Danas: Патријарх одбио захтев 14 владика за ванредни Сабор; Direktno.rs: Текст захтева
-
Сличан садржај
-
Од Логос,
Празник Ваведења Пресвете Богородице молитвено и свечано је прослављен у древној светињи манастиру Шудикови. Поводом храмовне славе, свету архијерејску Литургију на празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра 2019. године, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством и монаштвом Епархије. Сабранима се архипастирском беседом обратио Преосвећени Епископ г. Јоаникије, честитајући велики празник и храмовну славу манастира: Звучни запис беседе -Пресвету Богородицу су Њени родитељи примили као дар од Бога, јер су је добили у поодмаклим годинама, и одлучили су да је посвете на службу Богу. Када је имала, свега, три године, повели су је да се васпитава уз Храм Господњи, да одраста са побожним женама и дјевојкама, које су се посвећивале служби Божјој и храниле, непрестано, ријечју Божјом, молитвом, постом. Када је Пресвета Дјева уведена у Храм, говори се да су са Њом ишле остале дјеве и друго што се догодило, било је чудесних појава, да је првосвештеник Њу ставио тамо гдје је само архијереј могао да улази, а то је, наравно, било по надахнућу Божјем. Ова пратња је била видљива и невидљива, пратиле су је дјевојке, Њени родитељи, али још више анђели Божји, јер је Она, већ, тада била изабрана за нарочиту службу, да послужи Божјем промислу о спасењу цијелог свијета, да се преко Ње, чисте Дјеве, изврши тајна домостроја спасења овог свијета“, навео је епископ Јоаникије. -Пресвета Богородица одрастала тако, при Храму Божјем, учествујући, непрестано, у светим службама, хранећи се ријечју Божјом. Говори се да су јој анђели храну доносили, небеску ману, небески хљеб којим се Она, већ, хранила овдје, на земљи. Тако је душу своју осветила, тако је и тијело Њено било освећено, цијела душа, ум и срце Богу посвећени. Она је, ваистину постала стан Божји прије него што је сишао Логос Божји, Син Божји да се настани у Њеној пречистој утроби силом Духа Светог, да прими од Ње људску природу. То је, дакле, натприродно зачеће и рођење. И Њено рођење је било по дејству Божје силе, али, ипак, на природан начин од мужа и жене, од Светих богородитеља Јоакима и Ане, а Њено зачеће је било плод дејства силе Божје, надахнућа свише и осјењења Духом Светим Божјим, поучавао је Владика будимљанско-никшићки. -Дух Свети Божји оживотворио је у Њеној утроби од Њене пречисте крви људску природу Господа Исуса Христа Богомладенца. Тако се и пјева у химнама, да је Њена утроба постала шира од Небеса. Небо и небеса, и небеса над небесима, не могу обухватити Господа, али се Он, Тај исти, ради нас и ради нашег спасења смирио, унизио себе и настанио у утроби Пречисте Дјеве, Њу чинећи станом Божјим, храмом Божјим, скинијом Божјом, ковчегом освећења, ковчегом завјета и остало што се пјева. Мале су људске ријечи, мале су и анђелске ријечи да прославе Пресвету Богородицу. Када се сабирамо у храм Божји, на празнике Пресвете Богородице, не треба много да говоримо, него треба, прије свега, да славимо. Она нас све приводи дому Божјем, храму Божјем, Она нас све приводи своме Сину Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу, Који је глава Цркве, Који је камен Темељац и Грађевина цијеле грађевине Цркве Божје, али је и глава Цркве Божје. Ми који се сабирамо у име Божје, у храму Божјем, око Господа Исуса Христа, имамо заступништво Пресвете Богородице, а са Њом Светих анђела, арханђела и свих Светих, рекао је Његово Преосвештенство. -Данас, на овај Богородичин празник, славе многе светиње. Прије свих, манастир Хиландар са којим смо у заједници; иако смо географски удаљени, ми смо у најтјешњој духовној свези са том нашом највећом светињом. Тамо је данас велико славље, било је свеноћно бдјеније и света служба, гдје се сабира цијела Света Гора и много вјерних са свих страна. Слави и манастир Острог, а овдје у Лимској и Вранешкој долини имамо много светиња, које су посвећене овом празнику. Сигурно је то био утицај светог манастира Хиландара кроз средњи вијек, када су многе светиње и многи манастири жељели да успоставе везу са манастиром Хиландаром, јер је он био духовно огњиште, које нас је кроз вјекове гријало и грије нас и данас. Срећан празник, срећна слава овом светом манастиру, мати Амфилохији и њеном сестринству, да буде на здравље, на духовно укрепљење нашим ктиторима г.-дину Милу Ђурашковићу и његовим сродницима. Нека Бог да свако добро свима који су се овдје потрудили, дали свој прилог и тако се обновила ова светиња“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Сабрани верници приступили су светом причешћу. Благосиљан је и преломљен славски колач, који је у славу Божју, а поводом храмовне славе, припремило сестринство манастира Шудикова. Прослава празника и храмовне славе настављена је за трепезом љубави. Кум славља био је Војислав Рмуш са породицом, а за идућу годину обавезу су преузела братства Бојић, Вељић и Томовић из села Будимље. Извор: Епархија будимљанско-никшићка -
Од Логос,
На празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је служио свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведењу под Овчаром. Саслуживали су архимандрит Сава (Илић), архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, старешина храма Светог Саве у Краљеву протојереј Радоја Сандо, јеромонах Иларион из манастира Преображења, протојереј Милан Филиповић, парох ваведењски јереј Радоња Мирковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Ђорђе Петровић. -Пресвета Богородица коју данас прослављамо је лествица која повезује небо и земљу. Она је та која је приближила небо земљи, Она је у утроби примила Несместивога. Догађај који се збио на данашњи описује како је Богородица праћена девојкама доведена у Храм. Првосвештеник је прима за руку и уводи у Светињу над светињама – ту где само првосвештеник улази једном годишње, и то не без крви за опроштење грехова својих и грехова народних из незнања. Богородица, иако је најзначајнија личност у историји рода људскога, она се мало помиње у Светом Писму. Сву славу и сво славословље дала је Сину своме. Славословећи Њега Она је и себе удостојила да буде узнесена на небо и да буде постављена крај Сина свога. То је пут свих нас православних хришћана који смо сведоци Христови, који се трудимо да познамо вољу Његову, а воља Његова је да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Ако не дођемо у познање истине, не можемо се спасити ма колико ми себе убеђивали да смо хришћани, да се причешћујемо, да се трудимо. Ако ум Христов не буде ум наш, и ако воља Његова не буде воља наша, ништа нисмо учинили, можемо само да будемо задовољни тиме да ће нас свет признавати да смо и ми хришћани, да љубимо Христа, некада само речима а не делима. А Господ Бог каже: „Онај који ме истински љуби, он ће држати заповести моје.“ После ломљења славског колача Преосвећени Владика је честитао славу настојатељици ваведењске свете обитељи монахињи Ангелини са сестринством. Извор: Епархија жичка -
Од Логос,
У среду, 04. децембра, када наша света Црква молитвено прославља Ваведење Пресвете Богородице у храм Господњи, своју славу прославила је наша велика средњевековна светиња – манастир Каленић. Литургијским сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслуживање: протојереја-ставрофора Саве Арсенијевића, протојереја-ставрофора Животе Марковића, протојереја-ставрофора Милована Антонијевића, протојереја-ставрофора Мирослава Филиповића, протојереја Драгослава Цветковића и протођакона Ивана Гашића. На светој Литургији су појали гласови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда. Звучни запис беседе По прочитаном Јеванђелском одељку, Преосвећени се обратио присутнима рекавши како смо се окупили у овој светој обитељи каленићкој да бисмо молитвено и литургијски уздигли своја срца пред престо Божији, где се налази Мајка Божија која је наша заступница пред Богом. “Овај празник је испуњење завета Богородичиних родитеља да ће, уколико их Господ удостоји да добију дете, то дете посветити Богу и дати га у храм Божији. Они су то учинили да би се она тамо васпитавала, да би се након очишћења и тела и душе у њену девичанску утробу уселио нико други до сами Бог. То је речено и у служби данашњега празника: “У храм се уводи она која је у себи сместила Бога”. На овај начи Она нам је показала да је могуће и нама да сместимо Бога у себе, а да би Бог био у нама потребно је да прво очистимо своја срца, јер Бог само у чистоти пребива. Свети Григорије Палама нам говори да је Богородица лествица која нас узводи на небо. За Јевреје јерусалимски храм је био средиште сусрета са Богом. Међутим, све се то променило када је Пресвета Богородица уведена у Светињу над Светињама јерусалимског храма. Та промена најбоље је изражена у главној химни празника Ваведење: “Пречисти Храм Спасов уводи се у Дом Спасов”. До њеног уласка у храм, храм је освећивао човека, а од тог тренутка се открива да је истински храм сами човек јер се у Њу сместио Бог. Она је ушла у храм да би се васпитала у побожности и то је нешто чега треба увек да се сећамо. Васпитавати нашу децу је наша света дужност. Важно је чему учимо своју децу. Пример је кључна ствар. Од примера који пружамо својој деци све зависи. Ако дајемо добар пример, онда заиста можемо да се надамо добру од стране наше деце. Ако хоћемо да нам деца буду поштена морамо и сами бити поштени. Ако хоћемо да нам деца буду испуњена љубављу, а сами смо некако склони и свађи и нељубави, шта смо онда урадили? Зар смо заборавили да оно што сејемо то и жањемо? Добро се добрим враћа. Леп и добар пример доброте је живот Пресвете Богородице. Из чега се састојао њен живот у храму? Не у лењости, него у молитви, у читању Светог Писма. Она је чистила храм Божији. Мајка Божија није се стидела да чисти храм, да послужи другоме и тако је постала служитељка и Бога, али и народа Божијег. Она, и премда је постала Мати Цара није престала бити слушкиња, зато је и рекла анђелу: “Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по речи твојој”. Смирење је највећа хришћанска врлина и оно ју је учинило Богородицом. Она и сада служи Цркви Христовој, Телу Христовом, а ми смо то Тело Христово. И сада притиче вернима у помоћ, где год верни завапе Њој у помоћ. Не долази нам у помоћ незвана, него када завапимо Њој, јер ни Бог ништа не чини на силу. Она нам се не намеће већ нам се даје. Зато је призивајмо у помоћ. Коме Она милостиво подари Свој благослов ако је и грешан оправдаће се, ако је губав очистиће се, ако је пао устаће, ако је жалостан обрадоваће се. Ко може да боље обрадује дете него мајка, телесна мајка, а шта тек да кажемо за Мајку Божију? Благо ономе ко прими благослов Богородице, а сваки ће примити и сваки прима који се Њој молитвено обраћа; Она се моли Ономе кога је родила”, истакао је Епископ Јован. На крају је Преосвећени пожелео да благослов Божији буде на свима нама, и на овој светињи каленићкој истакавши да је овај велики празник слава многих наших Цркава и манастира. По заамвоној молитви, после Литије, Преовећени је пресекао славски колач, након чега је уследила Трпеза љубави коју је уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом, мати Нектаријом. Извор: Епархија шумадијска -
Од Логос,
Празник Ваведења Пресвете Богородице свечано је прослављен у среду 4. децембра 2019. године у свим храмовима Епархије милешевске. Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије био је предстојатељ литургијског сабрања у Саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу. Саслуживали су архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић, парох пријепољски протојереј Бранислав Стојановић, јереј Горан Крстић и протођакон Никола Перковић. Звучни запис беседе Велики број верника сабрао се код саборног храма да дочека свог Архијереја, из чијих су руку примили Чашу спасења, призивајући Име Божије и благодарећи Богу на даровима које нам несебично пружа а нарочито да изрази своју љубав и благодарност Пресветој Богородици поводом њеног дивног и величанственог Празника. У свом обраћању присутнима Епископ Атанасије је увео верне у тајну Празника: – Овај светли дан посвећен је ономе што је најсветије, светоме храму Божијем. Данас славимо Мајку Божију и гледамо у њу као свети храм који се припрема да буде обитавалиште Божије. И гледамо у свети храм јерусалимски којем је она посвећена као девојчица. Храм је место где се људи освећују, а оно што се догодило на данашњи дан показало је нешто необично. На данашњи дан је ушао у храм неко ко је светији од храма, неко ко је додао храму његовој светости и додатно осветио храм, та девојчица Пресвета Богородица која је у храм одведена. Преко ње људски род ступиће у заједницу са Богом, Бог сићи у овај свет и створити заједницу са нама и трајно са нама остати. – Сви они који Бога призивају у чистом исповедању, који говоре чисти Символ вере, исповедање вере које држи Црква Христова, и сами постају храм Божији својим умом, својим целим бићем, а нарочито они који се причешћују Телом и Крвљу Господа Христа, постају сви обитавалиште Божије, храм Божији. Владика је затим изразио захвалност свима који су помогли да се храм Светог Василија Острошког уреди, одржи, начини лепшим и пријатнијим местом за разговор душе са Богом. У том подухвату уређења храма помоћ су указали цео српски народ преко Канцеларије за вере Владе Републике Србије, градска заједница Пријепољска, црквена заједница при храму Светог Василија, верници који улазе у овај свети храм, свештеници, Епархија милешевска, поједини добри људи изван овог нашег простора. Сви су они додали део за обнову овог светог храма. Много је урађено али ће још доста тога бити потребно да се уради да би овај храм заблистао у свом пуном сјају и показао колика је слога и љубав верних који у овај храм долазе, показао да смо сви заједно жива црква. – Ми можемо приметити и примећујемо промене које чинимо на храму, материјалне, видљиве. Али постоје веће промене, веће израде и дораде које се не виде а које храм врши у нама, на нама, у нашој души, нашем срцу, на нашем карактеру. Веће су промене које се у човеку догађају неголи на храму. Више делује храм на човека него човек на храм као грађевину и зато наставимо да се ангажујемо више на одржавању овога светог храма, нагласио је Епископ Атанасије. Извор: Епархија милешевска -
Од Логос,
Преко пет стотина верних сабрало се у Ваведењском храму у Осјечанима у духовном миру и хришћанском јединству На празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у храму у Осјечанима који је посвећен управо том дивном Богородичином празнику. Звучни запис беседе После Литургије извршена је трократна литија око храма, после које је епископ Фотије осветио нову просторију за палење свећа. По повратку у храм изабран је кум за следећу годину, преломљен је славски колач. -Веома сам радостан што видим велики број малишана у храму. Сви ми, прво свештеници, па онда и сви остали, дајмо све од себе да децу задржимо у храму и да одрастају у благочестивој вери учећи се свим хришћанским врлинама, поручио је Владика. Пошто је подељена нафора испред цркве је приређен ручак за преко пет стотина верних сабраних у духовном миру и хришћанском јединству са новопостављеним свештеником Немањом Лукетом кога је Епископ, због пожртвованог рада и труда, наградио чином протонамесника. На светој Литургији у братској љубави саслуживали су протојереј-ставрофор Мирко Николић, архијерејски намјесник добојски; протојереј-ставрофор Мирко Јокић, парох кожушки; протонамесник Слађан Савић, парох толиски; јеромонах Павле Тица, настојатељ манастира Дугe Њивe; и јерођакон Јелисеј Ђукић, сабрат манастира Дугe Њивe; коjeг је eпископ Фотије у току Литургије рукоположио у чин јеромонаха. Извор: Епархија зворничко-тузланска
-