Jump to content

Danas: Патријарх одбио захтев 14 владика за ванредни Сабор; Direktno.rs: Текст захтева

Оцени ову тему


Recommended Posts

  

  • Replies 94
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Проблем ти је сејо што се код нас под плаштом ”црквене послушности” потурила теза о апсолутној недодирљивости епископа. Шта год да каже на било коју тему има да ћутиш и гледаш у патос, а посебно ако с

Не свиђа ми се што све сазнајемо из штампе.

Posted Images

"Данас" је изгледа постао информатор за црквена дешавања:citac:Мало људи чита црквене новине и часописе,тако да све оно што се појави у дневним новинама или недељницима,има већи утицај и већу читаност.

Неким темама из живота СПЦ баве се и новине које  се иначе о црквеним темама баве поводом црквенх празника,у стилу "ваља се...не ваља се".Тако да често стоји поводом неког празника,данас ово обавезно радите,или никако не радите.Са тог нивоа или из те перспективе углавном разматрају и друге теме везане за Цркву.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, александар живаљев рече

Stvar je toliko daleko otišla da je prekjuče, tokom održavanja liturgije na Kosovu, vladika Grigorije prišao ljudima bliskim patrijarhu i zapretio: "Motkama ćemo vas tući kad sve ovo prođe..." - priča naš sagovornik, koji je toj sceni prisustvovao.

"Ствар је толико далеко отишла" да Еп. Григорије никако није могао то да им каже јер није ни учествовао у тој Литургији, тј. уопште није био на Косову а ни у Метохији тих дана. :D

И остали делови текста, почев од наслова, подједнако су истинити. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Dekan Bogoslovskog fakulteta BU započeo otkaznu proceduru u slučaju vladike Maksima i Marka Vilotića

Sinod SPC amortizuje nezadovoljstvo većine vladika

Na osnovu odluke Svetog arhijerejskog sinoda SPC, dekan Bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta episkop braničevski Ignatije (Midić) uoči jučerašnjeg početka nove akademske godine na ovoj visokoškolskoj ustanovi započeo je otkaznu proceduru za dvojicu predavača – redovnog profesora vladiku zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) i docenta Marka Vilotića, sekretara vladike diselforfsko-nemačkog Grigorija (Durića).

Piše: Jelena Tasić 10. oktobra 2019. 13.00
  
0503foto-www-678x381.jpg?x97999Foto: www.eparhija-prizren.com

Kako je Danasu nezvanično objašnjeno u vrhu SPC, reč je o procesu koji nije završen, jer se čeka odluka Sinoda o eventualnom sazivanju jesenjeg ili vanrednog zasedanja Sabora na kome bi se rešio ovaj slučaj.

Vladika Ignatije je povodom sinodske odluke o smenama od 8. jula najpre obavestio „crkvenu vladu“ o zakonskim razlozima zbog kojih ona ne može da se sprovede.

Sinod je odbacio dekanovo obrazloženje i na poslednju sednicu Nastavno-naučnog veća 30. septembra poslao svog člana zaduženog za odnose sa Bogoslovskim fakultetom, inače i portparola SPC – episkopa bačkog Irineja (Bulovića), koji je saopštio da je sinodski stav konačan, iako se time krši više državnih zakona koje je najviša crkvena obrazovna institucija dužna da poštuje kao deo BU.

Danasovi crkveni izvori spekulišu da je vladika Ignatije pod velikim pritiskom Sinoda i da su ga na centralnoj proslavi osam vekova samostalnosti SPC u manastiru Žiča pojedini sinodalci navodno upozoravali da se „ne igra glavom“ kad je u pitanju sprovođenje sinodske oduke.

Uprkos spekulacijama da bi u slučaj na Bogoslovskom fakultetu mogao da se umeša i Univerzitet, u vrhu SPC nezvanično tvrde da je ključno da se rešenje nađe u crkvenim okvirima. Isti izvori spekulišu da bi, ukoliko se Sabor ne sastane do maja 2020, vladika Ignatije pod pritiskom mogao da potpiše otkaze. U delu SPC istovremeno se nezvanično priča da bi on mogao da podnese ostavku na mesto dekana Bogoslovskog fakulteta.

Danasovi izvori objašnjavaju da bi u slučaju otkaza docent Marko Vilotić, koji se nalazi na neplaćenom odsustvu, mogao da tuži Bogoslovski fakultet. Teoretski, vladika Maksim bi mogao da se žali na sinodsku odluku o smeni i Saboru i Velikom crkvenom sudu, kao i državnim sudovima. U SPC se nadaju da će se problem prevazići u okrilju Crkve.

Dodatni problem u slučaju vladike Maksima je što pojedine formulacije u obrazloženju sinodske odluke o smeni na fakultetu dovode u pitanje njegovo bogoslovsko učenje, što bi u budućnosti moglo da dovede i do njegovog uklanjanja sa mesta eparhijskog arhijereja i oduzimanja eparhije.

Takav „scenario“ nije nemoguć, čak i pre sledećeg majskog Sabora, jer je Sinod sa slučajem sada raščinjenog i iz SPC isključenog vladike raško-prizrenskog Artemija (Radosavljevića) još pre desetak godina uveo presedan da sam smenjuje episkope iz eparhija, što je Sabor kasnije samo aminovao.

To bi u praksi značilo slabljenje broja kritičara Vučićeve kosovske politike unutar Sabora SPC i jačanje uticaja vladike Irineja bačkog.

Eventualno uklanjanje vladike Masima otvorilo bi prostor za napad i na njegovog duhovnog oca – vladiku bivšeg zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića), a smanjilo bi i „konkurenciju“ među kandidatima za Pariz, gde Sinod za sada bezuspešno pokušava da ubedi nadležnog episkopa zapadnoevropskog Luku (Kovačevića) da se sam povuče kako bi ga zamenio „sinodski“ kandidat.

U SPC se priča da je slična situacija i sa vladikom Lavrentijem (Trifunovićem) u Šapcu, koji bi portparol SPC navodno takođe želeo da stavi „pod kontrolu“.

Zbog nagomilanih problema u radu SPC poslednjih meseci, uključujući i „slučaj“ smena na Bogoslovskom fakultetu, kao i kontraverznu centralnu proslavu osam vekova samostalnosti SPC u Žiči, na KiM i poslednja dva dana u Beogradu, gde je dodela najvišeg crkvenog ordena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću produbila političke i druge podele u Crkvi, grupa od 14 arhijereja zatražila je da se sazove Sabor.

Odluku treba da donese Sinod na prvoj narednoj sednici. Patrijaršijskom dvoru u Beogradu juče nije bilo moguće zvanično potvrdili vest da je sednica „crkvene vlade“ zakazana tek za 22. oktobar.

U vrhu SPC objašnjavaju da se Sinod već oglušio o odluku majskog Sabora o sazivanju jesenjeg zasedanja posvećenog prosveti, kao i o predlog da se to uskladi sa centralnom proslavom jubileja na koju je došla većina arhijereja.

U patrijaršijskim izvorima spekuliše se da u ovom trenutku poglavaru SPC, vladici Irineju bačkom, mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom Porfiriju (Periću), koji je bio zadužen za centralno obeležavanje jubileja, kao ni Vučiću, ne odgovara održavanje Sabora i da će se truditi da amortizuju nezadovoljstvo većine arhijereja radom Crkve koje je kulminiralo neslaganjem sa dodelom ordena Svetog Save Prvog reda Aleksandru Vučiću.

U zahtevu za njegovo sazivanje, grupa vladika čiji se broj povećava, kako tvrde crkveni izvori, kao razloge za održavanje Sabora navodi potrebu da se „saborski razgovara o neutemeljenoj odluci Sinoda vezano za povlačenje blagoslova za predavanje dvojici profesora na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu“, kao i „najnovija sinodska odluka da se prvi put u osmovekovnoj istoriji naše Crkve, i to baš na ovoj svečanosti, dodeli orden Svetog Save Prvog stepena jednom predsedniku Srbije“.

Oni navode da im je povodom Vučićevog ordena „veliki broj vernika je počeo da šalje protestna pisma“, zbog čega smatraju da o toj odluci treba da se saborski dogovori.

Ove vladike smatraju da je za Sabor i odluka Sinoda da na „krajnje skroman način obeleži jubilej autokefalnosti SPC, što je ostavilo tužan utisak na sve, dok je odustajanjem od proslave sa punoćom Pravoslavne Crkve, potcenjeno zaveštanje Svetog Save“, kao i nesprovođenje saborske odluke o nastavku dijaloga sa delom Crkve u Severnoj Makedoniji koja je u raskolu, problematično saopštenje za javnost sa majskog Sabora, zabrinutost zbog eventualnog priznanja nezavisnosti KiM, o čemu postoje uznemirujući signali, problemi oko crkvene imovine u Crnoj Gori, nesporazumi oko teritorijalnog ograničavanja Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi.

Zamena

Na društvenim mrežama i crkvenim sajtovima već su pojavile spekulacije da bi na posle otkaza na Bogoslovskom fakultetu vladiku Maksima u Eparhiji zapadnoameričku mogao da „zameni“ Dejan Mačković, jedan od duhovnih sledbenika vladike bačkog Irineja, čije se monašenje navodno planira na Mitrovdan 8. novembra, a koji bi do izbora za episkopa zapadnoameričkog trebalo da radi na mestu sekretara Sinoda SPC.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Добро, ово смо знали од раније. Отац Зоран већ месецима најављује да ће еп. Максим бити пензионисан. Једино што изгледа још није сасвим извесно која ће страна да надвлада. Која год да надвлада бићемо сигурно у великом кадровском дефициту, тако да поздрављам монашење и хиротонију господина Мачковића, за кога сам до скоро веровао да је псеудонимна личност. 

Лично сам за пензионисање неких старијих владика, почев од патријарха, али нек буде шта одлуче наши преосвећени старци.

Бога и народ сигурно неће питати за мишљење...

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Протомајстор рече

Добро, ово смо знали од раније. Отац Зоран већ месецима најављује да ће еп. Максим бити пензионисан. Једино што изгледа још није сасвим извесно која ће страна да надвлада. Која год да надвлада бићемо сигурно у великом кадровском дефициту, тако да поздрављам монашење и хиротонију господина Мачковића, за кога сам до скоро веровао да је псеудонимна личност. 

Лично сам за пензионисање неких старијих владика, почев од патријарха. али нек буде шта одлуче наши преосвећени старци...

Iznenadićeš se, ne mogu ti sada reći.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Iznenadićeš se, ne mogu ti sada reći.

Не верујем да ме ишта више може изненадити, ал ајд да пробам: Вучић, патријарх? :ani_biggrin:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Протомајстор рече

Не верујем да ме ишта више може изненадити, ал ајд да пробам: Вучић, патријарх? :ani_biggrin:

Ne brate, to ni najmilostiviji Hristos ne bi dozvolio. ???

U vezi je tvog teksta, sve si dobro napisao u vezi teksta ali iznenadićeš se odakle je i kakav je izvor. ??

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Јел Данас објављивао текстове када је Артемије скидан са трона и када се жалио?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Veću težinu ima reč ove jedne trećine arhijereja medju kojima su mnogi sjani teolozi i privatno dobri ljudi, od reči  preostale dve trećne medju kojima je mnogo blago rečeno kontraverznih mitronosaca. Šta će  na kraju od svega biti videćemo....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 32 минута, Протомајстор рече

Лично сам за пензионисање неких старијих владика, почев од патријарха, али нек буде шта одлуче наши преосвећени старци.

Бога и народ сигурно неће питати за мишљење...

Али ће ипак на крају сви Богу на истину...  

а онда ће историја да памти неке по добру, неке по издајству Кнеза Лазара,  а неке ће заборавити... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 36 минута, Протомајстор рече

Не верујем да ме ишта више може изненадити, ал ајд да пробам: Вучић, патријарх? :ani_biggrin:

Вучића за патријарха срБског! и мирна Бачка! :) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Golub рече

Вучића за патријарха срБског! и мирна Бачка! :) 

 

Screenshot_20191008-175830.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У септембру 2020. године навршава се три године архипастирског свештенослужења, управљања и поучавања Цркве у Епископији зворничко-тузланској од стране епископа Фотија.
      Повезан садржај: 
      Владика Фотије: Црква постоји да буде мисија, да проповеда реч Божју народу нашега времена, те да га светотајинским животом приводи заједници спасених у Царству Небеском!
      У ове три године епископ Фотије је предводио евхаристијска сабрања у бројним храмовима наше Епископије и са презвитерима, ђаконима и народом Господњим образовао Цркву и пројављивао Царство, чија икона она јесте. У својим бесједама је изграђивао Цркву обзнањући побједу над непостојањем у Васкрсењу њеног Господа, позивајући нас да узмемо учешће у том тријумфу кроз благодарење у Литургији Цркве и борби против сопственог самољубља у подвигу као изразу љубави.
      Началствујући Црквом у нашој Епископији, епископ Фотије је основао Издавачку кућу Синај и Добротољубиво удружење Богородице Тројеручице. Њихово оснивање знаковито указује на етос нашег Епископа и приоритете његовог дјелања. Познато је да тешко може бити ријечи о плодотворној мисији Цркве без писане ријечи. Уосталом, не учи ли нас томе библијска повијест, јер се израз искуства општења Бога и човјека преносио на папир. Свети Јован Златоусти нас учи да је настајање светописамских списа посљедица гријехопада, будући да је престало непосредно сусретање Господа и човјека, а какво нас очекује у Вијеку који долази. Међутим, у ишчекивању Царства писана ријеч је неопходна, тако да нам је наша издавачка кућа подарила низ изузетних наслова, од којих треба издвојити дјела двије пјесничке збирке нашег Епископа Песма Осмом дану и Вечност ми треба, класично светоотачко дјело Мистагогија о Духу Светоме из пера Светог Фотија Великог, Георгије Флоровски: руски интелектуалац и православни богослов писца Ендруа Блејна, као и зборник Екуменизам Георгија Флоровског. Посебан догађај издавачке дјелатности наше Епископије је публиковање Монографије о двадесет година епископске службе владике Фотија, а коју је приредило Сестринство манастира Светог Василија Острошког у Бијељини.
      Када је ријеч о Добротољубивом удружењу Богородице Тројеручице, наша Епископија је у лику епископа Фотија одлучила да слиједи једини етос којим Црква јесте Црква: етос у којем је патња другог моја патња и у којем није изводљиво окренути лице од страдајућег брата, а остати у загрљају Господњем.
      Такође, не смије се пренебрегнути да је улога епископа Фотија у увођењу богословља Цркве у средњошколски систем образовања вјероватно одлучујућа, али темељније оцјене ваља оставити за неки потоњи јубилеј. Епископ Фотије је учинио велика прегнућа у свом досадашњем управљању нашом Епископијом ка обећаном Новом Небу и Новој Земљи. Искушења нису занемарљива, посебно у контексту актуелне пандемије вируса ковид19, која је донијела многа питања на која богословље и пракса Цркве и даље траже богодостојне одговоре. Епископ Фотије, својим свештенослужењима и поукама широм наше Епископије, као и интервјуима у електронским и штампаним медијима није дозволио да повјерено му словесно стадо потоне у бездан безнадежности и захтјевима овога свијета, који не зна да су здравље и болест, живот и смрт, вријеме и вјечност у руци Господњој.
       
      Долгоденствуј, Преосвећени Владико, на многаја љета!
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Слава храма Саборa српских светитеља на Карабурми прослављена је 13. септембра 2020. године светом Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су протојереји-ставрофори Тоде Јефтемић, Драган Станишић и Милош Мићић, протојереј Александар Лукавац, јереј Јован Јефтић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић, Немања Ристић и Филип Новаковић у молитвеном присуству старешине храма протојереја Ђорђа Драгутиновића, братства храма и благочестивог народа престонице.   Звучни запис беседе     Током свете архијерејске Литургије Његова Светост Патријарх је рукоположио ђакона Филипа Новаковића у чин свештеника.   Пошто је преломио славски колач са домаћином славе г. Драганом Микићем, Његова Светост Патријарх је уручио грамате добротворима који су допринели уређењу храма, парохијског дома и пратећих објеката, господи Драгану Микићу, Мирославу Антићу, Милији Илићу, Драгану Нијемчевићу, Дејану Ранђеловићу, Јовану Шуменковићу, Владимиру Скерлићу и Зорану Јовићу.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Четврти дан 5. Фестивала културе, 11. септембра 2020, почео је светом архијерејском Литургијом на темељима ранохришћанске базилике на локалитету Феликс Ромулијана. Епископу Илариону је саслуживало свештенство и монаштво Епархије тимочке.     Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 11. септембра 2020. године, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, свету архијерејску Литургију у цркви Рођења Светог Јована на Централном гробљу у Београду.        
      Саслуживали су старешина храма протојереј-ставрофор Драган Павловић, презвитер Иван Штрбачки, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Саша Глишић.   Поред многобројног верног народа, празничном богослужењу молитвено су присуствовали генерални директор ЈКП Београд мр Драган Балтовски, управник Централног гробља г. Владимир Гулишија, као и чланови Црквеног одбора.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополит запорошки Украјинске православне цркве г. Лука, који борави у посјети Митрополији црногорско-приморској, данас је посјетио Цетињски манастир, гдје се поклонио Светој десници Светог Јована Крститеља, честици Часног крста Господњег и моштима Светог Петра Цетињског Чудотворца.   Високог госта дочекао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са братијом Цетињског манастира.   Владика Лука претходно је посјетио манастир Острог, а јутрос је, заједно с Митрополитом Амфилохијем служио Литургију у остошком скиту Јован до.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

×
×
  • Креирај ново...