ма увати нас фаца у секунди....стишће зубе бре и смеши се као демон.

Ја га ухватих за руку (секунда је фалила да га патосирам): "Шта то радиш човече"? Каже он као непто молитва ово оно. БРЕ ја реже, ја њему да сма више кљига о Цркви прочитао него он има косе, где ти је Требник питам? Каже он као Светиог Пантелејмона исто тако кудили....

Прекинем ја "сеансу", жао ми сестре, бре то лупа мозак....и излазимо ми, али фаца облеће око нас, са питањима...сад он, пошто сам га омаловажио његов гуруизам, креће, тркар аоко нас, ми идемо ка излазу, сад он нама као "доказује" како је он "чудотворац" и онда поставља питања сестри шта воли(типа, ти волишп то и то) али све је то сексистички, капираш о туширању, згњечени црвени парадајз....болест човече, очи се цакле, смешак демонски....оргазам човек доживљава.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, о.Небојша рече

Чему прозивање свештеника...

Имаш једнак дефицит пажње у читању као и Боки... Поновићу и за тебе: Прочитај поново кога сам све прозвао. Можеш и 4-5 пута да прочиташ ту реченицу, реч по реч. Слободно...

пре 26 минута, о.Небојша рече

...кад имамо државу са свим њеним службама кој су плаћене новцем пореских обавезника и дужне да помогну свакоме па и тој жени ?

Јао да! Хвала ти што си ме подсетио шта пише у Јеванђељу, ја заборавио... Ево га то место:

"Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо? Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти?

И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад посласте једног од ове моје најмање браће у социјалну службу, мене посласте."

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, о.Небојша рече

Кад си тако правдољубив...

Ма какви, само разочаран социјалном службом... овај хоћу рећи Црквом у Шапцу. Ништа страшно.

пре 20 минута, о.Небојша рече

...што не прозовеш градоначелника Зеленовића, који свуда истиче Шабац као позитиван примјер за цијелу Србију? Или ФК"Мачва" , прволигаша у коме је з

Нисам из Шапца и нисам у току са вашим политичарима и клубовима.

Али ако се овим добровољно јављаш да идеш код тог Зеленковића и у тај фудбалски клуб да прикупиш неку помоћ за ону несрећну жену онда свака ти част! Браво оче!
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Vladan :::. Не бих у ту полемику Владо...а видео сам да си писао о некој жени из Шапца, потресло те...нека оци опросте....генерално рад српских а уопште православних свештеника на том пољу је раван нули! Али то је системски проблем..као што су католици постали социјална слуђба, наши су у другој крајности...не чине скоро ништа. Сад ће оци скочити....знам ја да њима није лако, ни мало....али да се не лажемо Црква је сатерана у храмове, а клиру то и не смета много.

Теби Владане капа доле, за ту бригу,  јер видим да пишеш из жала не да попујеш поповима...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Ćiriličar рече

@Ronald Мислим да ћу написати писмо Синоду и објавити га  јавно! Испричати до детаља шта се десило.Паранормално је скроз...он је мислио да сма ја неки јадо дошао са муком њему гуруу...а ја и једна сестра смо билио на пропутовању, што би рекли "возилали се" и угледали таблу и свратили, поооојма немајући шта је то....први утисак....дух манастира је, нека Бог опрости....прљаво некако....па нијемени први пут калушера да срећем...

Ајде да свратимо, да мало одморимо, целивамо икону, поклонимо се...дође "игуман", и одмах "у чему је проблем, у чему је проблем, у чему је проблем"....оно типа, не долази се у храм него њему, и не долази се ни за шта него због проблема а он је "ицелитељ". Ма, реко, оче ниј епроблем, свратили...опет "кавих пробелма имате, кавих проблема имате"....ма немамо, очитајте ако хоћете неку молитву за здравље и то...

Доноси столицу (шок, шта ће столица здравим људима)...ставља јако прљав епитрахиљ, без Требника, и креће сеансу....али све на фрку, бре, док си реко кекс....ја видим није нормално ништа....шта да радим кукавче....ипак еј храм, епитрахиљ....слушам шта мрмља....као моли се....слушам човече оће ли поменути име Господа, Свету Тројицу...шта знаш кавог сатанизма данас све има свуда....ајде кроз мрмљање "молитву" чух учини ми се помиње....да не говорим сада...Тројицу...

И онда крену рукама по телу сестре...леееелеее човече...ја ко укопан, експодирати хоћу - распеће, знам да је лудило а ипак поштујем храм и епитрахиљ...не мрда....кад је сестра од ФИЗИЧКОГ бола завриштаја - није притиска, НАБИЈАО јој је кажипрсте на центиметар од вагине у дебело месо....

Сестра нити има рак, нити леукемију, нити ј аили она верујемо у гуруе....одаклте то да свештеник не дапипа, набија прсте женама у тело око вагине?

Ма ужас....кад је сестра вриснула од физичког бола, а лице јој се грчило он то понављао више пута, јадница трпи....ма увати нас фаца у секунди....стишће зубе бре и смеши се као демон.

Ја га ухватих за руку (секунда је фалила да га патосирам): "Шта то радиш човече"? Каже он као непто молитва ово оно. БРЕ ја реже, ја њему да сма више кљига о Цркви прочитао него он има косе, где ти је Требник питам? Каже он као Светиог Пантелејмона исто тако кудили....

Прекинем ја "сеансу", жао ми сестре, бре то лупа мозак....и излазимо ми, али фаца облеће око нас, са питањима...сад он, пошто сам га омаловажио његов гуруизам, креће, тркар аоко нас, ми идемо ка излазу, сад он нама као "доказује" како је он "чудотворац" и онда поставља питања сестри шта воли(типа, ти волишп то и то) али све је то сексистички, капираш о туширању, згњечени црвени парадајз....болест човече, очи се цакле, смешак демонски....оргазам човек доживљава.

Ludilo treba to sankcionisati, nisam cuo nista slicno mada jesam za masiranja ledja zenama koje imaju problema sa kicmom i to na licu mjesta, ali ovo sto si ti ispricao je ipak ludilo. Treba ga udaljiti iz manastira sto prije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 47 минута, о.Небојша рече

Чему прозивање свештеника кад имамо државу са свим њеним службама кој су плаћене новцем пореских обавезника и дужне да помогну свакоме па и тој жени ? То је као да неком треба свештеник да нађе посао преко везе, умјесто да иде на завод за запошљавање.

Кад си тако правдољубив што не прозовеш градоначелника Зеленовића, који свуда истиче Шабац као позитиван примјер за цијелу Србију? Или ФК"Мачва" , прволигаша у коме је з

 

Какви смо ми,  свака част владици како се бори с нама .  Можда је било боље док је Канцеларија за вјеронауку била у Лозници ?

Не знам Оче зашто си се ухватио само веронауке као да не постоји ништа друго у Епархији ? Шабац , Лозница не браним никога стање је катастрофално у целој Епархији . Али Лаврентије је остарио и не може више да се бори са тим изазовима . Ја се искрено надам да ће следећи Епископ Шабачки бити способан да реши све проблеме који су сегодинама нагомилали . Ако си искрен и не држиш страну некоме онда и сам добро знаш о којим проблемима мислим . Нећу овде да износим прљав веш ионако противници Цркве једва чекају да пљују по Поповима, Владикама али знаш као и многи други где све “шкрипи” . 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ronald Бре брате....па није хвалба, слабостима се хвалим...ја сам стари грешник, света проао...човек је огразам доживео да ли "духовни" дали физички....тик уз вагину сестри прсте набија преда мном...иначе ја сам онако по игледу миран, неутралан....теко је видети да сам злоћо....он је мислио да сам неки јадо, везе нема који је дошао гуруу...јер, схватио сам после, таквии му долазе....још, заиста, ја поштујем свештенике и не зуцам....храм је храм, Чин је Чин....понављам на центиметар одмах ислод вагине, посади сестру на столиц, на брзака, у трку све, као "сад ћемо ми ТО решитии"...а "то" ни не постоји....сам нашао проблем, сам решавао....лудило бре....лудило....ја сма упознао свет, вечину народа, лопове и свете људе....а знам нешто и о цркви....бре лудило....и са теолошке и са стране искуства....човеку се очи цакле као демону, набија прсте и смешка се сестра врипи од бола....лудило.

 

После кад изађосмо....нека јадница, жена дебеле од медикамената (понета је да ја имам случајно преко две деценије искуства сапсихијатијом, да сам у причи, да сам уио теологију баш ради тога) нека жена  дебеле од медикемената, саклена погледа, изађе из конака....ја се шокирао....

немам мира ево 4 године, осећам да морам реаговати да се нико не повреди....Бог зна да ме није брига и не попујем неком Исајии....лудило мозга бре...он, прљаво сев, не зна ни језик, образовања убеђен сам да нема....да лечи ментално болесне људе...рече ми полицајац, долазе ту психијатри...валда кљукају таблета те жене...а исајиа, ако је тако, мудро, иг "духовно ображује"....лудило мозга бре шокови над шоковима...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Ćiriličar рече

@Ronald Бре брате....па није хвалба, слабостима се хвалим...ја сам стари грешник, света проао...човек је огразам доживео да ли "духовни" дали физички....тик уз вагину сестри прсте набија преда мном...иначе ја сам онако по игледу миран, неутралан....теко је видети да сам злоћо....он је мислио да сам неки јадо, везе нема који је дошао гуруу...јер, схватио сам после, таквии му долазе....још, заиста, ја поштујем свештенике и не зуцам....храм је храм, Чин је Чин....понављам на центиметар одмах ислод вагине, посади сестру на столиц, на брзака, у трку све, као "сад ћемо ми ТО решитии"...а "то" ни не постоји....сам нашао проблем, сам решавао....лудило бре....лудило....ја сма упознао свет, вечину народа, лопове и свете људе....а знам нешто и о цркви....бре лудило....и са теолошке и са стране искуства....човеку се очи цакле као демону, набија прсте и смешка се сестра врипи од бола....лудило.

 

После кад изађосмо....нека јадница, жена дебеле од медикамената (понета је да ја имам случајно преко две деценије искуства сапсихијатијом, да сам у причи, да сам уио теологију баш ради тога) нека жена  дебеле од медикемената, саклена погледа, изађе из конака....ја се шокирао....

немам мира ево 4 године, осећам да морам реаговати да се нико не повреди....Бог зна да ме није брига и не попујем неком Исајии....лудило мозга бре...он, прљаво сев, не зна ни језик, образовања убеђен сам да нема....да лечи ментално болесне људе...рече ми полицајац, долазе ту психијатри...валда кљукају таблета те жене...а исајиа, ако је тако, мудро, иг "духовно ображује"....лудило мозга бре шокови над шоковима...

Slazem se brate sve, kad si vec prisustvovao tome, vidio si i prije svega zbog svog duhovnog mira napisi pismo, ostalo vise nije na tebi. Kakvi god bili svestenici, bili su u pravu, treba ga skloniti sto prije da ne bi i dalje te zene i ostale bolesnike zlostavljao.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, о.Небојша рече

Чему прозивање свештеника кад имамо државу са свим њеним службама кој су плаћене новцем пореских обавезника и дужне да помогну свакоме па и тој жени ? То је као да неком треба свештеник да нађе посао преко везе, умјесто да иде на завод за запошљавање.

Кад си тако правдољубив што не прозовеш градоначелника Зеленовића, који свуда истиче Шабац као позитиван примјер за цијелу Србију? Или ФК"Мачва" , прволигаша у коме је з

Оче, уз дужно поштовање, држава је ту очигледно оманула и очигледно је неспособна да помогне свим људима у невољи. Исти важи и за органе локалне самоуправе, по правилу. Према томе, на њих нити можемо да утичемо, нити од њих ишта очекујемо. А од Цркве, која проповеда и заповеда и од нас тражи милосрђе, очекујемо много! Прича ове жене је толико тешка и мучна, да само камен не би осетио ту страхоту. И када се већ јављају људи са свих страна да јој помогну колико ко може, што да не "прозивамо" и њену Епархију да јој помогне? Значи не свештенике, лично из свог џепа да јој помогну, него Епархију, са свим њеним службама и могућностима. Ако то није једна од дужности Цркве, ја не знам шта је. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је да је једини владар који на Косову и Метохији стоји од 14. вијека Свети краљ Стефан Дечански и да стање у коме се сада налази Косово и Метохија треба називати окупацијом. Владика је ово казао данас у на трибини „Црква и држава кроз осам векова“ на Правном факултету Универзитета у Београду:     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Свете Тајне изображавају Цркву, али не као символи; оне су за Цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то Господ рекао. Јер, овде није у питању само заједничко име или сличност својстава, него истинска истоветност.     2. Наиме, Тело и Крв Христова представљају свете Тајне; за Цркву, они су, међутим, истинско јело и пиће. Кад се Црква њима причешћује, не претвара их у човечанско тело, као што то бива са другом храном, него се и сама претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава. Уосталом, кад дође у додир са ватром, и само гвожђе постаје ватра, а не претвара ватру у гвожђе; па као што ужарено гвожђе не посматрамо као гвожђе него само као ватру, јер су његове особине у ватри потпуно ишчезле, тако је и са Црквом Христовом: кад би неко могао да је види онако како је сједињена са Христом и како се причешћује Телом Његовим, он ништа друго не би видео него само Тело Господње.    Из тог разлога апостол Павле пише: „Ви сте Тело Христово, и удови понаособ“. Назвао је Христа Главом, а нас телом не да би тиме показао Његово промишљање, педагогију и поучавање, уз помоћ којих се о нама стара, нити да би показао наше потчињавање Њему – као што и ми, претерујући, неке своје сроднике или пријатеље називамо својим удовима – него је имао на уму управо то што је и рекао, односно да верници, благодарећи тој Крви, већ живе животом у Христу, и да уистину зависе од Оне Главе и носе оно Тело.   3. Због тога никако није неприлично што се овде о Цркви говори кроз свете Тајне.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      О свештенослужитељима наше Епархије који су пострадали у Првом светском рату и о онима који су својим деловањем, упркос тешком положају свештеника у то време, успели да допринесу ослобађању Ниша у Великом рату, говори нам ђакон Далибор Мидић, катихета и архивар Епархије нишке.   Звучни запис разговора     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Поводом изјаве господина Мила Ђукановића, предсједника Црне Горе, о Цркви - Цетиње, 2. новембар 2019.     На празник Светог Петра Цетињског, рукоположеног за Митрополита у Сремским Карловцима од насљедника Пећких Патријараха (1784) по укидању Пећке Патријаршије (1766), господин Ђукановић ставља ”реално на дневни ред”, питање Православне Цркве у Црној Гори; оптужујући СПЦ и њену филијалу у Црној Гори да покушава да поништава, на уврједљив начин, ”све вриједности савремене Црне Горе”. Изјављује да не може даље затварати очи пред тим виталним проблемом са намјером да, на основу “историјских чињеница и логике утемељене у канонском праву” и вођен својим интересима, изграђује друштво и вјерских слобода да би се сваком грађанину обезбједило ”да своја вјерска права може остваривати у цркви у којој он жели а не у некој коју му неко прописује као монополску”.   Свако частан и разуман, у свој хришћанској васељени Истока и Запада, знаде и признаје да, у некадашњој Зети, данашњој Црној Гори, како историјски, тако и канонски, већ 800 година постоји јединствена  Православна Црква, основана Светим Савом, Архиепископом жичким (1219). И као што је Светог Петра и све његове претходнике рукополагао насљедник Пећког Патријарха, тако је било и са данашњим Митрополитом, који је устоличен децембра 1990. године уз присуство тадашње (и садашње) нове власти у Црној Гори (додуше, тада збачена власт била је ставила вето старом Митрополиту Данилу Дајковићу на долазак Амфилохија-Риста Радовића, Морачанина, за Митрополита). Сигурни смо да г. Ђукановић памти да је дуго времена сарађивао са овом Црквом (и овим Митрополитом), помагао градњу Храма Христовог Васкрсења, тражио и добио пријем код Српског Патријарха Павла… Понадали смо се да је то била његова потрага, као Титовог пионира, за Богом и дубљим смислом живота. На основу, пак, онога што сада тврди, види се да је то и тада, као и сада, био приватни властољубиви политичко-партијски интерес, проглашен за државни интерес Црне Горе и њених ”европских вриједности”.   Оптужбе за субверзивну и антидржавну дјелатност и за рушење културе Црне Горе против Православне Цркве, која је створила Црну Гору и сву њену културу, морал и духовност, дала јој писмо и књижевност, уродиле су послије рата (1945) убиством Митрополита црногорског, преко 120 свештеника, рушењем цркве Светог Петра на Ловћену, осудом на 11 година затвора Митрополита Арсенија и увођењем марксизма као једино важеће науке и религије. Да ли се ово кумровачки ђаци враћају том и таквом односу према Цркви? Бојати се и још горем, јер ондашњи властодршци макар нијесу стварали своје цркве, а иако су отимали имовину, нису и храмове (као што пријете садашњи).   Жао нам је да уважени господин Ђукановић, предсједник Црне Горе покушава да гради идентитет Црне Горе на лажним историчарима који пројицирају послијератну тоталитарну идеологију на претходних хиљаду година историје Дукље, Зете и Црне Горе, као и историју и устројство Православне Цркве на њима измаштаном лажном канонском поретку. Да је крштен и да иде у Цркву, он би знао да православни Хришћани на Литургији не исповиједају ни грчку, ни руску, ни српску ни црногорску ни било коју националну Цркву, него вјерују ”у једну, свету, саборну (католичанску) и апостолску Цркву” Христову и да је за Хришћане битно да припадају тој Цркви Божијој – Христовој, а не какав је њен спољашњи поредак условљен историјским збивањима. Већ је прије двије хиљаде година Апостол Павле записао да у Цркви Христовој ”Нема Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.” (Гал. 3, 28) Таква Црква постоји на просторима данашње Црне Горе од апостолских времена, а са оваквим спољашњим устројством – 800 година!   Тако схваћена Митрополија црногорско-приморска, без обзира како се звала и како се зове, као епископија саборне Цркве Христове, није ничија ”филијала” (како је предсједник назива) него својом Литургијом представља пуноћу Цркве Христове, којој свака друга Православна Црква, Епископија дарује свепуноћу Љубави Оца и Сина и Духа Светога. Ту свепуноћу је она кроз вијекове остваривала у оквирима Пећке Патријаршије – Православне Цркве Српске. Када је укидана организација Пећке Патријаршије (1766), Митрополија црногорска је и даље живјела својом природном пуноћом. И не само то: писмо Митрополита Саве Петровића Синоду Руске Цркве, написано у име свих епископа некадашње Пећке Патријаршије, представља његов захтјев Руском Синоду да постави свог човјека и обнови од Грка укинуту Пећку Патријаршију (свакако на притисак отоманских власти). Ту вјерност Патријаршији је потврдио и Свети Петар рукоположењем не у Цариграду, коме је Митрополија формално припадала, већ у Карловцима. То је потврдио и Петар Други, рукоположен за јеромонаха од канонског Константинопољског Рашко-призренског митрополита Ананија, али за епископа у Петрограду, као и његови насљедници све до Митрофана Бана. У то вријеме је Митрополија називана и аутокефалном, као једина епископија Пећке Патријаршије која је сачувала своју (а тиме и Пећке Патријаршије) самосталност, а у исто вријеме и као Црквом чији су митрополити из тог разлога имали и титулу ”егзарх пећког трона” и који су створили независну Црну Гору. Као таква, Митрополија (=Црква) црногорска је 16. децембра 1918. године, и то прва, одлуком свог Синода, под предсједништвом Митрополита Митрофана Бана, васпоставила јединство свих епископија – епархија (=Цркава) некадашње Пећке Патријаршије.   О некаквом тадашњем укидању Црногорске Цркве говоре само људи који не знају шта је Црква. Тзв. обнављање ”аутокефалне Црногорске Цркве” (1993) представља авантуру групе црквених деликвената, која, као и друге невладине организације, нема никакве везе са изворном Црквом у Црној Гори, као ни са васељенском Православном Црквом. То што је Митрополија црногорска Уставом СПЦ из 1931. године добила (вратила) и назив ”приморска” (први писани траг о том називу имамо у Молитвослову из 1504, гдје се тадашњи Митрополит Роман потписује као црногорски и приморски), догодило се због тога што јој је тада присаједињена Епархија бококоторска, основана у некадашњој Аустроугарској.   Тражити, дакле, у Црној Гори, некакву ”аутокефалну Црногорску Цркву”, или нову Православну Цркву, могу само људи који не знају шта је и ко је Црква. А темељити идентитет секуларне Црне Горе, на нечему што је све друго само није Црква – значи темељити је на лажи и лажним идејама, на партијској антицрквеној идеологији.   Надамо се да европска Црна Гора, ако стварно хоће то да буде, неће озаконити, Предлогом закона о слободи вјероисповијести предвиђено, пљачкање храмова Цркве Христове, вјековне Митрополије црногорско-приморске и других епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори, саграђених до 1918. године.   Посебно се надамо да господин Ђукановић неће као човјек, државник и изворни Црногорац, дозволити себи да изгуби образ оваквим безакоњем и нељудским антиевропским чином.     Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски +Амфилохије   Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Свештеник полаже Дарове на свету Трпезу; а тада, пошто се приближило време савршавања самога чинодејства, и пошто се налази непосредно пред приношењем страшне жртве, он потпуно приправља себе, очишћује се молитвама и припрема се за свештенодејство. Али, не само себе, него и присутни народ молитвом приготовљује и припрема за благодат, за стицање узајамне љубави и за исповедање вере.      Наиме, у ово троје садржана је целокупна припрема, коју је Господ затражио од нас рекавши: „Будите спремни“(r). Јер, овде су присутни и вера и дела: вера се открива кроз исповедање, а дела се показују кроз љубав, која представља конац сваког доброг дела2 и врхунац сваке врлине.   2. Али, о томе ћемо нешто касније. Но, пре тога свештеник позива присутне вернике да се моле за оно за шта се у тај час треба молити. За предложене часне Дарове, вели он, Господу се помолимо. Помолимо се Богу за ове Дарове који су пред нама: да они буду освећени и да наше првоначално назначење доспе до своје кончине. Затим, придодаје и друге прозбе за оно што треба да иштемо од Бога, а на крају нас позива да сами себе и једни друге и сав живот свој Богу предамо. Потом тихо упућује Богу једну молитву чији завршетак, као што је обичај, узвикује гласно да га сви чују; тако да и он сам упућује Богу славословље, а истовремено вернике чини заједничарима тога славословља.    Након тога моли се за све и позива их да имају мир међу собом. Наиме, после возгласа: Мир свима, додаје: Љубимо једни друге. Јер, да се молимо за друге, то је апостолска заповест; због тога се и народ моли за свештеников мир, говорећи: И духу твоме. Пошто иза наше међусобне љубави следи љубав према Богу, а иза љубави према Богу следи савршена и жива вера у Њега, стога свештеник, поменувши љубав и позвавши вернике да љубе једни друге, одмах позива на исповедање вере, говорећи: ... Да бисмо једнодушно исповедали. И верници објављују Бога Кога треба да исповедамо, а то је Света Тројица.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...