Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
александар живаљев

Danas: Патријарх одбио захтев 14 владика за ванредни Сабор; Direktno.rs: Текст захтева

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН
пре 8 часа, Родољуб Лазић рече

Живо ме занима чији је први потпис у левој колони (изнад Максимовог).

Десна колона:

1. митрополит црногорско-приморски Амфилохије
2. еп. будимљанско-никшићки Јоаникије
3. еп. милешевски Атанасије
4. еп. славонски Јован
5. еп. диселдорфки Григорије
6. еп. рашко-призренски Теодосије
7. еп. захумско-херцеговачки Димитрије
8. еп. источноамерички Иринеј
9. еп. викарни диоклијски Методије
10. еп. браничевски Игњатије

Лијева колона:
11. (еп. бихаћко-петровачки Сергије) Ипак Јустин Жички(измена админа)
12. еп. западноамерички Максим
13. еп. шабачки Лаврентије
14. еп. буеносајрески Кирило
15. еп. западноевропски Лука (потписао га неко други)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 4 часа, Родољуб Лазић рече

Живо ме занима чији је први потпис у левој колони (изнад Максимовог).

Јустин жички. Ја га рашчитао. Да је Јустинов потпис: 1) Жича, 2) Крит гр, 3) Крит ен. Изгубио сам 2 сата у претрагама. Сада дајем овде. 

IwfSVkD.jpg

AoyU8Yu.jpg

TglWAcI.jpg

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Јустин жички. Ја га рашчитао. Да је Јустинов потпис: 1) Жича, 2) Крит гр, 3) Крит ен. Изгубио сам 2 сата у претрагама. Сада дајем овде. 

IwfSVkD.jpg

AoyU8Yu.jpg

TglWAcI.jpg

 

 

Mea culpa! Mea culpa! Mea MAXIMA culpa!

Svaka čast, oče! Sergije ima sličan potpis, pa sam mislio da je on.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 2 часа, Sofija_ рече

Znaci, tek si dosla(dosao) i bas na ovu temu? Koja slucajnost :D

Ако је неко нов направио налог то је ок, али, овде толико има дуплих, десетодуплих и ко зна колико још налога и на многим другим темама које појединци отварају. Чим почне нека расправа на некој теми одмах се појаве нови налози који ''тапшу'' те поједине. Уопште није чудо колико је то провидно.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 5 минута, Bezuhova рече

Iz svega procitanog, ne na ovoj, nego na ostalim temama, vidim da se ovoj situaciji pristupa manje-vise kao da je u pitanju reality show, a ne najvaznija institucija i ozbiljna kriza koja se u njoj desava. Izjave pune sumnji, malodusnosti, pa cak i netrpljenja. Neko je ovdje napisao da se na forumi dopustaju bukacki tekstovi da bi se podizao rejting sajta i to ste izgleda upravu. Hvala ko je otkrio ko stoji iza pisma, koji episkopi su potpisnici. Pa je covjeku lakse da sam sabere 2 i 2. I odredi se prema tome, zna ko mu od tih episkopa grije ili hladi srce i tako ce se i odrediti. Barem se nadam, bez ostrascenosti ove ili one, razmisliti i donijeti svoj zakljucak. Pozdravljam vas sve!

I mi pozdravljamo vas, koji mislite da je tužni nam presednik države merilo ko nosi ispravan kompas u SPC a ko ne!

Nadam se da ste se ovde dovoljno informisali pošto niste to po vašim rečima uspeli iz dnevne štampe.

Hristos vaskrse!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Сад кад смо дешифровали потписе, из писма објављеног у дневној штампи, браво ми.

Да ми се још каже ко је новинарима дао тај документ. Па да се смирим, и кажем Опа!

И ондак да ме когод саветује којој води да одем, а на извор.Да се определим, овако ми се ноге искривише. Јал десно, јал лево. Ја дакле, обичан верник не умем да сам  кад против, кад  за владике, а мислим није ни лепо. 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 23 минута, Биљана, два рече

Да ми се још каже ко је новинарима дао тај документ.

Амфилохије.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

@Zoran Đurović фала...а сад ћем као лаик да ћутим, јер ми се причињава да има оно кад лаици треба да буду коментара без...сад да цитирам каноне не могу, није ми у опису могућности гледе јерархије

Обашка, поред реченог, такорећи написаног, волем тај тренутак кад почне Литургија...непревазиђен је у мом животу:sunce:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 минут, Жика рече

Нисам очекивао да ће Јустин да потпише.

Мрзи Иринеја Буловића патолошки. Потиснуо је да су Амфилохије и Атанасије дошли главе његовом духовном оцу. Ја бих се изненадио да није потписао.  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Мрзи Иринеја Буловића патолошки. Потиснуо је да су Амфилохије и Атанасије дошли главе његовом духовном оцу. Ја бих се изненадио да није потписао.  

Због Атанасија и Амфилохија се чудим што је потписао.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 5 минута, Zoran Đurović рече

Мрзи Иринеја Буловића патолошки

Ako se Vladike međusobno mrze, šta reći onda za običan svet...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 9 минута, Srdjan Kotur рече

Ako se Vladike međusobno mrze, šta reći onda za običan svet...

Па њих је Атремије учио физичком подвигу, не љубави. Јустин је производ тога. Ја се молим и за непријатеље, није лако, али ми је то Исус наредио. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Ја се молим и за непријатеље, није лако, али ми је то Исус наредио. 

:sunce:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Патријарх александријски и све Африке Теодор богослужбено је прославио свог небеског покровитеља великомученика Теодора Тирона, 17. фебруара 2020. године (по новом календару).     Патријарх Теодор је рођен на Криту 1954. године. Завршио је славну Ризаријеву богословију у Атини, као и Теолошки факултет Аристотеловог Универзитета у Солуну. Студирао је и историју уметности, књижевност и философију у Одеси.   У манастиру Успења Пресвете Богородице у Ираклиону, на Криту, примио је монашки постриг 1973. године, а од 1975. до 1985. године служио је као архиђакон и секретар Митрополије лампијске и сфакијске, где је показао велики труд и успех у проповедању и у парохијској и филантропској служби.   Патријарх александријски Никола VI именовао га је 1985. године за Егзарха патријарашког трона у Русији, са седиштем у Одеси.   Током боравка у Одеси, најпре као студент историје уметности и философије, а касније као егзарх Александријске Патријаршије, више пута је посетио Србију и упознао српски народ и многе српске архијереје, који су у њему стекли искреног и драгоценог пријатеља. У Одеси, где је основао Институт за хеленску културу и Музеј „Филики Етерија”, борави до 1990. године, када је рукоположен у чин архијереја, поставши епископ кирински. Био је представник патријарха Партенија III у Атини и његов стални пратилац током мисионарских путовања по Африци, приликом посета сестринским помесним Црквама, током богословских конференција...   Патријарх александријски Петар VII именује га 1997. године за свог викарног епископа за град Александрију, а не дуго затим изабран је за митрополита Камеруна и Централне Африке. У том периоду, на корист Цркви и народу Камеруна, почиње да се исказује његов изванредан дар за организацију и мисију: гради храмове, школе и болнице, пружајући несебичну помоћ многобројним сиромашним и потребитим житељима Централне Африке.    Митрополит Зимбабвеа постаје 2002. године, када покреће својеврсну духовну обнову тако што оснива мисионарске и културне центре у Харареу и другим градовима, мобилне клинике здравствене заштите, техничке и медицинске школе. Такође, подиже нове храмове и помаже при оснивању нових парохија и грчких заједница у Боцвани и Анголи.   После велике трагедије, када је у паду хеликоптера близу Свете Горе Атонске погинуо патријарх Петар, изабран је 9. октобра 2004. године за Патријарха александријског и све Африке. Устоличен је у древни трон патријараха александријских 24. октобра 2004. године у Благовештењском храму у Александрији, у присуству многих поглавара и представника Цркава, највиших државних представника Египта и Грчке, као и десетинâ хиљадâ православних хришћана.   Труд који Његово Блаженство пројављује у свом апостолско-мисионарском раду, велика љубав према сваком човеку Африке, било да је он Грк, Арапин или црни Африканац, благодатно делују и преображавају цео афрички континент. Ако се томе дода и његов успех у решавању најосновнијих питања људске заједнице, питањâ мира и слободе, сиромаштва и глади, онда све то оглашава у њему драгог госта, притом и истинског пријатеља српског народа. Са побожном радошћу, отвореног и гостољубивог срца, треба да дочекамо овог Божјег човека и да заиштемо и добијемо његов апостолски благослов и његове очинске молитве.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је, у недељу о блудном сину, 16. фебруара 2020. године, свету архијерејску Литургију у храму св. Апостола Петра и Павла у Котежу. Патријарху Иринеју су саслуживали: старешина храма јереј Јован Лучић, јереј Срећко Богићевић, ђакон Никола Мићаковић и ипођакон Владимир  Јелић.     Звучни запис беседе   Свјатјејши је у беседи говорио о значају недеље, као дана васкрсења, поучавајући при том свештенство и верни народ о смислу поста као пројаве љубави према Богу, ближњима и себи.   „Недеља је васкрсни дан којим се слави највећи догађај, а то је Христово васкрсење“, рекао је Свјатјејши и додао: „зато Црква заповеда вернима да тај дан посвете Господу Богу своме. Зато кад дође недеља треба сви да дођемо у храм да се заједнички помолимо Господу“.   У данашњем светом Јеванђељу смо чули једну посебну причу која је веома садржајна и значајна, а која се чита пред данима Великога поста, навео је Свјатјејши указујући да нас том причом наша Црква „припрема за велике спасоносне и значајне дане наше свете вере Православне“. „Да приступимо посту, али на онакав начин како нас Господ учи, како нас Јеванђеље учи и како нас Црква наша Света Православна учи“ рекао је Патријарх истичући да пост „није само уздржавање од хране“ јер то је само први степен.     „Ми можемо постити ал` ако ум свој не задржимо од злих мисли и ако се не уздржимо од злих дела, онда то, узалуд постимо. Него пост нас напомиње и даје снагу нашој души да завлада и овлада нашим телом. Да тело подчини духовним вредностима. И ако то тако чинимо, онда је пост заиста спасоносан и користан“ истакао је Патријарх Иринеј у својој беседи.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ рашко-призренски г. Теродосије и Епископ Каракаса и Јужне Америке Руске заграничне цркве г. Јован служили су јутрос са свештенством Свету службу Божију у светогеоргијевском храму манастира Бешка на Скадарском језеру.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Теодосије је рекао да нас данашња јеванђелска прича о блудном сину учи о превеликој Божанској љубави.   „И покајању као почетку нашег спасења“, рекао је Епископ рашко-призренски.   Нагласио је да без покајања нема спасења.   „И Господ је рекао да је дошао у овај свет ради грешника, а не ради праведника. Под праведницима подразумевао је фарисеје и књижевнике, подразумевао је оне који су споља испуњавали закон Божји који је Мојсије предао људима, а нису имали љубави, самилости, нису припремили срце своје за Господа“, објаснио је Владика Теодосије.   Владика је, тумачећи данашње Јеванђеље, рекао да је Црква Божија очев дом, а отац Господ наш.   „А овај млађи син представља оне људе који се у гресима удаљавају од самога Бога“, рекао је он.   Нагласио је да нам ништа не вреди ако животом својим угађамо Богу, а немамо љубави према ближњем, према грешнику који исто треба да се спасе.   „Ето, то је порука данашње приче јеванђелске пред свети и велики пост за који нас Господ припрема смирењем, покајањем, уздржањем, да и  ми будемо носиоци његове љубави“, закључио је Владиока Теодосије.   На крају Литургије Митрополит Амфилохије је рекао да је вишеструк благослов данашњег богослужења – поред саме Литургије, благослов је и присуство Епископа Јована преко кога је стигао благослов велике Руске цркве, Владике Теодосија и дечанских монаха који су донијели благослов косовско-метохијских светиња, оца архимандрита Данила Љуботине из Пероја.   „Данас имамо посебан благослов и у томе што је овдје и крст у коме је дио Часнога крста Господњега – крст старца Никанора Хиландарца, светитеља наших времена, првога светитеља аустралијскога“, рекао је Владика Амфилохије.   Игуманија Фотина, поклонила је Епископима Теодосију и Јовану по икону- Епископу Каракаса Јелене Балшић, а косовско-метохијском Владици Светог пророка Јеремије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је поводом Дана државности Србије одликовања заслужним појединцима и институцијама. Свечаности је присуствовао и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Укази о одликовањима /pdf/   Председник Републике Србије г. Александар Вучић честитао је Дан државности и истакао да не постоји бољи дан од овог да се подсетимо колико је за снове и остварење њихово мало потребно, као и да је за почетак ослобађања државе и независност било потребно тек око 300 људи у једној јарузи, где су се српски прваци заклели на крв, чиме су наши очеви ударили темељ модерне нације. „Честитам велики државни и национални, али и црквени празник Сретење Господње, велики дан у нашој историји и важан дан за нашу земљу. Кажу да је у револуцији најтеже написати крај, а Србија је то урадила на најлепши начин. Српска револуција је била борба за слободу. Данас смо део слободног и демократског света“, рекао је председник Вучић.   Председник подсећа да је Србија прошла у својој историји кроз многе крваве ратове и поднела жртве које нико други не би могао да поднесе и истакао да смо све то поднели управо да их не би поново било, због чега је једина остварива политика она коју је формулисао Борислав Пекић: 'Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих''. Председник Вучић истиче да су управо то радили и наши прадедови правећи земљу не за себе већ нас и додаје да зато треба да чувамо оно што су они направили и јачамо земљу за оне који ће тек доћи, а то је слободна и независна Србија, наша једина и најлепша Србија.    „Историчар Леополд фон Ранке је то назвао српском револуцијом, која се завршила 31 годину касније када је проглашен први српски Устав и када се Србија устројила као модерна дражава“, навео је председник Вучић. Он је рекао да је у револуцијама најтеже написати њихов крај, а Србија је то урадила на најлепши начин, доношењем Сретењског устава који је увео слободу, права и поделу власти, што је био и један од најлибералнијих устава по питању светских и европских вредности.    Председник Вучић истиче да када нас данас питају где смо, одговарамо да смо одговор дали још те 1835. године са Сретењским уставом и да смо део слободног света, традиције и вредности које су биле темељ Европе и барјак испод којег је окупљен сав демократски свет.   Председник Вучић подсећа да је Србија у два светска рата дала више него што је имала и да су страдале читаве генерације, као и да смо тада носили заставу слободе у читавом региону ослобађајући и друге народе којим смо омогућили да буду слободне државе и нације и то одричући се и сопственог идентитета само да би тај сан био заједнички.  Председник наводи да смо после силних експеримената и промашаја схватили да је Марићевића јаруга само почетак, као и они који су је сањали, да треба да изађемо из ње слободни и усправни, али и да схватимо да, као и они, можемо више и готово све. "Да поверујемо у себе, сопствену земљу и дамо јој слободу и право да одлучује. И наш народ да поново кренемо да рађамо, не постоји данас важнији задатак од тога", поручио је он. Председник Вучић додао је да смо данас међу најуспешнијим европским земљама по питању економије и да све што радимо треба да служи за нове генерације. Он је поручио да зато неуспех не постоји за нас као опција, као и да када је реч о слободи - да се то односи за цео наш народ и да не смемо да заборавимо на наш народ преко Дрине и Дунава, и у Црној Гори, Северној Македонији, Словенији и другим земљама.   "Морамо да урадимо све што можемо да људе из света вратимо у Србију, јер нема ни лепше ни богатије земље. Морамо да радимо више и уверен сам да ће њихова помоћ бити већа", закључио је председник Вучић. Председник Вучић је поручио да данас, када су српске институције угрожене широм региона, морамо да будемо постојани, али и да кажемо да за нас рат није опција, већ само мир и сарадња. "Данас, када су наше институције широм региона угрожене, када се прети опстанку Српске Православне Цркве на територији Црне Горе и када се прети опстанку српског идентитета на територији Босне и Херцеговине, неретко и неких земаља Европске уније, морамо да будемо постојани и снажни и да кажемо да рат за нас није опција, већ да су наши избори само мир и сарадња. Али, такође, и да за нас капитулација није могућност", поручио је председник Вучић. Председник Србије наглашава да ће Србија постојати и опстајати заједно са својим народом и да се никада неће стидети српског рода. "Ма где Срби да живе, моћи ће да очекују помоћ своје српске државе, ма где да живи српски народ потребни су слобода и мир", нагласио је председник Вучић.      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Председник Републике Србије г. Александар Вучић састао се 15. фебруара 2020. године са представницима Срба из региона, а састанку је присуствовао и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.     Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј поручио је, после састанка, да само јединствени, као народ, можемо да изађемо из великих криза. „Констатовали смо да се Србија налази у прилично великом искушењу, што није ништа ново за нас. Али, надамо се да живимо истим духом, мислима и жељама за добро и просперитет нашег народа“, рекао је патријарх Иринеј и додао да нисмо велики народ, али да можемо да опстанемо у овим приликама у региону и свету ако будемо јединствени у добром, не у лошем. „Мислимо да ћемо својом памећу и слогом изаћи на добар пут и да тим путем наставимо и будемо достојни наследници наше културе“, закључио је патријарх Иринеј.     Један од лидера опозиционог Демократског фронта у Црној Гори, г. Андрија Мандић, изјавио је да је захвалан свим људима који су подржали српски народ у Црној Гори и изразио задовољство односом и солидарношћу председника Србије према проблему који имају Срби у Црној Гори због доношења Закона о слободи вероисповести.  "Много смо срећни што је и данас констатовано да је снага српске солидарности своје најлепше лице показала након ових дешавања у Црној Гори", поручио је г. Андрија Мандић.     Српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик истакао је да се одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине зашло у имовину Републике Српске и то након неколико пресуда да имовина припада ентитетима. "Тиме је пређена црвена линија и то подржавају западне земље", истакао је г. Додик и нагласио да неће учинити ни једни меру да уруши стабилност и да Република Српска има институционалне механизме да заштити своја права.    Председник Вучић је рекао да су се окупили на Сретење да би саслушали једни друге и истакао да је Србији, више од свега, неопходан мир. "Србија се налази пред великим политичким искушењима у тренутку када је економски најснажнија у последњих 50 година. Говорили смо о неопходности јединства и солидарности и да увек будемо уз свој народ у Републици Српској и у Црној Гори. Србији је неопходан мир. Потребно је и време да оснажимо Србију, да имамо више деце. Морамо стратешки да водимо рачуна о томе. Моја молба је да, пре свега, водимо рачуна да је највећи успех Србије колико дуго може да се чува мир. Бићемо уз свој народ и то се не доводи у питање", истакао је председник Вучић. Он је нагласио да разуме бојазан српског члана председништва Босне и Херцеговине г. Милорада Додика и председницу Републике Српке г.ђе Жељке Цвијановић, и да разуме шта значи удар на идентитет и имовину Републике Српске.     "Наставићемо да подржавамо Републику Српску, али и наш народ у Црној Гори кроз све институције и борићемо се да сачувамо мир и стабилност“, поручио је председник Вучић.     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...