Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 сат, Ćiriličar рече

E, da, ko je lik? To što sam tu doživeo, došavši sasvim slučajno, bez ikave namere nisam mogao da verujem da ima u našoj Ckrvi...mislim ima svakavih i popova i kaluđera, ali ovo nisam smatrao normalnim. Čak sam otišao da prijavim vladiki. Došao sam u Šabac, ispričao jednom popu, pop je psovao žestoko (ne radi mene, nego od ranije su problemi vidim) i rekao "da ga treba obesiti".

Nazvao je arhijerejskog namesnika - ne znam koga - uvalio mi slušalicu i rako "pričaj". Ja kažem čoveku, ovaj kao "brate pazi imali smo jurdivih svetaca i sl."....ja kažem "oče, bre, ja umalo čopveka nisam udario u sred hrana šta je uradio"....kaže napiši izjavu pismenu pa ćemo videti....i ja ne htednem, vidim da je tu podela.

Popovi se okupiše (očito su odavno protiv Isajie) i pričaju, ne mogu da veruju ni oni šta iom pričam, a istinu im priam....vidim oće da to koriste da se reše Isajie...kažu: niko ne zna odakle je lik došao, srpski ne govori skoro nikako, radi šta hoće, glumi nekog sveca i sl. Kao govorili Lavrentiju ovaj se oglušio.

Vratim se nazad...bre ne mogu sebu doći šta je čovek uradio...tamo neke žene mentalno bolesne, sve prljavo nikavo....pitam policajca jednog, naiđem na patrolu....kaže čovek: "Brate, svi znaju da tamo nešto ne štima, ali niko ne zuca, neće niko na Crkvu"!

Baš bih volio ko zna da kaže iz preve ruke ko je on i šta se tamo dešava? Ja sam ubeđen da je Lavrentije i star i drobar mnogo i nema ništa pod kontrolom. Ne zanima me, šta ću ja, ali možda treba reći da se nešto zaustavi ako je nešto loše...

Ne znam iz prve ruke, isao sam jednom kao mali djecak, znam dosta ljudi koji su isli tamo mnogo puta, cak su i mediji dosta prenosili o egzorcizmu u manastiru Ilinje, zatim o pomoci u lijecenju mentalnih bolesnika, sizofrenicara, pa i narkomana. Nije on protiv medicine. Mnogi idu tamo na jeleosvecenje. Vjerovatno ima i nekih stvari koje su na granici ili prelaze granicu hriscanske vjere i pravila, cuo sam i ja za neke. U svim eparhijama ima tih netrpeljivosti, ali je tamo vjerovatno dosta toga bez kontrole. Na poukama je imala nekada cijela tema o tome:

https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://pouke.org/forum/index.php%3F/topic/18742-manastir-ilinje-otac-isaija/&ved=2ahUKEwiZh9fGkZHlAhVPLpoKHV8_CJwQFjAIegQIBRAB&usg=AOvVaw3mIb-_TpQ9C05P4B-qUPSY

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Ćiriličar рече

Ма бре није нормално....стварно није....скроз је болесно...сетих се, читах горе Шачане. Иначе, ајде ја овде на форуму булазним....да кажем да ми је један владика био у кући, а ја се скроз клонем клира, тотално....поштујем свештенике изузетно, све, ни у шта не улазим са њима осим Св. тајни кад дођем као верник....не мешам се ни поповима никоме у работу....милион пута сам "брани" у причама, кад крену безбоћници како попови ово-оно....дакле нисам неко ко попује поповима...али ово је ван свакее маште било....

Згадило ми се све....после сам често био бесан, па хтео чак Синоду писати...па пишу којекави ревнитељи, па одустао....

И видех тамо има жена ментално болесних....под таблетама....не могу да верујем да је те људе неко Исајуо дао на "лечење"....нећу душу да грешим, али он или је светац или је болестан човек, тречу не видим. Попови су били навалили да пишем тада изјаву....и одустанем....јер видео сам велику поделу међу љима, шта кажу они шта намесник на телефон...деси се све безвезе, набрзака, случајно...човек бре није сав свој...или је јуродив или пуко у главу, нека ми Бог опрости...не знам како се десило да га нисам ударио...а никад никога нисам...то превазилази свако разумско објашњење...он је контао да сам ја дебил, да немам појам...кад сам му реко, ухватио га за руку "човече шта то радиш, где ти је Требник, какво је то пипање"? Каже фаца, у секунди себе пореди: "Па и Свети Пантелејмнон је...", ја се шокирах још више...носим трауму и данас, а не знам да ли да пишем или Лаврентију или Синоду...а не желим никоме да наудим, па ни неком Исајии тамо....лудило мозга што би реко падре.

Pa nisi jedini koji su imali ovako zaprepascenje ili je jurodiv ili je odlijepio haha. Naravno da mentalno bolesni ljudi i narkomani ne bi trebali da budu tamo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Vladan :::. рече

Хвала! Сад ми неко рече на пп да има укупно 32 свештеника и ђакона.

Има, дакле, у Шапцу једна жена Рада Симић (https://twitter.com/rada_simic) која, колико знам, без икога, сама, са тешким болестима, једва покретна, "живи" у самоћи, немаштини, дуговима, глади и чека зиму.

Е сад ако у Цркви у Шапцу све одлично функционише занима ме следеће:

Како је могуће да 32 клирика, плус епархија која је у истом граду, плус остали верски службеници, одбори итд. итд. не могу да збрину једну жену?

И то је жена верујућа, причешћује се када позове свештеника, моли се и "живи" пред вратима богате Цркве у Шапцу.

 

Чему прозивање свештеника кад имамо државу са свим њеним службама кој су плаћене новцем пореских обавезника и дужне да помогну свакоме па и тој жени ? То је као да неком треба свештеник да нађе посао преко везе, умјесто да иде на завод за запошљавање.

Кад си тако правдољубив што не прозовеш градоначелника Зеленовића, који свуда истиче Шабац као позитиван примјер за цијелу Србију? Или ФК"Мачва" , прволигаша у коме је з

 

пре 9 часа, srb_Lo рече

 

Какви смо ми,  свака част владици како се бори с нама .  Можда је било боље док је Канцеларија за вјеронауку била у Лозници ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, gospodin X рече

Да би нешто критиковао, мораш да познајеш материју мало боље, а не да изводиш постулате на основу рекла казала оних који су очигледно остали без посла. Пре свега, одакле "клирик" коме су једини извори прихода веронаука??? Одатле што је завршио једва неко образовање па је потрчао да обуче мантију... И то на начин који је противан канонима наше Цркве, тачније да је свако рукоположење ништавно уколико се рукоположени не поставља за одређену Цркву (важи и за ђаконе и презвитере). Ја тебе питам, одакле онда "клирик" без прихода када остане без веронауке??? Очигледно одатле што је и обукао мантију да не би остао без веронауке и да би што пре добио парохију.... У Епархији шабачкој уназад четири године постоји конкурс за предаваче верске наставе који се спроводи према свим правилима Закона који је прописала држава и Црква. Већ четири године деле се стипендије сваком вероучитељу који студира тако да му је покривена цела школарина. Ето, после три године стипендирања и три године загарантованог радног места тим твојим "клирицима" десило се да је баш прошле године било три кандидата која НИСУ уписала виши ниво образовања нити су положили бар један испит на четвртој години???? О чему причаш онда кад не познајеш материју! Господа нису ушла на списак због своје одговорности!!!! Епархија шабачка, владика Лаврентије и одбор за веронауку три године су упозоравали и дали све од себе да до тога не дође. И наизад, последње четири године Епархија шабачка има листу вероучитеља која је НА ВРЕМЕ одобрена од стране Министарства просвете, а не као што се неке епрхије осрамотише ове године и до 12. септембра нисмо имали заједничку листу за школе.

Пријатељу, очигледно је да се ти одлично разумијеш у материју, па те молим да помогнеш. Ја кроз ту епархију само понекад пролетим, па не познајем стање, али умијем да читам вијести и знакове поред пута.

Ја сам причао о систему који не функционише, а пошто је о. Неша нагласио како је у шабачкој стање фантастично, узео сам као примјер нешто што сам чуо: ђакон са троје дјеце је остављен без посла, иако му је то био једини извор прихода. Ти, изгледа, знаш подробније детаље па те молим да изнесеш ко је све и због чега остао без посла, ко је дошао на њихово мјесто и на какав начин (постоји ваљда нека ранг листа кандидата и вјероватно су на врху поповски синови) и колико још вјероучитеља има у шабачкој епархији са истим квалификацијама као и ови отпуштени, са мање радног стажа и мање резултата, али су наставили да раде.

Кажеш да је неко противно канонима обукао мантију!? И мене питаш како је неко рукоположен без назначења!? Јесам ли ја владика који га је рукоположио? Ово је Лаврентију још један минус, значи: рукополаже противно канонима. А ако је неко неканонски рукоположен, сљедује рашчињење и за њега и за онога ко га је рукоположио.

Очигледно је да у тој епархији нешто не штима, чим се тако здушно браните. Очигледно је да владика не управља епархијом. А тек кад високо постављени поп из ваше епархије ангажује познато ђубре од адвоката Душка Томића да га заступа, тада је све јасно.

Дакле, брате, предуго сам ја у овом послу да би ми било ко просипао ту демагогију да је "све по закону". То ти причај неком ко не познаје наше владике и њихове подгузне муве, како се долази до постављења у нашој цркви и какве све везе раде. Шабачка је по томе при врху топ листе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ronald Мислим да ћу написати писмо Синоду и објавити га  јавно! Испричати до детаља шта се десило.Паранормално је скроз...он је мислио да сма ја неки јадо дошао са муком њему гуруу...а ја и једна сестра смо билио на пропутовању, што би рекли "возилали се" и угледали таблу и свратили, поооојма немајући шта је то....први утисак....дух манастира је, нека Бог опрости....прљаво некако....па нијемени први пут калушера да срећем...

Ајде да свратимо, да мало одморимо, целивамо икону, поклонимо се...дође "игуман", и одмах "у чему је проблем, у чему је проблем, у чему је проблем"....оно типа, не долази се у храм него њему, и не долази се ни за шта него због проблема а он је "ицелитељ". Ма, реко, оче ниј епроблем, свратили...опет "кавих пробелма имате, кавих проблема имате"....ма немамо, очитајте ако хоћете неку молитву за здравље и то...

Доноси столицу (шок, шта ће столица здравим људима)...ставља јако прљав епитрахиљ, без Требника, и креће сеансу....али све на фрку, бре, док си реко кекс....ја видим није нормално ништа....шта да радим кукавче....ипак еј храм, епитрахиљ....слушам шта мрмља....као моли се....слушам човече оће ли поменути име Господа, Свету Тројицу...шта знаш кавог сатанизма данас све има свуда....ајде кроз мрмљање "молитву" чух учини ми се помиње....да не говорим сада...Тројицу...

И онда крену рукама по телу сестре...леееелеее човече...ја ко укопан, експодирати хоћу - распеће, знам да је лудило а ипак поштујем храм и епитрахиљ...не мрда....кад је сестра од ФИЗИЧКОГ бола завриштаја - није притиска, НАБИЈАО јој је кажипрсте на центиметар од вагине у дебело месо....

Сестра нити има рак, нити леукемију, нити ј аили она верујемо у гуруе....одаклте то да свештеник не дапипа, набија прсте женама у тело око вагине?

Ма ужас....кад је сестра вриснула од физичког бола, а лице јој се грчило он то понављао више пута, јадница трпи....ма увати нас фаца у секунди....стишће зубе бре и смеши се као демон.

Ја га ухватих за руку (секунда је фалила да га патосирам): "Шта то радиш човече"? Каже он као непто молитва ово оно. БРЕ ја реже, ја њему да сма више кљига о Цркви прочитао него он има косе, где ти је Требник питам? Каже он као Светиог Пантелејмона исто тако кудили....

Прекинем ја "сеансу", жао ми сестре, бре то лупа мозак....и излазимо ми, али фаца облеће око нас, са питањима...сад он, пошто сам га омаловажио његов гуруизам, креће, тркар аоко нас, ми идемо ка излазу, сад он нама као "доказује" како је он "чудотворац" и онда поставља питања сестри шта воли(типа, ти волишп то и то) али све је то сексистички, капираш о туширању, згњечени црвени парадајз....болест човече, очи се цакле, смешак демонски....оргазам човек доживљава.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, о.Небојша рече

Чему прозивање свештеника...

Имаш једнак дефицит пажње у читању као и Боки... Поновићу и за тебе: Прочитај поново кога сам све прозвао. Можеш и 4-5 пута да прочиташ ту реченицу, реч по реч. Слободно...

пре 26 минута, о.Небојша рече

...кад имамо државу са свим њеним службама кој су плаћене новцем пореских обавезника и дужне да помогну свакоме па и тој жени ?

Јао да! Хвала ти што си ме подсетио шта пише у Јеванђељу, ја заборавио... Ево га то место:

"Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо? Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти?

И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад посласте једног од ове моје најмање браће у социјалну службу, мене посласте."

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, о.Небојша рече

Кад си тако правдољубив...

Ма какви, само разочаран социјалном службом... овај хоћу рећи Црквом у Шапцу. Ништа страшно.

пре 20 минута, о.Небојша рече

...што не прозовеш градоначелника Зеленовића, који свуда истиче Шабац као позитиван примјер за цијелу Србију? Или ФК"Мачва" , прволигаша у коме је з

Нисам из Шапца и нисам у току са вашим политичарима и клубовима.

Али ако се овим добровољно јављаш да идеш код тог Зеленковића и у тај фудбалски клуб да прикупиш неку помоћ за ону несрећну жену онда свака ти част! Браво оче!
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Vladan :::. Не бих у ту полемику Владо...а видео сам да си писао о некој жени из Шапца, потресло те...нека оци опросте....генерално рад српских а уопште православних свештеника на том пољу је раван нули! Али то је системски проблем..као што су католици постали социјална слуђба, наши су у другој крајности...не чине скоро ништа. Сад ће оци скочити....знам ја да њима није лако, ни мало....али да се не лажемо Црква је сатерана у храмове, а клиру то и не смета много.

Теби Владане капа доле, за ту бригу,  јер видим да пишеш из жала не да попујеш поповима...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Ćiriličar рече

@Ronald Мислим да ћу написати писмо Синоду и објавити га  јавно! Испричати до детаља шта се десило.Паранормално је скроз...он је мислио да сма ја неки јадо дошао са муком њему гуруу...а ја и једна сестра смо билио на пропутовању, што би рекли "возилали се" и угледали таблу и свратили, поооојма немајући шта је то....први утисак....дух манастира је, нека Бог опрости....прљаво некако....па нијемени први пут калушера да срећем...

Ајде да свратимо, да мало одморимо, целивамо икону, поклонимо се...дође "игуман", и одмах "у чему је проблем, у чему је проблем, у чему је проблем"....оно типа, не долази се у храм него њему, и не долази се ни за шта него због проблема а он је "ицелитељ". Ма, реко, оче ниј епроблем, свратили...опет "кавих пробелма имате, кавих проблема имате"....ма немамо, очитајте ако хоћете неку молитву за здравље и то...

Доноси столицу (шок, шта ће столица здравим људима)...ставља јако прљав епитрахиљ, без Требника, и креће сеансу....али све на фрку, бре, док си реко кекс....ја видим није нормално ништа....шта да радим кукавче....ипак еј храм, епитрахиљ....слушам шта мрмља....као моли се....слушам човече оће ли поменути име Господа, Свету Тројицу...шта знаш кавог сатанизма данас све има свуда....ајде кроз мрмљање "молитву" чух учини ми се помиње....да не говорим сада...Тројицу...

И онда крену рукама по телу сестре...леееелеее човече...ја ко укопан, експодирати хоћу - распеће, знам да је лудило а ипак поштујем храм и епитрахиљ...не мрда....кад је сестра од ФИЗИЧКОГ бола завриштаја - није притиска, НАБИЈАО јој је кажипрсте на центиметар од вагине у дебело месо....

Сестра нити има рак, нити леукемију, нити ј аили она верујемо у гуруе....одаклте то да свештеник не дапипа, набија прсте женама у тело око вагине?

Ма ужас....кад је сестра вриснула од физичког бола, а лице јој се грчило он то понављао више пута, јадница трпи....ма увати нас фаца у секунди....стишће зубе бре и смеши се као демон.

Ја га ухватих за руку (секунда је фалила да га патосирам): "Шта то радиш човече"? Каже он као непто молитва ово оно. БРЕ ја реже, ја њему да сма више кљига о Цркви прочитао него он има косе, где ти је Требник питам? Каже он као Светиог Пантелејмона исто тако кудили....

Прекинем ја "сеансу", жао ми сестре, бре то лупа мозак....и излазимо ми, али фаца облеће око нас, са питањима...сад он, пошто сам га омаловажио његов гуруизам, креће, тркар аоко нас, ми идемо ка излазу, сад он нама као "доказује" како је он "чудотворац" и онда поставља питања сестри шта воли(типа, ти волишп то и то) али све је то сексистички, капираш о туширању, згњечени црвени парадајз....болест човече, очи се цакле, смешак демонски....оргазам човек доживљава.

Ludilo treba to sankcionisati, nisam cuo nista slicno mada jesam za masiranja ledja zenama koje imaju problema sa kicmom i to na licu mjesta, ali ovo sto si ti ispricao je ipak ludilo. Treba ga udaljiti iz manastira sto prije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 47 минута, о.Небојша рече

Чему прозивање свештеника кад имамо државу са свим њеним службама кој су плаћене новцем пореских обавезника и дужне да помогну свакоме па и тој жени ? То је као да неком треба свештеник да нађе посао преко везе, умјесто да иде на завод за запошљавање.

Кад си тако правдољубив што не прозовеш градоначелника Зеленовића, који свуда истиче Шабац као позитиван примјер за цијелу Србију? Или ФК"Мачва" , прволигаша у коме је з

 

Какви смо ми,  свака част владици како се бори с нама .  Можда је било боље док је Канцеларија за вјеронауку била у Лозници ?

Не знам Оче зашто си се ухватио само веронауке као да не постоји ништа друго у Епархији ? Шабац , Лозница не браним никога стање је катастрофално у целој Епархији . Али Лаврентије је остарио и не може више да се бори са тим изазовима . Ја се искрено надам да ће следећи Епископ Шабачки бити способан да реши све проблеме који су сегодинама нагомилали . Ако си искрен и не држиш страну некоме онда и сам добро знаш о којим проблемима мислим . Нећу овде да износим прљав веш ионако противници Цркве једва чекају да пљују по Поповима, Владикама али знаш као и многи други где све “шкрипи” . 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ronald Бре брате....па није хвалба, слабостима се хвалим...ја сам стари грешник, света проао...човек је огразам доживео да ли "духовни" дали физички....тик уз вагину сестри прсте набија преда мном...иначе ја сам онако по игледу миран, неутралан....теко је видети да сам злоћо....он је мислио да сам неки јадо, везе нема који је дошао гуруу...јер, схватио сам после, таквии му долазе....још, заиста, ја поштујем свештенике и не зуцам....храм је храм, Чин је Чин....понављам на центиметар одмах ислод вагине, посади сестру на столиц, на брзака, у трку све, као "сад ћемо ми ТО решитии"...а "то" ни не постоји....сам нашао проблем, сам решавао....лудило бре....лудило....ја сма упознао свет, вечину народа, лопове и свете људе....а знам нешто и о цркви....бре лудило....и са теолошке и са стране искуства....човеку се очи цакле као демону, набија прсте и смешка се сестра врипи од бола....лудило.

 

После кад изађосмо....нека јадница, жена дебеле од медикамената (понета је да ја имам случајно преко две деценије искуства сапсихијатијом, да сам у причи, да сам уио теологију баш ради тога) нека жена  дебеле од медикемената, саклена погледа, изађе из конака....ја се шокирао....

немам мира ево 4 године, осећам да морам реаговати да се нико не повреди....Бог зна да ме није брига и не попујем неком Исајии....лудило мозга бре...он, прљаво сев, не зна ни језик, образовања убеђен сам да нема....да лечи ментално болесне људе...рече ми полицајац, долазе ту психијатри...валда кљукају таблета те жене...а исајиа, ако је тако, мудро, иг "духовно ображује"....лудило мозга бре шокови над шоковима...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Ćiriličar рече

@Ronald Бре брате....па није хвалба, слабостима се хвалим...ја сам стари грешник, света проао...човек је огразам доживео да ли "духовни" дали физички....тик уз вагину сестри прсте набија преда мном...иначе ја сам онако по игледу миран, неутралан....теко је видети да сам злоћо....он је мислио да сам неки јадо, везе нема који је дошао гуруу...јер, схватио сам после, таквии му долазе....још, заиста, ја поштујем свештенике и не зуцам....храм је храм, Чин је Чин....понављам на центиметар одмах ислод вагине, посади сестру на столиц, на брзака, у трку све, као "сад ћемо ми ТО решитии"...а "то" ни не постоји....сам нашао проблем, сам решавао....лудило бре....лудило....ја сма упознао свет, вечину народа, лопове и свете људе....а знам нешто и о цркви....бре лудило....и са теолошке и са стране искуства....човеку се очи цакле као демону, набија прсте и смешка се сестра врипи од бола....лудило.

 

После кад изађосмо....нека јадница, жена дебеле од медикамената (понета је да ја имам случајно преко две деценије искуства сапсихијатијом, да сам у причи, да сам уио теологију баш ради тога) нека жена  дебеле од медикемената, саклена погледа, изађе из конака....ја се шокирао....

немам мира ево 4 године, осећам да морам реаговати да се нико не повреди....Бог зна да ме није брига и не попујем неком Исајии....лудило мозга бре...он, прљаво сев, не зна ни језик, образовања убеђен сам да нема....да лечи ментално болесне људе...рече ми полицајац, долазе ту психијатри...валда кљукају таблета те жене...а исајиа, ако је тако, мудро, иг "духовно ображује"....лудило мозга бре шокови над шоковима...

Slazem se brate sve, kad si vec prisustvovao tome, vidio si i prije svega zbog svog duhovnog mira napisi pismo, ostalo vise nije na tebi. Kakvi god bili svestenici, bili su u pravu, treba ga skloniti sto prije da ne bi i dalje te zene i ostale bolesnike zlostavljao.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, о.Небојша рече

Чему прозивање свештеника кад имамо државу са свим њеним службама кој су плаћене новцем пореских обавезника и дужне да помогну свакоме па и тој жени ? То је као да неком треба свештеник да нађе посао преко везе, умјесто да иде на завод за запошљавање.

Кад си тако правдољубив што не прозовеш градоначелника Зеленовића, који свуда истиче Шабац као позитиван примјер за цијелу Србију? Или ФК"Мачва" , прволигаша у коме је з

Оче, уз дужно поштовање, држава је ту очигледно оманула и очигледно је неспособна да помогне свим људима у невољи. Исти важи и за органе локалне самоуправе, по правилу. Према томе, на њих нити можемо да утичемо, нити од њих ишта очекујемо. А од Цркве, која проповеда и заповеда и од нас тражи милосрђе, очекујемо много! Прича ове жене је толико тешка и мучна, да само камен не би осетио ту страхоту. И када се већ јављају људи са свих страна да јој помогну колико ко може, што да не "прозивамо" и њену Епархију да јој помогне? Значи не свештенике, лично из свог џепа да јој помогну, него Епархију, са свим њеним службама и могућностима. Ако то није једна од дужности Цркве, ја не знам шта је. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу, 20/7. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у селу Милошеву. Дочекан од бројних верника и свештенства беличког намесништва, Владика је пре свете Литургије осветио нову палионицу свећа, која је сазидана прилозима мештана, а највише прилозима господина Митра Рајковића и господина Младена Стојановића.   Звучни запис беседе   Преосвећеном су саслуживали: игуман јошанички архимандрит Евтимије, протојереј Радосав Јаћимовић, протојереј Милан Радовић и протојереј Александар Гајић, помоћник беличког намесника, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић. Литургију су певали свештеници беличког намесништва и хор Светих апостола Петра и Павла из Јагодине.   На почетку своје беседе Владика је рекао: “Бог треба да нам буде Закон, треба да нам буде помоћник, да нас Господ Бог руководи и да нас упути на пут једини, пут који води у Царство небеско, а то је пут Христов, који је Истина и Живот. На здравље нека нам је света Литургија, јер нас позива хришћански да заблагодаримо Господу, пре него што почнемо да му се молимо, на данашњем дану.    Неки нису ни били присутни данас, нису дошли по благослов Светиње, благослов који се огледа у томе што је света Литургија та која своди небо на земљу, Бога своди, а са Богом силазе и сви свети. Чега се ми лишавамо ако нисмо на Литургији, или чега се лишавамо, ако нисмо сабрани, већ само присутни, уђемо исти и изађемо исти...    Литургија тражи целог, сабраног човека, који је икона и слика Божја, који то треба и да осети на светој Литургији. Уколико не осети, значи да је потпуно замрачио Бога у себи. Данашње Јеванђеље нам даје толико значајних поука, да су све подједнако важне.    Народ се на Генисаретском језеру сабирао око Христа, да се храни духовном храном, речима Христовим. Када год се народ окупљао око Христа, заборављао је и није обраћао пажњу на себе, јер је за њих Христова реч била све. И на језеру се народ окупио да види и чује Христа, иако га носе у себи. Када је Христос ушао у Симонову лађу, хтео је да га народ види, јер је тај поглед на Христа појачавао њихову веру. Када су се апостоли пожалили да нису уловили ништа, он им каже да баце мрежу дубоко, а на ту реч Христову, која оживотворава, уловило се јато риба”.   Потом је Владика нагласио: “Значајније од свега у овом Јеванђељу је то што су апостоли оставили све и пошли за Христом. Да ли би и ми тако сада, када би нам дошао и позвао нас? Апостоли нису питали ништа, нису тражили изговоре и оправдања. Ове речи су похвала апостолске одлучности, да крену за њим, без двоумљења, зато и ми треба да будемо такви, одлучни, да знамо коме припадамо, врући, или хладни, никако млаки, јер је то најстрашније стање.    Господ одлучност тражи од сваког од нас, од родитеља, од деце, од свештеника, али нас уједно и позива да проверимо своју веру, своју молитву, свој живот, да види јесмо ли одлучни да будемо са Христом и за Христа. Сви хришћани су позвани, Он никог не присиљава, даје нам да одлучимо, даје нам слободу, али слободу са одговорношћу. Богочовечанска личност Христова је повукла апостоле ка Христу, они су у том позиву препознали Христов глас, као што деца послушају благи глас својих родитеља.    У тим речима је било садржано све, они су знали да су Христови следбеници, одлучни да вером ходе, а не знањем. То и нама треба да да снагу да живимо вером својом. Христов позив је стварност и сигурност у сваком времену. Свако време је Јеванђељско време, од нас зависи колико и како ћемо се снаћи, јер без Бога не можемо.    Наш живот цео треба да буде тежња да се сретнемо и сјединимо са Христом, јер само са њим добијамо вечност. Уколико се не одазовемо његовом позиву, као сада, на овој светој Литургији, онда смо губитници. Наше тежње треба да буду такве да се трудимо да задржимо Бога у срцу и ту благодат коју смо добили рођењем својим”.   На крају свете Литургије одржан је парастос блаженопочившем Епископу Валеријану, првом епископу шумадијском, а потом су Архијерејским захвалницама награђени добротвори цркве: господин Митар Рајковић, господин Миодраг Лукић, господин Радосав Милојевић, господин Драган Миладиновић, госпођа Невена Величковић и орденом Вожда Карађорђа Младен и Радмила Стојановић, сви из Милошева.   Црква, посвећена Светом пророку Јеремији, потиче из 19. века, из 1863. године, а обновљена је из темеља и освештана 14. новембра 1937. године, јер је прва црква била сазидана од дрвених греда, блата, сламе и трске. То уједно показује жељу Милошеваца да имају светињу за углед, како и данас изгледа, заслугом њиховог пароха, протојереја Светислава Радосављевића и његове попадије Биљане.     Да Милошевци нису заборавили како се дочекује Владика, показали су не само на литургијском сабрању, већ и за трпезом љубави у парохијском дому при храму Светог пророка Јеремије у Милошеву.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Zungul,
      ИРИНЕЈ У ЦАРИГРАД –ИРИНЕЈ ИЗ ЦАРИГРАДА, ИЛИ КАКО БИ АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ РЕЗОНОВАО О АУТОКЕФАЛНОСТИСРПСКЕ ЦРКВЕ
      Вук Бачановић
       
      Ратни лидер босанских муслимана и потоњи предсједавајући Предсједништва БиХ, Алија Изетбеговић, често је своју политичку неодлучност у кључним моментима правдао кетманским лукавством да ујутро мисли на један, поподне на други, а навече на сасвим трећи начин. Дакако, није се радило о неком нарочитом дубокоумном промишљању, већ тактичком вагању у циљу што темељнијег обрачуна како са политичким противницима и свима који су рат схватили преозбиљно, тако и у циљу што исплативије трговине са другим ситнимнационалистичким лидерима у Босни и Херцеговини. 
       
      Но, такве ствари су разумљиве када је ријеч о макијавелистичком свијету балканске и глобалне политике. Али, да ли и неоспориве историјске и еклисиолошке чињенице могу упасти у такве матрице? Ако бисмо то питање поставили актуелном епископу бачком Иринеју Буловићу, одговор не би био једноставан, а ни интелектуално поштен. То јест, зависио би искључиво од тога које је доба „данa“. Ево како и зашто. 
       
      Они са нешто бољим памћењем, или макар вољом за најпростијим гуглањем ће лако утврдити да је на на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду, од 13. до 15. октобра 2003. године, одржан међународни научни симпозијум на тему „Проблематика савременог црквеног законодавства“. Стручњаци из цијелог православног свијета, као и правни експерти из Европске уније, говорили су о разним аспектима ове теме. Једно од најзанимљивијих предавања, одржао је управо актуелни епископ бачки и то на тему: „Појам и суштина црквене аутокефалности“. Тема је, заправо била, аутентична аутокефалија и аутокефалија у кризи. 
       
      Преосвећени владика је нагласио да је потребно ревидирати дефиницију аутокефалије, не сложивши се у битним питањима са Владиславом Ципином, руским канонологом, који је изнио проруске ставове о аутокефалности. Иринеј је објаснио да се термин „аутокефалија“ јавља доста касно, али да реална црквена самосталност јавља много прије појма. У разним случајевима аутокефалије постоје али и степени аутокефалије. Постоје древне апостолске Цркве, затим и оне које су временом добијале и губиле аутокефалност и новије аутокефалне Цркве. У погледу ранга и угледа ипак постоји разлика између аутокефалних Цркава: предност имају древне аутокефалије на оним новијим. Бачки владика је биоврло децидан: једино Васељенски сабор може да подари аутокефалију, па и да је оспори, да је сузи и прошири, или можда и укине. Понекад треба разликовати пуну аутокефалију од неке условне или непотпуне аутокефалије. Поводом аутокефалности Српске цркве, бачки епископ износи мисао која гласи да у случају СПЦ, Свети Сава 1219. Није одмах имао аутокефалију онакву какву је ми данас схватамо. Владика Иринеј је истакао да је велики проблем у савременом свијету што се аутокефалија схвата као добијање националног и државног суверенитета:  „Мислим да ни у нашем случају Свети Сава 1219. Није одмах имао можда аутокефалију онакву какву је ми данас схватамо“. То је било његово мишљење „ујутро“.
       
      Овакав став је у потпуној сагласности са темељито поткријепљеним радом проф. др. Ненада Милошевића са Катедре за литургику Православног богословског факултета у Београду „Црквена аутокефалија под призмом устројства и организације Цркве“. Позивајући се на Г. Ралиса и М. Потлиса, Милошевић је утврдио да се „аутокефалнима… називају оне Цркве које имају‘независни’ статус, а које су се – због ванредних околности, а уз сагласност матичне Константинопољске цркве  организовале изван Отоманске империје (Руска, а касније и ЈеладскаЦрква)“; ту дакле, спада „десет помесних ПравославнихЦркава – Руска, Српска, Румунска, Бугарска, Грузијска, Кипарска, Грчка, Албанска, Пољска и Чешко-Словачка – које су од матице, Константинопољске Цркве, добиле независност и право хиротоније свога провојерахра (митрополита, архиепископа или патријарха)“. То значи, што је опет у сагласности са закључком епископа бачког, да је аутокефалност ових десет цркава, сходно канонском устројству и древном црквеном Предању, „условна и привремена“: „услован је [њихов статус] стога што је њихова самосталност условље нанераскидивим јединством са матицом, што се огледа превасходно у литургијском помињању константинопољског патријарха од стране помјесних провјерараха, а затим и апелациним судом (9. и 17. канон Халкидонског сабора), одлукама помјесних сабора, патријаршијским томосима, и тако даље. Привремен је пак, због тога што статус ових Цркава треба да буде потврђен на будућем васељенском сабору, као што је то био случај са пет древних Патријаршија“. Ово ни у ком случају не доводи постојећи црквени поредак, или статус било које од помјесних цркава, будући да „коначан став о питању аутокефалије, односно о аутокефалном устројству помесних Цркава, као и о начину стицања аутокефалнсоти, треба да заузме будући Велики свеправославни сабор…“.
       
      Па ипак, то је било онда. А „онда“ипак није било довољно давно да сви забораве оно што је Буловић прижељкивао да се заборави. Иако за шеснаест година све ове чињенице нису и не могу изгубити на својој утемељености, за владикуБуловића је наступило политичко „поподне“, чиме чињенице губе на важности, а они који их прихватају, у складу са њиховом тачношћу, постају мете за спинове и лажне оптужбе. „Поподневни“ владика од прољећа до септембра текуће године оптужује више људи, а посебно епископа западноамеричког Максима да „умањује значај српске аутокефалности“. Штавише, владика Иринеј започиње још интензивнију свађу са самим собом када прозива чак и Васељенског патријарха Вартоломеја у, ни мање ни више него литургијској бесједи, у манастируЋелије, рекавши да ни он не сматра да смо ми 1219. године добили праву аутокефалност. Иако овакву сулуду оптужбу демантује овогодишња проповијед митрополита силивријског Максима који експлицитно тврди да је молба светог Саве 1219. године прихваћена и да је„синодском одлуком проглашена аутокефалија СрпскеЦркве, док је по свој прилици Томос био касније издат од стране патријарха (цариградског) Германа“, као и потпуна подршка Цариграда Српској цркви када је ријеч о питању њене аутокефалије у Црној Гори и Македонији, Буловићје наставио свој комични сукоб са самим собом. Не само да је свој некадашњи став искористио да бескрупулозно клевеће брата по епископству, већ је изазвао и незапамћен скандал, издејствовавши разноликим сплеткама, да нико из СПЦ не присуствује на 800-годишњици прославе аутокефалности властите цркве у Никеји. Тиме не само да је онемогућио да Српска црква наступи као медијатор међу завађеном браћом, у Москви и Цариграду, већ је беспотребно увриједио људе који ни једним својим ставом, а камоли поступком, нису показали недобронамјерност према нашој Цркви.
       
      А какав ће бити Буловић „од навече“, није претјерано тешко наслутити. Његове вјерне присталице којима је снимљени говор њиховог наредбодавца о ограниченој аутокефалности предочен на друштвеним мрежама, већ су почели да се хватају за сламку, тврдећи да је преосвећени владика такођер рекао да у материју о којој говори „није упућен и не може то (о питању степена аутокефалности оп.а.) да тврди поуздано“, чиме запада у још неодбрањивију позицију. Ако владика није упућен у комплексно питање аутокефалности да би о томе имао јасан став, на бази којега ауторитета и знања може одређивати ко је њен присталица, а ко тобожњи противник? Одговор је: само и једино на основу дневног политичарења, то јесте маске русофилства која му је потребна у црквеним „играма пријестоља“ и коју ће такођер одбацити када му више не буде потребна, као што је одбацио и „фанариотску“. Врло лако, према томе, можемо замислити ситуацију у којој ће против неког епископа у будућности бити покренута медијска харанга јер је, тобоже, претјерани русофил, баш као што данас страдају они чије је ставове епископ бачки некада у потпуности дијелио, или су му били небитни. Било да је ријеч о Теорији еволуције или првенству Васељенске патријаршије.
       
      Када и ако понестане таквих непријатеља, ко зна шта би могао постати сљедећи аргумент за погром, или оптужбу за шизму. Изостанак лајка на фотографији додјеле Ордена светог Саве, или већ некогдругог признања Александру Вучићу? Или можда писање било каквог рада у којем једина референца неће бити проповиједи епископа бачког након што његови ботови униште или обесмисле сваки траг Буловићевог мишљења које не би било „ноћно“? „Ноћна“машта, свакако, може свашта и из колажа њених перверзија и девијација стварности није превише лако погодити комбинацију бесмислица које ће бити одабране за уништавање туђих живота. Има само једна која дефинитивно неће, а то је склоност ка уништавању живота маледјеце, коју Буловић својим посушницима  и клијентима никада није замјерио.

      П.С.

      Опште је познато да је Алија Изетбеговић у својој технологији владања обичавао свакој страначкој улизици и удворици која му се појави са неком „генијалном“ идејом рећи: „У праву си!“, што је значило и одобравање акција у складу са идејом, ма шта она била, од криминала до свакојаких злочинстава. У таквим правилима игрице је врло лако свакога пустити низ воду и уништити с ријечима: „Ја ти то рекао? Ма ти си се то нешто мало забунио!“ Осим, наравно, оних који код лидера таквог формата не долазе по мишљење и дозволе. А такви Буловићу највише сметају.
      Политикон
      http://politikon.rs/2019/10/19/irinej-u-carigrad-irinej-iz-carigrada-ili-kako-bi-alija-izetbegovic-rezonovao-o-autokefalnostisrpske-crkve/
    • Од Логос,
      Једна породица се суочавала са проблемима због сина који је водио ноћни живот. Његова мајка је била веома узнемирена јер није знала где он одлази и шта ради сву ноћ. Једна комшиница, која је познавала Старца, рекла јој је да се молитвено обрати Старцу Порфирију Кавсокаливиту, нашта јој је она одговорила: Иако га не познајем, обратићу му се.     Када је увече њен син отишао, она је клекнула и почела да се моли Богу говорећи:  Боже мој, заступништвом Старца Порфирија просветли  моје дете да промени начин живота. Тако се молила, топло, сво вече.   Око три после поноћи зазвонило је звонце. Уплашила се, пошто је знала да њен син има кључеве. Потрчала је да отвори врата и угледа једног старца који држи за руку њено дете.   „Ево ти, море, узми своје дете, јер си ми пробила уши целу ноћ“.  Затим се Старац повукао уназад и отишао је.   Тада мајка рече детету: Ко је старац који те је довео? Зашто си позвонио када имаш  кључеве? Дете јој одговори: Није ме довео никакав старац, нити сам притисао звонце. Ноћ је, па бунцаш.   - Како си се онда вратио?   - Тамо где сам седао и забављао се помислио сам: Доста више са овим развратним животом, веома је заморан, без смисла је. Вратићу се кући и од сада ћу живети као прави човек. Следећег дана, када је отишла код комшинице да јој исприча шта се догодило, комшиница јој је показала фотографију Старчеву. Жена га је препознала: Он је тај који ми је синоћ довео дете.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      У храму Светог Николе у Баошићима литургијски и свечано је прослављен исповједник православља бокељски и далматински Кирил Цвјетковић. Свету архијерејску литургију на празник Светог Кирила, уз саслужење херцегновског и свештенства епархије будимљанско-никшићке, данас је служио викарни Епископ диоклијски г. Методије.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи Владика је рекао да се само онај који узме крст свој на плећа своја и крене за Господом може назвати сином Његовим и братом Христовим и правим и истинским хришћанином. „То је циљ нашега живота. То спомињемо и опомињући се оних дивних угодника Божјих и ми се укрепљујемо и утврђујемо вјеру своју“, казао је Владика диоклијски.   Додао је да су такви угодници Божји, међу којима је и Свети Кирил Бокељски, у свим временима били благослов за све генерације хришћана. „За све оне који иду тим путем до данашњега дана, међу којима смо и ми, они су примјер како треба ходити за Христом Господом“, казао је Владика Методије.   По завршетку Свете Литургије епископ Методије је благословио о пререзао славски колач у славу и част Св. Кирила, а затум освјештао и новоурађену гостопримницу гдје је потом припремљено послужење за све присутне вјернике.   Кирил Цвјетковић је један од најзнаменитијих бокеља који је у вријеме владавине Аустрије на овим просторима, спријечио да се поунијате Бока Которска и Далмација и због тога је тешко пострадао провевши 24. год. у тешким оковима. Упокојио се у манастиру Бездин у Румунији са неоствареном жељом да још једном види своје родне Баошиће. Од стране аустријских власти му је био забрањен повратак у Боку Которску.   Великим трудом и залагањем вјероучитеља из Београда г. Будимира Кокотовића, уз благослов епископа будимског и администратора темишварског г.г. Лукијана,а уз Божију помоћ његове Свете мошти пронађене су 27. јула 2011.год. на три и по метра дубине у манастирској порти, а потом умивене, обучене миропамазане стављене у кивот у коме и данас почивају чекајући тренутак када ће бити донесене у његову родну Боку.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...