Jump to content

Danas: Патријарх одбио захтев 14 владика за ванредни Сабор; Direktno.rs: Текст захтева

Оцени ову тему


Препоручена порука

Odluka Sinoda da se Orden Svetog Save dodeli predsedniku Srbije uzburkala vrh SPC

Patrijarh odbio zahtev 14 vladika za vanredni Sabor

Poglavar SPC patrijarh srpski Irinej odbio je zvaničan zahtev 14 arhijereja za sazivanje vanrednog Sabora, nezvanično saznaje Danas u visokim crkvenim izvorima.

Piše: Jelena Tasić08. oktobra 2019. 10.49 Izmenjeno: 10.50
    
0506foto-FoNet-TV-FoNet-678x381.jpg?x333
Foto: FoNet/ TV FoNet

U manastiru Žiča, gde je u nedelju počela višednevna proslava osam vekova samostalnosti SPC, okupilo se 45 od 53 episkopa u SPC, uključujući i one koji su u penziji i na saborskim zasedanjma učestvuju samo po pozivu.

U pojedinim crkvenim krugovima se i pre okupljanja u Žiči spekulisalo da bi proslava jubileja mogla da se pretvori u vanredno zasedanje Sabora zbog stanja u Crkvi, koje se dodatno zaoštrilo zbog prošlonedeljne odluke Svetog arhijerejskog sinoda da predsednika Srbije Aleksandra Vučića odlikuje najvišim crkvenim odlikovanjem – Ordenom Svetog Save Prvog reda. Iako su u vreme pokojnog patrijarha Pavla za sazivanje vanrednog sabora bila dovoljna tri zahteva, njegovom nasledniku, kako se spekuliše u vrhu SPC, nije dovoljna takoreći ni trećina aktivnog sastava saborskog tela.

U izvorima bliskim Sinodu nezvanično se komentariše da je „crkvena vlada“ proslavu jubileja iskoristila za odlaganje jesenjeg Sabora koji je trebalo da bude posvećen crkvenoj prosveti. Ova tema je dodatno opterećena poslednjih meseci sinodskom odlukom o smeni dvojice predavača Bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta – episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) sa mesta redovnog profesora i docenta Marka Vilotića.

Iako je patrijarh Irinej u prepisci sa episkopom bivšim zahumsko-hercegovačkim Atanasijem (Jevtićem) negirao da iza smene stoji njegov imenjak u „crkvenoj vladi“ i portparol SPC vladika bački Irinej (Bulović), ovog vladiku deo episkopa smatra glavnim „sinodskim kuvarom“, čiji su prsti navodno upleteni i u dodelu odlikovanja Vučiću.

Pojedini crkveni krugovi procenjuju da obojici sinodskih Irineja, kao i predsedniku Republike trenutno odgovara da se Sabor ne sastane do maja 2020, jer je pred Vučićem zadatak Zapada da do idućeg proleća potpiše pravno obavezujući sporazum sa vlastima samoproglašene kosovske države. Na KiM, koje je u programu centralne proslave jubileja SPC, juče se nije pojavio nijedan od Irineja.

Patrijarh zvanično „zbog godina“, nezvanično zato što se navodno nazimio u Žiči, pa se vratio u Beograd da se pripremi za večerašnju svečanu akademiju u Centru „Sava“, na kome bi osim Vučića crkvena odlikovanja trebalo da prime i njegov generalni sekretar Nikola Selaković, srpski ministar finansija Siniša Mali i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik. Takođe se spekuliše i da vladika bački tokom proslave izbegava svaku priliku, osim liturgije u Žiči, da se nađe u društvu sa ostalom braćom arhijerejima.

– Ne može patrijarh da odlučuje o Saboru, nego to radi Sinod, iako patrijarh njime predsedava. Sinod saziva Sabor u redovno i vanredno zasedanje, ali nema diskreciono pravo na osnovu kog bi odlučio da Sabor ne može da se sazove dva puta godišnje, jer čitav niz kanona, koji čine osnov svakog crkvenog prava, obavezuju da se godišnje održe najmanje dva sabora arhijereja. U istoriji Crkve postoje kanoni koji previđaju, ali samo kao izuzetak i to u vanrednim okolnostima i ratnim prilikama, da se sabor sastane samo jednom tokom godine. To se u SPC pretvorilo u praksu, jer Sinod uzurpira vlast i daje sebi za pravo da odlučuje da li će se sabor zasedati – kaže za Danas Zoran Čvorović, profesor istorije prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

On napominje da se istoričari u pogledu tumačenja kanona o sazivanju sabora dele u dve grupe – one koji smatraju da sabor mora najmanje dva puta godišnje da zaseda i one koji tvrde da je dovoljno jedanput.

– Po pravilu, oni koji su za dva saborska zasedanja u praksi su bili branitelji autonomije Crkve u odnosu na državu, dok je ova druga grupa Crkvu podređivala državi, kao što sada radi i Sinod SPC. Uporno oglušivanje Sinoda na zahteve za sazivanje Sabora nema uporište u kanonima nego u vlasti. Ako stvari budu stajale tako da se Sinod oglušava o zahteve braće arhijereja, onda to otvora pitanje da li njegovi članovi rade u interesu svetovnih vlasti, kojima ne odgovara bojkot, narod na ulici, a ni saborovanje episkopa – naglašava profesor Čvorović.

Mitropolit Amfilohije: Vučić je privremen kao i svi predsednici i nije predsednik svih Srba u svetu

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) izjavio je juče u Pećkoj Patrijaršiji da on lično, a i dobar deo srpskih arhijereja, nije zadovoljan odukom Sinoda da se Vučiću dodeli Orden Svetog Save i da smatraju da centralna proslava jubileja SPC nije bila prilika za tako nešto.

„Na ovoj proslavi prisutno je sve ono što sjedinjuje i objedinjuje, a Vučić, koji je momentalno predsednik Srbije, privremen je kao i svi predsednici, nije predsednik svih Srba u svetu. Crkva nije ograničena samo na Srbiju u današnjim granicama, ona je žiža srpskog naroda u čitavom svetu. Sabor kao takav ne može da se partijski orijentiše“, rekao je mitropolit Amfilohije.

Na pitanje da li će biti vanrednog Sabora, on je odgovorio da je „dobar deo episkopa još na majskom Saboru predložio da se uz jubilarno saborovanje održi i jesenje saborsko zasedanje koje bi bilo posvećeno prosveti“.

Prema mitropolitovim rečima, da se od maja do danas nakupilo još „životnih tema koje su za Sabor“, zbog čega je jedan broj episkopa predložio da se centralna proslava jubileja pretvori u vanredni Sabor, ali da se još ne zna šta će biti.

Ko dodeljuje Orden Svetog Save

– Kandidate za crkvena odlikovanja predlažu episkopi i patrijarh. To važi i javne ličnosti. Dodeljivanje Ordena Svetog Save Prvog Reda definisano je posebnom Uredbom SPC, koja nije dostupna javnosti. To je u patrijarhovoj nadležnosti, ali on nije slobodan u odlučivanju, odluka mora da bude zasnovana na Uredbi i kriterijumima – kaže Zoran Čvorović.

Na KiM samo jedan „sinodalac“

Na KiM juče je stiglo nešto više od polovine arhijereja SPC koji su se okupili na nedeljnoj svečanoj liturgiji u Žiči. Među njima je samo jedan član Sinoda – mitropolit dabro-bosanski Hrizostom (Jević). Prema programu proslave jubileja, oni bi trebalo da obiđu manastire Pećka Patrijaršija i Visoki Dečani. U Pećkoj Patrijaršiji juče su ih dočekali egzarh Pećkog trona mitropolit Amfilohije i episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić). Sinoć je trebalo da prisustvuju večernjoj službi u Dečanima, a sutra ujutru liturgiji koju će služiti mitropolit Amfilohije u Pećkoj Patrijaršiji. Proslava se nastavlja sutra uveče svečanom akademijom u Centru Sava.

 

 

Direktno.rs

08. 10. 2019.15:46

PROTESTNO PISMO IRINEJU "Narušen ugled Crkve i vas lično"

Ogroman broj vernika je počeo da šalje protesna pisma zbog dodele ordena Aleksandru Vučiću, pa smatramo da o toj odluci treba da se saborski dogovorimo, ali Vam sa žalošću svedočimo i da je ugled naše najsvetije Crkve i Vas lično narušen - kaže se u dopisu, koji su potpisale vladike.

Ogromno nezadovoljstvo zbog odluke patrijarha Irineja da se Aleksandru Vučiću dodeli orden Svetog Save Prvog reda na večerašnjoj svečanosti u "Sava centru", povodom 800. godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, doneo je raskol u SPC-u.

Polovina episkopa večeras neće prisustvovati završnoj svečanoj ceremoniji, a Direktno.rs je došao do pisma, koji su potpisale vladike i u kojem traže hitno zasedanje Sabora SPC. U obraćanju Irineju se, između ostalog, kaže:

Pismo
Pismo

Vaša Svetosti, s obzirom na nagomilane goruće probleme u kojima se u ovoj jubilarnoj godini nalazi naša svetosavska Crkva, mi, dolepotpisani arhijereji, tražimo sazivanje sednice jesenjeg Svetog Arhijerejskog Sabora. Ovom prilikom navodimo samo neke od problema:

1. Odluka Svetog Arhijerejskog sinoda da na krajnje skroman način obeleži jubilej autokefalnosti naše Crkve ostavila je tužan utisak na sve jer nije ispunila očekivanja jerarhije i našeg vernog naroda, a žalostan utisak je ostavilo i odustajanje od proslave sa punoćom Pravoslavne Crkve, čime je potcenjeno zaveštanje koji nam je ostavio Sveti Sava.

2. Po pitanju crkvene situacije u Severnoj Makedoniji, Sinod od maja meseca ništa nije preduzeo i time dezavuisao važnu saborsku odluku o nastavku dijaloga sa delom Crkve u Severnoj Makedoniji koja je u raskolu. Ovakvim ponašanjem ostavljamo utisak da nam je do jedinstva sa sveukupnim tamošnjim narodom ponajmanje stalo i šaljemo dvosmislenu poruku vaseljenskom Pravoslavlju.

Patrijarh Irinej, Foto: Beta/đakon Dragan S. Tanasijević
Patrijarh Irinej, Foto: Beta/đakon Dragan S. Tanasijević

3. Problematično Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sabora, objavljeno 18. maja 2019. na sajtu Srpske Patrijaršije, u kome su neke odluke formulisane suprotno volji Svetog Arhijerejskog Sabora, izazvalo je negodovanje među jerarhijom i narodom. Jedan broj arhijereja je već izrazio protest i u vidu demantija se ogradio od pomenutog saopštenja, što je, međutim, propraćeno ćutanjem i ignorisanjem od strane Sinoda.

4. Zabrinutost zbog eventualnog priznanja nezavisnosti KiM, o čemu postoje uznemiravajući signali, kao i problemi oko crkvene imovine u Crnoj Gori gde se pokušava nametnuti antievropski i anticivilizacijski predlog zakona o Crkvama i verskim zajednicama, traže novo oglašavanje Svetog Arhijerejskog Sabora naše najsvetije Crkve. Vreme neumitno teče i odlaganje diskusije i rešavanja problema do majskog Sabora može nas skupo koštati.

5. Nesporazumi oko teritorijalnog ograničavanja Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi dosegli su, zahvaljujući medijskim zloupotrebama, šire razmere i to traži hitnu i neodložnu saborsku raspravu.

Mitropolit Amfilohije, Foto: Jovan Radović
Mitropolit Amfilohije, Foto: Jovan Radović

6. Takođe, smatramo za potrebno da se saborski razgovara o neutemeljenoj odluci Svetog arhijerejskog sinoda vezano za povlačenje blagoslova za predavanje dvojici profesora na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Uz to saborsku raspravu potrebuje i najnovija sinodska odluka da se prvi put u osmovekovnoj istoriji naše Crkve, i to baš na ovu svečanost, dodeli orden Svetog Save prvog stepena jednom predsedniku Srbije. Ovim povodom ogroman broj vernika je počeo da šalje protesna pisma pa smatramo da o toj odluci treba da se saborski dogovorimo.

7. Podsećamo vas, takođe, na odluku prošlog majskog Sabora da se za ovu jesen sazove Sveti arhijerejski sabor koji bi bio posvećen crkvenoj prosveti. Umoljavamo Vas da tu odluku poštujemo i sprovedemo.
Vaša Svetosti, mi znamo da oni kojima sve navedeno odgovara skrivaju to od Vas, ali Vam sa žalošću svedočimo da je ugled naše najsvetije Crkve i Vas lično narušen. Zbog svega navedenog, posle dužeg suzdržavanja konačno smo bili primorani da se oglasimo i da zajednički pokušamo - sabrani na Saboru u Svetoj Žiči - da što pre vratimo ugled i stabilnost našoj Crkvi. Povodom svega ovoga umoljavamo Vašu Svetost da shodno Ustavu sazove redovnu sednicu jesenjeg Svetog Arhijerejskog Sabora. Moglo bi i ovo Žičko Sabranje biti proglašeno jesenjim Saborom. Ističemo da je Patrijarh German za 750-godišnjicu naše Crkve sazvao vanredni Sabor. Smatramo da bi nesazivanjem jesenjeg Sabora došlo do pogoršanja navedenih problema i narušavanja jedinstva Srpske Crkve.

Vaše Svetosti u Hristu odana braća i saslužitelji

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Колико се може видети из овог факсимила, потписници захтева за одржавање ванредног САСабора су: митрополит Амфилохије, епископи Лаврентије, Јоаникије, Игнатије, Атанасије милешевски, Теодосије, Григорије, Јован славонски, Кирило, Максим, Димитрије херцеговачки уз сагласност Луке западноевропског (укупно 12 епархијских архијереја, значи са правом гласа у Сабору), викарни епископ Методије и умировљени Атанасије Јевтић.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, александар живаљев рече

Pojedini crkveni krugovi procenjuju da obojici sinodskih Irineja, kao i predsedniku Republike trenutno odgovara da se Sabor ne sastane do maja 2020

 

пре 13 минута, александар живаљев рече

Sinod uzurpira vlast i daje sebi za pravo da odlučuje da li će se sabor zasedati – kaže za Danas Zoran Čvorović, profesor istorije prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu

 

пре 13 минута, александар живаљев рече

Po pravilu, oni koji su za dva saborska zasedanja u praksi su bili branitelji autonomije Crkve u odnosu na državu, dok je ova druga grupa Crkvu podređivala državi, kao što sada radi i Sinod SPC

 

пре 13 минута, александар живаљев рече

to otvora pitanje da li njegovi članovi rade u interesu svetovnih vlasti, kojima ne odgovara bojkot, narod na ulici, a ni saborovanje episkopa – naglašava profesor Čvorović.

confused1

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не свиђа ми се што све сазнајемо из штампе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, александар живаљев рече

5. Nesporazumi oko teritorijalnog ograničavanja Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi dosegli su, zahvaljujući medijskim zloupotrebama, šire razmere i to traži hitnu i neodložnu saborsku raspravu.

Па кога су питали да раде то што раде? И ко је пуштао писма у медије? И ко их пушта? Стари Патријарх?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Драгана Милошевић рече

 

 

Kako god da okreneš nije dobro. Nisam nešto redovna u Crkvi ali ovo, sramota.Baš se nekako i Crkva srozala na nivo Pinka.Šta bi sad rekli naši stari?Ili je celo društvo blago na narkoticima, alkoholu i smutnji, da im je sve normalno, ne valja, djeco moja ne valja, što bi rekao moj deda.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да би сваке године требало да се одржава редовни,мајски сабор и ванредни,јесењи,а не да се спекулише по медијима о разлозима за одржавање или неодржавање.Црква увек има тема за саборско разматрање и анализу,и требало би мало транспарентније то да ради,онда би се смањио простор за бављење СПЦ у стилу,незванично сазнајемо,или из поверљивих извора,или од људи блиских Цркви и сл,што најчешће читамо по разним новинским порталима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, александар живаљев рече

Колико се може видети из овог факсимила, потписници захтева за одржавање ванредног САСабора су: митрополит Амфилохије, епископи Лаврентије, Јоаникије, Игнатије, Атанасије милешевски, Теодосије, Григорије, Јован славонски, Кирило, Максим, Димитрије херцеговачки уз сагласност Луке западноевропског (укупно 12 епархијских архијереја, значи са правом гласа у Сабору), викарни епископ Методије и умировљени Атанасије Јевтић.

Ацо, реци ми где је Игњатијев потпис?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 50 минута, Ćiriličar рече

Па кога су питали да раде то што раде? И ко је пуштао писма у медије? И ко их пушта? Стари Патријарх?

Сасвим је јасно ко стоји иза писања Данаса. Није Патријаршија. Амфилохије и компанија раде подмукло. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Zoran Đurović рече

Ацо, реци ми где је Игњатијев потпис?

Ма владика Игнатије је честити човек, дете сељако...мислим да је јединак, п аје мало преосетљив...али је добар човек....па замисли да човек његовог знања има Макисмову гордост....Игнатије зна шта је послушање, шта је старији....колико је само трпео Симеона из Рукумије, клевете, увреде....никада се није огласио. Игнатије веру коју проповеда верује дубоко, не проповеда је идеолошки ни ради неке славе....нијему било право, он је као дете, одмах се види на лицу када се увређен...кад му је Патријарх мало заоштрио...али добар је Игнатије чова...

Све је ово једна велика брука и срамота, али боље да све изађе на видело него срамота која траје већ пола године и више...писам Патријарху по другосрбијанским медијима...леле бруке наше.

Где је Хризостомов потпис?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иги је супер човек! Ја га много волим. Овде је насео, али је људски грешити.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Zoran Đurović рече

Ацо, реци ми где је Игњатијев потпис?

Доле десно: еп. браничевски Игнатије.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Propala namera grupe vladika da preuzme vlast u SPC: Amfilohije i Grigorije pokušali puč!

AUTOR: Marija R. ILIĆ

utorak, 8. 10. 2019.| 21:00

Od obeležavanja 800 godina autokefalnosti SPC i odluke Sinoda da se predsedniku Aleksandru Vučiću dodeli Orden Svetog Save, grupa vladika predvođena mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem Radovićem odlučila je da napravi politički cirkus.

 
118708_kolaz_f.jpg?1570554544Tanjug/AP; D. GOLL
Mitropolit Amfilohije i vladika Grigorije

Opijena netrpeljivošću prema aktuelnoj srpskoj vlasti i Vučiću, grupa od 11 vladika zatražila je sazivanje vanrednog Sabora, i to u jeku obeležavanja velikog jubileja, kako bi se razgovaralo o temama koje ni na koji način nisu bitne za SPC i srpski narod, poput sinodske odluke o smeni dvojice predavača Bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta - episkopa zapadnoameričkog Maksima sa mesta redovnog profesora i docenta Marka Vilotića, kao i kontroverznog ustava Srpskih pravoslavnih eparhija u Sjedinjenim Američkim Državama (administrativna autonomija od SPC u svim pitanjima).

Tajna dokumenta ruske obaveštajne službe: Šta pokušava vladika Jovan

LAŽNI POTPIS

- Da bruka bude veća, oni su falsifikovali potpis vladike Luke, koji je bolestan i nalazi se u privatnoj bolnici, niko ne zna tačno gde je, da bi ispalo kako ima više njih koji se protive odlukama Sinoda i patrijarha Irineja... Takođe, poturili su 14 potpisa, među kojima je i potpis vikara Metodija, koji nije vladika, i tako dalje. Prava istina je da razdor pravi mala grupa okupljena oko Amfilohija i vladike Grigorija, a ukupno ima 45 vladika - otkrivaju izvori Srpskog telegrafa upućeni do detalja.

Naš sagovornik kaže da su lični interesi, sujete, ali i politički uticaji vidljivi i u ovoj svojevrsnoj pobuni.

39693_irinej-o-toskic_f.jpg?1570554656Tanjug/O. TOSKIĆ
Patrijarh Irinej

- Mitropolit Amfilohije i vladika Gregorije najčešće otvoreno staju na stranu srpske opozicije, a čak i održavaju bliske i prijateljske odnose sa nekima od njih, dok, s druge strane, koriste svaku priliku da kritikuju Aleksandra Vučića i ruše poziciju patrijarha Irineja. Stvar je toliko daleko otišla da je prekjuče, tokom održavanja liturgije na Kosovu, vladika Grigorije prišao ljudima bliskim patrijarhu i zapretio: "Motkama ćemo vas tući kad sve ovo prođe..." - priča naš sagovornik, koji je toj sceni prisustvovao.

Grigorije pretio motkom saradnicima patrijarha Irineja

BEZ KOMENTARA

Pobuna, međutim, nije urodila plodom jer je poglavar SPC odbio zahtev za sazivanje vanrednog Sabora.

118709_print_iff.jpg?1570554835Republika
Srpski telegraf 7.10.

- Ipak, Amfilohije ne odustaje od svojih manipulacija i usput svesrdno podržava Ustav u Americi. Njime se stiče autonomija u upravljanju i vlasništvu, kontroli, posedovanju, rukovođenju i upravljanju pokretnom i nepokretnom imovinom eparhija, manastira, crkveno-školskih opština i drugih organa eparhija na teritoriji SAD, a na čelu tog poduhvata istaknuti su episkopi novogračanički Longin Krčo, istočnoamerički Irinej Dobrijević, inače veoma blizak Grigoriju, i zapadnoamerički Maksim Vasiljević. Amfilohiju ova priča ide naruku jer je jedna od opcija da stane na čelo projekta Mila Đukanovića, crnogorske crkve - ističu naši izvori.

Niko u SPC nije hteo zvanično da komentariše naša saznanja, a patrijarh Irinej se nije javljao na telefon.

REAKCIJE

Branko Radun, analitičar

Organizovanje pobuna u SPC način je na koji funkcioniše Amfilohije, koji je najvećim delom ljut što nije postao patrijarh, te zato konstantno ruši Irineja i odluke Sinoda. Kroz Amfilohija progovara Milo Đukanović, a u ovim ličnim obračunima istaknut je i vladika Grigorije, koji je blizak sa nekim liderima opozicije

83244_zorana-01-tanjug-m-mircetic_f.jpg?1570555044Tanjug/M. MIRČETIĆ

Zorana Mihajlović, ministarka

Pojedini crkveni velikodostojnici ne napadaju Vučića zbog najvišeg ordena SPC, već zbog njegove politike o Kosovu. Ti isti pojedinci spremni su na jeftino politikanstvo u koje uvlače sve, pa i patrijarha Irineja i Sinod SPC.

Draško Ðenović, verski analitičar

Amfilohije bi prestao da kritikuje odluke Sinoda onog trenutka kad bi on bio patrijarh jer jednostavno on jeste čovek koji ima jako visok status u SPC i sme da kaže s čim se slaže, a sa čim se ne slaže

 

118708_kolaz_kup.jpg?timestamp=2019-10-0
WWW.REPUBLIKA.RS

Od obeležavanja 800 godina autokefalnosti SPC i odluke Sinoda da se predsedniku Aleksandru Vučiću dodeli Orden Svetog Save...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, александар живаљев рече

5. Nesporazumi oko teritorijalnog ograničavanja Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi dosegli su, zahvaljujući medijskim zloupotrebama, šire razmere i to traži hitnu i neodložnu saborsku raspravu.

Није прблем устав, него Синод нема појма....кажу петиционаши.

пре 7 часа, александар живаљев рече

6. Takođe, smatramo za potrebno da se saborski razgovara o neutemeljenoj odluci Svetog arhijerejskog sinoda vezano za povlačenje blagoslova za predavanje dvojici profesora na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Опет Синод нема појма, а Максим да се врати на ПБФ....

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије боравио је, 22. и 23. октобра 2021. лета Господњег, у званичној посети Епархији бањалучкој. Свечани дочек Његове Светости приређен је у придворном храму Свете Тројице у Бањалуци служењем свечаног чина Доксологије. Другог дана посете, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 23. октобра 2021. године светом архијерејском Литургијом у манастиру Милошевцу код Приједора уз саслужење Преосвећене господе Епископа бањалучког Јефрема и марчанског Саве.
        Патријарх Порфирије служио Литургију у манастиру Милошевац у Епархији бањалучкој
      Патријарх Порфирије: Ко зида богомоље - тај не може желети другоме зло
      Беседа Патријарха српског Порфирија у манастиру Милошевцу
      Епископ бањалучки Јефрем поводом посете патријарха српског: Вашим данашњим присуством оснажени смо у вјери и нади да ћемо Божјом помоћу у послу који смо започели
        Патријарх српски Г. Порфирије стигао у прву званичну посету Епархији бањалучкој
      Патријарх Порфирије у Бањалуци: Ви сте најбољи доказ да Бог није оставио свој верни народ
      Беседа Патријарха српског Порфирија на доксологији у храму Свете Тројице у Бања Луци
      Епископ бањалучки Јефрем: Наша снага је у чврстој духовној вези са духовним и националним бићем нашег народа и Цркве у Матици
          Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Показујући поверење, показујући послушање према речи Божјој, поистовећујући се кроз то са самом благодаћу Божјом, дешава се оно што није очекивано по логици ствари, по логици овога света. Дешава се заправо немогуће.

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 24. октобра 2021. године светом архијерејском Литургијом у параклису Светог Јована Богослова при Православном богословском факултету Универзитета у Београду. У наставку доносимо беседу Његове Светости изговорену на тему јеванђелских зачала прочитаних на светој Литургији:
      У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, чули смо два одломка из Јеванђеља, један из Јеванђеља по Луки, а други из Јеванђеља по Јовану, у којима има много слојева који могу бити и богословска порука и поука за нас и истовремено призив на живот у Христу. Наиме, најпре имамо одломак из Јеванђеља по Луки, где Лука описује догађај сусрета Исусовог са неким од његових будућих апостола. Реч је о апостолу Петру који је заједно са својим братом и пријатељима, сарадницима, у тренутку када се бавио са својим свакодневним послом имао прилику да га препозна и да ступи са њим у општење сам Господ. Већ у тој чињеници видимо на који начин Господ Исус Христос призива себи апостоле. Ми често мислимо да су апостоли људи који су одређени у неком апстрактном времену и простору да буду сведоци речи Христове. Из овога примера види се да Господ ступа у одређену конкретну ситуацију, у конкретно време и у конкретан простор и у контексту онога што је свакодневно занимање човеково. Будући да су апостоли, дванаесторица апостола, они из којих црпемо своје апостолство и сви ми хришћани, они су, као ии начин њиховог призвања у апостолску службу, пример за свакога од нас. Другим речима, нису били апостоли унапред постојећи свештеници или унапред одређени за службу апостолску људи у Цркви, него су они изабрани да буду апостоли и били су апостоли у контексту својих конкретних личних дарова и способности. С једне стране, то су рибари, с друге стране они припадају изабраном народу.
      Из примера призива апостола Петра могли бисмо да закључимо оно што често говоримо, као и призива свих других апостола, да независно од тога ко је обдарен којим талентом и којим послом се бави, незаисно од тога какве способности има неки човек, сваки је позван и призван да у контексту онога што је њему дато и онога што су његове способности на свој лични непоновљиви начин у послу којим се бави сведочи Христа, сведочи спасење човека и људског рода. Није неопходно да будемо свештеници, у ужем смислу те речи, да будемо они који служе у олтару како бисмо сведочили реч Христову. То значи да не постоји ни на који начин било која врста вештачке поделе између свакодневног, обичног, профаног живота и оног живота који је везан за храм Божји. Један и јединствен је наш живот који има почетак и који се увек враћа олтару и светој Литургији, али и наш живот између две Евхаристије треба да буде и јесте света и свештена Литургија тако што је и сав остали живот ништа друго до служење Богу и служење своме спасењу.
      Из ове приче, наравно, могли би смо да извучемо још неколико закључака које нам апостол и јеванђелист Лука даје и који иначе у своме Јеванђељу испусује хронолошки догађаје везане за Исусов живот баш онако како су се десили. Често мислимо и говоримо да су апостоли били неуки, да нису имали никаква знања. Међутим, из слике која нам се даје у овом одломку из Лукиног Јеванђеља ми закључујемо да је апостол Петар, заједно са својим братом, припадао породици која је имала некакав иметак. Имали су бродове, ловили су рибу, имали су запослене. Дакле, припадао је класи која сигурно није била најсиромашнија, а будући да је припадао класи која је имала економске благодати сигурно да је имао могућности да стиче већа и виша знања него неки обични. При томе живео је у Капернауму, главном граду Галилеје, и свакако и он и његов брат, као и друга два брата, припадали су реду омладинског покрета који је био везан за Светог Јована Претечу. Самим тим и ту је засигурно имао апстол Петар, као и остали, прилику да слуша реч о Месији, да слуша реч о Спаситељу.
      И наравно, суштинска порука и поука овог Јеванђеља јесте да се на реч послушања у односу на Господа, на послушање на реч Господњу, дешава нешто што није било могуће по логици и природи ствари у оквирима у којима су се кретали апостоли. Наиме, није било могуће на основу знакова и правила ловљења рибе да ишта апостоли тог тренутка улове. Показујући поверење, показујући послушање према речи Божјој, поистовећујући се кроз то са самом благодаћу Божјом, дешава се оно што није очекивано по логици ствари, по логици овога света. Дешава се заправо немогуће. Као што је чест случај само када ослушнемо своју душу, ослушнемо своје срце, почнемо да преиспитујемо догађаје у своме животу, уверавамо се да Бог дејствује онда када се најмање надамо и не само то, него да онда и оно што нисмо могли сами да учинимо, ни да замислимо да је могуће, дешава се у нашим животима пре свега на унутарњем плану, на унутарњем преображају, на ослобађању од разних окова и уза духовних, психолошких стега које нас спутавају да живимо у слободи духовној, у слободи у Христу. Често онда када истински скрушено ослушнемо реч Божју у својој души и успемо да се ухватимо за њу у том тренутку дешава се апсолутни потпуни преображај.
      Имамо и одломак из Јеванђеља по Јовану који је толико слојевит и богат, а ту је реч о познатој Првосвештеничкој молитви. За ову прилику, ја бих истакао само једну реченицу коју изговара сам Господ у својој Првосвештеничкој молитви молећи се за све људе да им Господ подари Царство Небеско, да им подари Царство своје, вечни живот, и каже: „Вечни живот није ништа друго него да познају Тебе и Сина кога си послао“. Наравно, то поистовећење познања Бога са Царством небеским је нешто што је реалност у којој живимо овде и сада, пре свега унутар свете Литургије, јер она и јесте Царство Божје међу нама и на земљи. Учествујући у светој Литургији ми учествујемо у Царству Небеском. Ако Господ каже да је Царство Божје познање Њега, Бога Оца, и Онога кога је Бог Отац послао, тј. Сина Очевог оваплоћеног Господа Исуса Христа, он свакако под тим знањем и познањем не подразумева скуп пуких информација и знања о Богу, информација које се стичу кроз исчитавња књига, информација које се стичу на разне друге начине, јер познање Бога није напросто информациј. Познање Бога је живо искуство заједнице, јединства, општења са Сином Божјим. Царство Божје је много више или познање као Царство Божје је много више од рационалног контекста интелектуалног удубљивања у тајну Бога. То је погружавање у тајну Христа као поистовећење са Њим коме претходи Његово поистовећење са нама кроз Његово оваплоћење и кроз Његово дељење себе у тајни Евхаристије. Дакле, познање Бога је нешто што је намењено сваком човеку, зато што је сваки човек позван да буде грађанин, да буде становник Царства Небеског. То поистовећење или познање Бога, као предуслов учествовања у Царству Небеском, јесте тајна која подразумева распеће и одрицање од себе, одрицање управо од ума који хоће собом и себе да обухвати, да спозна, да пороби, једном речју да стекне знање и познање Бога, а то значи излазак из себе, екстазу суштинску, распетим умом и срцем испуњеним љубављу.
      Нека би Господ дао да, ево, и ми баш по примеру апостола Петра, будући оно што јесте и будући на месту на којем јесте, будући призван кроз свој посебни и непоновљиви дар, радећи посао који ради, да свако од нас на том месту буде истински апостол Христов, онај који уз благодат Његову, послушање Њему, чини непрестано, свакодневно и на сваком месту чуда и на тај начин сведочи Исуса Христа као Месију, као Спаситеља. И још нека Господ да да будемо становници Царства Небеског тако што познајемо читавим својим бићем, својим срцем и умом и телом Њега једнога Господа кога славимо заједно са Његовим Оцем и Духом Светим, сада и увек и у векове векова. Амин.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је посебну видео-поруку која је емитована 24. октобра 2021. године на отварању Научног скупа под називом "Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе". 

       
      Звучни запис обраћања
       
      Упутивши поздрав Његовом Блаженству Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г. Јовану, научним и другим Институцијама које су организовале овај скуп, као и учесницима и гледаоцима скупа, Свјатјејши Патријарх Порфирије је изнео неколико важних историјских чињеница о св. Краљу Милутину, грандиозној али и недовољно истраженој личности. "Благодарећи пре свега даровима вере и љубави Христове, који су му штедро даровани и које је истрајно умножавао током свог живота, остао је упамћен као најплодотворнији ктитор и приложник бројних познатих и вероватно мање познатих хришћанских цркава и манастира, не само у источној, него и у западној Цркви", рекао је између осталог Патријарх Порфирије у свом обраћању.
      "Доба Палеолога које је знатно и подробније истраживано и проучавано у научном смислу, па и окарактерисано као ренесанса палеолога, не може бити сагледано нити вредновано у целости без ренесансе Милутина и процвата Милутиновог на пољу историје, архитектуре, сликарства, књижевне илуминације, одевања, богослужбеног текстила, архивистике, књижевног наслеђа, литургијског живота и црквеног појања, уметничког веза и развоја богословља код Срба", рекао је Његова Светост и закључио да ће "резултати ове међународне конференције управо показати и доказати претходно речено".
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Другог дана званичне посете Епархији бањалучкој, у суботу, 23. октобра, Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије началствовао је светом архијерејском Литургијом у манастиру Милошевац код Приједора, који је посвећен Покрову Пресвете Богородице.

      Патријарху Порфирију саслуживали су Преосвећена Господа Епископи, бањалучки Јефрем, марчански Сава, викар Патријарха српског, свештенство и монаштво, уз молитвено присуство многобројног верног народа. На крају Свете Литургије најпре се поздравним словом обратио Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем и истакао да је данас први пут након неколико година у обновљеном храму служена прва Архијерејска Литургија и да је то велика радост и част . То, истакао је Епископ Јефрем, даје велику снагу да се овај започети манастир са благословом заврши.
      Потом се Патријарх Порфирије архипастирском беседом обратио присутнима у којој је говорио колики је значај служити у светим храмовима, да не постоји то што нас може спречити да служимо Богу и колико год је дивно служити у завршеним храмовима, велика је радост служити и у недовршеном храму.
      Патријарх је, између осталог, рекао да сваки пут осети благодат кад дође у Републику Српску, јер се сусретне са живом и чистом апостолском вером. „Ваша вера је таква да све нас чини да се осећамо да можемо све урадити, не својим моћима, него чистом вером и љубављу вашом. Можемо урадити много више него што бисмо могли као обични људи, па чак и онда да употребимо све силе света. Да је то тачно, говори ова светиња која се диже, а порушена је пре више од 300 година", каже Патријарх српски и додаје:
      „Онај ко зида светиње тај не може другоме да мисли зло, тај не може смишљати другоме зло. Онај ко зида светиње, био тога свестан или не, он даје простора благодати Божијој која увек спаја, а никад не раздваја, која спаја мостове, а никад их не разваја. Градећи светиње заједно показујемо шта је наша амбиција и шта је наш циљ.“
      Манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године. Eпископ бањалучки Јефрем је новембра те године освештао темеље храма. Манастир се први пут помиње у Шематизму Православне архидијацезе Митрополије дабробосанске 1884/85/86. годину у којем се наводи да је код Приједора постојао православни манастир на равници обраслој шумом која се назива Калуђерско поље. Милошевац је страдао, као и остали манастири на бањалучком подручју, током Аустријско-турског рата од 1683. до 1699. године. Године 2019. манастир је посетио и блажене успомене Патријарх српски Иринеј.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српског г. Порфирије служио је 23. октобра 2021. године прву Свету архијерејску Литургију у новообновљеном манастиру Милошевац код Приједора, заједно са Епископом бањалучким г. Јефремом Епископом марчанским г. Савом, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Српске Православне Цркве.

        Звучни запис беседе
       
      На почетку Литургије прочитано је писмо добродошлице Патријарху Порфирију у којем се наводи да је посебан благослов да српски патријарх у манастиру Милошевац служи прву Свету архијерејску Лигургију, уз жељу да се што пре овде прислужи кандило монашко молитвеног живота.
      Подсећамо, манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године, а Епископ бањалучки г. Јефрем је новембра исте године освештао темеље храма.
      Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем први се обратио након Свете Литургије поздравним словом у коме је заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију на посети манастиру Милошевац код Приједора који, како је рекао, васкрсава у нашем времену и пред нашим очима на чудесан начин. 
      Потом се обратио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије: "Високопреосвећени Владико, брате и саслужитељу и учитељу нас, који смо по годинама млађи у вери и у томе како треба волети Цркву, за Њу живети, како је треба водити и како јој треба служити.
      Браћо и сестре, представници власти по реду и по достојанству, ја сам данас заиста почаствован благодаћу Божијом јер су украшени храмови и нема веће среће него служити у њима. У њима служити Свету Литургију и осетити да је Бог са нама у Светој Литургији и да смо ми са Њим и да не постоји то што нас може поколебати у вршењу добра, врлине, у ширењу љубави. Не постоји то што нас може спречити да служимо истини, да служимо Богу. А и ма колико било дивно служити у завршеним украшеним храмовима, колико год је то велики благослов и радост - за мене је данас много већа радост што у овоме још недовршеном, али назирем и слутим биће диван, предивно украшен храм, у том недовршеном храму могу да служим, драги Владико по Вашем благослову, Свету Литургију, са вама, браћо и сестре, са вама којима сви ми свештеници припадамо и ја истински осећам да сам део ваше кости и део вашега тела, једно са вама.
      Радост је велика служити Богу и молити се са онима који имају чисту душу, који имају истинску, праву, једноставну, без примеса људског, од овога света мудровања, веру. А то јесте вера ваша. И зато је за све нас, који одакле год долазимо овде у Републику Српску, велики благослов, утеха и снага коју добијамо и можемо да носимо своју одговорност каква год она била када се сусретне са вама са вашом живом чистом, једноставном апостолском веромвером на коју је позивао сам Господ наш“.
      Патријарх Порфирије је, између осталог, истакао: "Ко зида богомоље - тај не може желети другоме зло, тај не може смишљати друго зло. Онај ко зида светиње било кога свестан или не, он даје простора благодати Божијој која јесте увек и само љубав која спаја а никад не раздваја, која гради мостове, а никад не руши. И градећи и обнављајући светиње сви ми заједно показујемо и овде, а и читавом свету - шта је наша амбиција и шта је наш циљ", поручио је Патријарх Порфирије и додао: "Да Бог да што пре да се скупимо овде, да осветимо овај свети манастир, а ја сам скромно, чувши да је манастир посвећен Пресветој Богородици, за почетак, за овај пут донео икону Пресвете Богородице да до даљњег буде негде у неком углу ове светиње, као место молитве, а даће Бог, да то буде само почетак нашег учешћа у обнови и ове светиње, свих светиња, а и нашега народа, који треба да слави име Божије овде и сада, а и у векове векова. Амин!“.
       
      Извор: Радио Слово љубве
×
×
  • Креирај ново...