Jump to content

Danas: Патријарх одбио захтев 14 владика за ванредни Сабор; Direktno.rs: Текст захтева

Оцени ову тему


Препоручена порука

Odluka Sinoda da se Orden Svetog Save dodeli predsedniku Srbije uzburkala vrh SPC

Patrijarh odbio zahtev 14 vladika za vanredni Sabor

Poglavar SPC patrijarh srpski Irinej odbio je zvaničan zahtev 14 arhijereja za sazivanje vanrednog Sabora, nezvanično saznaje Danas u visokim crkvenim izvorima.

Piše: Jelena Tasić08. oktobra 2019. 10.49 Izmenjeno: 10.50
    
0506foto-FoNet-TV-FoNet-678x381.jpg?x333
Foto: FoNet/ TV FoNet

U manastiru Žiča, gde je u nedelju počela višednevna proslava osam vekova samostalnosti SPC, okupilo se 45 od 53 episkopa u SPC, uključujući i one koji su u penziji i na saborskim zasedanjma učestvuju samo po pozivu.

U pojedinim crkvenim krugovima se i pre okupljanja u Žiči spekulisalo da bi proslava jubileja mogla da se pretvori u vanredno zasedanje Sabora zbog stanja u Crkvi, koje se dodatno zaoštrilo zbog prošlonedeljne odluke Svetog arhijerejskog sinoda da predsednika Srbije Aleksandra Vučića odlikuje najvišim crkvenim odlikovanjem – Ordenom Svetog Save Prvog reda. Iako su u vreme pokojnog patrijarha Pavla za sazivanje vanrednog sabora bila dovoljna tri zahteva, njegovom nasledniku, kako se spekuliše u vrhu SPC, nije dovoljna takoreći ni trećina aktivnog sastava saborskog tela.

U izvorima bliskim Sinodu nezvanično se komentariše da je „crkvena vlada“ proslavu jubileja iskoristila za odlaganje jesenjeg Sabora koji je trebalo da bude posvećen crkvenoj prosveti. Ova tema je dodatno opterećena poslednjih meseci sinodskom odlukom o smeni dvojice predavača Bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta – episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) sa mesta redovnog profesora i docenta Marka Vilotića.

Iako je patrijarh Irinej u prepisci sa episkopom bivšim zahumsko-hercegovačkim Atanasijem (Jevtićem) negirao da iza smene stoji njegov imenjak u „crkvenoj vladi“ i portparol SPC vladika bački Irinej (Bulović), ovog vladiku deo episkopa smatra glavnim „sinodskim kuvarom“, čiji su prsti navodno upleteni i u dodelu odlikovanja Vučiću.

Pojedini crkveni krugovi procenjuju da obojici sinodskih Irineja, kao i predsedniku Republike trenutno odgovara da se Sabor ne sastane do maja 2020, jer je pred Vučićem zadatak Zapada da do idućeg proleća potpiše pravno obavezujući sporazum sa vlastima samoproglašene kosovske države. Na KiM, koje je u programu centralne proslave jubileja SPC, juče se nije pojavio nijedan od Irineja.

Patrijarh zvanično „zbog godina“, nezvanično zato što se navodno nazimio u Žiči, pa se vratio u Beograd da se pripremi za večerašnju svečanu akademiju u Centru „Sava“, na kome bi osim Vučića crkvena odlikovanja trebalo da prime i njegov generalni sekretar Nikola Selaković, srpski ministar finansija Siniša Mali i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik. Takođe se spekuliše i da vladika bački tokom proslave izbegava svaku priliku, osim liturgije u Žiči, da se nađe u društvu sa ostalom braćom arhijerejima.

– Ne može patrijarh da odlučuje o Saboru, nego to radi Sinod, iako patrijarh njime predsedava. Sinod saziva Sabor u redovno i vanredno zasedanje, ali nema diskreciono pravo na osnovu kog bi odlučio da Sabor ne može da se sazove dva puta godišnje, jer čitav niz kanona, koji čine osnov svakog crkvenog prava, obavezuju da se godišnje održe najmanje dva sabora arhijereja. U istoriji Crkve postoje kanoni koji previđaju, ali samo kao izuzetak i to u vanrednim okolnostima i ratnim prilikama, da se sabor sastane samo jednom tokom godine. To se u SPC pretvorilo u praksu, jer Sinod uzurpira vlast i daje sebi za pravo da odlučuje da li će se sabor zasedati – kaže za Danas Zoran Čvorović, profesor istorije prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

On napominje da se istoričari u pogledu tumačenja kanona o sazivanju sabora dele u dve grupe – one koji smatraju da sabor mora najmanje dva puta godišnje da zaseda i one koji tvrde da je dovoljno jedanput.

– Po pravilu, oni koji su za dva saborska zasedanja u praksi su bili branitelji autonomije Crkve u odnosu na državu, dok je ova druga grupa Crkvu podređivala državi, kao što sada radi i Sinod SPC. Uporno oglušivanje Sinoda na zahteve za sazivanje Sabora nema uporište u kanonima nego u vlasti. Ako stvari budu stajale tako da se Sinod oglušava o zahteve braće arhijereja, onda to otvora pitanje da li njegovi članovi rade u interesu svetovnih vlasti, kojima ne odgovara bojkot, narod na ulici, a ni saborovanje episkopa – naglašava profesor Čvorović.

Mitropolit Amfilohije: Vučić je privremen kao i svi predsednici i nije predsednik svih Srba u svetu

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) izjavio je juče u Pećkoj Patrijaršiji da on lično, a i dobar deo srpskih arhijereja, nije zadovoljan odukom Sinoda da se Vučiću dodeli Orden Svetog Save i da smatraju da centralna proslava jubileja SPC nije bila prilika za tako nešto.

„Na ovoj proslavi prisutno je sve ono što sjedinjuje i objedinjuje, a Vučić, koji je momentalno predsednik Srbije, privremen je kao i svi predsednici, nije predsednik svih Srba u svetu. Crkva nije ograničena samo na Srbiju u današnjim granicama, ona je žiža srpskog naroda u čitavom svetu. Sabor kao takav ne može da se partijski orijentiše“, rekao je mitropolit Amfilohije.

Na pitanje da li će biti vanrednog Sabora, on je odgovorio da je „dobar deo episkopa još na majskom Saboru predložio da se uz jubilarno saborovanje održi i jesenje saborsko zasedanje koje bi bilo posvećeno prosveti“.

Prema mitropolitovim rečima, da se od maja do danas nakupilo još „životnih tema koje su za Sabor“, zbog čega je jedan broj episkopa predložio da se centralna proslava jubileja pretvori u vanredni Sabor, ali da se još ne zna šta će biti.

Ko dodeljuje Orden Svetog Save

– Kandidate za crkvena odlikovanja predlažu episkopi i patrijarh. To važi i javne ličnosti. Dodeljivanje Ordena Svetog Save Prvog Reda definisano je posebnom Uredbom SPC, koja nije dostupna javnosti. To je u patrijarhovoj nadležnosti, ali on nije slobodan u odlučivanju, odluka mora da bude zasnovana na Uredbi i kriterijumima – kaže Zoran Čvorović.

Na KiM samo jedan „sinodalac“

Na KiM juče je stiglo nešto više od polovine arhijereja SPC koji su se okupili na nedeljnoj svečanoj liturgiji u Žiči. Među njima je samo jedan član Sinoda – mitropolit dabro-bosanski Hrizostom (Jević). Prema programu proslave jubileja, oni bi trebalo da obiđu manastire Pećka Patrijaršija i Visoki Dečani. U Pećkoj Patrijaršiji juče su ih dočekali egzarh Pećkog trona mitropolit Amfilohije i episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić). Sinoć je trebalo da prisustvuju večernjoj službi u Dečanima, a sutra ujutru liturgiji koju će služiti mitropolit Amfilohije u Pećkoj Patrijaršiji. Proslava se nastavlja sutra uveče svečanom akademijom u Centru Sava.

 

 

Direktno.rs

08. 10. 2019.15:46

PROTESTNO PISMO IRINEJU "Narušen ugled Crkve i vas lično"

Ogroman broj vernika je počeo da šalje protesna pisma zbog dodele ordena Aleksandru Vučiću, pa smatramo da o toj odluci treba da se saborski dogovorimo, ali Vam sa žalošću svedočimo i da je ugled naše najsvetije Crkve i Vas lično narušen - kaže se u dopisu, koji su potpisale vladike.

Ogromno nezadovoljstvo zbog odluke patrijarha Irineja da se Aleksandru Vučiću dodeli orden Svetog Save Prvog reda na večerašnjoj svečanosti u "Sava centru", povodom 800. godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, doneo je raskol u SPC-u.

Polovina episkopa večeras neće prisustvovati završnoj svečanoj ceremoniji, a Direktno.rs je došao do pisma, koji su potpisale vladike i u kojem traže hitno zasedanje Sabora SPC. U obraćanju Irineju se, između ostalog, kaže:

Pismo
Pismo

Vaša Svetosti, s obzirom na nagomilane goruće probleme u kojima se u ovoj jubilarnoj godini nalazi naša svetosavska Crkva, mi, dolepotpisani arhijereji, tražimo sazivanje sednice jesenjeg Svetog Arhijerejskog Sabora. Ovom prilikom navodimo samo neke od problema:

1. Odluka Svetog Arhijerejskog sinoda da na krajnje skroman način obeleži jubilej autokefalnosti naše Crkve ostavila je tužan utisak na sve jer nije ispunila očekivanja jerarhije i našeg vernog naroda, a žalostan utisak je ostavilo i odustajanje od proslave sa punoćom Pravoslavne Crkve, čime je potcenjeno zaveštanje koji nam je ostavio Sveti Sava.

2. Po pitanju crkvene situacije u Severnoj Makedoniji, Sinod od maja meseca ništa nije preduzeo i time dezavuisao važnu saborsku odluku o nastavku dijaloga sa delom Crkve u Severnoj Makedoniji koja je u raskolu. Ovakvim ponašanjem ostavljamo utisak da nam je do jedinstva sa sveukupnim tamošnjim narodom ponajmanje stalo i šaljemo dvosmislenu poruku vaseljenskom Pravoslavlju.

Patrijarh Irinej, Foto: Beta/đakon Dragan S. Tanasijević
Patrijarh Irinej, Foto: Beta/đakon Dragan S. Tanasijević

3. Problematično Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sabora, objavljeno 18. maja 2019. na sajtu Srpske Patrijaršije, u kome su neke odluke formulisane suprotno volji Svetog Arhijerejskog Sabora, izazvalo je negodovanje među jerarhijom i narodom. Jedan broj arhijereja je već izrazio protest i u vidu demantija se ogradio od pomenutog saopštenja, što je, međutim, propraćeno ćutanjem i ignorisanjem od strane Sinoda.

4. Zabrinutost zbog eventualnog priznanja nezavisnosti KiM, o čemu postoje uznemiravajući signali, kao i problemi oko crkvene imovine u Crnoj Gori gde se pokušava nametnuti antievropski i anticivilizacijski predlog zakona o Crkvama i verskim zajednicama, traže novo oglašavanje Svetog Arhijerejskog Sabora naše najsvetije Crkve. Vreme neumitno teče i odlaganje diskusije i rešavanja problema do majskog Sabora može nas skupo koštati.

5. Nesporazumi oko teritorijalnog ograničavanja Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi dosegli su, zahvaljujući medijskim zloupotrebama, šire razmere i to traži hitnu i neodložnu saborsku raspravu.

Mitropolit Amfilohije, Foto: Jovan Radović
Mitropolit Amfilohije, Foto: Jovan Radović

6. Takođe, smatramo za potrebno da se saborski razgovara o neutemeljenoj odluci Svetog arhijerejskog sinoda vezano za povlačenje blagoslova za predavanje dvojici profesora na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Uz to saborsku raspravu potrebuje i najnovija sinodska odluka da se prvi put u osmovekovnoj istoriji naše Crkve, i to baš na ovu svečanost, dodeli orden Svetog Save prvog stepena jednom predsedniku Srbije. Ovim povodom ogroman broj vernika je počeo da šalje protesna pisma pa smatramo da o toj odluci treba da se saborski dogovorimo.

7. Podsećamo vas, takođe, na odluku prošlog majskog Sabora da se za ovu jesen sazove Sveti arhijerejski sabor koji bi bio posvećen crkvenoj prosveti. Umoljavamo Vas da tu odluku poštujemo i sprovedemo.
Vaša Svetosti, mi znamo da oni kojima sve navedeno odgovara skrivaju to od Vas, ali Vam sa žalošću svedočimo da je ugled naše najsvetije Crkve i Vas lično narušen. Zbog svega navedenog, posle dužeg suzdržavanja konačno smo bili primorani da se oglasimo i da zajednički pokušamo - sabrani na Saboru u Svetoj Žiči - da što pre vratimo ugled i stabilnost našoj Crkvi. Povodom svega ovoga umoljavamo Vašu Svetost da shodno Ustavu sazove redovnu sednicu jesenjeg Svetog Arhijerejskog Sabora. Moglo bi i ovo Žičko Sabranje biti proglašeno jesenjim Saborom. Ističemo da je Patrijarh German za 750-godišnjicu naše Crkve sazvao vanredni Sabor. Smatramo da bi nesazivanjem jesenjeg Sabora došlo do pogoršanja navedenih problema i narušavanja jedinstva Srpske Crkve.

Vaše Svetosti u Hristu odana braća i saslužitelji

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 94
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Проблем ти је сејо што се код нас под плаштом ”црквене послушности” потурила теза о апсолутној недодирљивости епископа. Шта год да каже на било коју тему има да ћутиш и гледаш у патос, а посебно ако с

Не свиђа ми се што све сазнајемо из штампе.

Постоване слике

Колико се може видети из овог факсимила, потписници захтева за одржавање ванредног САСабора су: митрополит Амфилохије, епископи Лаврентије, Јоаникије, Игнатије, Атанасије милешевски, Теодосије, Григорије, Јован славонски, Кирило, Максим, Димитрије херцеговачки уз сагласност Луке западноевропског (укупно 12 епархијских архијереја, значи са правом гласа у Сабору), викарни епископ Методије и умировљени Атанасије Јевтић.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, александар живаљев рече

Pojedini crkveni krugovi procenjuju da obojici sinodskih Irineja, kao i predsedniku Republike trenutno odgovara da se Sabor ne sastane do maja 2020

 

пре 13 минута, александар живаљев рече

Sinod uzurpira vlast i daje sebi za pravo da odlučuje da li će se sabor zasedati – kaže za Danas Zoran Čvorović, profesor istorije prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu

 

пре 13 минута, александар живаљев рече

Po pravilu, oni koji su za dva saborska zasedanja u praksi su bili branitelji autonomije Crkve u odnosu na državu, dok je ova druga grupa Crkvu podređivala državi, kao što sada radi i Sinod SPC

 

пре 13 минута, александар живаљев рече

to otvora pitanje da li njegovi članovi rade u interesu svetovnih vlasti, kojima ne odgovara bojkot, narod na ulici, a ni saborovanje episkopa – naglašava profesor Čvorović.

confused1

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не свиђа ми се што све сазнајемо из штампе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, александар живаљев рече

5. Nesporazumi oko teritorijalnog ograničavanja Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi dosegli su, zahvaljujući medijskim zloupotrebama, šire razmere i to traži hitnu i neodložnu saborsku raspravu.

Па кога су питали да раде то што раде? И ко је пуштао писма у медије? И ко их пушта? Стари Патријарх?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Драгана Милошевић рече

 

 

Kako god da okreneš nije dobro. Nisam nešto redovna u Crkvi ali ovo, sramota.Baš se nekako i Crkva srozala na nivo Pinka.Šta bi sad rekli naši stari?Ili je celo društvo blago na narkoticima, alkoholu i smutnji, da im je sve normalno, ne valja, djeco moja ne valja, što bi rekao moj deda.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мислим да би сваке године требало да се одржава редовни,мајски сабор и ванредни,јесењи,а не да се спекулише по медијима о разлозима за одржавање или неодржавање.Црква увек има тема за саборско разматрање и анализу,и требало би мало транспарентније то да ради,онда би се смањио простор за бављење СПЦ у стилу,незванично сазнајемо,или из поверљивих извора,или од људи блиских Цркви и сл,што најчешће читамо по разним новинским порталима.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, александар живаљев рече

Колико се може видети из овог факсимила, потписници захтева за одржавање ванредног САСабора су: митрополит Амфилохије, епископи Лаврентије, Јоаникије, Игнатије, Атанасије милешевски, Теодосије, Григорије, Јован славонски, Кирило, Максим, Димитрије херцеговачки уз сагласност Луке западноевропског (укупно 12 епархијских архијереја, значи са правом гласа у Сабору), викарни епископ Методије и умировљени Атанасије Јевтић.

Ацо, реци ми где је Игњатијев потпис?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 50 минута, Ćiriličar рече

Па кога су питали да раде то што раде? И ко је пуштао писма у медије? И ко их пушта? Стари Патријарх?

Сасвим је јасно ко стоји иза писања Данаса. Није Патријаршија. Амфилохије и компанија раде подмукло. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Zoran Đurović рече

Ацо, реци ми где је Игњатијев потпис?

Ма владика Игнатије је честити човек, дете сељако...мислим да је јединак, п аје мало преосетљив...али је добар човек....па замисли да човек његовог знања има Макисмову гордост....Игнатије зна шта је послушање, шта је старији....колико је само трпео Симеона из Рукумије, клевете, увреде....никада се није огласио. Игнатије веру коју проповеда верује дубоко, не проповеда је идеолошки ни ради неке славе....нијему било право, он је као дете, одмах се види на лицу када се увређен...кад му је Патријарх мало заоштрио...али добар је Игнатије чова...

Све је ово једна велика брука и срамота, али боље да све изађе на видело него срамота која траје већ пола године и више...писам Патријарху по другосрбијанским медијима...леле бруке наше.

Где је Хризостомов потпис?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Иги је супер човек! Ја га много волим. Овде је насео, али је људски грешити.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Zoran Đurović рече

Ацо, реци ми где је Игњатијев потпис?

Доле десно: еп. браничевски Игнатије.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Propala namera grupe vladika da preuzme vlast u SPC: Amfilohije i Grigorije pokušali puč!

AUTOR: Marija R. ILIĆ

utorak, 8. 10. 2019.| 21:00

Od obeležavanja 800 godina autokefalnosti SPC i odluke Sinoda da se predsedniku Aleksandru Vučiću dodeli Orden Svetog Save, grupa vladika predvođena mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem Radovićem odlučila je da napravi politički cirkus.

 
118708_kolaz_f.jpg?1570554544Tanjug/AP; D. GOLL
Mitropolit Amfilohije i vladika Grigorije

Opijena netrpeljivošću prema aktuelnoj srpskoj vlasti i Vučiću, grupa od 11 vladika zatražila je sazivanje vanrednog Sabora, i to u jeku obeležavanja velikog jubileja, kako bi se razgovaralo o temama koje ni na koji način nisu bitne za SPC i srpski narod, poput sinodske odluke o smeni dvojice predavača Bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta - episkopa zapadnoameričkog Maksima sa mesta redovnog profesora i docenta Marka Vilotića, kao i kontroverznog ustava Srpskih pravoslavnih eparhija u Sjedinjenim Američkim Državama (administrativna autonomija od SPC u svim pitanjima).

Tajna dokumenta ruske obaveštajne službe: Šta pokušava vladika Jovan

LAŽNI POTPIS

- Da bruka bude veća, oni su falsifikovali potpis vladike Luke, koji je bolestan i nalazi se u privatnoj bolnici, niko ne zna tačno gde je, da bi ispalo kako ima više njih koji se protive odlukama Sinoda i patrijarha Irineja... Takođe, poturili su 14 potpisa, među kojima je i potpis vikara Metodija, koji nije vladika, i tako dalje. Prava istina je da razdor pravi mala grupa okupljena oko Amfilohija i vladike Grigorija, a ukupno ima 45 vladika - otkrivaju izvori Srpskog telegrafa upućeni do detalja.

Naš sagovornik kaže da su lični interesi, sujete, ali i politički uticaji vidljivi i u ovoj svojevrsnoj pobuni.

39693_irinej-o-toskic_f.jpg?1570554656Tanjug/O. TOSKIĆ
Patrijarh Irinej

- Mitropolit Amfilohije i vladika Gregorije najčešće otvoreno staju na stranu srpske opozicije, a čak i održavaju bliske i prijateljske odnose sa nekima od njih, dok, s druge strane, koriste svaku priliku da kritikuju Aleksandra Vučića i ruše poziciju patrijarha Irineja. Stvar je toliko daleko otišla da je prekjuče, tokom održavanja liturgije na Kosovu, vladika Grigorije prišao ljudima bliskim patrijarhu i zapretio: "Motkama ćemo vas tući kad sve ovo prođe..." - priča naš sagovornik, koji je toj sceni prisustvovao.

Grigorije pretio motkom saradnicima patrijarha Irineja

BEZ KOMENTARA

Pobuna, međutim, nije urodila plodom jer je poglavar SPC odbio zahtev za sazivanje vanrednog Sabora.

118709_print_iff.jpg?1570554835Republika
Srpski telegraf 7.10.

- Ipak, Amfilohije ne odustaje od svojih manipulacija i usput svesrdno podržava Ustav u Americi. Njime se stiče autonomija u upravljanju i vlasništvu, kontroli, posedovanju, rukovođenju i upravljanju pokretnom i nepokretnom imovinom eparhija, manastira, crkveno-školskih opština i drugih organa eparhija na teritoriji SAD, a na čelu tog poduhvata istaknuti su episkopi novogračanički Longin Krčo, istočnoamerički Irinej Dobrijević, inače veoma blizak Grigoriju, i zapadnoamerički Maksim Vasiljević. Amfilohiju ova priča ide naruku jer je jedna od opcija da stane na čelo projekta Mila Đukanovića, crnogorske crkve - ističu naši izvori.

Niko u SPC nije hteo zvanično da komentariše naša saznanja, a patrijarh Irinej se nije javljao na telefon.

REAKCIJE

Branko Radun, analitičar

Organizovanje pobuna u SPC način je na koji funkcioniše Amfilohije, koji je najvećim delom ljut što nije postao patrijarh, te zato konstantno ruši Irineja i odluke Sinoda. Kroz Amfilohija progovara Milo Đukanović, a u ovim ličnim obračunima istaknut je i vladika Grigorije, koji je blizak sa nekim liderima opozicije

83244_zorana-01-tanjug-m-mircetic_f.jpg?1570555044Tanjug/M. MIRČETIĆ

Zorana Mihajlović, ministarka

Pojedini crkveni velikodostojnici ne napadaju Vučića zbog najvišeg ordena SPC, već zbog njegove politike o Kosovu. Ti isti pojedinci spremni su na jeftino politikanstvo u koje uvlače sve, pa i patrijarha Irineja i Sinod SPC.

Draško Ðenović, verski analitičar

Amfilohije bi prestao da kritikuje odluke Sinoda onog trenutka kad bi on bio patrijarh jer jednostavno on jeste čovek koji ima jako visok status u SPC i sme da kaže s čim se slaže, a sa čim se ne slaže

 

118708_kolaz_kup.jpg?timestamp=2019-10-0
WWW.REPUBLIKA.RS

Od obeležavanja 800 godina autokefalnosti SPC i odluke Sinoda da se predsedniku Aleksandru Vučiću dodeli Orden Svetog Save...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, александар живаљев рече

5. Nesporazumi oko teritorijalnog ograničavanja Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi dosegli su, zahvaljujući medijskim zloupotrebama, šire razmere i to traži hitnu i neodložnu saborsku raspravu.

Није прблем устав, него Синод нема појма....кажу петиционаши.

пре 7 часа, александар живаљев рече

6. Takođe, smatramo za potrebno da se saborski razgovara o neutemeljenoj odluci Svetog arhijerejskog sinoda vezano za povlačenje blagoslova za predavanje dvojici profesora na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Опет Синод нема појма, а Максим да се врати на ПБФ....

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије посетиће Епархију нишку, у петак 23. априла 2021. године. Након свечане Доксологије у нишком Саборном храму, Његова Светост ће присуствовати свечаном отварању Музеја црквених старина Епархије нишке. 
       
      Извор: Епархија нишка 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил састао се 16. априла 2021. године у Патријаршијској и Синодалној резиденцији у Даниловском манастиру у Москви са министром спољних послова Србије г. Николом Селаковићем.

       
      У име Руске Православне Цркве састанку су присуствовали председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије Митрополит волоколамски Иларион и његов заменик, протојереј Николај Балашов.
      Са српске стране састанку су присуствовали службеник Патријаршије Српске г. Дејан Накић и виши саветник Амбасаде Србије у Москви г. Бранислав Радојчић.
      Његова Светост је топло поздравио госта, уз напомену да се претходно састао са г. Селаковићем 2015. године, када је био министар правде Републике Србије. Честитајући г. Селаковићу именовање на садашњу функцију, Његова Светост му је пожелео успех на месту челника српског Министарства спољних послова.
      У наставку разговора, Патријарх је приметио да су се скоро све државе, укључујући Русију и Србију, прошле године суочиле са пагубном пандемијом коронавируса. „Наравно, ово намеће одређена ограничења, укључујући и друштвене активности“, рекао је патријарх Кирил. „Ипак, живот иде даље. Упркос пандемији, дешавају се многе добре ствари. Мислим да ово сведочи о томе да савремено друштво још увек има одређену резерву снаге, знања и образовања да се одупре таквим изазовима као што је епидемија“.
      Његова Светост је са жаљењем констатовао да је пандемија коронавируса однела животе многих људи, укључујући јерархе и свештенослужитеље. „С тим у вези, посебно бих желео да поменем блаженопочивше Патријарха српског Иринеја и митрополита Амфилохија, као и нашу осталу браћу Србе који су преминули од ове болести“, рекао је предстојатељ Руске Цркве. „Сећам се своје посете Србији 2014. године, сусрета са патријархом Иринејем и братског дружења са архијерејима Српске Православне Цркве“, наставио је Његова Светост патријарх г. Кирил. „С тим у вези, још једном бих нагласио да посебну важност придајемо односима са Српском Православном Црквом. Односи наших Цркава – Српске и Руске – веома су важан, можда и одлучујући чинилац који одређује добре односе наших држава. Баш због тога придајемо посебан значај развоју тих односа“.
      Његова Светост је такође посведочио да је вест о упокојењу блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, који је био веома вољен у Србији и широм православног света, примљена са осећањем дубоке туге у Руској Православној Цркви. „Патријарх Иринеј је свима нама био пример како се и у поодмаклим годинама живота може бити активан и физички јак и достојно представљати свој народ и своју Цркву“, рекао је Његова Светост.
      У фебруару 2021. године Српска Православна Црква је добила новог предстојатеља. Према речима Његове Светости патријарха Кирила, Руска Црква је са великим задовољством примила вест о избору Његовог Високо-преосвештенства Порфирија, Митрополита загребачко-љубљанског, на древни престо српских првојерараха. „Одмах, на дан избора, позвао сам телефоном Светејшег брата Порфирија. Имали смо срдачан разговор. Уверио ме је да ће се све што је исправно и добро, уграђено у темељ односâ између наших Цркава, развијати уз његово активно учешће“, рекао је Његова Светост.
      Обраћајући се Његовој Светости патријарху Кирилу, г. Селаковић је захвалио Предстојатељу Руске Православне Цркве за пријем. „Захвалан сам Вам на овом благослову да после више од пет година могу поново да се сусретнем са Вама, сада у својству министра иностраних послова. Наш први сусрет био је један од најважнијих у мом животу. Данас, као министар спољних послова, имам прилику да Вам пренесем најтоплије поздраве и жеље нашег председника Александра Вучића, који Вас је назвао великим човеком и великим пријатељем Србије и српског народа“, рекао је први човек Министарства иностраних послова Републике Србије. Он је такође захвалио Његовој Светости патријарху Кирилу на лепим речима о блаженопочившим јерарсима Српске Цркве, Патријарху српском Иринеју и митрополиту црногорско-приморском Амфилохију. „Патријарх Иринеј је имао особину која одликује и Вашу службу, Ваша Светости. То је борба за јединство Цркве и за јединство вере. Патријарх Иринеј је имао следећи обичај: када би се постављало неко питање, увек је питао шта ће о томе рећи сестринска Руска Православна Црква“.
      Како је истакао г. Селаковић, председник Републике Србије Александар Вучић и блажене успомене патријарх Иринеј су успоставили веома добре, стабилне односе између државе и Српске Православне Цркве. „Наш новоизабрани патријарх Порфирије ће наставити тим путем. Односи између Републике Србије и Српске Православне Цркве су онакви каквима их је успоставио патријарх Иринеј“, нагласио је министар спољних послова Србије.
      Говорећи о последицама пандемије коронавируса, г. Селаковић је изразио захвалност Руској Федерацији и председнику Владимиру Путину на помоћи пруженој српском народу. „Лични односи између председникâ наших земаља, Александра Вучића и Владимира Владимировича Путина, у великој мери су допринели превазилажењу последицâ пандемије у Србији“, изјавио је г. Селаковић. „Од јуче је у нашој земљи почела производња Спутњика V. Блискост наших сестринских Цркава, Руске и Српске, у много чему доприноси добрим пријатељским односима између наших држава“, додао је.
      Током разговора је било речи и о питањима даље сарадње двеју Цркава у обнови низа црквених објеката у Хрватској, као и у Босни и Херцеговини. Дотакнуте су и теме повезане са значајем традиционалних вредности у животу народâ Русије и Србије. Министар Селаковић је изразио дубоку захвалност за учешће Руске Православне Цркве, Русије и руских добротвора у украшавању Храма Светог Саве у Београду и изразио наду да ће његово свечано освећење постати догађај од великог значаја у животу српског народа.
       
      Извор: Информативна служба Одељења спољних црквених веза московске Патријаршије  (Патриархия.ru)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 14. априла 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Преузвишенoг Надбискупа и Метрополита београдског г. Станислава Хочевара.

       
      То је била прва званична посета надбискупа Хочевара који је патријарху Порфирију честитао избор и устоличење у трон предстојатеља Српске Православне Цркве, изразивши своју посвећеност развоју пријатељских односа између Римокатоличке Цркве и Српске Православне Цркве.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 11. априла 2021. године, у четврту недељу Великог поста - Недељу средопоснуа, свету архијерејску Литургију у параклису Светог Јована Богослова на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

       
      Његова Светост Патријарх је изразио велико задовољство и радост што је у прилици да богослужи на Православном богословском факултету: - Факултет је једна од најважнијих тачака живота наше Цркве. Богословски факултет је корен из којег расте стабло и рађају плодови мисије наше Цркве. Факултет је наша кућа и место где се трудимо да учимо аутентично богословље, богословље које није само стерилна философска, макар и најсавршенија, мисао, а није ни само реч о Богу, него богословље које је истовремено живот у складу са оним у шта верујемо.
      Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију су саслуживали архимандрит Прокопије (Тајар) из Антиохијске Патријаршије, јеромонах Нектарије (Ђурић), протонамесник Драган Поповић, јереј Бориша Шањић, јерођакон Сава (Бундало) и ђакон Здравко Јовановић. 
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архимандрит Јован Радосављевић који се упокојио у Господу на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, 8. априла, према сопственој жељи почива на монашком гробљу манастира Лелић, крај Аве Авакума, дугогодишњег игумана Светониколајевске обитељи, који је земаљски скончао истог дана пре три године. 
      Уз саслужење више свештенослужитеља из више Епархија СПЦ, Заупокојеном Литургијом овога јутра (10. април), началствовао је Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, у чијој је Епархији последње године монашког живота провео архимандрит Јован, уз браћу архијереје: Његово Преосвештенство Епископа крушевачког г. Давида и Његово Преосвештенство Епископа нишког г. Арсенија. После Светог јеванђеља беседио је Епископ крушевачки Давид који је истакао да је за нас кључно сазнање да смо сви Божја творевина, да смо људи, али да је смисао живота оличен у очекивању Онога пред кога ћемо изаћи на суд. Са тим сазнањем живео је архимандрит Јован чији живот Епископ Давид оцењује као пример верности Господу, али испуњен бројним тешкоћама и искушењима. „Његов дуг земаљски живот био је испуњен патњама и страдањима, изнео је свој крст јасно и богобојажљиво“, посведочио је Епископ Давид.
       
       
      Након литургијског сабрања одслужен је помен крај одра архимандрита Јована. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј уз саслужење поменутих Епископа, као и викарног Владике мохачког г. Исихија. У међувремену су се сабору прикључили Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Помен је одслужио и Патријарх Порфирије. Пред почетак монашког опела дошао је и Епископ Јован Пурић. Уприличена је литија око манастирске цркве, а опело у летњем олтару је служио Патријарх Порфирије уз саслужење поменутих Епископа и великог броја свештенослужитеља. Беседио је Патријарх Порфирије који је нагласио да је Господ архимандрита Јована позвао Себи кад је отац Јован био најспремнији. Од његових бројних лепих особина издвојио је смирење и скромност, подвлачећи да је у свом дугом животу доживљавао и бројне увреде и понижења, која је носио као радост и благослов Божји.

      Након Патријарха Порфирија беседио је и Владика Иринеј који је подвукао да је архимандрит Јован угађао Богу, служио му верно и посвећено, као и да је његов живот био у знаку Крста и васкрсења. Себе назива његовим скромним и недостојним учеником, али и духовним сином оца који је био саборни човек, негујући у себи црквену свест.

      Окупили су се и бројни верници, а међу њима је и др Милета Радојевић, саветник министра просвете и бивши директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије, као и градоначелник града Ваљева Лазар Гојковић. Приређена је трпеза љубави.
       
      Извор: Радио Источник
×
×
  • Креирај ново...