Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Владика Атанасије прилази људима на голубљим ногама

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 29 минута, dilic рече

Љубав у Христу се не може назвати заљубљеношћу јер није нестална и по људској природи, већ проистиче из Литургијске заједнице која гради Царство Божије а то је нова реалност коју ми који живимо у Христу сагледавамо.

Da bi se imala ljubav u Hristu, potrebno je imati ljubav prema Hristu, koja je dar od Oca nebeskog i koja se ne zadobija ljudskim delima, niti ljudskim vrlinama niti ljudskom ljubavlju. Tako da je ljubav u Hristu prvenstveno dar koji u drugome vidi istinu, put, i zivot a ne autoritet, moć te razložne ili bezrazložne simpatije koje neko promašeno naziva ljubav.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Opet su poceli sa baljezgarijama i teoloskom odbranom, ocekujem da krenu sa Sv otackom citatologijom ( koja kako rece jedan moj prijatelj " Nekoga nadahnjuje Duhom, dok druge pak kastrira u mozak " - oni spadaju u ovu drugu kategoriju ) i da se po starom dobrom obicaju sakriju iza nje.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак...

Некако се увек све на то своди, ма шта писало после оног "ипак" или "али" готово по неписаном правилу се све своди да на крају свако свог епископа гледа као папу.

То је био узрок масовности артемијевог раскола. То је и сада на овом форуму узрок сукоба мишљења и "мишљења". Јербо мало ко овде има истински своје мишљење, већ сви ко папагаји понављају речи својих епископа.

И то је нешто што ми је најогавније у српској политици и цркви.

Гледао сам људе који имитирају своје духовнике. Скину потпуно гестикулацију, боју гласа, начин одевања, начин смејања, фразе, све буквално. Пар пута сам цинично те имитаторе ословљавао именом њихових духовника, као фол у забуни, не би ли се освестили своје несвести, али џаба.

Сећам се Ивице Дачића из '90. и тих младих социјалиста, дословно су се понашали као Слободан Милошевић. Иста фризура, иста гестикулација, исте фразе, исто понашање.

Ако је толики број Србаља без свог рођеног интегритета и идентитета, онда заслужујемо да нестанемо јер нас практично и нема.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, Жељко рече

Гледао сам људе који имитирају своје духовнике. Скину потпуно гестикулацију, боју гласа, начин одевања, начин смејања, фразе, све буквално.

Sad će me ženskinje napasti, ali u velikom broju slučajeva sam to video kod ženskog sveta. Gledaju u sveštenoslužitelje kao u Boga.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Некако се увек све на то своди, ма шта писало после оног "ипак" или "али" готово по неписаном правилу се све своди да на крају свако свог епископа гледа као папу.
То је био узрок масовности артемијевог раскола. То је и сада на овом форуму узрок сукоба мишљења и "мишљења". Јербо мало ко овде има истински своје мишљење, већ сви ко папагаји понављају речи својих епископа.
И то је нешто што ми је најогавније у српској политици и цркви.
Гледао сам људе који имитирају своје духовнике. Скину потпуно гестикулацију, боју гласа, начин одевања, начин смејања, фразе, све буквално. Пар пута сам цинично те имитаторе ословљавао именом њихових духовника, као фол у забуни, не би ли се освестили своје несвести, али џаба.
Сећам се Ивице Дачића из '90. и тих младих социјалиста, дословно су се понашали као Слободан Милошевић. Иста фризура, иста гестикулација, исте фразе, исто понашање.
Ако је толики број Србаља без свог рођеног интегритета и идентитета, онда заслужујемо да нестанемо јер нас практично и нема.
 
Био је један јуче који је говорио да смо се ушанчили у већ формиране идентитете, ваљда мислећи на групе. Има то извор и у теорији јер заједница или настојатељ те заједнице ти даје идентитет!
Са друге стране криви су и они који такве послушнике окупљају око себе и себе обоготворују.

Са аспекта државе ствар је јасна таквима не припадају грађанска права ни одговорности. У антици су то били то робови.
У Цркви је то такође ропски однос, надам се према Богу, али прије према епископу...
А има и до система у којем се лако уклапају безлични.

Слажем се да нестајемо као Срби, као сабрани слободни (одговорни) и Божији људи.


Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Ја сам са свим овим људима растао и туга ме је када видим у шта су се претворили.

A kako je došlo do pretvaranja i to u poznim godinama?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 53 минута, Жељко рече

Некако се увек све на то своди, ма шта писало после оног "ипак" или "али" готово по неписаном правилу се све своди да на крају свако свог епископа гледа као папу.

То је био узрок масовности артемијевог раскола. То је и сада на овом форуму узрок сукоба мишљења и "мишљења". Јербо мало ко овде има истински своје мишљење, већ сви ко папагаји понављају речи својих епископа.

Све сам видео. А имитирање је тек врх! И ту ми се заврти у глави...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Srdjan Kotur рече

A kako je došlo do pretvaranja i to u poznim godinama?

Људи се мењају. Ја психолошки нисам исти као кад сам имао 30 година. Постоји континуитет. Зато и профилисање неких наших црта личности које су биле латентне. Није ми јасно (да ли си превише млад) како не капираш народни увид да се неки под старост прозлију? Да ли је то због страха од смрти или неки других разлога, то ти не бих знао рећи и то треба ићи од случаја до случаја. Ја се у Тасин нећу упустати. Знам само да када су дошлепали пред патријаршију разбијени његов ауто, у коме му је возач погинуо, тај човек је доживео промену. За мене је тада пукао. И људи пуцају. Крхки смо. Зашто одбијаш и да Таса може да прсне? То је људски. Од тог момента он је постао други човек за мене. Никад се више није опоравио. Сада га Максим и компанија водају као додолу. Срамно је ово што раде са њиме. Говорим што видим.  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Идоли племена - лепо давно рече Бекон. Ја сам неколико година објављивао радове између осталог и у Видослову, и није било никаквих замерки, до пре једно две године. Нажалост све је мање стручних истраживања, и наши теолошки часописи објављују већином преводе. Све мање људи има вољу да се упусти у неки озбиљнији рад. Престао сам да пишем, поштом је уредник Видослова обавестио да је усмено био ''грђен'' због подршке да се у васкршњем броју објави мој текст ''Онтологија и етика'' јер се Њ. П. В. Атанасију није допао мој начин излагања. Ја сам замолио, ако има времена, да ми критички одговори писмено, јер сам желео да браним моје изношење, али сам остао ускраћен одговора, већ је тај текст остао забрањен за штампу. Од тада сам престао да им више шаљем било какве радове, тако да те Авво Римски у потпуности разумем.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Slobodu koju sebi dozvolimo 

Moramo i drugima dozvoliti"

A. Dickson

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Вукашин рече

Sad će me ženskinje napasti, ali u velikom broju slučajeva sam to video kod ženskog sveta. Gledaju u sveštenoslužitelje kao u Boga.

није то одлика само жена, већина људи животари као следбеници, копије, без аутентичне мисли и без воље да преузму одговорност за свој живот па макар и погрешили, и без икаквог преиспитивања ауторитета, таквима је лако манипулисати на свим нивоима.

П.С.или како један мајстор рече "лоши уметници копирају, добри уметници краду" :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Augustinus рече

Идоли племена - лепо давно рече Бекон. Ја сам неколико година објављивао радове између осталог и у Видослову, и није било никаквих замерки, до пре једно две године. Нажалост све је мање стручних истраживања, и наши теолошки часописи објављују већином преводе. Све мање људи има вољу да се упусти у неки озбиљнији рад. Престао сам да пишем, поштом је уредник Видослова обавестио да је усмено био ''грђен'' због подршке да се у васкршњем броју објави мој текст ''Онтологија и етика'' јер се Њ. П. В. Атанасију није допао мој начин излагања. Ја сам замолио, ако има времена, да ми критички одговори писмено, јер сам жело да браним мој изношење, али сам остао ускраћен одговора, већ је тај текст остао забрањен за штампу. Од тада сам престао да им више шаљем било какве радове, тако да те Авво Римски у потпуности разумем.

Ово је право сведочење. Ко има искуства са овима зна о чему се ради. Још нас праве будалама и злонамернима... Свако добро од Господа ти желим!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      -Епископ Иринеј: „Мерило на последњем, коначном Суду Божјем јесте љубавˮ-   Следујући напоменама из Типика, ове године престони празник храма Преподобнога Симеона Мироточивог у Ветернику торжествено је прослављен у Недељу месопусну, 23. фебруара 2020. године.   Звучни запис беседе   Молитвена прослава почела је у навечерје празника служењем свечаног бденија, којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Недељко Зубовић, парох при храму на Телепу, уз саслужење свештенства из свих крајева Богом чуване Епархије бачке.     На дан празника светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Исихија, протопрезвитера-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог, протопрезвитера Јована Милановића, ректора Богословије Светог Арсенија Сремца, презвитера Станка Лакетића, професора наведене Богословије, свештенства и ђаконства Епархије бачке.     У славу Божју, а у част преподобнога Симеона Мироточивог, једним устима и једним срцем умилни славопој Господу узнео је хор ученика Богословије из Сремских Карловаца, сведочећи и актуализујући речи црквеног песника да „мислимо као да на небу стојимоˮ.      После светописамских чтенија, надахнутим архипастирским словом сабране је поучио епископ Иринеј, говорећи о значају правилног разумевања еванђелске перикопе о Страшном суду, која нас, на савршен начин, уводи у завршницу припреме за Четрдесетницу. Суд Божји је једнак и праведан не на наш људски начин, већ на нама надуман начин тако што своју бескрајну, за нас непостижну љубав нуди свима, све закриљује њоме. Они који су отворили своја срца за ту љубав они је показују у свом живљењу са ближњима. Мерило на последњем, коначном Суду Божјем јесте љубав, истакао је владика Иринеј.     После заамвоне молитве освештани су славски дарови, које је принела породица Вуксановић из Ветерника.   По литургијском отпусту, у име свештенства и литургијске заједнице Светосимеоновског храма, речи благодарности произнео је протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ храма. Отац Бранислав је заблагодарио Троједином Богу, а потом и Преосвећеним архијерејима Иринеју и Исихију, као и свештенству и верном народу који су пројавили своју хришћанску љубав учествујући у славском торжеству у ветерничком храму.     Свечаном славском сабрању у храму Преподобнога Симеона Мироточивог у Ветернику присуствовао је г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, као и г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама.   Добротом и љубављу овогодишњих кумова, празнична радост настављена је трпезом хришћанске љубави.             Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг инфо,
      Nakon pisanja Kurira o neposlušnosti trojice episkopa SPC u SAD, Longina (Krča), Maksima (Vasiljevića) i Irineja (Dobrijevića), koji su se oglušili o odluku Sinoda da ponište ustav koji su, prema tvrdnjama naših izvora, doneli bez saglasnosti Sabora, vladika zapadnoamerički Maksim u intervjuu za Kurir poručio je da nije bilo „oglušivanja, nego sinergije, kao i da su verni majci crkvi“.
      Zašto ste se oglušili o odluku Sinoda SPC da se poništi reogranizacija Crkve u SAD?
        - Saradnja Episkopskog saveta u Americi sa Svetim arhijerejskim sinodom je uvek bila dobra, a takva je i danas. Upravo u saglasnosti sa Sinodom doneta je odgovarajuća odluka o sazivanju vanrednog sabora 29. februara. Dakle, nije bilo „oglušivanja“, nego sinergije, jer mi smo svi jedno u Gospodu i verni smo majci crkvi.
      SA VLADIKAMA I PATRIJARHOM... VLADIKA MAKSIMFOTO: PRIVATNA ARHIVA
      Zašto su eparhije novogračaničko-srednjezapadnoamerička, zapadnoamerička i istočnoamerička promenile ime u Srpske pravoslavne eparhije u SAD i donele ustav?
      - Episkopi iz SAD svojim crkvenim jedinicama nikada nisu uputile neki zvaničan dopis u kome se proglašava, tj. javno obznanjuje, da je donet neki novi ustav. Nasuprot tome, urađena je ažurirana i nezvanična verzija ustava, ona je radnog karaktera, o čemu svedoči činjenica da u tom tekstu nigde ne stoji da je to novi ustav koji zamenjuje onaj važeći ustav koji je Sveti arhijerejski sabor odobrio 2007, a koji čeka svoju reviziju. Što se tiče pitanja imena, tu episkopi ništa nisu radili na svoju ruku. Sabor nam je još 2018. u posebnoj odluci tražio da „teritorijalno ograničimo Ustav SPC u Americi isključivo na srpske pravoslavne eparhije u SAD“. Pošto smo verni Crkvi, ostavljamo arhijerejskom saboru da ovaj naš rad oceni i po potrebi ga koriguje. U samom pak tekstu predloženog ustava i dalje neizmenjene stoje sve one odredbe koje jasno definišu da su srpske eparhije u Americi neraskidivo povezane sa SPC kao njen sastavni i neotuđivi deo.
      Kako komentarišete stavove sveštenstva SPC u Srbiji da na ovaj način želite da se odmetnete od SPC?
      - Kritika te vrste od sveštenstva SPC u Srbiji nikada nije dospela na adresu Episkopskog saveta srpske crkve u Americi. Uživamo podršku apsolutne većine našeg naroda i sveštenstva. Odgovorno tvrdim da su članovi Episkopskog saveta u SAD postupili u skladu sa ovlašćenjima, dužnostima i nadležnostima eparhijskih arhijereja, kako je to propisano Ustavom SPC, kao i Ustavom SPC u Severnoj i Južnoj Americi. Da zaključim, promena naziva iz „crkva“ u „eparhije“ doslovno je preuzeta iz odluke Svetog arhijerejskog sabora koju sam naveo. Ta promena je predložena iz želje da se pokaže da srpske eparhije nisu lokalna crkva za sebe, nego su upravo „eparhije“ SPC - što će reći konstitutivni, celoviti deo jedne i jedinstvene SPC.
      Kurir.rs/ M. B.  Foto: Privatna arhiva
       
      VLADIKA MAKSIM ZA KURIR: Verni smo majci crkvi
      WWW.KURIR.RS Nije bilo oglušivanja o odluku Sinoda, nego sinergije, ostavljamo arhijerejskom saboru da naš rad oceni i po potrebi ga koriguje  
    • Од Логос,
      У Месопусну недељу, 23. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин поделио је литургијску радост празника са верницима Цркве Рођења Пресвете Богородице у Косјерићу. На Светој Литургији саслуживали су: архијерејски намесник црногорски јереј Жељко Пантелић, протојереј Радомир Трипковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Томислав Гајић.     Епископ се народу сабраном на Светој Литургији обратио беседом којом је, сумирајући црквено искуство, истакао како значај припремних недеља великог поста, тако и разумевање саме суштине и карактера поста у Православљу. Поучио нас је да прва припремна недеља Великог поста, недеља Митара и фарисеја, учи смиреноумљу. Недеља Блудног сина учи да живот без Оца нашег небеског води у пропаст, а живот у покајању и посту води у живот вечни.   Такође, подсетио нас је да је први човек изгубио рај прекршивши пост, а да се нама пост даје као начин којим ћемо поново задобити рај, као начин којим ћемо умањити бригу за житељске ствари, а посветити се бризи о спасењу душе своје. Нагласивши битност Месопусне и Сиропусне недеље, Епископ нам је указао на мудрост Цркве која нас постепено уводи у Васкршњи пост.     За пример најузвишенијег начина да се започне Часни пост, Владика је указао на Тримирје. Подсетио је да је то начин којим посте испосници, подвижници, светитељи Божији, а да је плод таквог поста мир и радост у Духу Светом.   Након окончања Свете Литургије, верни народ је са својим Епископом поделио трпезу љубави током које се старешина цркве јереј Жељко Пантелић захвалио Епископу на посети и пожелео му свако добро од Бога.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      У Недељу месопусну, 23. фебруара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Божанску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу. Саслуживали су архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић, парох бањички јереј Игор Грацун, парох берански јереј Милош Цицмил, јереј Милан Стојковић из Грачанице и протођакон Никола Перковић.   Звучни запис беседе   Ове недеље, треће припремне пред Велики пост, Црква Христова нас кроз Јеванђељске приче упућује на пут којим треба ускоро да кренемо, пут поста, како телесног још више духовног, да би смо ходећи тим путем били спремни да видимо и доживимо у пуноћи Христов крсни ход, добровољно поругање, распеће и славно Васкрсење а све ради нашег спасења.   Тумачећи присутнима прочитани одељак из Јеванђеља, Епископ Атанасије је указао какав треба да буде наш однос према Богу и ближњима: – Најсавршенији однос човека према Богу и према људима је однос служења. Најузвишенији однос према другима, најправилнији и најздравији јесте однос служења. Не управљања, тлачења, искориштавања, надгорњавања, него однос служења. Служења другима ради њиховог добра. Не служење у нечему што другима шкоди него што другима помаже да буду здрави, напредни, срећни, да живе вечним животом. Када Господ нама говори Он каже: Ја хоћу да имају живот, и да га имају у изобиљу. Из тог разлога Господ је дошао у овај свет. Дошао да буде слуга да би смо ми имали живот. Послушан ономе који га је послао, Богу Оцу, а служитељ нама.   – Као слуга нашега добра раскрчио је наш пут пред нама, разгрнуо десно и лево све оно што се на том путу испречило и људима сметало на путу живота. Уклонио болести, исцељивао, одгонио таму незнања и заблуда својом науком и скршио моћ онога који се гордио у својој моћи, моћ ђавола, и уништио оно чиме је он заробљавао, смрт надјачао за нас и нас води тим путем, и показује нама да је пут служења савршени пут јер је то израз Његове највеће заповести, заповести о љубави. Јер служити другима ради њиховог добра могу они који имају љубави према другима. Љубав се изражава у служењу. Љубав се испољава у служењу и то у радости, не као нешто наметнуто. Онај ко воли он осећа задовољство што може да служи другима.   – Када дође крај света, крај историје, јер оно што је започело негде ће се и завршити, имаће свој закључак. А закључак ће дати Творац овог света, зачетник историје, Господ наш. И Он ће онда направити хармонију, све ће доћи на своје место, и тачно ћемо видети шта је шта, ко је ко, какав је ко, где је ко. На крају, кад Господ дође, онда ће свако стати на своје место које је себи спремио својим животом. Суштина на основу које ће све то бити распоређено, то нам говори Господ у данашњем прочитаном Јеванђељу, закон по којем ће бити то распоређивање, биће закон љубави изражен у служењу другима, подсетио је и опоменуо присутне Епископ Атанасије.   У току Божанске службе Епископ Атанасије је рукоположио чтеца Ивана Савића, родом из Мрчајеваца, у чин ђакона, служитеља олтара Божијег. У својој беседи Преосвећени је представио новорукоположеног ђакона верном народу, пожелео му да буде добар слуга Божији како би кроз то служење другима помогао и себи и њима на путу спасења, путу ка Царству Небеском.   Братство Саборног храма са старешином јерејем Гораном Крстићем је припремило скромно послужење за све присутне у парохијском дому да би и кроз овакав вид дружења и зближавања упознали једни друге и новом ђакону пожелели добродошлицу.     Извор: Епархија милешевска
    • Од Логос,
      У трећу припремну недељу пред Велики пост - 23.фебруара - недељу о Страшном суду (Месопусну), на празник Светог свештеномученика Харлампија, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је свету архијерејску Литругију у Горњој Толиси у храму Светих Апостола Петра и Павла.     На светој архијерејској Литургији у братској љубави и Христовој оданости, Епископу Фотију су саслуживали протојереј-ставрофор Јово Лакић, парох шамачке прве парохије и архијерејски намјесник модричко-градачачки, протојереј-ставрофор Војко Стевановић, парох скугрићки, протојереј Јадранко Стојановић, парох копривљански, протонамјесник Немања Лукета, парох осјечански и протођакон Богдан Стјепановић.   Епископ Фотије је у својој бесједи, упућеној вјерном народу, нагласио важност примања Светих Дарова и учествовања у Евхаристији и истакао као основну потребу човјека те као духовни отац савјетовао све вјерне да се причешћују Пресветим Даровима сваке Литургије.     Након замвоне молитве освештан је фрескопис који је комплетиран у храму те је Епископ искористио прилику да поучи народ о значају фрескописа у храмовима како данас тако и кроз вјекове постојања хришћанства.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
×
×
  • Креирај ново...