Jump to content
александар живаљев

Danas: Патријарх одбио захтев 14 владика за ванредни Сабор; Direktno.rs: Текст захтева

Оцени ову тему

Recommended Posts

On 8.10.2019. at 21:27, Zoran Đurović рече

Иги је супер човек! Ја га много волим. Овде је насео, али је људски грешити.  

Волиш Игија, као негда и митрополита Амфилохија а у исто време и владику Атанасија што значи и епископе Максима, Григорија ....

Твоја љубав боли, вољен од тебе то ти је као и љубав џелата и сужња са главом на пладњу испод џелатова мача..

Чудна и веома је болна љубав твоја, благо оном ког ти не волиш.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, florenntina рече

Hocu reci, vezivanjem za licnosti umesto za konkretne postupke ili dela dolazimo u vrlo nezahvalnu poziciju da branimo neodbranljivo ili pak da neuroticno pritiskamo sebe da trpamo sve ILI u beli ILI u crni kos a izmedju stoji celi jedan spektar boja...

Нисам ти лајковао ком због тога што нисам сигуран шта све мислиш. Ја управо имам проблем са заљубљеним људима и онда рационални дискурс са њима не пије воду. Издвојио сам ово јер може да буде добро, мада је ствар компликованија, али никако не бих отварао ту тему. У сваком случају ово може да се схвати позитивно, иако са оградама о којима не желим да говорим. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Grizzly Adams рече

Проблем ти је сејо што се код нас под плаштом ”црквене послушности” потурила теза о апсолутној недодирљивости епископа.

То је малигни клерикализам. То постоји. Мада има и доброг клерикализма: слушамо апостоле, пророке, лудаке и сл. Црква је увек била измешана и биће. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Grizzly Adams рече

они би требало да слушају глас народа по тим питањима.

NippyAfraidHartebeest-size_restricted.gi

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Grizzly Adams рече

Проблем ти је сејо што се код нас под плаштом ”црквене послушности” потурила теза о апсолутној недодирљивости епископа. Шта год да каже на било коју тему има да ћутиш и гледаш у патос, а посебно ако си у мантији. Јер нека мечка са планине може да завија колико оће без последица, али сироти поп тешко...

А ”црквена послушност” односи се на црквене ствари. Литургија, молитва, црквена посла. Не односи се на политику и друштвене папазјаније којима се српске владике годинама и деценијама баве, често веома неславно као у овом задњем примеру. Камо среће да је задњи.

У ствари, што се не-црквених ствари тиче, сваки верник има право да им каже и приговори шта год мисли, они би требало да слушају глас народа по тим питањима.

 

А кад год неко прави поларизацију и дели народ да се опредељује за овог и оног то је зато што има неки интерес.

Bas tako. Citam neki dan u novinama kako je neki svestenik, ne secam se iz koje eparhije bese, znace to verovatno bolje ovi bogoslovi, odselio sa sve porodicom u Nemacku i otisao da vozi kamion.

Mislim se u sebi, neka ti je blagosloveno covece Bozji. Da radim nesto pri Crkvi u Srbiji danas, usled ove artiljerije informacija, poluinformacija, dezinformacija itd. tacno bih njegovim stopama, odma’ za krpu ili motiku i cao. Mir nema cenu.

Isto letos pricam sa jednim drugarom koji je nas svestenik u inostranstvu preko 10-15g. Jako fin covek inace... Kaze OK mu je ali roditelji stare, deca vec stasala a i njega nostalgija vuce pa bi se vratio. Pa reko’ sigurno bi mogao naci nekoga iz Srbije da se zamenite. A ne, kaze on, hocu da krenem neki svoj mali biznis, da nastavim da sluzim- to mi je jako vazno, ali nikako da ne budem na platnom spisku eparhije. Bi mi nekako sve jasno pa ga nisam htela dalje nista vise pitati.

Nekako uvek, pre ili posle, ljudi svojim iskustvom posvedoce koliko je sloboda vazna pa posle zale za izgubljenim vremenom. Ali mnogi to spoznaju tek kada je izgube. Ovde mislim generalno, na zivot uopste i u Crkvi i van nje. Zamisli samo npr. jutro i budjenje svih tih sponzorusa sto odose za bogatim matorcima, sve te migrene, antidepresive, sve te otuzne i promasene zivote, kesetine pune nekakvih krpica, facebook i intagram puni slika iz snova, a dusa se cepa od bola...Ne dao Bog nikome...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, florenntina рече

Mislim se u sebi, neka ti je blagosloveno covece Bozji. Da radim nesto pri Crkvi u Srbiji danas, usled ove artiljerije informacija, poluinformacija, dezinformacija itd

Није то само у Србији, и ван Србије при цркви грувају топови полуинформација, дезинформација и информација... 

Где је више сребра, ту је више ове ''паљбе''!  а нема горе политике од црквене политике!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Филм „Патријарх Варнава и живот за православље“, аутора Вељка Ђурића Мишине, приказан је пред бројном публиком у Српској кући у Подгорици, у оквиру обиљежавања јубилеја, 800 година аутокефалности Српске православне цркве. У уводном слову књижевник Будимир Дубак. је подсјетио на биографске податке патријарха Варнаве, рођеног као Петар Росић, 29. августа 1880, године у Пљевљима.     – Послије школовања у родном граду и царском Призрену одлази на Петроградску духовну академију. Још као студент IV течаја Академије прима монашки постриг. Замонашио га је епископ Сергије, ректор Петроградске духовне академије, који је потоњи руски патријарх у вријеме бољшевичког борбеног атеизма. Ректор Сергије је истакао у својој бесједи подвиг Светога Саве, чијим путем ће достојно ходити и будући српски патријарх Варнава. Он је као личност, како каже пјесник Војислав Илић Млађи, био „сејач верског и духовног здравља/грудобран, савест, разум Православља“.   Патријарх Варнава је био на трону Светога Саве од 1930. до ране и загонетне смрти 1937. године. То је период дубоке кризе Краљевине Југослави; убиства краља Александра; унутрашњих међунационалних и међуконфесионалних сукоба; јачања нацизма и комунизма. Патријарх Варнава је непоколебљиво бранио изворно светосавље казао је, између осталог, Дубак. Он је додао да распрострањено мишљење у српском народу, још за Варнавиног живота, јеромонах Мирон исказује стихом „Српске Цркве други Свети Сава“.   – И заиста се његова мисија упоређивала са подвигом Светога Саве. О томе свједочи и књига пјесама о патријарху Варнави „Син утјехе српске цркве“, коју је 2014. године објавила наша Књижевна задруга. Поменута драма српског народа кулминирала је доношењем Конкордата са Ватиканом, од стране владе Милана Стојадиновића 1935, а после „Крваве литије“, 1937. године изгласаног у Народној скупштини. Те исте вечери је умро патријарх Варнава. Сетонотсон каже: „Конкордат је изазвао у Србији (боље рећи код свих Срба) жестоку опозицију. Православна црква је сматрала угроженим свој сопствени положај.    Она је тврдила да Конкордат даје католичкој цркви права, која су ускраћена другим верским заједницама“. Да је то тако, нехотично потврђује и надбискуп Анте Бауер, који, увријеђен, каже: „Католичка црква нема ништа против тога да и Православна црква добије све оно чега можда данас нем, а Конкордат зајамчује Католичкој цркви“. Огласио се и папа Пије XI, поводом чијег иступа римски фашистички лист Ла Стампа пише: „Његове ријечи су циљале на непомирљивост у истину биједне Православне цркве, која није знала да се уздигне на висину истинског патриотизма, него је сасвим потчинила интересе своје земље својим личним и својој традиционалној тјескогрудности…“ Док је патријарх Варнава лежао на самрти, тајанствено умиру његова браћа, Урош и Алекса. Све те трагичне околности су допринијеле да смрт великог патријарха Варнаве српски народ доживи као истинску трагедију – напомиње Дубак.   Аутор тротомне „Историје српске православне цркве“ доктор Ђоко Слијепчевић сликовиге описује појаву патријарха Варнаве. Каже: „Изгледао је као један од оних старих Рашана чији су нам ликови остали сачувани на фрескама. Ретке мушке лепоте, висок и снажан, он је био пун оне питоме отмености људи његовог краја, која је госпоствена и присна. У његовој горостасној појави, привлачној и топлој, живео је човек борац, дубоко одан и православљу и српству“.   – О свему томе свједочи и филм „Патријарх Варнава и живот за православље“, казао је Дубак.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Свештеник Александар Милутиновић, старешина храма у изградњи посвећеног св. Владики Николају охридском и жичком у Реснику, говорио је данас о блаженопочившем Патријарху српском г. Павлу, чија је 10. годишњица упокојења обележена пригодном духовном академијом у манастиру Раковица.    Звучни запис беседе   "Патријарх Павле је имао план и програм свете, јеванђељске, небеске Србије", рекао је између осталог о. Александар. Замолили смо нашег госта да нам појасни дубину речи "будимо људи", али и да нам приближи појам вере код Патријарха Павла. "Црква није морално-хуманитарни сервис, већ богочовечански организам" подсетио је између осталог о. Александар, који је све време указивао да је блаженопочивши Патријарх Павле својим животом сведочио Јеванђеље.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      У петак, 18. октобра 2019. године, када наша Црква прославља свету мученицу Харитину и светог свештеномученика Дионисија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Урош Костић, за певницом су појали протојереј Драгослав Милован и протонамесник Мирољуб Миладиновић, а чтецирао је г. Владан Степовић.   Звучни запис беседе   Епсикоп Јован се верницима обратио надахнутом и садржајном беседом којом је протумачио поуке светог апостола Павла које се тичу молитвеног живота нас хришћана. “У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас бих се, браћо и сестре, осврнуо на ове дивне речи светог апостола Павла које смо чули из овог прочитаног Апостола. Речи апостола Павла: “Молите се у Духу”, значе да наше молитве ако нису у Духу Божијем, оне онда нису плодотворне. Оне молитве које су у Духу, оне су и плодотворне и чудотворне.    У молитви човек мора истрајавати. У истрајности и присиљавању себе човек треба да се моли, јер као што знамо молити се није лако. Чим се човек омлитави он се предаје и пада. Апостол Павле даље каже да се молимо за свете. Шта то значи? Овде апостол Павле мисли на све хришћане јер су се хришћани у почетку називали светима. Сваки је хришћанин намењен за светост, јер је намењен за вечност. Али не за некуз нашу измишљену светост, већ за ону светост која долази од Христа, која освећује и просвећује сваког човека који долази на свет. Да ли ми живимо у том просветљењу, то је до тебе и до мене брате и сестро. Зато се на Литургији каже: “Светиње светима”. А човек ако не тежи светости, он ће себе затворити у свој мрак. Зато се помолимо да нас Бог просвети. “Узмите мач Духа који је Реч Божија”, ове речи апостола Павла значе да мач одсеца све оно што није свето у свакоме човеку.    Мачем духовним ступимо у рат, духовни рат у нама самима, јер се у нама стално води рат између добра и зла, између светлости и таме. Да се вратим на то питање, шта ће нама браћо и сестре мач духовни? Треба нам да одсечемо сваку нечистоту и неистину у себи, сваку лаж, свако искушење. Људска реч ако није оплемењена Речју Божијом, она је празна реч. Молитва о којој говори свети апостол Павле, потребна је јер она држи у будном стању наш ум и све врлине наше душе.    Молитва нам не да да се олењимо, и помаже нам да напредујемо, да се усавршавамо, до краја живота. Наш живот је школа у којој треба да учимо како треба да живимо. Браћо и сестре, имајмо на уму да нас молитва држи будним. Кад молитвом разговарамо са Богом, онда све оплемењујемо. Молитва је стражар.    Свети оци уче да је молитва хоровођа у хору врлина. Има ли човек молитву у срцу, он никад у искушењу неће бити савладан. Молитва је васпитач ума и стабилизатор, да тако кажемо. Кроз непрекидну и чисту молитву ум се узноси и пребива у Богу. Молитва нам помаже да саберемо свој расејани ум. Човек често сабира свој ум, али не у Духу Божијем. Молитва је пола Јеванђеља, а пост је друга половина, како кажу свети оци. Ако хоћемо да имамо цело Јеванђеље у себи, онда имајмо пост и молитву”, пожелео је Епископ Јован свим окупљеним верницима у виноградском храму.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У четвртак, дана 17. октобра, када Епархија осечкопољска и барањска прославља свог патрона светог Стефана Штиљановића, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у Каранцу.     Епископу Херувиму су саслуживали протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански и архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, умировљени парох, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, протојереј Жељко Тешић (Епархија бачка) и ђакон Војислав Николић.   Овим литургијским слављем почела је прослава епархијске славе Епархије осечкопољске и барањске које ће се наставити свечаном академијом и светом архијерејском Литургијом у вуковарском Саборном храму. Свечана академија поводом јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве биће одржана 18. октобра у 18:00 часова. Света архијерејска Литургија биће служена у суботу 19. октобра са почетком у 09:00 часова. Дочек архијереја је у 08:40 часова.   Епископ Херувим је у празничној беседи рекао следеће:   -У име оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашњи дан, крсна слава овога храма и наше Епархије. Нека је благословено данашње сабрање којим прослависмо дивнога светитеља светога Стефана Штиљановића, велика личност за нашу историју. То је човек који је преузео ангелски лик у свом овоземаљском животу, носио је Христа и у свом срцу гајио љубав према православној вери. Веровао је да је тек у Христу пуноћа владавине, али и свакога живота. Својим животом је и сведочио Христа, сејао веру међу народом, обнављајући цркве и помагајући немоћнима. У то време није било лако бити хришћанин и чувати часни Крст. Упорним радом и марљивошћу овог последњег светог српског деспота очувани су вера и народ. Показао нам је пут којим требамо да идемо. Није случајно што је управо наша Епархија узела за славу светог Стефана Штиљановића, видим ту дубоки Божји промисао.   Свети Стефан треба бити наш заштитник, наша утеха и крепост у овим временима. Као и у његово време, тако и данас није лако опстати на овим просторима на којим требамо сачувати своју веру, културу и традицију. Сећајмо се светог Стефана Штиљановића који је штитио своју веру, који се пред Престолом Свевишњега моли да наш народ буде укрепљен Христом. Искушења која нам се намећу бременита су, али удружени у једно коло можемо заједничким снагама и трудом да опстанемо на овим просторима. Наша Црква увек проповеда Реч Јеванђеља, реч утехе и наде, и требамо увек да је слушамо. Томе су стремили и наши дивни светитељи.   Многи историчари пореде светог Стефана са светим Александром Невским и светим Јованом Владимиром. Можемо да се замислимо над тим, колико је то велика личност у нашем роду. Својим животом он стоји уз остале наше владаре који су чували православну веру и Крст часни. Мудро је руководио нашим народом, сејући семе које је васкрсло у христолико биће нашега народа. То је христоваскрсла истина коју је проносио овим просторима да бисмо и ми као народ били на путу светог Симеона и светога Саве. Светитељи су они који пред нама утабали стазу ка Вечном Животу.   У овој години јубилеја ми се сећамо родоначелника наше Свете Цркве, светога Саве, као онога који је оснивач христоваскрсле врлине која нам показује да је смисао у ношењу Крста, у Васкрсењу. Ако будемо живели на том путу и поучавајући се речима Јеванђеља знаћемо да смо на путу светога Саве и светог Стефана Штиљановића, али и свих светитеља који су својим животом посведочили ту Истину.   Данашња света Литургија почетак је прославе наше Епархијске славе. Наставак прославе је академија у Саборном храму у 18:00 часова, поводом 800 година наше Цркве и 630 година од Косовске битке, као и света архијерејска Литургија Саборном храму у суботу. Прославимо ова два дивна догађаја за наш народ. Два наша завета, два моста ка Царству Небеском су видовдански и светосавски завет. Саберимо се и поучимо се Јеванђељем јер оно треба да је у нашим срцима као семе које води наш христоваскрсли народ ка Царству Небеском.   Нека је благословен данашњи дан и Епархијска слава, да се сви саберемо и у истинољубљу славимо овог дивног светитеља, нашег заштитника пред Престолом Свевишњега Бога.   Нека сте живи, срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 17. октобра 2019. године, на празник Светога Стефана и Преподобне Јелене (Штиљановић), свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Београду. Саслуживали су старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, архијерејски намесник београдски други протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереји Славиша Поповић и Игор Грацун, као и протођакон Дамјан Божић.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...