Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Владика Атанасије прилази људима на голубљим ногама

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 29 минута, dilic рече

Љубав у Христу се не може назвати заљубљеношћу јер није нестална и по људској природи, већ проистиче из Литургијске заједнице која гради Царство Божије а то је нова реалност коју ми који живимо у Христу сагледавамо.

Da bi se imala ljubav u Hristu, potrebno je imati ljubav prema Hristu, koja je dar od Oca nebeskog i koja se ne zadobija ljudskim delima, niti ljudskim vrlinama niti ljudskom ljubavlju. Tako da je ljubav u Hristu prvenstveno dar koji u drugome vidi istinu, put, i zivot a ne autoritet, moć te razložne ili bezrazložne simpatije koje neko promašeno naziva ljubav.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Opet su poceli sa baljezgarijama i teoloskom odbranom, ocekujem da krenu sa Sv otackom citatologijom ( koja kako rece jedan moj prijatelj " Nekoga nadahnjuje Duhom, dok druge pak kastrira u mozak " - oni spadaju u ovu drugu kategoriju ) i da se po starom dobrom obicaju sakriju iza nje.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак...

Некако се увек све на то своди, ма шта писало после оног "ипак" или "али" готово по неписаном правилу се све своди да на крају свако свог епископа гледа као папу.

То је био узрок масовности артемијевог раскола. То је и сада на овом форуму узрок сукоба мишљења и "мишљења". Јербо мало ко овде има истински своје мишљење, већ сви ко папагаји понављају речи својих епископа.

И то је нешто што ми је најогавније у српској политици и цркви.

Гледао сам људе који имитирају своје духовнике. Скину потпуно гестикулацију, боју гласа, начин одевања, начин смејања, фразе, све буквално. Пар пута сам цинично те имитаторе ословљавао именом њихових духовника, као фол у забуни, не би ли се освестили своје несвести, али џаба.

Сећам се Ивице Дачића из '90. и тих младих социјалиста, дословно су се понашали као Слободан Милошевић. Иста фризура, иста гестикулација, исте фразе, исто понашање.

Ако је толики број Србаља без свог рођеног интегритета и идентитета, онда заслужујемо да нестанемо јер нас практично и нема.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, Жељко рече

Гледао сам људе који имитирају своје духовнике. Скину потпуно гестикулацију, боју гласа, начин одевања, начин смејања, фразе, све буквално.

Sad će me ženskinje napasti, ali u velikom broju slučajeva sam to video kod ženskog sveta. Gledaju u sveštenoslužitelje kao u Boga.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Некако се увек све на то своди, ма шта писало после оног "ипак" или "али" готово по неписаном правилу се све своди да на крају свако свог епископа гледа као папу.
То је био узрок масовности артемијевог раскола. То је и сада на овом форуму узрок сукоба мишљења и "мишљења". Јербо мало ко овде има истински своје мишљење, већ сви ко папагаји понављају речи својих епископа.
И то је нешто што ми је најогавније у српској политици и цркви.
Гледао сам људе који имитирају своје духовнике. Скину потпуно гестикулацију, боју гласа, начин одевања, начин смејања, фразе, све буквално. Пар пута сам цинично те имитаторе ословљавао именом њихових духовника, као фол у забуни, не би ли се освестили своје несвести, али џаба.
Сећам се Ивице Дачића из '90. и тих младих социјалиста, дословно су се понашали као Слободан Милошевић. Иста фризура, иста гестикулација, исте фразе, исто понашање.
Ако је толики број Србаља без свог рођеног интегритета и идентитета, онда заслужујемо да нестанемо јер нас практично и нема.
 
Био је један јуче који је говорио да смо се ушанчили у већ формиране идентитете, ваљда мислећи на групе. Има то извор и у теорији јер заједница или настојатељ те заједнице ти даје идентитет!
Са друге стране криви су и они који такве послушнике окупљају око себе и себе обоготворују.

Са аспекта државе ствар је јасна таквима не припадају грађанска права ни одговорности. У антици су то били то робови.
У Цркви је то такође ропски однос, надам се према Богу, али прије према епископу...
А има и до система у којем се лако уклапају безлични.

Слажем се да нестајемо као Срби, као сабрани слободни (одговорни) и Божији људи.


Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Ја сам са свим овим људима растао и туга ме је када видим у шта су се претворили.

A kako je došlo do pretvaranja i to u poznim godinama?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 53 минута, Жељко рече

Некако се увек све на то своди, ма шта писало после оног "ипак" или "али" готово по неписаном правилу се све своди да на крају свако свог епископа гледа као папу.

То је био узрок масовности артемијевог раскола. То је и сада на овом форуму узрок сукоба мишљења и "мишљења". Јербо мало ко овде има истински своје мишљење, већ сви ко папагаји понављају речи својих епископа.

Све сам видео. А имитирање је тек врх! И ту ми се заврти у глави...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Srdjan Kotur рече

A kako je došlo do pretvaranja i to u poznim godinama?

Људи се мењају. Ја психолошки нисам исти као кад сам имао 30 година. Постоји континуитет. Зато и профилисање неких наших црта личности које су биле латентне. Није ми јасно (да ли си превише млад) како не капираш народни увид да се неки под старост прозлију? Да ли је то због страха од смрти или неки других разлога, то ти не бих знао рећи и то треба ићи од случаја до случаја. Ја се у Тасин нећу упустати. Знам само да када су дошлепали пред патријаршију разбијени његов ауто, у коме му је возач погинуо, тај човек је доживео промену. За мене је тада пукао. И људи пуцају. Крхки смо. Зашто одбијаш и да Таса може да прсне? То је људски. Од тог момента он је постао други човек за мене. Никад се више није опоравио. Сада га Максим и компанија водају као додолу. Срамно је ово што раде са њиме. Говорим што видим.  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Идоли племена - лепо давно рече Бекон. Ја сам неколико година објављивао радове између осталог и у Видослову, и није било никаквих замерки, до пре једно две године. Нажалост све је мање стручних истраживања, и наши теолошки часописи објављују већином преводе. Све мање људи има вољу да се упусти у неки озбиљнији рад. Престао сам да пишем, поштом је уредник Видослова обавестио да је усмено био ''грђен'' због подршке да се у васкршњем броју објави мој текст ''Онтологија и етика'' јер се Њ. П. В. Атанасију није допао мој начин излагања. Ја сам замолио, ако има времена, да ми критички одговори писмено, јер сам желео да браним моје изношење, али сам остао ускраћен одговора, већ је тај текст остао забрањен за штампу. Од тада сам престао да им више шаљем било какве радове, тако да те Авво Римски у потпуности разумем.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Slobodu koju sebi dozvolimo 

Moramo i drugima dozvoliti"

A. Dickson

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Вукашин рече

Sad će me ženskinje napasti, ali u velikom broju slučajeva sam to video kod ženskog sveta. Gledaju u sveštenoslužitelje kao u Boga.

није то одлика само жена, већина људи животари као следбеници, копије, без аутентичне мисли и без воље да преузму одговорност за свој живот па макар и погрешили, и без икаквог преиспитивања ауторитета, таквима је лако манипулисати на свим нивоима.

П.С.или како један мајстор рече "лоши уметници копирају, добри уметници краду" :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Augustinus рече

Идоли племена - лепо давно рече Бекон. Ја сам неколико година објављивао радове између осталог и у Видослову, и није било никаквих замерки, до пре једно две године. Нажалост све је мање стручних истраживања, и наши теолошки часописи објављују већином преводе. Све мање људи има вољу да се упусти у неки озбиљнији рад. Престао сам да пишем, поштом је уредник Видослова обавестио да је усмено био ''грђен'' због подршке да се у васкршњем броју објави мој текст ''Онтологија и етика'' јер се Њ. П. В. Атанасију није допао мој начин излагања. Ја сам замолио, ако има времена, да ми критички одговори писмено, јер сам жело да браним мој изношење, али сам остао ускраћен одговора, већ је тај текст остао забрањен за штампу. Од тада сам престао да им више шаљем било какве радове, тако да те Авво Римски у потпуности разумем.

Ово је право сведочење. Ко има искуства са овима зна о чему се ради. Још нас праве будалама и злонамернима... Свако добро од Господа ти желим!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Литију улицама Подгорице, након молебана који је служен у Саборном храму Христовог Васкрсења вечерас, 20. фебруара, предводио је Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије.     Обраћајући се великом броју вјерног народа, владика Димитрије је казао да му је на уму и срцу, од када су почели ови крсни ходови за одбрану светиња, мисао Достојевског да ће љепота спасити свијет.   „Заиста кад гледам ову дјецу и вас, ваша лица, та мисао се потврђује. Врхунска љепота је лик Господњи, лик нашег Исуса Христа. Његово Свето јеванђеље, Његове поуке, Његова ријеч и дјело, и највише од свега Његова жртва. У часу у којем је највише патио Он није мислио на Себе, него на друге, на ближње, на нас. И зато љепота која ће спасити свијет је заиста сваки човјек који по угледу на свог Господа не живи себи, него живи браћи и сестрама својим, и живи за будућност ове дјеце која су са нама вечерас.“   Цитирајући другог, такође, великог руског писца Александра Солжењицина који је рекао да је спасење човјечанства у томе да све што се дешава нашим ближњима се тиче и нас самих, владика је казао да свака патња, болест, нечија криза у породици… све треба да нас се тиче и да нас боли. По његовим ријечима то је оно што је велико у овим литијама јер се ми сабирамо свих ових дана  да би показали да нас се тиче, да нас је брига. Указао је на то да овај свијет данашњи пати највише од равнодушности и небриге за ближњег:   „А ове литије су све само не то. Оне су израз врхунске бриге за Бога и Божије, и за људе и људскост. Оне су израз врхунске бриге и пажње и према свијету у коме живимо и према људима са којим живимо, и према држави и друштву у коме живимо.“   Нагласио је да смо дужни и одговорни пред овом свјетлошћу која се излива у наша срца ових дана.   „Пазимо и будимо одговорни пред овом тајном у којој се сви налазимо и из које црпимо надахнуће. Запушимо уста онима који покушавају да нас оклеветају, говорећи да ми нешто овдје рушимо. Ми овдје градимо и усавршавамо на боље. Градимо и изграђујемо наша срца, а онда борећи се против овог закона, трудимо се да изградимо и друштво у коме живимо и систем који треба да чува сваког грађанина, и да никог не дискриминише по било ком основу. Ми смо овдје смо због тога“, поручио је владика Димитрије.   Своју бесједу Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије завршио је парафразирајући стихове дјечијег писца Љубивоја Ршумовића: „Светиње се бране књигом и песмом о небу, сестрином сузом, мајчином бригом и оним брашном у хлебу. Светиње се бране лепотом и чашћу и знањем, светиње се бране светим животом и лепим васпитањем. Не дамо светиње.“   Након владике Димитрија, вјерни народ испред Саборног храма Христовог Васкрсења је поздравио свештеник Предраг Поповић, парох у Великој Плани, који је прије дванаест дана пјешке са још 10 вјерника кренуо за Острог. Отац Предраг је казао да ћемо када будемо видјели да Господ долази у слави Својој, Он доћи литијама праћен анђелским, светоотачким, дјечјим и свим створењима Његовим и да ће небо тако засијати јер је то наш начин борбе и молитве.   „Немојте стати народе мој, јер је срце многих уз вас“, казао је отац Предраг Поповић и поручио да воли вјерни народ Црне Горе до Острога, у који се и запутио овом литијом.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Епископ Дизелдорфа и Немачке Григорије открио је управо за Спутњик да је био код патријарха Иринеја, који му је пренео поруку да ће после унапред заказане посете Америци, отићи у Црну Гору на литије против наопаког Закона о вероисповести.
      Владика Григорије пристао је на разговор са нама, непосредно пре трибине на Филозофском факултету на којој је такође говорио о чудесним дешавањима у Црној Гори.
      Доста сам упућен у ту ситуацију, зато што су тамо моји најбољи пријатељи, владика Јоаникије и владика Методије, а имам и контакт са митрополитом. Оно што је још важније, имам контакт са пуно свештеника, пуно људи који су из Црне Горе, а живе у Немачкој, па и са онима који су доле. Народ неће попустити, нити ће одустати, па макар попустили и митрополит Амфилохије и било ко други. Наравно, неће ни он издати свој народ, али биће јако тешко, јер улазимо у фазу у којој ће и више људи бити на улицама, али ароганција коју показује власт, односно, тај један једини човек који влада у тој земљи, зачуђујућа је. А више пута сам рекао да је то врло опасно.
      Како видите решење за ту кризну ситуацију?
      Мислим да се тај човек који влада нада у огромну подршку земаља које су моћне, које очигледно још не схватају озбиљно ову ситуацију. Најважније је да је тај народ јако прибран и јако свестан шта то значи, што демонстрира своје незадовољство и противљење отимању светиња на један хришћански начин, на цивилизован начин и што ти људи уопште нису под неком пресијом да морају да иду у литије. Нико никог више и не позива у литије, на њих се просто иде као на једну непрестану литију, непрестану литургију. То је нешто величанствено, када свет не би био подељен на исток и запад, север и југ, сигурно би то била једна од најважнијих вести у свим светским медијима.
      Све православне цркве подржале су нашу у овој борби, Ватикан је упозорио СПЦ на опрез и пре доношења Закона о слободи вероисповести, Европска Комисија није задовољна извештајем који је ових дана стигао из Црне Горе. Како утицати на преостале моћне земље које слуша Ђукановић да промене став и да се пронађе излаз?
      Врло је важно да људи обрате пажњу на то о чему се овде ради, а чини ми се да се ради о томе да господин Ђукановић уопште не зна шта је то Црква. Она је увек и локална и универзална. То је црногорска Црква у локалном смислу, али је православна у универзалном. У смислу помесности, она је Српска Православна Црква и нема никакве двојбе да неко сада ту може да направи неку другу, поред оне која ту постоји вековима. То је главна заврзлама у глави Ђукановића и оних који га слушају, јер не могу да схвате да не може да буде његова Црква, Црква може да буде божија. Црква може да буде црква једног града, заједнице, једне области и Црква може да буде васељенска, универзална. То знају сви људи на овом свету који су икада ишта учили о теологији, црквеном уређењу и поретку. Требало би, ако има он неког пријатеља на земљи, да му то објасни. С друге стране, прича о томе да ли је Црква црногорска, српска или православна, проруска, је потпуно излишна. Црква или је Црква или није, у томе је сва суштина.
      © SPUTNIK / НЕБОЈША ПОПОВИЋ Окупљени народ на литији у Подгорици У току је притисак да се што пре реши косовско питање, истовремено Република Српска је под највећим притиском икада, отворен је и овај проблем у Црној Гори, да ли мислите да су све ове кризе повезане?
      То је врло добро питање, зато што ја сада имам искуство из Немачке, тамо срећем људе из Книна, Зајечара, из Топуског, Требиња, из Македоније, Црне Горе, са Косова и Метохије, оно што те људе уједињује је Црква. То је Свети Сава, то је њихова крсна слава, у том смислу, то је заиста једини кохезиони фактор тог народа. Ако не будемо то сачували, ако Црква не буде јединствена, нормално да ће бити лакше причати о распарчавању. Овако, државе су се распарчале, али Црква није и не може, јер је управо као што сам рекао, универзална. Као што је и локална.
      Од народа из свих крајеве које сте поменули, народ у Црној Гори највише је у духовном смислу пропатио због режима у коме смо дуго живели. У Црну Гору се вратила вера, она је очигледна, али чини се да има и револта...
      Мислим да се тамо догађа чудо. У последњих 150 година у Црној Гори променила су се само четири владара, Никола, па Александар, касније Јосип Броз, а сада Мило Ђукановић. Ипак је то мало промена за толико година. С друге стране, важан је карактер тих људи, колико год је народ, како каже Гете, слуга покоран, народ је увек победник. Чини ми се да је сад дошао тај час.
      Имате ли неку посебну поруку за народ у Црној Гори?
      Имам поруку коју сам им већ рекао када сам био у Подгорици, да смо сви поносни на њих и да поново гледамо у Црну Гору као на Пијемонт. Мислим да ће тај покрет народа покренути све људе у свим нашим крајевима ка једном реалном времену и животу у коме неће бити никаквих господара, ни владара, ни богаташа који угњетавају народ, него ћемо имати један озбиљан систем у коме власт ради свој посао, подељена је и нико нема апсолутну власт, у којој људи могу боље да живе.
      © SPUTNIK / РАДОЈЕ ПАНТОВИЋ Владика Григорије говорио је пред препуном салом Филозофског факлутета на трибини "За друштво толеранције и одговорности".
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије изјавио је на годишњем окупљању Тузлака у Бијељини да су Срби у свим деловима Федерације Босне и Херцеговине сведени на ниво статистичке грешке.     -Срба је у Федерацији безначајан број, али је за нас значајно да је наша историја тамо, да су наше светиње тамо и велика имовина. Српска Православна Црква само у Тузли има више од 30 објеката које ћемо потраживати и ми то нећемо оставити – музеје, иконе, културно благо које морамо очувати, рекао је владика Фотије.   Епископ Фотије је најавио објављивање књиге о страдању и прогону Срба са простора Тузле и околине са значајном документацијом како ти догађаји не би били заборављени, као ни векови живота Срба на тим просторима. Владика је истакао да је Српска Православна Црква кохезиони фактор, место окупљања Срба и да чува јединство народа.   -Проблем око наше Цркве постоји и у Америци, проблем у Црној Гори, у БиХ је сада проблем са покушајем одузимања земљишта и морамо бити јединствени, доносити праве одлуке и најпаметнија решења за добро нашег народа, поручио је епископ Фотије.   Он је похвалио сусрете представника власти Републике Српске и Србије као доказ јединства који српском народу улива наду и снагу.   Владика Фотије је благословио православни сабор у Бијељини који је на празник Сретење окупио више од хиљаду Тузлака.  -Велика се трагедија десила у Тузли из које је 20.000 Срба напустило своје домове, рекао је владика Фотије и поручио да једино слога може спасити српски народ од даљег страдања.   -Нека постоје све партије у Републици Српској, али оно што је основно, што је заједничко, то не сме да се гази, а то су наши темељи – Република Српска и свето православље, наши празници попут  9. јануара, наше јединство, закључио је Епископ зворничко-тузлански.   Петом сабору Тузлака присуствовао је и српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик који је за рад и пројекте Завичајног удружења Тузлака у Бијељини поклонио 50.000 КМ. -Српски народ који је напустио своје куће и постојање на простору данашње Федерације Босне и Херцеговине је страдалнички и јуначки и дао је несумњив допринос одбрани и развоју Републике Српске, оценио је г. Додик.   Он је поручио да је захвалан свим људима у Републици Српској за поверење и указао колико је данас важно да поново сви буду окупљени око идеје Републике Српске.  -Република Српска се одбранила у рату и гради се у миру, али је и оспоравају различите инстанце, раније је то чинио високи представник, а сада се путем Уставног суда Босне и Херцеговине покушава изманипулисати и под плаштом приче о владавини права подметнути Србима одговорност и кривица зато што бране своје, оно што већ имају, рекао је г. Додик.   Председник Организационог одбора г. Данијел Перић каже да окупљање Тузлака у Бијљеини постаје традиција и да је све више оних који желе да присуствују том догађају.  Осим богатог културно-уметничког програма, г. Перић напомиње да ће дружење и ове године имати посебну, хуманитарну димензију, захваљујући којој је пружена помоћ многима до сада. -Подијелили смо 53 новчане помоћи повратницима у наш крај. Очекујемо да ћемо и ове године, пред Васкрс, подијелити новчану помоћ Тузлацима који су се вратили у наш крај и живе у тешким условима, нагласио је г. Перић, који је као изузетно значајно истакао очување обичаја и традиције, као и сећање на завичај.   „Покушавамо да обичај и традицију сачувамо од заборава. За пет година колико постоји Завичајно удружење Тузлака успјели смо у намјери да се уради филм о Тузланској колони, а ускоро треба да буде завршена и књига која има више од 800 страна. На том пројекту се ради три године. У питању су неке ствари које ни институције, које су много веће од нас, једног удружења грађана, нису урадиле“,  каже г. Перић.   Свештеник Спасоје Радовановић, парох пожарнички, каже да тренутно у Пожарници има око 70 православних домаћинстава која јако тешко живе.   „Као повратници боре се за егзистенцију. Омладина, углавним, није запослена ни у једној од државних институција у Тузланском кантону, а старији се сусрећу са проблемом сиромаштва. Многима који су се вратили куће нису обновљене и тешко живе, од пензија, а неки се баве сточарством и пољопривредом“, истакао је свештеник Радовановић.   На тешку судбину српског народа на тим просторима осврнуо се и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица г. Милорад Којић, који је као поражавајућу чињеницу навео то да су злочини у Тузланској регији остали непроцесуирани.   -Тузланска колона није добила судски епилог, односно јесте – обустављена је истрага против свих одговорних за почињене злочине. Имали смо и процес који је вођен пред кантоналним судом у Тузли, гдје је на крају била ослобађајућа пресуда за директно извршење, пуцање у војника, иако је постојало свједочење управо тог војника, који је само захваљујући срећи преживио, каже г. Којић и подсећа да је у завршној фази монографија која говори о егзодусу Тузлака која ће имати најмање хиљаду страна.   У име Завичајног удружења Тузлака у Бијељини славни диригент хора Србадија гђа Десанка Тракиловић најавила је да ће ове године бити обележено 28 година од егзодуса 80 хиљада Срба са Тузланске регије и припремљена студија Тузла, злочин без казне, о чему је раније објављен филм.   -Све док се будемо скупљали у црквеној порти и његовали своју традицију, чували породицу и образовали дјецу, ми ћемо имати напредак, поручила је гђа Тракиловић.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      Епископ тимочки г. Иларион казао је  да је дискриминаторски закон о слободи вјероисповијести постао трн у духовном оку и црвени аларм, будилник, помало или прилично успаваном народу Светог Саве и Светог Симеона.   Повезана вест:    Епископ тимочки Иларион за Радио "Светигору": Манастир је кошница где живе духовне пчеле стичући духовни мед!     ,,Тешка ситуација у Црној Гори, изазвана овим дискриминаторским и антиуставним законом, који штети једино Српској православној цркви и њеним припадницима, пројавила је заиста неочекивано мноштво свјесног и савјесног, често и литугијски неактивног народа, у литијама на улицама у читавој Црној Гори, али тако и у Србији па и на свим просторима васељене гдје живе Срби. Овај закон постао је трн у духовном оку и црвени аларм, будилник, помало или прилично успаваном народу Светог Саве и Светог Симеона“, рекао је Владика Иларион Радију „Светигора“.   Владика Иларион подсјећа да је на крстовданској литији у знак подршке нашој Митрополији у нашој борби за очување светиња, било десет пута више људи него на најпосјећенијој литургији, што управо потврђује да Бог увијек има Своје скривене и тајне слуге, које, како каже Свето писмо оставља Себи по избору благодати.   ,,Осим литије у Зајечару донедавно смо свакодневно служили литургију за спас светиња. Молебан Пресветој Богородици читамо четвртком после Вечерње службе, управо да би у том термину показали конкретно заједничарење са вјерним народом који литијама свједочи своје ставове, своју вјеру, своје хришћанско и православно опредјељење. Прозбе за очување народа и светиња у Црној Гори укључили смо од првих дана у сва богослужења“, каже Владика.   Владика Иларион наглашава да је парадокс то што „ми који смо ван Црне Горе, који се свако на свој начин и по мјери својих могућности, трудимо да пружамо подршку праведној и хришћанској борби вјерног народа за своја основна и људска права, управо сами бивамо подржавани и благосиљани од фасцинантних и величанствених призора са литија које се одржавају свуда по Црној Гори, гдје се заиста пројављује и чојство и јунаштво“.   ,,И нека би Господ милостиво помогао да се из ове ситуације изађе без људских жртава, те да од Бога буде примљена као жртва свеспаљеница свака литија учињена ради чувања светиња и вјере православне. Увијек се морамо сјећати ријечи из Светог писма да ће сви који хоће да побожно живе у Христу Исусу бити гоњени. Али сјећајмо се и Христових ријечи упућених Свом словесном стаду, које нам изнад свега дарују утјеху: Не бојте се, Ја побиједих свијет. Нека би ове Господње ријечи биле укрепљење свима који се труде и боре у овим историјским тренуцима знајући да читаво небо гледа доље на нас на земљи. Треба такође и да будемо сигурни да гдје су двоје или троје сабрани у име Моје онда сам и Ја мађу њима, како пише Свети апостол и јеванђелист Матеј. Ако је Господ са нама, ко ће против нас. Нека се, зато, сви труде и наставе оно нашта нас Господ призива, а пројава славе Божије сигурно неће закаснити ни изостати“, каже Владика тимочки.   Говорећи о својим првим монашким данима у свештеној обитељи манастира Буково, надомак Неготина, преосвећени Владика Иларион каже да је манастир и кошница гдје живе духовне пчеле стичући духовни мед, али је и арена, бојиште, духовни Газиместан, гдје је човјек готово непрестано на духовном мегдану са својим старим човјеком и својим наличјем, али и са духовима злобе у поднебесју, како нас учи Свети апостол Павле.   ,,Све друге борбе и проблеми које млади монах има су пројава његовог унутрашњег стања, унутрашњих дешавања у њему, унутрашњих борби или се пак негдје по Божијем промислу то дешава ради напредовања у духовном узрастању монаха, кроз невидљиву борбу“, каже Владика Иларион.   Као дугогодишњи настојатељ буковске светиње, Владика Иларион поучава, следујући познатим ријечима да је послушање важније од поста и молитве, о значају послушања у контексту монашког живота и духовног руковођења уопште.   На хиротонији и устоличењу Владике Илариона 2014. љета Господњег, молитвено је учествовао и наш Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, који га је заједно са његовим духовним оцем – Епископом жичким Јустином увео у трон Епархије тимочке. Владика каже да и до данас траје духовна нит која повезује Митрополију црногорско-приморску и Епархију тимочку. Владика је говорио и о Фестивалу хришћанске кулутре који се већ четири године одржава у Епархији тимочкој и о Мисионарском центру Епархије тимочке „Гостопримницаˮ који веома успјешно врши своју мисију.   Слободанка Грдинић     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ рашко-призренски г. Теродосије и Епископ Каракаса и Јужне Америке Руске заграничне цркве г. Јован служили су јутрос са свештенством Свету службу Божију у светогеоргијевском храму манастира Бешка на Скадарском језеру.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Теодосије је рекао да нас данашња јеванђелска прича о блудном сину учи о превеликој Божанској љубави.   „И покајању као почетку нашег спасења“, рекао је Епископ рашко-призренски.   Нагласио је да без покајања нема спасења.   „И Господ је рекао да је дошао у овај свет ради грешника, а не ради праведника. Под праведницима подразумевао је фарисеје и књижевнике, подразумевао је оне који су споља испуњавали закон Божји који је Мојсије предао људима, а нису имали љубави, самилости, нису припремили срце своје за Господа“, објаснио је Владика Теодосије.   Владика је, тумачећи данашње Јеванђеље, рекао да је Црква Божија очев дом, а отац Господ наш.   „А овај млађи син представља оне људе који се у гресима удаљавају од самога Бога“, рекао је он.   Нагласио је да нам ништа не вреди ако животом својим угађамо Богу, а немамо љубави према ближњем, према грешнику који исто треба да се спасе.   „Ето, то је порука данашње приче јеванђелске пред свети и велики пост за који нас Господ припрема смирењем, покајањем, уздржањем, да и  ми будемо носиоци његове љубави“, закључио је Владиока Теодосије.   На крају Литургије Митрополит Амфилохије је рекао да је вишеструк благослов данашњег богослужења – поред саме Литургије, благослов је и присуство Епископа Јована преко кога је стигао благослов велике Руске цркве, Владике Теодосија и дечанских монаха који су донијели благослов косовско-метохијских светиња, оца архимандрита Данила Љуботине из Пероја.   „Данас имамо посебан благослов и у томе што је овдје и крст у коме је дио Часнога крста Господњега – крст старца Никанора Хиландарца, светитеља наших времена, првога светитеља аустралијскога“, рекао је Владика Амфилохије.   Игуманија Фотина, поклонила је Епископима Теодосију и Јовану по икону- Епископу Каракаса Јелене Балшић, а косовско-метохијском Владици Светог пророка Јеремије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...