Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Владика Атанасије прилази људима на голубљим ногама

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 8 часа, Augustinus рече

Идоли племена - лепо давно рече Бекон. Ја сам неколико година објављивао радове између осталог и у Видослову, и није било никаквих замерки, до пре једно две године. Нажалост све је мање стручних истраживања, и наши теолошки часописи објављују већином преводе. Све мање људи има вољу да се упусти у неки озбиљнији рад. Престао сам да пишем, поштом је уредник Видослова обавестио да је усмено био ''грђен'' због подршке да се у васкршњем броју објави мој текст ''Онтологија и етика'' јер се Њ. П. В. Атанасију није допао мој начин излагања. Ја сам замолио, ако има времена, да ми критички одговори писмено, јер сам желео да браним моје изношење, али сам остао ускраћен одговора, већ је тај текст остао забрањен за штампу. Од тада сам престао да им више шаљем било какве радове, тако да те Авво Римски у потпуности разумем.

Nevjerovatna je njegova transformacija u policiju misljenja svih teoloskih radova, a ukoliko nema argumenata onda krece prozivanje. Druga je stvar sto cesto nije bio naucno posten kod pisanja knjiga, tacnije prezinog prevodjenja, navodjenja i objasnjenja dijelova sto je i Milojkov ukazao na njegovoj facebook stranici. Komentarisali su i ava i ostaali teolozi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Zoran Đurović рече

Знам само да када су дошлепали пред патријаршију разбијени његов ауто, у коме му је возач погинуо

Када се ово десило ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, Broken рече

Када се ово десило ?

  Гроб младића који је погинуо у удесу је поред манастирске цркве, тамо можеш да видиш датум. Владика долази кад му је могуће на годишњи помен.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Види, Таса се сетио да може да слободно дође на прославу!

Kao sto rece Longin za Mitrofana " ...znas brate gde smo, pa dodji " :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Тихон рече

  Гроб младића који је погинуо у удесу је поред манастирске цркве, тамо можеш да видиш датум. Владика долази кад му је могуће на годишњи помен.

A, nisam znao da je to taj slucaj. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ko li ih sastavi na silu da sede jedan pored drugog?

I stvarno, sta cemo sad sa onim tekstom iz Hercegovacke eparhije - nije pozvan na Sabor, ovo ono? Ispade to kao nicim izazvano spinovanje da se mi laici glozimo a oni se ovde fino druze, bas kao i politicari?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, feeble рече

Ko li ih sastavi na silu da sede jedan pored drugog?

I stvarno, sta cemo sad sa onim tekstom iz Hercegovacke eparhije - nije pozvan na Sabor, ovo ono? Ispade to kao nicim izazvano spinovanje da se mi laici glozimo a oni se ovde fino druze, bas kao i politicari?

Da brate ispade klasicni politicarski spin. Pljujemo se preko medija a onda se u realnosti gostimo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оцо Зоране, волим те бескрајно, али мислим да си сад стварно претјерао.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 часа, Zoran Đurović рече

Људи се мењају. Ја психолошки нисам исти као кад сам имао 30 година. Постоји континуитет. Зато и профилисање неких наших црта личности које су биле латентне. Није ми јасно (да ли си превише млад) како не капираш народни увид да се неки под старост прозлију? Да ли је то због страха од смрти или неки других разлога, то ти не бих знао рећи и то треба ићи од случаја до случаја. Ја се у Тасин нећу упустати. Знам само да када су дошлепали пред патријаршију разбијени његов ауто, у коме му је возач погинуо, тај човек је доживео промену. За мене је тада пукао. И људи пуцају. Крхки смо. Зашто одбијаш и да Таса може да прсне? То је људски. Од тог момента он је постао други човек за мене. Никад се више није опоравио. Сада га Максим и компанија водају као додолу. Срамно је ово што раде са њиме. Говорим што видим.  

Видела сам данас део овога о чему причаш.Стар је,болестан је.Дух жубори у њему,љубав је присутна али старост и болест је узела маха али с тим пре би требало,ваљда,из поштовања према свему што је био и што јесте( мада је стар и болестан) да се не провлачи његово име на овакав начин и да му се спочитава.Увек треба да се сетимо какве су мисли биле Св.Григорија Ниског,када је,да би сахранио своју сестру Макрину,отворио породичну гробнцу својих родитеља.Да не би свет видео земне остатке,кости,његових родитеља и "срамоту смрти" он је узео један покривач и брзо покрио кости својих родитеља.

Тако би требало да покривамо старост,немоћ,грешке.

Добро је што си променио наслов теме.Није ствар у вулгаризму,реч" карати" има свој смисао,нажалост,злоупотребљена у Срба.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Владика Атанасије је данас последњи ушао у салу за ручавање.Једва су га увели ? Био је са народом као и увек.А болестан је много....  :(

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Evgenik рече

Оцо Зоране, волим те бескрајно, али мислим да си сад стварно претјерао.

Љубав ти мути поглед... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Макрина рече

да се не провлачи његово име на овакав начин

Види, пренебрегаваш да је он пустио у јавност преписку са Патријархом. 

Не знам зашто људи мисле да владика Давид и ја мрзимо Тасу? Нити пак уживамо у овоме на шта смо присиљени, истине и спаса Цркве ради, да откривамо. Ја сам и своју мантију ризиковао критикујући политику Фанара, а онда ме је Максим пријавио Барту па сам позван на одговорност. Још је у оптужби писао како критикујем Тасу. А заборавља се да ме је он опљунуо из чистог (не)мира. Пошто се ради о научном раду, ту нико не може да дође да ми прича као на улици.   

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Zoran Đurović рече

Види, пренебрегаваш да је он пустио у јавност преписку са Патријархом. 

Не знам зашто људи мисле да владика Давид и ја мрзимо Тасу? Нити пак уживамо у овоме на шта смо присиљени, истине и спаса Цркве ради, да откривамо. Ја сам и своју мантију ризиковао критикујући политику Фанара, а онда ме је Максим пријавио Барту па сам позван на одговорност. Још је у оптужби писао како критикујем Тасу. А заборавља се да ме је он опљунуо из чистог (не)мира. Пошто се ради о научном раду, ту нико не може да дође да ми прича као на улици.   

:w9k3k6:dobardecko   …. kakva farsa , pa ti treba u holivud podhitno!

Tebi mora da su ova clankopisanja debela inspiracija za slikanje…. 'ajde ti malo radi nesto, mislim jes' da si chrnogorac, pa ti to nije jaca strana, ali nema smisla da ti samo popadija radi I da te izdrzava. Idi slikaj I brige ne brini oko nasih arhijereja. Srecom Duh Sveti dise gde hoce, ne zavise oni od tebe I tvojih nebuloza. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона. (Гал, 5. 22-23)   Звучни запис беседе   Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве на Аеородрому. У понедељак, двадесет и други по Духовима, наша света Црква прославља преподобну Анастасију Римљанку, преподобног Аврамија Затворника, и преподобног Аврамија Ростовског. Преподобна Анастасија беше пострадала као мученица за време цара Декија, док је преподобни Аврамије Затворник мирно уснуо у Господу крајем четвртог века у својој седамдесетој години.   Његовом Преосвештенству су саслуживали: протојереј-ставрофор Живота Марковић, протонамесник Бранислав Матић и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: г-дин Јован Прокин, професор у богословији, Милан Јеличић, Илија Арсенијевић, Марко Станишић. У данашњем Јеванђељу по Матеју, Господ Христос се обраћа неверним Јудејима и говори им да је: “Све мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син хоће коме открити” (Мт. 11, 27-28).   Тумачећи овај одељак Светога Писма, Преосвећени Владика је говорио о односу правилног размишљања и молитве. Да би се разумеле ове речи Божанске, треба да Бог да Духа Светога човеку. “Све што је Господ рекао ученицима односи се на читав свет, а посебно на хришћане. Господ је данас рекао: “Све је мени предао Отац мој, и зато нико не зна Сина до Оца, нити Оца ко зна до Сина и ако хоће Син коме да открије”. Зашто то каже Господ? Јевреји и многи други народи сумњали су да је Господ Христос Син Божији. Он тиме хоће да каже да је Он рођени Син Оца. И баш зато што је рођени од Оца, и Њему припада све оно што му Отац даје.    Шта је Бог Отац дао Сину? Све. На првом месту дао му је да суди живима и мртвима. Поента и порука Јеванђеља је да овде видимо да Бог Отац открива тајне неба и земље, тајне и овога и онога света, а Син открива Оца. И зато што је Господ, Бог Отац дао Богу Сину, и зато Христос каже: “Ходите сви који сте уморни и натоварени и обремењени и ја ћу вас одморити”. Овде Господ више мисли на јеврејски народ, иако је Христос дошао ради Израиљског народа, зато што су они били оптерећени и уморни Законом, и држали се само Закона. А тај Закон није био довољан да спасе. Зато онај који се држао само Закона, био је роб и греху и Закону”.    Владика је истакао погубност греха за човеков живот: “Грех је тај који заиста смара и замара човека. Грех га оптерећује. Ако узмемо у односу на наш свакодневни живот, ако носимо цео дан џакове, ми ћемо бити уморни. Али од тога можемо сести и лећи мало. Ко је уморан од греха? Онај који се саживео са грехом. Њему је све уморно, јер је оптеретио и срце и ум, и своје биће. Вера му је ослабила, а савест му се помрачила. Зато Господ говори: “Дођите који сте натоварени и уморни”. Хоће Бог да нас одмори од нас самих. Ми смо сами себи највеће оптерећење, како каже Свети Владика Николај: “Господе, спаси мене од себе самога”.   Човек треба да буде свестан свога греха, оно што кажу свети оци: “да нас грех заболи”, браћо и сестре. Све док нас грех не заболи нећемо га осетити, као што не осећамо органе док нас не заболе. Тражимо лека, а тај Лек је Господ Исус Христос. Он је наш највећи Лекар. Неки свети оци кажу да Господ свакоме од нас каже: куда идеш, коме идеш, зашто? Дођи к мени, Ја сам тај Лекар Који ће те исцелити. Нико нас не може утешити као Бог, јер нам нико не може опростити грех осим Бога.    Зато нас Господ позива и каже: „Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен и наћи ћете покој души својој”. Заиста док се човек не покаје његова душа није у миру. Зато што је душа боголика и богочежњива. Наша душа вапије Богу иако смо је ми обзидали зидом нашега тела. Господ не тражи од нас да ми занемаримо своје тело, али треба свему да дајемо коме колико треба... Шта је то јарам Христов? Зашто се волови стављају у јарам? Да би им јарам држао правац. Да не скрену са пута, да се не отисну, и онај и кола и онај који је на колима.    Кад каже: „Узмите јарам мој”, Господ мисли на смирење и кротост, који су нам неопходни да бисмо живели хришћанским животом. Најбољи пример смирења је Господ. У смирењу се узе живот Његов. Мучили га и приковали за Крст, а Он у смирењу”.   На крају је Преосвећени закључио своје обраћање вернима следећим речима: “Да Господ није страдао ми не би били избављени браћо и сестре. Да Господ није страдао и васкрсао, за нас би била затворена врата Раја, не би нам било спасења. Шта је та кротост? То је да кротак човек у било каквим невољама, не ропће на Бога ни на другога. Кротак је човек онај који се измири са сваким човеком.    То “опрости” је толико велико да када каже Богу и човеку “опрости” онда он највише личи на Бога. Да се помолимо Господу да нам дода смирења и кротости, да нам дода да знамо да се молимо. Да нам Господ дода да знамо да верујемо. Зато треба да проверавамо и своју веру и своју молитву. Ваља се браћо и сестре испуњавати и слушати Јеванђеље, и Јеванђеље претворити у живот. Бог вас благословио”.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Дана 11. новембра 2019. године у Горњем манастиру Острог Свету Литургију служио је умировљени епископ Захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић).   -ФОТОГАЛЕРИЈА 1-   -ФОТОГАЛЕРИЈА 2-   Данас, 11. новембра 2019. године, на празник Свете Преподобне Анастасије Римљанке и Светог Аврамија Затвореника, умировљени епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије Јевтић служио је Свету Архијерејску литургију са свештенством у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Манастиру Острог, поред моштију Светог Василија Острошког Чудотворца.   Владици Атанасију саслуживали су протосинђел Сергије Рекић, сабрат манастира Острог и архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној Обали у Подгорици.   После прочитаног Јеванђеља сабранима се ријечима бесједе обратио Владика Атанасије.   Присутни монаси и вјерни су приступили Светом причешћу, а потом је Владика Атанасије још једном бесједом поучио вјерни народ.     Потом је у Доњем манастиру братија манастира Острог припремила послужење за све присутне.     Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Епископ рашко-призренски г. Теодосије и викарни Епископ диоклијски г. Методије служили су на празник Светог Арсенија Сремца са свештенством Свету службу Божију у манастиру Пећка патријаршија. Доносимо интегрално бесједу Владике Методија коју је изговорио на крају богослужења у Пећкој патријаршији:     Драга браћо и сестре, сретан вам празник Светога Арсенија и слава и празник Васкрсења Христовога које прослављамо!   Благодаримо Његовој Светости Патријарху Иринеју који нам је дао благослов да овдје служимо и да се окупимо, и Митрополиту Амфилохију који ми је благословио да овдје дођем и да будем с вама и да служим са дивним Владиком Теодосијем, и са милом мати нашом Харитином и њеном љубављу и молитвом, њених сестара, и њиховим гостољубљем.   Сваки празник, а поготово црквени празник, извире и рађа се из осјећаја слободе. А не само што се рађа из осјећаја слободе, него он изражава и отјеловљује ону човјекову дубинску жеђ за истинском слободом. А овдје, наравно, није ријеч о овој спољашњој, привидној слободи грађанској или политичкој, него о оном најдубљем осјећају живота као слободе. И сваки празник који је израз те слободе су врата која нам отвара улаз у један нови, духовни, узвишени простор – простор благодати Божије.   И ми смо сви свјесни да смо ограничени у свакодневном животу и да смо робови простора и времена. И да смо скучени, и својом генетиком, и поднебљем, и климом у којој живимо, и тим неумољивим током живота који иде ка једноим неумитном завршетку. И сваки човјек, иако осјећа да има неку релативну слободу у тој ограничености, сваки човјек који је осјећа, префињен је и има ту духовну узвишеност свјестан је да је то само привидна и ограничена слобода у овоме животу. И да само Бог и вјера у Њега даје истинску слободу – оно чему је наше људско биће призвано. Томе нас уче сви светитељи Божји и следбеници Христови, као што је и Свети Арсеније, између осталих.   И шта је то најдивније, чему се дивимо и што гледамо у свима њима? То је та радост, љубав и дубоки мир који су они стекли благодаћу Божјом. А истински циљ нашега живота јесте задобијање те благодати Духа Светога. А само у Цркви, кроз свете тајне, овдје гдје смо се ми данас сабрали, људско биће се храни истинском храном. А то су нестворене Божанске енергије које примамо кроз свете тајне, на првом мјесту кроз Тијело и Крв Христову којом се причешћујемо на свакој Светој литургији. Зато је свака Света литургија празник и васкрсење. А тиме и празник Светог Арсенија празнује васкрсење Христово, јер је он васкрсао благодаћу Божјом.   И не само што нас Свети Арсеније повезује, који је из Срема, из простора данашње Војводине, и који је као монах жички и наследник Светога Саве, архиепископ српски дошао у ове просторе и поставио сједиште Архиепископије српске, потоње Патријаршије, и чије су мошти данас у Црној Гори, у манастиру Ждребаонику, који својим животом повезује све крајеве нашег народа гдје год се данас налази и живи. Он је показатељ те свеобухватне и дубоке благодатне Божанске енергије која све окупља, сабира и обједињује у једно тијело, које је Црква, чија је глава Христос. И хвала Богу што нас је сабрао овдје да се сви овако дивно окупимо, Богу помолимо, Светоме Арсенију, да се Христовим тајнама причестимо и да прославимо Христа Бога нашега са Оцем Његовим и Светим Духом у вјекове вјекова. Амин!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приоморски г. Атанасије служио је данас, на празник Светог Арсенија Сремца, другог Архиепискјопа српскогх са свештенством Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда у којем почивају мошти овог светитеља.   Звучни запис беседе   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да, поред сестринства манастира Ждребаоник, данас славе и сестре у Пећкој Патријаршији.   „Духовне сестре су вам и тринаест дјевојака које су побили безбожни комунисти у Невесињу 1945., само зато што су биле правослчавне Српскиње и из патриотских породица. Сахрањене су на северној страни цркве. Јуче смо им певали тропар“, рекао је он.   Додао је да ће ускоро бити насликана и икона тих Новомученица невесињских и ждребаоничком сестринству пожелио да му помогну Свети Арсеније, анђели и арханђели.   „Нека вам помогну и те Свете новомученице. Молите се и за сестре у Пећи“, казао је он.   Владика Атанасије је подсјетио да је Свети Сава изабрао свог ученика Светог Арсенија за наследника.   „Који је онда припремио да се пресели Жичка архиепископија кад су напали Угри, данашњи Мађари. Тако је наша патријаршија Пећка патријаршија. Нек је и њима у Пећи срећан празник и нека их Господ штити“, поручио је Владика Атанасије   Након Литургије је благосиљан је славски колач манастира, као и колач даниловградског Православног братства „Свети Арсеније“.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...