Jump to content
александар живаљев

Који је то сајт "Политикон" на коме пише г. Вук Бачановић и напада вл. Давида и свештеника Зорана Ђуровића?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Vladan :::. рече

@Tελώνης  @о.Небојша  @gospodin X  @srb_Lo 

Баш ми је драго што се овде окупише људи који познају прилике у Шапцу.

Колико има свештеника, ђакона и других црквених службеника у Шапцу? Мислим на град не на целу епархију.

 

Е, људи Лаврентијеви, да вас питам, а можда јавно и испричам.....занима ме ко зна од вас, да ли зна, шта је са оним манастиром Илиње, како се зваша....и онај калућер Бугарин....ономад беше пиасли таблоиди којешта....мало сам зракнуо наслове....али не питам ради таблоида, занима ме из прве руке....имам лично искуство, случајно тамо налитих једном, па реко да свратим....и шок.

Шта се тамо дешава? Питао сам једног попа у Шапцу...након шока (нисам био намерно, на пропутовању сврати, реко поклоним се светињи и то...) и након шока при сусрету са игуманом....одем намерно у Шабац, нађем неког попа, кажем му....овај псује каже "треба га обесити на тргу" (игумана)....шта је истина око тог Бугарина и манастира?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ćiriličar рече

Е, људи да вас питам, а можда јавно и испричам.....занима ме ко зна од вас, да ли зна, шта је а онимманастиром Илиље, како се зваша....и онај калућер Бугарин....ономад беше пиасли таблоиди којепта....мало сам зракнуо наслове....али не питам ради таблоида, занима ме ис прве руке....имам лично искуство, случајно тамо налитих једном, па реко да свратим....и шок.

Шта се тамо дешава? Питао сам једног попа у Шапцу...након шока (нисам био намерно, на пропутовању сврати, реко поклоним се светињи и то...) и након шока при сусрету са игуманом....одем намерно у Шабац, нађем неког попа, кажем му....овај псује каже "треба га обесити на тргу" (игумана)....шта је истина око тог Бугарина и манастира?

Први пут чујем... ne_shvata

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Vladan :::. рече
Пре сат времена, srb_Lo рече

@Vladan :::. У саборној Цркви у Шапцу има сигурно око 15так Свештеника .

Хвала! Сад ми неко рече на пп да има укупно 32 свештеника и ђакона.

Има, дакле, у Шапцу једна жена Рада Симић (https://twitter.com/rada_simic) која, колико знам, без икога, сама, са тешким болестима, једва покретна, "живи" у самоћи, немаштини, дуговима, глади и чека зиму.

Е сад ако у Цркви у Шапцу све одлично функционише занима ме следеће:

Како је могуће да 32 клирика, плус епархија која је у истом граду, плус остали верски службеници, одбори итд. итд. не могу да збрину једну жену?

И то је жена верујућа, причешћује се када позове свештеника, моли се и "живи" пред вратима богате Цркве у Шапцу.

(very nefer si postupio sad....samo da konstatujem,... odma ko covek kazi, ne valjaju svestenici, sta se raspitujes prvo koliko ih ima,.....ne_shvata ...)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Bokisd рече

sta se raspitujes prvo koliko ih ima

Што их је више лакше је да помогну једној жени.

пре 7 минута, Bokisd рече

ne valjaju svestenici

Јако непажљиво читаш. Прочитај поново кога сам све прозвао. Можеш и 4-5 пута да прочиташ ту реченицу, реч по реч. Слободно.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Vladan :::. рече
пре 27 минута, Bokisd рече

sta se raspitujes prvo koliko ih ima

Што их је више лакше је да помогну једној жени.

пре 27 минута, Bokisd рече

ne valjaju svestenici

Јако непажљиво читаш. Прочитај поново кога сам све прозвао. Можеш и 4-5 пута да прочиташ ту реченицу, реч по реч. Слободно.

( i jedan moze da bude los i dobar i da pomogne ili ne... pa, jer valjaju ili ne valjaju svestenici......uostalom, kako mislis tako i radi....sta da ti kazem...)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Ćiriličar рече

Е, људи Лаврентијеви, да вас питам, а можда јавно и испричам.....занима ме ко зна од вас, да ли зна, шта је са оним манастиром Илиње, како се зваша....и онај калућер Бугарин....ономад беше пиасли таблоиди којешта....мало сам зракнуо наслове....али не питам ради таблоида, занима ме из прве руке....имам лично искуство, случајно тамо налитих једном, па реко да свратим....и шок.

Шта се тамо дешава? Питао сам једног попа у Шапцу...након шока (нисам био намерно, на пропутовању сврати, реко поклоним се светињи и то...) и након шока при сусрету са игуманом....одем намерно у Шабац, нађем неког попа, кажем му....овај псује каже "треба га обесити на тргу" (игумана)....шта је истина око тог Бугарина и манастира?

Mislis na igumana Isajiu?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ronald рече

Mislis na igumana Isajiu?

E, da, ko je lik? To što sam tu doživeo, došavši sasvim slučajno, bez ikave namere nisam mogao da verujem da ima u našoj Ckrvi...mislim ima svakavih i popova i kaluđera, ali ovo nisam smatrao normalnim. Čak sam otišao da prijavim vladiki. Došao sam u Šabac, ispričao jednom popu, pop je psovao žestoko (ne radi mene, nego od ranije su problemi vidim) i rekao "da ga treba obesiti".

Nazvao je arhijerejskog namesnika - ne znam koga - uvalio mi slušalicu i rako "pričaj". Ja kažem čoveku, ovaj kao "brate pazi imali smo jurdivih svetaca i sl."....ja kažem "oče, bre, ja umalo čopveka nisam udario u sred hrana šta je uradio"....kaže napiši izjavu pismenu pa ćemo videti....i ja ne htednem, vidim da je tu podela.

Popovi se okupiše (očito su odavno protiv Isajie) i pričaju, ne mogu da veruju ni oni šta iom pričam, a istinu im priam....vidim oće da to koriste da se reše Isajie...kažu: niko ne zna odakle je lik došao, srpski ne govori skoro nikako, radi šta hoće, glumi nekog sveca i sl. Kao govorili Lavrentiju ovaj se oglušio.

Vratim se nazad...bre ne mogu sebu doći šta je čovek uradio...tamo neke žene mentalno bolesne, sve prljavo nikavo....pitam policajca jednog, naiđem na patrolu....kaže čovek: "Brate, svi znaju da tamo nešto ne štima, ali niko ne zuca, neće niko na Crkvu"!

Baš bih volio ko zna da kaže iz preve ruke ko je on i šta se tamo dešava? Ja sam ubeđen da je Lavrentije i star i drobar mnogo i nema ništa pod kontrolom. Ne zanima me, šta ću ja, ali možda treba reći da se nešto zaustavi ako je nešto loše...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Жељко cisto uvida radi, zbog Ivanovica, da ljudi mogu da vide sta se radi i ko zapravo vodi medijsku kampanju protiv koga i ko ima armiju botova 

%2523%25D0%2598%25D1%2580%25D0%25B8%25D0
WWW.KMNOVINE.COM

НАШИ позвали епископа Иринеја Буловића да престане да подржава...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Ćiriličar рече

имам лично искуство, случајно тамо налитих једном, па реко да свратим....и шок.

Па шта је било шокантно? Реци нешто, не мораш детаље, ако нећеш, да имамо какву-такву представу о чему се ради.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма бре није нормално....стварно није....скроз је болесно...сетих се, читах горе Шачане. Иначе, ајде ја овде на форуму булазним....да кажем да ми је један владика био у кући, а ја се скроз клонем клира, тотално....поштујем свештенике изузетно, све, ни у шта не улазим са њима осим Св. тајни кад дођем као верник....не мешам се ни поповима никоме у работу....милион пута сам "брани" у причама, кад крену безбоћници како попови ово-оно....дакле нисам неко ко попује поповима...али ово је ван свакее маште било....

Згадило ми се све....после сам често био бесан, па хтео чак Синоду писати...па пишу којекави ревнитељи, па одустао....

И видех тамо има жена ментално болесних....под таблетама....не могу да верујем да је те људе неко Исајуо дао на "лечење"....нећу душу да грешим, али он или је светац или је болестан човек, тречу не видим. Попови су били навалили да пишем тада изјаву....и одустанем....јер видео сам велику поделу међу љима, шта кажу они шта намесник на телефон...деси се све безвезе, набрзака, случајно...човек бре није сав свој...или је јуродив или пуко у главу, нека ми Бог опрости...не знам како се десило да га нисам ударио...а никад никога нисам...то превазилази свако разумско објашњење...он је контао да сам ја дебил, да немам појам...кад сам му реко, ухватио га за руку "човече шта то радиш, где ти је Требник, какво је то пипање"? Каже фаца, у секунди себе пореди: "Па и Свети Пантелејмнон је...", ја се шокирах још више...носим трауму и данас, а не знам да ли да пишем или Лаврентију или Синоду...а не желим никоме да наудим, па ни неком Исајии тамо....лудило мозга што би реко падре.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Ćiriličar рече

човек бре није сав свој...или је јуродив или пуко у главу, нека ми Бог опрости...не знам како се десило да га нисам ударио...а никад никога нисам...то превазилази свако разумско објашњење

Има ли шансе да у неким општим појмовима, без детаља, кажеш шта је било тако болесно и шокантно, да бисмо имали неку представу?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Ćiriličar рече

Ма бре није нормално....стварно није....скроз је болесно...сетих се, читах горе Шачане. Иначе, ајде ја овде на форуму булазним....да кажем да ми је један владика био у кући, а ја се скроз клонем клира, тотално....поштујем свештенике изузетно, све, ни у шта не улазим са њима осим Св. тајни кад дођем као верник....не мешам се ни поповима никоме у работу....милион пута сам "брани" у причама, кад крену безбоћници како попови ово-оно....дакле нисам неко ко попује поповима...али ово је ван свакее маште било....

Згадило ми се све....после сам често био бесан, па хтео чак Синоду писати...па пишу којекави ревнитељи, па одустао....

И видех тамо има жена ментално болесних....под таблетама....не могу да верујем да је те људе неко Исајуо дао на "лечење"....нећу душу да грешим, али он или је светац или је болестан човек, тречу не видим. Попови су били навалили да пишем тада изјаву....и одустанем....јер видео сам велику поделу међу љима, шта кажу они шта намесник на телефон...деси се све безвезе, набрзака, случајно...човек бре није сав свој...или је јуродив или пуко у главу, нека ми Бог опрости...не знам како се десило да га нисам ударио...а никад никога нисам...то превазилази свако разумско објашњење...он је контао да сам ја дебил, да немам појам...кад сам му реко, ухватио га за руку "човече шта то радиш, где ти је Требник, какво је то пипање"? Каже фаца, у секунди себе пореди: "Па и Свети Пантелејмнон је...", ја се шокирах још више...носим трауму и данас, а не знам да ли да пишем или Лаврентију или Синоду...а не желим никоме да наудим, па ни неком Исајии тамо....лудило мозга што би реко падре.

ako je tačno što si video i što pričaš, a mogu samo dapretpostavim, trebalo bi da zašritiš te bolesne žene, a ne tamo nekog igumana, popa ili vladiku.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У храму Светог Николе у Баошићима литургијски и свечано је прослављен исповједник православља бокељски и далматински Кирил Цвјетковић. Свету архијерејску литургију на празник Светог Кирила, уз саслужење херцегновског и свештенства епархије будимљанско-никшићке, данас је служио викарни Епископ диоклијски г. Методије.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи Владика је рекао да се само онај који узме крст свој на плећа своја и крене за Господом може назвати сином Његовим и братом Христовим и правим и истинским хришћанином. „То је циљ нашега живота. То спомињемо и опомињући се оних дивних угодника Божјих и ми се укрепљујемо и утврђујемо вјеру своју“, казао је Владика диоклијски.   Додао је да су такви угодници Божји, међу којима је и Свети Кирил Бокељски, у свим временима били благослов за све генерације хришћана. „За све оне који иду тим путем до данашњега дана, међу којима смо и ми, они су примјер како треба ходити за Христом Господом“, казао је Владика Методије.   По завршетку Свете Литургије епископ Методије је благословио о пререзао славски колач у славу и част Св. Кирила, а затум освјештао и новоурађену гостопримницу гдје је потом припремљено послужење за све присутне вјернике.   Кирил Цвјетковић је један од најзнаменитијих бокеља који је у вријеме владавине Аустрије на овим просторима, спријечио да се поунијате Бока Которска и Далмација и због тога је тешко пострадао провевши 24. год. у тешким оковима. Упокојио се у манастиру Бездин у Румунији са неоствареном жељом да још једном види своје родне Баошиће. Од стране аустријских власти му је био забрањен повратак у Боку Которску.   Великим трудом и залагањем вјероучитеља из Београда г. Будимира Кокотовића, уз благослов епископа будимског и администратора темишварског г.г. Лукијана,а уз Божију помоћ његове Свете мошти пронађене су 27. јула 2011.год. на три и по метра дубине у манастирској порти, а потом умивене, обучене миропамазане стављене у кивот у коме и данас почивају чекајући тренутак када ће бити донесене у његову родну Боку.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Међуправославни сајт Orthodox Cognate Page честитао је јубилеј Српске цркве – 800 година аутокефалности,  Његовој светости Патријарху српском г Иринеју, члановима Светог синода и верницима Српске цркве. Његовој Светости Иринеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском, Преосвећеним  члановима Светог Синода Београд, Србија.     Ваша Светости, Поводом 800-годишњице аутокефалности Српске Цркве придружујемо се православној хришћанској заједници у свету и желимо Вашој Светости, уваженим члановима Светог Архијерејског Синода и верницима Српске Цркве Богом благословен јубилеј и изобиље Његових благослова. Нека наш благи Господ предводи Српску Цркву и у следећој етапи њене мисије људима близу и далеко намењеној јој Гоподом. У име персонала Оrthodox Cognate Page, узносим наше смерне молитве и изражавамнајбоље жеље.     У Христу, Георг Јосиф, уредник     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      „На Косову смо сви на испиту, једном тешком испиту, и они који сада живе тамо – Срби, Албанци, Горанци и сви други, држава Србија и цела међународна заједница. Велики песник и зове Косово ‘судилиште’. Полажемо испит пред собом, пред Богом, пред својим прецима, пред историјом, садашњошћу, прошлошћу и будућношћу. Желимо да овај испит положимо“.     Овако у ексклузивном разговору за „Блиц недеље“ говори владика милешевски Атанасије (Ракита) о најљућој рани српске државе, цркве и народа. Дотакли смо се других тема, али чини се да су све оне у вези са судбином Косова и Метохије.   На Косову су остали најхрабрији   „Када разматрамо питање Косова и Метохије, обично се осврћемо на мишљења и намере оних великих и моћних у свету. Али, ја бих подсетио да је најбитније знати Божије мишљење, Божије планове и намере, шта је Божији став по питању Косова и Метохије, јер Бог промишља о свету, а то значи – и о нама и нашим просторима. Сматрам да смо ми православни Срби, а нарочито наши преци, добро послужили Богу на косовском простору и прилично добро се уклапали у Божије племените намере и планове за спасење целог света, о чему сведоче нарочито свети храмови тамо подигнути. Зато мислим да смо ми Богу као такви још потребни – као слуге његове и његовим плановима.   Нека Божија промишљања и намере о нама и о свету су нам лако схватљиви, а неке Божије намере стигнемо да разумемо тек пошто се оне испуне, док неке не стигнемо да разумемо никада. Има и сада ствари које поуздано знамо по питању Косова и Метохије. Знамо да ни по коју цену не смемо издати Бога и његове заповести, не смемо изневерити завете наших предака. Морамо им остати верни. А када имамо у виду наш однос са Богом, треба да се подсетимо на речи апостола Павла који упозорава да нама хришћанима није дато да само верујемо у Христа, него и да страдамо са њиме. Знамо да је Господ наш Христос пострадао на крсту. Црква Христова, дакле, сви они који верују у Христа – има и да проходе целим путем Христовим, а не само једним делом тога пута, и то оним делом који они сами изаберу. Ако је Христос био мучен и распет на крсту, не можемо ни ми заобилазити тешкоће и страдања. Посебно, истрајност у таквом опредељењу и на таквом путу даје нам сазнање да је Христос на том путу победио и васкрсао, и да у свему помаже онима који по узору на њега тим путем иду. Према томе, за сваку похвалу су сви они који сада са таквим подвигом живе на Косову и Метохији. Остали су тамо они најхрабрији. Остале су тамо задужбине наших светих предака, њихове свете мошти и земља натопљена и освећена њиховом крвљу.“   Будућност у честитости   „Сви који желе да се часно и правилно баве Косовом и Метохијом и да положе тај испит, треба претходно и да доживе Косово и Метохију. А то се не може постићи издалека. Треба ходати Косовом, целивати свете мошти, молити се у његовим храмовима и надахњивати се таквим светим и светлим примерима какав је био и остао свети епископ косовски и патријарх српски Павле. Ако будемо тако поступали, отвориће нам се ум и очи. Ево шта је, између осталог, у том смислу говорио патријарх Павле: „Будућност српског народа, не само на Косову и Метохији, него и свуда где се он налази – зависиће од тога да ли се он држи свега онога што је свето и честито, човечно и јеванђелско. И садашњост и будућност могу се изграђивати само на истини. А истина за нас хришћане не може бити само веза идеја или односа ствари. Истина је личност, жива личност Сина Божијег, који је уједно и прави Син Човечији. Буде ли са Христом, наш народ ће преживети и опстати свуда, па и на Косову и Метохији, а одбаци ли Христа, нестаће га из књиге живих и на небу и на земљи.“ И не заборавимо још једну његову поруку: „Ми у своме срцу и уму треба да достигнемо такво стање да не буде да меримо друге једним мерилима а себе другим мерилима.“   О епархији Милешевској   „Ваља подсетити да кроз целу историју простор Цркве и границе њених епархија нису одређивани нити условљавани државним границама, него је примарно било како да се нађе начин да Црква може најбоље и најуспешније да изрази себе. Свакако, томе су доприносили и конкретни земаљски фактори као што су, на пример, језик, култура, географија и слично. У том контексту, овде подсећамо да је Милешевску епархију, давне 1219. године (или 1220) основао Свети Сава, и да је она тада и све време кроз историју обухватала сав овај простор који сада њу сачињава, дакле, и онај њен простор који се данас налази у границама државе Црне Горе. Све је то простор светосавске Српске православне цркве.   Са задовољством говорим да је и данас Милешевска епархија једна веома компактна, хармонична и повезана целина. Веома су добри односи међу људима с обе стране државне границе. Сви имају знање и свест о томе да су припадници једне исте свете и светосавске Српске православне цркве. И односи између Милешевске епархије и локалних грађанских власти на њеном црногорском простору, простору Општине Пљевља, на високом су нивоу. Уверен сам да ће се тако наставити и у будућности.“   О сусрету са Вучићем   „Председник Вучић је у време заседања Светог архијерејског сабора прошлог маја учинио посету епископима Српске православне цркве у патријаршијском двору. Састанак је одржан у једној од патријаршијских сала, а изван саборске сале у којој епископи имају радна заседања, и било је то у једном међувремену, између редовних епископских седница.   Приликом овог сусрета многи су говорили. И ја сам говорио. Искористио сам прилику да подсетим председника Вучића на Рашку област. Председник Вучић је казао да он има у виду и тај простор Србије. Ми бисмо волели, а и очекујемо од њега да буде активно укључен и у текућим припремама за прославу осамстогодишњице манастира Милешеве и Милешевске епархије, чије обележавање већ тече, а на предлог Његове светости патријарха српског господина Иринеја, врхунско своје остварење треба да има 2020. године.“   О замкама политике   „Највећа сметња политичкој сцени на простору Србије, па и целог света, јесте то што она има слабу, а ту и тамо и никакву небеску и вечну димензију. Због недостатка те небеске димензије човек је више подложан земаљским страстима и аспирацијама. То умањује, или чак уништава интересовање за другога, бригу и љубав о другом човеку. Отуда себичност, саможивост, грамзивост, завист, мржња и ратови. Човек откинут, одметнут од Бога способан је да од овога света направи пакао.   Ако би ми било допуштено да дајем савете, препоручио бих онима који нас предводе да пронађу више ствари које нас све обједињују. Било би добро да се објединимо око оног што је највредније, најплеменитије, најбоље и најлепше код нас и у нама. А управо сада обележавамо и прослављамо то најбоље које траје ево већ осам векова – служење Господу Христу, живот по Богу и све оно духовно и материјално благо које је тиме створено.“   Изазови цркве данас   „Основни изазов за Цркву данас и у сваком другом времену јесте како да она нађе начина да остане верна самој себи, да остане увек то што она јесте по својој природи. Она мора остати слободна од земаљских искушења: властољубља, среброљубља и од сваке друге страсти, а за то је потребна и велика мудрост и велика борба јер она се налази и живи у овоме свету за који је речено да „у злу лежи“, дакле у свету који нуди све ово што поменусмо и настоји да поробљава тиме. А Црква, с друге стране, има задатак да ослобађа човека од робовања свему томе. Црква се у овом времену добро држи и одупире искушењима времена. Друго су појединци, али њих не можете узети за мерило. Свуда тога има. Имате војника који нису добри војници, имате лекара који не испуњавају критеријуме, али то су појединци. Трудим се да своје свештенике и монахе упутим на прави пут, а колико у томе успевам, не знам. Често нисам увек задовољан, али нисам ни собом задовољан. Увек треба и може више.“   Нема подела   „У цркви могу постојати различита мишљења по питањима практичне организације живота, али не може да се прихвати никакво одступање од православне вере, која је откривена у личности и науци Господа Исуса Христа, записана у Јеванђељу, разјашњена и дефинисана од стране апостола Христових, светих Отаца и Васељенских сабора. Цркву кроз историју води Дух свети. Све нас повезује љубав Христова. Дакле, нема подела у Цркви. Али од Цркве се може отпасти. Уверен сам да ће нас ово обележавање осамстогодишњице самосталности Српске православне цркве и подсећање на личност Светога Саве и других из рода нашег још више објединити и усагласити.“   О „модерном“ и „савременом“   „Треба правити разлику у схватању појмова „модерно“ и „савремено“. Од Цркве се захтева да увек познаје садашњост и да може предвидети будућност, а то даље значи да увек може испуњавати своју мисију у свету. А њена мисија јесте спасење света. С друге стране, оно што се обично сматра за „модерно“ може да буде израз попуштања слабостима и аспирацијама овога света.“   Туга остављених стараца   „Шолохов у „Тихом Дону“ у једној слици описује степу коју у неко доба године захвате пожари и направи се згариште да тај простор и птице заобилазе, ништа се живо ту не задржава и тај простор остаје пуст засвагда. И Шолохов каже да је такав постао и живот тог његовог главног јунака Григорија Мелехова. Нажалост, управо тој слици се приближава овај простор. Сви који се овде роде и одрасту иду даље и не знам да ли се ико враћа. То је за младе. А кад говоримо о старима, скоро сваке недеље добијам молбу од неког свештеника за накнадно опело самоубице. Пошто је самоубиство смртни грех, црквени канони не дозвољавају да се самоубице сахрањују са молитвом. Међутим, ми смо овде у тешкој ситуацији јер тих самоубистава има много и најчешће се убијају старци и старице који су остављени сами. Убијају се из поразног осећања да више никоме нису потребни. То ме највише боли.“   У медије најбоље   „Руководим се са три патриотска начела: рађање, васпитавање и образовање. Апелујем и на наставнике и на васпитаче и на свештенике да младим људима усађују то патриотско осећање које ће одрастати заједно са њима. Веронаука је врло значајна у школама и апелујем да буде обавезан предмет јер у њој можете добити праву оријентацију свести која упућује младог човека на подвиг. И то треба да раде сви у оквиру својих ресора и области. И ви новинари имате ту обавезу. Оно што савесном човеку данас смета јесте чињеница да у медијима не доминирају најбољи. Потребно је да тамо буду најбољи из разних струка: најбољи научници, педагози, уметници… А они који нас предводе дужни су да стварају подстицајну перспективу живота свима на овом простору. Онда би се и млади задржавали и враћали и био би то простор на који се долази, а не простор са кога се бежи.“     Извор: Епархија милешевска
    • Од александар живаљев,
      Језик као огледало личности: писанија епископа Давида
         Затечени језиком непримјереним било каквој врсти цивилизоване комуникације, а камоли индиректном јавном обраћању једног епископа Српске православне цркве другом епископу, у овом случају владици Атанасију, имамо потребу да јавно изразимо своју невјерицу и запањеност. Овдје нарочито мислимо на лексику и остала лингвистичка средства којима се епископ Давид служи у својим реаговањима на писма владике Атанасија патријарху Српске православне цркве, а која учестало (поред осталих објава своје учености и хришћанског опредјељења или чега ли већ?!) објављује на званичном сајту своје епархије. Примјере из наведених реаговања нећемо овдје наводити (али ћемо се осврнути на неке од њих) како бисмо избјегли репродуковање идеологије коју језик епископа Давида експлицитно и имплицитно промовише у форми подразумијеване царске супериорности (која се, између осталог, манифестује у употреби трећег лица једнине из којег се аутор обраћа јавности) и са хришћанске тачке гледишта веома проблематичног односа према ‘другом’,  ма ко тај други био. Скрећемо пажњу на општеприхваћен став савремене науке о језику да је употреба језика истовремено друштвено конституишућа (учествује у обликовању друштвене стварности) и друштвено конститутивна (дио је друштвене стварности) из чега произлази да  језик има посљедице (нпр. ратовима увијек претходи нека језичка активност), па остајемо запитани и забринути стварношћу коју конституише језик којим се епископ Давид служи?
         Наше искуство употребе језика од стране владике Атанасија, стечено учешћем на архијерејским Литургијама, слушањем његових бесједа, предавања, разговора током послужења у гостопримници манастира Тврдош и из личних разговора са њим, свједочи о стварности коју тај језик обликује, у којој се сав свијет носи на властитим раменима, са властитом одговорношћу према свакоме и свему, у сваком тренутку, са хришћанском љубављу којом се и грди и милује. Његов наступ према другима, а то је важно рећи, никада није значио прогон или цензуру, нити је замаглио велику љубав према њему од стране оних у нашој средини који су били изложени критикама, па је епископ Атанасије у својој Херцеговини, вјероватно, највољенија личност. Управо стога овакав однос владике Давида вријеђа све који га као оца знају и поштују. Јавно и у личном обраћању, посебно у комуникацији са другим епископима, владика Атанасије се никад није спуштао на ниво епископа Давида, који карактеришу личне увреде и атмосфера презира, осим што је, можда, био оштар у критиковању неких политичара, па се питамо кога то епископ Давид брани од епископа Атанасија и због чега – Цркву и своју епархију сигурно не…
         Кулминација садржана у оптужби за издајство свога ‘вјерују’ коју епископ Давид износи је нешто што нико разуман не може повезати са именом епископа Атанасија. Овакво лаконско изношење најозбиљнијих оптужби видимо као аларм да се и епископ крушевачки и они који га евентуално подржавају и охрабрују, или му само ласкају, запитају какву стварност они подразумијевају под појмом вјере, када могу индивидуално, са осјећајем непогрешивости у процјени, инквизиторски судити и пресуђивати на овакав начин. И то коме?!?! Мада, руку на срце, није он једини који је оптужен и извријеђан и све ово више подсјећа на обрачуне међу комунистима  и чистке у комунистичкој партији, у којима је неко увјерење или обично мишљење било само параван за личну мржњу и осигурање превласти и моћи.
         Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак нисмо могли остати нијеми на прозивке за кукавичлук човјека кога народ Херцеговине памти као онога који није презао ни пред чиме, да би за вријеме посљедњег несретног рата стигао до сваког гладног и потребитог, дјететета и старца. Да је епископ крушевачки некада у току рата, као врли монах, дошао да помогне херцеговачком епископу, видио би човјека, који је, за разлику од њега, године рата и страдања провео  раме уз раме са страдалнима и потребитима и који је кроз кише граната увијек доносио помоћ и утјеху и не би, засигурно, помислио да у јавност изнесе  срамоту оваквих тврдњи. И даље, пошто епископ Давид, у њему својственом маниру, алудира и на старост епископа Атанасија и блиски крај његовог живота, добро би било да себе подсјети да је епископ Атанасије у његовим годинама већ увелико био у добровољној пензији (чиме је једини од наших епископа у новијој историји, хтјели – не хтјели, све нас неодољиво подсјетио на Светог Саву), па би било добро да и он поразмисли о својој пензији. У сваком случају, имао би више времена за свој богословски рад који би био пажње вриједан кад би достигао барем дјелић богословског доприноса владике Атанасија (у овој години светосавског јубилеја ваља напоменути и да су генерације данашњих чланова наше Цркве богословски одрастале на, од владике Атанасија преведеној, Бесједи о правој вери – светог оца нашег Саве, а да на прославу осамстогодишњице наше помјесне Цркве он није ни позван од стране Светог Синода, чији је члан и епископ крушевачки).  
         Увидјевши да је последњим текстом епископа Давида увријеђен не само наш први епископ од обнове ове епархије деведесетих година прошлог вијека, него посредно и читав народ и Црква Херцеговине, са горчином у срцу написасмо ове ријечи да одужимо дуг савјести.
      Канцеларија Епископа ЗХиП
       

      https://eparhija-zahumskohercegovacka.com
    • Од Логос,
      Владика Иларион: „Сви ми који се на светој Литургији причешћујемо светим Телом и Крвљу Христовом, остварујемо најближу заједницу са Богом. Ту заједницу, ту атмосферу вере и љубави, треба да наставимо и након свете Литургије.“     Епископ тимочки г. Иларион служио је свету Литургију 30. септембра 2019. године у цркви Успења Пресвете Богородице у селу Душановац код Неготина, a саслуживали су свештенослужитељи Епархије тимочке – протојереји-ставрофори Ранко Алексић, Благоја Томић, Влајко Банковић, Ђорђо Јокић, протојереј Перица Божуновић, јереј Марко Пајчин и архиђакон Илија (Јовановић).   У својој беседи, владика Иларион је изразио захвалност мештанима овог села, ктиторима и приложницима, на прилозима које намењују овом величанственом храму и подсетио окупљени верни народ да је света Литургија најузвишенија и човеку најпотребнија заједница. Погрешно је ако је наша заједница само у трпези а без свете Литургије, али ако је света Трпеза на првом месту, онда је и свака трпеза након ње благословена, истакао је Епископ у свом обраћању.   Лепоти богослужења допринео је хор Саборног Храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару и певничко појaње ђакона Вука Јовановића.   Након свете Литургије извршен је чин освећења Светосавског дома који ће благочестивим мештанима овога села убудуће бити на располагању и у ком је уприличен свечани ручак за све окупљене. Том приликом владика је посебну захвалност упутио протојереју-ставрофору Ранку Алексићу, пароху душановачком, на вишегодишњем залагању и доприносу у изградњи овог објекта.     Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...