Jump to content
александар живаљев

Danas: Патријарх одбио захтев 14 владика за ванредни Сабор; Direktno.rs: Текст захтева

Оцени ову тему

Recommended Posts

"Данас" је изгледа постао информатор за црквена дешавања:citac:Мало људи чита црквене новине и часописе,тако да све оно што се појави у дневним новинама или недељницима,има већи утицај и већу читаност.

Неким темама из живота СПЦ баве се и новине које  се иначе о црквеним темама баве поводом црквенх празника,у стилу "ваља се...не ваља се".Тако да често стоји поводом неког празника,данас ово обавезно радите,или никако не радите.Са тог нивоа или из те перспективе углавном разматрају и друге теме везане за Цркву.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, александар живаљев рече

Stvar je toliko daleko otišla da je prekjuče, tokom održavanja liturgije na Kosovu, vladika Grigorije prišao ljudima bliskim patrijarhu i zapretio: "Motkama ćemo vas tući kad sve ovo prođe..." - priča naš sagovornik, koji je toj sceni prisustvovao.

"Ствар је толико далеко отишла" да Еп. Григорије никако није могао то да им каже јер није ни учествовао у тој Литургији, тј. уопште није био на Косову а ни у Метохији тих дана. :D

И остали делови текста, почев од наслова, подједнако су истинити. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Dekan Bogoslovskog fakulteta BU započeo otkaznu proceduru u slučaju vladike Maksima i Marka Vilotića

Sinod SPC amortizuje nezadovoljstvo većine vladika

Na osnovu odluke Svetog arhijerejskog sinoda SPC, dekan Bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta episkop braničevski Ignatije (Midić) uoči jučerašnjeg početka nove akademske godine na ovoj visokoškolskoj ustanovi započeo je otkaznu proceduru za dvojicu predavača – redovnog profesora vladiku zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) i docenta Marka Vilotića, sekretara vladike diselforfsko-nemačkog Grigorija (Durića).

Piše: Jelena Tasić 10. oktobra 2019. 13.00
  
0503foto-www-678x381.jpg?x97999Foto: www.eparhija-prizren.com

Kako je Danasu nezvanično objašnjeno u vrhu SPC, reč je o procesu koji nije završen, jer se čeka odluka Sinoda o eventualnom sazivanju jesenjeg ili vanrednog zasedanja Sabora na kome bi se rešio ovaj slučaj.

Vladika Ignatije je povodom sinodske odluke o smenama od 8. jula najpre obavestio „crkvenu vladu“ o zakonskim razlozima zbog kojih ona ne može da se sprovede.

Sinod je odbacio dekanovo obrazloženje i na poslednju sednicu Nastavno-naučnog veća 30. septembra poslao svog člana zaduženog za odnose sa Bogoslovskim fakultetom, inače i portparola SPC – episkopa bačkog Irineja (Bulovića), koji je saopštio da je sinodski stav konačan, iako se time krši više državnih zakona koje je najviša crkvena obrazovna institucija dužna da poštuje kao deo BU.

Danasovi crkveni izvori spekulišu da je vladika Ignatije pod velikim pritiskom Sinoda i da su ga na centralnoj proslavi osam vekova samostalnosti SPC u manastiru Žiča pojedini sinodalci navodno upozoravali da se „ne igra glavom“ kad je u pitanju sprovođenje sinodske oduke.

Uprkos spekulacijama da bi u slučaj na Bogoslovskom fakultetu mogao da se umeša i Univerzitet, u vrhu SPC nezvanično tvrde da je ključno da se rešenje nađe u crkvenim okvirima. Isti izvori spekulišu da bi, ukoliko se Sabor ne sastane do maja 2020, vladika Ignatije pod pritiskom mogao da potpiše otkaze. U delu SPC istovremeno se nezvanično priča da bi on mogao da podnese ostavku na mesto dekana Bogoslovskog fakulteta.

Danasovi izvori objašnjavaju da bi u slučaju otkaza docent Marko Vilotić, koji se nalazi na neplaćenom odsustvu, mogao da tuži Bogoslovski fakultet. Teoretski, vladika Maksim bi mogao da se žali na sinodsku odluku o smeni i Saboru i Velikom crkvenom sudu, kao i državnim sudovima. U SPC se nadaju da će se problem prevazići u okrilju Crkve.

Dodatni problem u slučaju vladike Maksima je što pojedine formulacije u obrazloženju sinodske odluke o smeni na fakultetu dovode u pitanje njegovo bogoslovsko učenje, što bi u budućnosti moglo da dovede i do njegovog uklanjanja sa mesta eparhijskog arhijereja i oduzimanja eparhije.

Takav „scenario“ nije nemoguć, čak i pre sledećeg majskog Sabora, jer je Sinod sa slučajem sada raščinjenog i iz SPC isključenog vladike raško-prizrenskog Artemija (Radosavljevića) još pre desetak godina uveo presedan da sam smenjuje episkope iz eparhija, što je Sabor kasnije samo aminovao.

To bi u praksi značilo slabljenje broja kritičara Vučićeve kosovske politike unutar Sabora SPC i jačanje uticaja vladike Irineja bačkog.

Eventualno uklanjanje vladike Masima otvorilo bi prostor za napad i na njegovog duhovnog oca – vladiku bivšeg zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića), a smanjilo bi i „konkurenciju“ među kandidatima za Pariz, gde Sinod za sada bezuspešno pokušava da ubedi nadležnog episkopa zapadnoevropskog Luku (Kovačevića) da se sam povuče kako bi ga zamenio „sinodski“ kandidat.

U SPC se priča da je slična situacija i sa vladikom Lavrentijem (Trifunovićem) u Šapcu, koji bi portparol SPC navodno takođe želeo da stavi „pod kontrolu“.

Zbog nagomilanih problema u radu SPC poslednjih meseci, uključujući i „slučaj“ smena na Bogoslovskom fakultetu, kao i kontraverznu centralnu proslavu osam vekova samostalnosti SPC u Žiči, na KiM i poslednja dva dana u Beogradu, gde je dodela najvišeg crkvenog ordena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću produbila političke i druge podele u Crkvi, grupa od 14 arhijereja zatražila je da se sazove Sabor.

Odluku treba da donese Sinod na prvoj narednoj sednici. Patrijaršijskom dvoru u Beogradu juče nije bilo moguće zvanično potvrdili vest da je sednica „crkvene vlade“ zakazana tek za 22. oktobar.

U vrhu SPC objašnjavaju da se Sinod već oglušio o odluku majskog Sabora o sazivanju jesenjeg zasedanja posvećenog prosveti, kao i o predlog da se to uskladi sa centralnom proslavom jubileja na koju je došla većina arhijereja.

U patrijaršijskim izvorima spekuliše se da u ovom trenutku poglavaru SPC, vladici Irineju bačkom, mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom Porfiriju (Periću), koji je bio zadužen za centralno obeležavanje jubileja, kao ni Vučiću, ne odgovara održavanje Sabora i da će se truditi da amortizuju nezadovoljstvo većine arhijereja radom Crkve koje je kulminiralo neslaganjem sa dodelom ordena Svetog Save Prvog reda Aleksandru Vučiću.

U zahtevu za njegovo sazivanje, grupa vladika čiji se broj povećava, kako tvrde crkveni izvori, kao razloge za održavanje Sabora navodi potrebu da se „saborski razgovara o neutemeljenoj odluci Sinoda vezano za povlačenje blagoslova za predavanje dvojici profesora na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu“, kao i „najnovija sinodska odluka da se prvi put u osmovekovnoj istoriji naše Crkve, i to baš na ovoj svečanosti, dodeli orden Svetog Save Prvog stepena jednom predsedniku Srbije“.

Oni navode da im je povodom Vučićevog ordena „veliki broj vernika je počeo da šalje protestna pisma“, zbog čega smatraju da o toj odluci treba da se saborski dogovori.

Ove vladike smatraju da je za Sabor i odluka Sinoda da na „krajnje skroman način obeleži jubilej autokefalnosti SPC, što je ostavilo tužan utisak na sve, dok je odustajanjem od proslave sa punoćom Pravoslavne Crkve, potcenjeno zaveštanje Svetog Save“, kao i nesprovođenje saborske odluke o nastavku dijaloga sa delom Crkve u Severnoj Makedoniji koja je u raskolu, problematično saopštenje za javnost sa majskog Sabora, zabrinutost zbog eventualnog priznanja nezavisnosti KiM, o čemu postoje uznemirujući signali, problemi oko crkvene imovine u Crnoj Gori, nesporazumi oko teritorijalnog ograničavanja Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi.

Zamena

Na društvenim mrežama i crkvenim sajtovima već su pojavile spekulacije da bi na posle otkaza na Bogoslovskom fakultetu vladiku Maksima u Eparhiji zapadnoameričku mogao da „zameni“ Dejan Mačković, jedan od duhovnih sledbenika vladike bačkog Irineja, čije se monašenje navodno planira na Mitrovdan 8. novembra, a koji bi do izbora za episkopa zapadnoameričkog trebalo da radi na mestu sekretara Sinoda SPC.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добро, ово смо знали од раније. Отац Зоран већ месецима најављује да ће еп. Максим бити пензионисан. Једино што изгледа још није сасвим извесно која ће страна да надвлада. Која год да надвлада бићемо сигурно у великом кадровском дефициту, тако да поздрављам монашење и хиротонију господина Мачковића, за кога сам до скоро веровао да је псеудонимна личност. 

Лично сам за пензионисање неких старијих владика, почев од патријарха, али нек буде шта одлуче наши преосвећени старци.

Бога и народ сигурно неће питати за мишљење...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Протомајстор рече

Добро, ово смо знали од раније. Отац Зоран већ месецима најављује да ће еп. Максим бити пензионисан. Једино што изгледа још није сасвим извесно која ће страна да надвлада. Која год да надвлада бићемо сигурно у великом кадровском дефициту, тако да поздрављам монашење и хиротонију господина Мачковића, за кога сам до скоро веровао да је псеудонимна личност. 

Лично сам за пензионисање неких старијих владика, почев од патријарха. али нек буде шта одлуче наши преосвећени старци...

Iznenadićeš se, ne mogu ti sada reći.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Iznenadićeš se, ne mogu ti sada reći.

Не верујем да ме ишта више може изненадити, ал ајд да пробам: Вучић, патријарх? :ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Протомајстор рече

Не верујем да ме ишта више може изненадити, ал ајд да пробам: Вучић, патријарх? :ani_biggrin:

Ne brate, to ni najmilostiviji Hristos ne bi dozvolio. ???

U vezi je tvog teksta, sve si dobro napisao u vezi teksta ali iznenadićeš se odakle je i kakav je izvor. ??

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Bezuhova рече

Ako mene pitate, odgovor je da ne znam i isto bih pitala u cemu je problem ako jeste, zasto bi ljudima na ovom forumu to smetalo?

Evo meni ne smeta.

Ovde je obicaj da razgovaramo sa umisljenim sagovornicima. Ako je moja prija Psihula mogla da bude Maksim po potrebi mozes I ti da budes Jeca iz Danasa.

Samo rokaj sister.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Свештеник Александар Милутиновић, старешина храма у изградњи посвећеног св. Владики Николају охридском и жичком у Реснику, говорио је данас о блаженопочившем Патријарху српском г. Павлу, чија је 10. годишњица упокојења обележена пригодном духовном академијом у манастиру Раковица.    Звучни запис беседе   "Патријарх Павле је имао план и програм свете, јеванђељске, небеске Србије", рекао је између осталог о. Александар. Замолили смо нашег госта да нам појасни дубину речи "будимо људи", али и да нам приближи појам вере код Патријарха Павла. "Црква није морално-хуманитарни сервис, већ богочовечански организам" подсетио је између осталог о. Александар, који је све време указивао да је блаженопочивши Патријарх Павле својим животом сведочио Јеванђеље.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      У петак, 18. октобра 2019. године, када наша Црква прославља свету мученицу Харитину и светог свештеномученика Дионисија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Урош Костић, за певницом су појали протојереј Драгослав Милован и протонамесник Мирољуб Миладиновић, а чтецирао је г. Владан Степовић.   Звучни запис беседе   Епсикоп Јован се верницима обратио надахнутом и садржајном беседом којом је протумачио поуке светог апостола Павла које се тичу молитвеног живота нас хришћана. “У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас бих се, браћо и сестре, осврнуо на ове дивне речи светог апостола Павла које смо чули из овог прочитаног Апостола. Речи апостола Павла: “Молите се у Духу”, значе да наше молитве ако нису у Духу Божијем, оне онда нису плодотворне. Оне молитве које су у Духу, оне су и плодотворне и чудотворне.    У молитви човек мора истрајавати. У истрајности и присиљавању себе човек треба да се моли, јер као што знамо молити се није лако. Чим се човек омлитави он се предаје и пада. Апостол Павле даље каже да се молимо за свете. Шта то значи? Овде апостол Павле мисли на све хришћане јер су се хришћани у почетку називали светима. Сваки је хришћанин намењен за светост, јер је намењен за вечност. Али не за некуз нашу измишљену светост, већ за ону светост која долази од Христа, која освећује и просвећује сваког човека који долази на свет. Да ли ми живимо у том просветљењу, то је до тебе и до мене брате и сестро. Зато се на Литургији каже: “Светиње светима”. А човек ако не тежи светости, он ће себе затворити у свој мрак. Зато се помолимо да нас Бог просвети. “Узмите мач Духа који је Реч Божија”, ове речи апостола Павла значе да мач одсеца све оно што није свето у свакоме човеку.    Мачем духовним ступимо у рат, духовни рат у нама самима, јер се у нама стално води рат између добра и зла, између светлости и таме. Да се вратим на то питање, шта ће нама браћо и сестре мач духовни? Треба нам да одсечемо сваку нечистоту и неистину у себи, сваку лаж, свако искушење. Људска реч ако није оплемењена Речју Божијом, она је празна реч. Молитва о којој говори свети апостол Павле, потребна је јер она држи у будном стању наш ум и све врлине наше душе.    Молитва нам не да да се олењимо, и помаже нам да напредујемо, да се усавршавамо, до краја живота. Наш живот је школа у којој треба да учимо како треба да живимо. Браћо и сестре, имајмо на уму да нас молитва држи будним. Кад молитвом разговарамо са Богом, онда све оплемењујемо. Молитва је стражар.    Свети оци уче да је молитва хоровођа у хору врлина. Има ли човек молитву у срцу, он никад у искушењу неће бити савладан. Молитва је васпитач ума и стабилизатор, да тако кажемо. Кроз непрекидну и чисту молитву ум се узноси и пребива у Богу. Молитва нам помаже да саберемо свој расејани ум. Човек често сабира свој ум, али не у Духу Божијем. Молитва је пола Јеванђеља, а пост је друга половина, како кажу свети оци. Ако хоћемо да имамо цело Јеванђеље у себи, онда имајмо пост и молитву”, пожелео је Епископ Јован свим окупљеним верницима у виноградском храму.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У четвртак, дана 17. октобра, када Епархија осечкопољска и барањска прославља свог патрона светог Стефана Штиљановића, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у Каранцу.     Епископу Херувиму су саслуживали протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански и архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, умировљени парох, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, протојереј Жељко Тешић (Епархија бачка) и ђакон Војислав Николић.   Овим литургијским слављем почела је прослава епархијске славе Епархије осечкопољске и барањске које ће се наставити свечаном академијом и светом архијерејском Литургијом у вуковарском Саборном храму. Свечана академија поводом јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве биће одржана 18. октобра у 18:00 часова. Света архијерејска Литургија биће служена у суботу 19. октобра са почетком у 09:00 часова. Дочек архијереја је у 08:40 часова.   Епископ Херувим је у празничној беседи рекао следеће:   -У име оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашњи дан, крсна слава овога храма и наше Епархије. Нека је благословено данашње сабрање којим прослависмо дивнога светитеља светога Стефана Штиљановића, велика личност за нашу историју. То је човек који је преузео ангелски лик у свом овоземаљском животу, носио је Христа и у свом срцу гајио љубав према православној вери. Веровао је да је тек у Христу пуноћа владавине, али и свакога живота. Својим животом је и сведочио Христа, сејао веру међу народом, обнављајући цркве и помагајући немоћнима. У то време није било лако бити хришћанин и чувати часни Крст. Упорним радом и марљивошћу овог последњег светог српског деспота очувани су вера и народ. Показао нам је пут којим требамо да идемо. Није случајно што је управо наша Епархија узела за славу светог Стефана Штиљановића, видим ту дубоки Божји промисао.   Свети Стефан треба бити наш заштитник, наша утеха и крепост у овим временима. Као и у његово време, тако и данас није лако опстати на овим просторима на којим требамо сачувати своју веру, културу и традицију. Сећајмо се светог Стефана Штиљановића који је штитио своју веру, који се пред Престолом Свевишњега моли да наш народ буде укрепљен Христом. Искушења која нам се намећу бременита су, али удружени у једно коло можемо заједничким снагама и трудом да опстанемо на овим просторима. Наша Црква увек проповеда Реч Јеванђеља, реч утехе и наде, и требамо увек да је слушамо. Томе су стремили и наши дивни светитељи.   Многи историчари пореде светог Стефана са светим Александром Невским и светим Јованом Владимиром. Можемо да се замислимо над тим, колико је то велика личност у нашем роду. Својим животом он стоји уз остале наше владаре који су чували православну веру и Крст часни. Мудро је руководио нашим народом, сејући семе које је васкрсло у христолико биће нашега народа. То је христоваскрсла истина коју је проносио овим просторима да бисмо и ми као народ били на путу светог Симеона и светога Саве. Светитељи су они који пред нама утабали стазу ка Вечном Животу.   У овој години јубилеја ми се сећамо родоначелника наше Свете Цркве, светога Саве, као онога који је оснивач христоваскрсле врлине која нам показује да је смисао у ношењу Крста, у Васкрсењу. Ако будемо живели на том путу и поучавајући се речима Јеванђеља знаћемо да смо на путу светога Саве и светог Стефана Штиљановића, али и свих светитеља који су својим животом посведочили ту Истину.   Данашња света Литургија почетак је прославе наше Епархијске славе. Наставак прославе је академија у Саборном храму у 18:00 часова, поводом 800 година наше Цркве и 630 година од Косовске битке, као и света архијерејска Литургија Саборном храму у суботу. Прославимо ова два дивна догађаја за наш народ. Два наша завета, два моста ка Царству Небеском су видовдански и светосавски завет. Саберимо се и поучимо се Јеванђељем јер оно треба да је у нашим срцима као семе које води наш христоваскрсли народ ка Царству Небеском.   Нека је благословен данашњи дан и Епархијска слава, да се сви саберемо и у истинољубљу славимо овог дивног светитеља, нашег заштитника пред Престолом Свевишњега Бога.   Нека сте живи, срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 17. октобра 2019. године, на празник Светога Стефана и Преподобне Јелене (Штиљановић), свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Београду. Саслуживали су старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, архијерејски намесник београдски други протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереји Славиша Поповић и Игор Грацун, као и протођакон Дамјан Божић.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 16. октобра 2019. године, на празник Светог Пајсија (Јањевца), Патријарха српског, свету архијерејску Литургију у манастиру Пећкој Патријаршији.     -Свети новојављени и богоносни отац наш Пајсије, чија се часна глава чува у Саборној цркви Светих Апостола у манастиру Пећкој Патријаршији, био је изданак косовско-метохијске земље и косовско-метохијских светиња, поручио је владика Јоаникије.   Подсећајући на житије Светог Пајсија Пећког, Владика је казао да је његов отац Димитрије био свештеник, рођен у Јањеву, срцу Косова:   -Био је Митрополит грачанички, а касније, у најтежим временима, Патријарх српски. Његов претходник патријарх Јован Кантул борио се за слободу, али је, нажалост, издан од западних моћника и кажњен најстрашнијом казном. Турци су га обесили на Јени капији у Цариграду. У то вријеме српски архијереји бирају најјачу личност између себе да води архијереје, свештенике, игумане и цио српски народ. Свети Пајсије, такође, је наставио да се бори за слободу, али другачијим, јачим средствима. Он је објединио свој народ око Престола Господњег, духовно и културно га просвећивао, утврдио народно јединство, ојачао вјеру, украсио светиње, подносећи многе невоље и трпећи сталне притиске од Турака и Латина. Није хтио да долази у сукоб са Латинима, као што није хтио да долази у сукоб ни са Турцима, освајачима, него је користио оно мало простора, а кад је човјек у тјескоби онда се, врло често, јављају у његовој личности чудне силе, као што о томе и Његош пјева да се уздигне изнад свега. И он је, ваистину уздигао. Свети Пајсије је био већ средовјечан човјек када је изабран за Патријарха, а на Пећком трону је био 33 године, најдуже од свих досадашњих поглавара Српске Цркве.   -Он је међу првима успоставио редовне незе са Руском Црквом и руском државом, преко својих архијереја. Многи од њих су одлазили у Русију и тамо остајали, јер се нијесу имали гдје враћати. Али, Свети патријарх Пајсије остао је на свом мјесту, јачајући духовне и културне корјене свог народа, јачајући његов идентитет, обнављајући славу Немањића. Он је један од последњих из старог доба који су били под турским јармом, а који је те најузвишеније и најсветије традиције Немањића, његовао и оживљавао. Написао је прву службу Светом краљу Стефану Првовјенчаном. Такав светитељ и Божји угодник Свети краљ Стефан Првовјенчани, али још није имао службе, ни успостављеног култа. Њега прославља Свети Патријарх Пајсије, а јављао му се и Свети цар Урош чиме се објавила, потпуно, његова светост“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки и подсетио да је Свети Пајсије написао житије и службу Светом цару Урошу, кратко житије Светом Стефану Штиљановићу, обновио гробове Светих, који су већ били оронули, украсио свету обитељ Пећке Патријаршије, Грачаницу, посећивао све српске земље, утврђивао, сабирао српски народ од југа до севера, од истока до запада.   -Био је поклоник Гроба Господњег, ишао и у Цариград да утврди јединство међу православнима, а Цариград је мјеркао кад ће доћи вријеме да се укине Пећка Патријаршија, да они распростру јурисдикцију на подручју цијеле турске државе. Увјерени смо да као што су Соколовићи, прије патријарха Пајсија, дали нови замах српском народу и Српској Цркви да је, такође, послије страшних искушења, у вријеме погибије Јована Кантула, Свети патријарх Пајсије продужио вијек Пећке Патријаршије у оно вријеме макар за сто година, казао је владика Јоаникије.   Култ Светог Пајсија, Патријарха пећког, указао је Владика, није одмах заживио.   -У вријеме патријарха Максима, овдје се већ Свети патријарх Пајсије прослављао као свети. Нађена је његова икона према којој су сестре монахиње радиле нову икону. Дакле, због тешких искушења и страдања, које је доживјела Патријаршија његов култ је касније био запостављен и, ево, у ово наше вријеме, када се боримо да очувамо наше светиње на Косову и Метохији, да очувамо наше домове на Косову и Метохији, да очувамо свијест о томе шта Косово и Метохија значи за све нас, у ово вријеме, пројави се светост патријарха Пајсија и обасја нас новом снагом, новом љепотом, као и други свети са Косова и Метохије да нас оснаже. Јављају се нови свети да нас оснаже, да нас саберу, а ми који долазимо овдје у Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу, Љевишку, Призрен, Девич сабирамо се као на своје огњиште са кога сви потичемо. Варнице са тог огњишта су се далеко распрострле, српски народ јесте се разишао, раселио и ван своје отаџбине, али свуда носи са собом, у свом срцу, Косово и Метохију и његове светиње. Гдје се год налазили, сви имамо једну те исту мисао, једну те исту жељу, једну те исту молитву - да се сабирамо око наших светиња, да се сабирамо око нашег духовног огњишта, Пећке Патријаршије и осталих светиња на Косову и Метохији, поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...