Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Владика Атанасије прилази људима на голубљим ногама

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 29 минута, dilic рече

Љубав у Христу се не може назвати заљубљеношћу јер није нестална и по људској природи, већ проистиче из Литургијске заједнице која гради Царство Божије а то је нова реалност коју ми који живимо у Христу сагледавамо.

Da bi se imala ljubav u Hristu, potrebno je imati ljubav prema Hristu, koja je dar od Oca nebeskog i koja se ne zadobija ljudskim delima, niti ljudskim vrlinama niti ljudskom ljubavlju. Tako da je ljubav u Hristu prvenstveno dar koji u drugome vidi istinu, put, i zivot a ne autoritet, moć te razložne ili bezrazložne simpatije koje neko promašeno naziva ljubav.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Opet su poceli sa baljezgarijama i teoloskom odbranom, ocekujem da krenu sa Sv otackom citatologijom ( koja kako rece jedan moj prijatelj " Nekoga nadahnjuje Duhom, dok druge pak kastrira u mozak " - oni spadaju u ovu drugu kategoriju ) i da se po starom dobrom obicaju sakriju iza nje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак...

Некако се увек све на то своди, ма шта писало после оног "ипак" или "али" готово по неписаном правилу се све своди да на крају свако свог епископа гледа као папу.

То је био узрок масовности артемијевог раскола. То је и сада на овом форуму узрок сукоба мишљења и "мишљења". Јербо мало ко овде има истински своје мишљење, већ сви ко папагаји понављају речи својих епископа.

И то је нешто што ми је најогавније у српској политици и цркви.

Гледао сам људе који имитирају своје духовнике. Скину потпуно гестикулацију, боју гласа, начин одевања, начин смејања, фразе, све буквално. Пар пута сам цинично те имитаторе ословљавао именом њихових духовника, као фол у забуни, не би ли се освестили своје несвести, али џаба.

Сећам се Ивице Дачића из '90. и тих младих социјалиста, дословно су се понашали као Слободан Милошевић. Иста фризура, иста гестикулација, исте фразе, исто понашање.

Ако је толики број Србаља без свог рођеног интегритета и идентитета, онда заслужујемо да нестанемо јер нас практично и нема.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Жељко рече

Гледао сам људе који имитирају своје духовнике. Скину потпуно гестикулацију, боју гласа, начин одевања, начин смејања, фразе, све буквално.

Sad će me ženskinje napasti, ali u velikom broju slučajeva sam to video kod ženskog sveta. Gledaju u sveštenoslužitelje kao u Boga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Некако се увек све на то своди, ма шта писало после оног "ипак" или "али" готово по неписаном правилу се све своди да на крају свако свог епископа гледа као папу.
То је био узрок масовности артемијевог раскола. То је и сада на овом форуму узрок сукоба мишљења и "мишљења". Јербо мало ко овде има истински своје мишљење, већ сви ко папагаји понављају речи својих епископа.
И то је нешто што ми је најогавније у српској политици и цркви.
Гледао сам људе који имитирају своје духовнике. Скину потпуно гестикулацију, боју гласа, начин одевања, начин смејања, фразе, све буквално. Пар пута сам цинично те имитаторе ословљавао именом њихових духовника, као фол у забуни, не би ли се освестили своје несвести, али џаба.
Сећам се Ивице Дачића из '90. и тих младих социјалиста, дословно су се понашали као Слободан Милошевић. Иста фризура, иста гестикулација, исте фразе, исто понашање.
Ако је толики број Србаља без свог рођеног интегритета и идентитета, онда заслужујемо да нестанемо јер нас практично и нема.
 
Био је један јуче који је говорио да смо се ушанчили у већ формиране идентитете, ваљда мислећи на групе. Има то извор и у теорији јер заједница или настојатељ те заједнице ти даје идентитет!
Са друге стране криви су и они који такве послушнике окупљају око себе и себе обоготворују.

Са аспекта државе ствар је јасна таквима не припадају грађанска права ни одговорности. У антици су то били то робови.
У Цркви је то такође ропски однос, надам се према Богу, али прије према епископу...
А има и до система у којем се лако уклапају безлични.

Слажем се да нестајемо као Срби, као сабрани слободни (одговорни) и Божији људи.


Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 53 минута, Жељко рече

Некако се увек све на то своди, ма шта писало после оног "ипак" или "али" готово по неписаном правилу се све своди да на крају свако свог епископа гледа као папу.

То је био узрок масовности артемијевог раскола. То је и сада на овом форуму узрок сукоба мишљења и "мишљења". Јербо мало ко овде има истински своје мишљење, већ сви ко папагаји понављају речи својих епископа.

Све сам видео. А имитирање је тек врх! И ту ми се заврти у глави...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Srdjan Kotur рече

A kako je došlo do pretvaranja i to u poznim godinama?

Људи се мењају. Ја психолошки нисам исти као кад сам имао 30 година. Постоји континуитет. Зато и профилисање неких наших црта личности које су биле латентне. Није ми јасно (да ли си превише млад) како не капираш народни увид да се неки под старост прозлију? Да ли је то због страха од смрти или неки других разлога, то ти не бих знао рећи и то треба ићи од случаја до случаја. Ја се у Тасин нећу упустати. Знам само да када су дошлепали пред патријаршију разбијени његов ауто, у коме му је возач погинуо, тај човек је доживео промену. За мене је тада пукао. И људи пуцају. Крхки смо. Зашто одбијаш и да Таса може да прсне? То је људски. Од тог момента он је постао други човек за мене. Никад се више није опоравио. Сада га Максим и компанија водају као додолу. Срамно је ово што раде са њиме. Говорим што видим.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Идоли племена - лепо давно рече Бекон. Ја сам неколико година објављивао радове између осталог и у Видослову, и није било никаквих замерки, до пре једно две године. Нажалост све је мање стручних истраживања, и наши теолошки часописи објављују већином преводе. Све мање људи има вољу да се упусти у неки озбиљнији рад. Престао сам да пишем, поштом је уредник Видослова обавестио да је усмено био ''грђен'' због подршке да се у васкршњем броју објави мој текст ''Онтологија и етика'' јер се Њ. П. В. Атанасију није допао мој начин излагања. Ја сам замолио, ако има времена, да ми критички одговори писмено, јер сам желео да браним моје изношење, али сам остао ускраћен одговора, већ је тај текст остао забрањен за штампу. Од тада сам престао да им више шаљем било какве радове, тако да те Авво Римски у потпуности разумем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Вукашин рече

Sad će me ženskinje napasti, ali u velikom broju slučajeva sam to video kod ženskog sveta. Gledaju u sveštenoslužitelje kao u Boga.

није то одлика само жена, већина људи животари као следбеници, копије, без аутентичне мисли и без воље да преузму одговорност за свој живот па макар и погрешили, и без икаквог преиспитивања ауторитета, таквима је лако манипулисати на свим нивоима.

П.С.или како један мајстор рече "лоши уметници копирају, добри уметници краду" :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Augustinus рече

Идоли племена - лепо давно рече Бекон. Ја сам неколико година објављивао радове између осталог и у Видослову, и није било никаквих замерки, до пре једно две године. Нажалост све је мање стручних истраживања, и наши теолошки часописи објављују већином преводе. Све мање људи има вољу да се упусти у неки озбиљнији рад. Престао сам да пишем, поштом је уредник Видослова обавестио да је усмено био ''грђен'' због подршке да се у васкршњем броју објави мој текст ''Онтологија и етика'' јер се Њ. П. В. Атанасију није допао мој начин излагања. Ја сам замолио, ако има времена, да ми критички одговори писмено, јер сам жело да браним мој изношење, али сам остао ускраћен одговора, већ је тај текст остао забрањен за штампу. Од тада сам престао да им више шаљем било какве радове, тако да те Авво Римски у потпуности разумем.

Ово је право сведочење. Ко има искуства са овима зна о чему се ради. Још нас праве будалама и злонамернима... Свако добро од Господа ти желим!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На хиљаде вјерника испунило је вечерас Саборни храм рођења Пресвете Богородице у Бијељини и плато испред њега на молебану којим се даје подршка Србима и Српској православној цркви /СПЦ/ у Црној Гори, који су угрожени дискриминаторским Законом о слободи вјероисповијести.     Молебану, који је служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије, осим представника борачких организација из свих мјеста у регији, присуствују чланови навијачких удружења, омладинских организација, мноштво дјеце, окупљених под заставом Републике Српске и са поруком охрабрења браћи.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије предводио је синоћ, 16. јануара, са свештенством литију улицама Спужа од Цркве Светог Петра Цетињског, гдје је претходно служио молебан, до Зорске цркве и назад.     Испред Цркве Светог Петра Цетињског поучним словом окупљенима се обратио Епископ диоклијски Методије који је казао да у овим нашим данима треба чезнути и вапити за истином јер се у овим временима зацарила лаж:   „И сви људи који буду трагали и жедњели за том истином, они ће тај баласт лажи и гријеха са свога врата и плећи збацити и ослободити се, и постати слободни људи, јер је и Христос рекао спознајте истину и она ће вас ослободити.“   Нагласио је да као што су мудраци тражили и нашли Богомладенца у пећини, тако и дјеца траже у човјеку онога који се родио у Витлејему, те само они људи који имају одговорности и светости, на коју нас очи дјетиње позивају, трагају за истинском ослободом:   „Ти људи ће се придружити оној најдивнијој ријеци Истинољупки или Православки, како је назавао један подгорички свештеник, која извире из кивота Светога Василија и Светога Петра Цетињскога, Светога Арсенија Ждребаоничког и Светога Стефана Пиперскога, и из црногорских крша, и која се у потоцима слива, и данас тече цијелом Црном Гором и омива лаж која се зацарила у овоме времену у цјелокупном нашем простору.“   Појаснио је да та ријека понајприје омива ону лаж, зло и мрак којима је запретена душа данашњег човјека на овом простору:   „Та ријека Истинољупка која омива наше душе, неће стати док сваки од нас у њу не стане, омије се и прогледа. Она тихо шуми, пјевајући тропоре и црквене пјесме, и само понекад гласно узвикне: Не дамо светиње! И то тек толико да пробуди оне људе који данас могу нешто да учине, а кроз које се ово зло зацарило данас у нашем народу“, бесједио је владика Методије и додао да ти људи неће моћи да виде и чују ако божанске струје и у њима не заструје.   Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије поручио је на крају да је наша главна обавеза и призив да се молимо Богу да прогледају и ти људи који данас могу нешто да учине и зауставе ово безумље и лудило:   „А ријека Истинољупка неће стати док те божанске струје не заструје и у душама оних који могу да ово све окончају, онако како то хоће Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки. Ти људи кад прогледају, видјеће да нема бољега народа и памјетније дјеце и љепших храмова и бројнијих светих ћивота од ових, и видјеће и самога Бога.“     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Случај папе јеретика, Хонорија I


       
      Одредницу о овом проблему имамо у Question d’Onorius у Dictionnaire de Théologie Catholique (vol. VII, coll. 96-132), и јасно је да се бестрасно треба бавити овим врућим кромпиром, јер је овај случај изношен против догме о незаблудивости папе.

      Хонорије је владао од 625 до 638, у периоду монотелитске кризе у којој је император Ираклије тражио од Константинопољског патријарха Сергија да нађе компромисну формулу између монофизита (једна природа и личност у Ис Хс) и дифизита (2 природе у једној личности). Компромис рађа нову јерес монотелита и моноенергита где се потврђују 2 природе у Хр, али једна воља и једна енергија. Ову јеретичку формулу одбацује јерусалимски пт. Софроније. Сергије пише Хонорију „да убудуће нико ме не буде допуштено да тврди 2 операције у Христу нашем Богу“. Хонорије га подржава и пише му: „воља нашег Господа Исуса Христа је била само једна (unam voluntatem fatemur), због тога што је наша људска природа усвојена од божанства“, али је позвао Сергија да не шири то учење. Преписку имамо у актима VI васионског сабора, Трулског (Mansi, Sacrorum conciliorum nova et amplissima Collectio, vol. XI, coll. 529-554) и прештампана је на лат., гр. и фр. Arthur Loth, La cause d’Honorius. Documents originaux avec traduction, notes et conclusion, Victor Palmé, Paris 1870; нет: https://books.google.it/books?id=EWlQAQAAMAAJ&hl=it&source=gbs_book_other_versions).
       

      Ираклије 638 издаје монотелистички Ектесис (Изложење) за целу империју. Опозицију има у новом папи Мартину који у Латерану сазива сабор на коме је мозак био Максим Исповедник. Император их прогони обојицу, а они се данас славе као свеци.

      Трулски сабор 680 у присуству папских легата враћа православну веру. Међу анатемисаним монотелитима је и Хонорије. На XIII сесији од 28 марта 681, пошто су анатемисали јересијархе, веле: „Са њима одбацујемо из свете Цркве Божије и анатемишемо и Хонорија, папу старог Рима, јер смо нашли његово писмо Сергију чије је мишљење овај у свему следио и ратификовао његова безбожна учења“ (Mansi, XI, col. 556). 

      9 августа 681, на крају XVI сесије поново се анатемишу ови јеретици и Хонорије са њима:: „Sergio haeretico anathema, Cyro haeretico anathema, Honorio haeretico anathema, Pyrro, haeretico anathema“ (Mansi, XI, col. 622). Анатемише се и у догматском декрету са XVIII сесије одржане 16 септембра (Mansi, XI, coll. 636-637).

      Трулска акта ратификује св. папа Лав II (682-683). Папа вели да је Хонорије издао апостолско предање (Mansi, XI, col. 733). И друге папе су поновиле осуду, као и васионски сабори из  787 и 869-870.



      Amann сматра неприхватљивом позицију великог кардинала Баронија који је тврдио да су акта на том месту фалсификована (Бароније као наш вл. Атанасије). Амана такође не убеђују покушаји као онај св. Roberto Bellarmino, где се негирају очигледне грешке у Хоноријевим писмима (пуке вратоломије), и с правом примећује да онда ови узимају да кажу како васионски сабор може да греши! Јер, ако Хонорије није исповедао јерес, онда су трулски оци пали у заблуду, као и папе које су га анатемисале. Признаје се да је васионски сабор незаблудив, али да се заблуде могу јавити у редовном понтификалном Магистерију Цркве. Стога је још и I Ватикански сабор инсистирао на свечаном проглашењу једне догме која би била обавезна за све вернике (Mansi, LII, coll. 1204-1232).

      Хоноријева писма не задовољавају овај услов; ван свакое сумње су Учитељске, али у том редовном научавању могу да папе падну у заблуду. Дакле, папе могу да падну у јереси, али се сматра да их не може изрећи ex cathedra. Тако бенедиктинац Dom John Chapman, држи да Хоноријева изјава није била ex cathedra: „Хонорије је био заблудив, био је у криву, био је јеретик, управо зато што није са ауторитетом прокламовао, како је морао учинити, петровску традицију Римске цркве“ (The Condemnation of Pope Honorius (1907), Reprint Forgotten Books, London 2013, p. 110). У тим писмима нема анатема које су нужне за једну догму типа ex cathedra.

      Верујем да је овај приступ реинтерпретирања догме о незаблудивости разуман, јер се тако може укључити и саборска свест цркве, која се, изгледа, формулацијом ex sese искључила. То је посао сада католичких теолога, али је велики искорак што се већ искристалисало мишљење да је папа итекако погрешив и у питањима вере, ако она изражавају његово приватно мишљење и немају никакву „машинерију“ иза себе и предискусију. На делу је такав нови приступ благословио папа Франциско. Надајмо се да ће успети за његовог понтификата да се реши овај проблем, јер ако дође на Петрову катедру неки незаблудиви талибан, одоше па-па наше екуменске наде.


       
      Приредио Зоран Ђуровић

      Рим, 12.10.2016

    • Од Логос,
      „Будимо и останимо дјеца попут Богомладенца и испунимо дане, срца, душе и животе своје, слатким православљем. Испунимо своје душе, и животе, и срца, Богом живим, не напуштајмо своја гнијезда и огњишта вјере живе и светих предака. Не заборављајмо да летимо душом својом широм раширених крила како пристоји и достоји човјеку. И позовимо сву нашу браћу на трпезу љубави и пут слободе, који је једини достојан човјека“, поручио је Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, по завршетку литије коју је вечерас предводио улицама главног града Црне Горе.     Владика је позвао сабране да заблагодаре најприје Господу Богу нашем на љубави и доброти, што нас је окупио и окупљао, и бринуо о нама као Отац добри све ове дане, и у све дане који долазе.   „Ко има око да види све ове орлове и орлиће окупљене око Христа – Богомладенца, и ко има ухо да чује пјесму слободе, знаће попут мудраца гдје се свето Дијете родило, гдје је запјевала пјесма слободе, гдје је та пећина у којој се највећа слава овога и онога свијета запалила у мраку незнања, празновјерја, страха, таштине, грамзивости, и фарисејства, садукејства, и других странака онога времена. Ти и такви видјеће непресушни извор братске љубави, и позив на заједницу љубави упућен свима који нијесу овдје са нама, а који су наша браћа, и дио су наше љубави у Христу и у вјечности. Будимо људи, јер од тога нема ништа љепше у овоме свијету. Будите радосни, јер ће љепота спасити свијет“, казао је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије поздрављајући присутне сверадосним поздравом: Мир Божији – Христос се роди!   Преосвећени владика Методије је прочитао и поруку Епископског савјета СПЦ у Црној Гори, за коју је казао да није само порука архијереја него порука цијелог народа.   У литији, послије одслуженог молебна, од Саборног храма до Цркве Светог Ђорђа под Горицом и назад учествовало је више десетина хиљада људи, а овакав величанствени догађај се на памти у новијој историји Подгорице, али ни Црне Горе.   У литију је учествовало и више од хиљаду Куча, племеници и наследници великог Марка Миљанова, који су пјешке дошли из историјског Орљева, дајући свој печат овим историјским тренуцима, показујући и на тај начин да се не мире са најављеним отимањем црквене имовине.   Отац Предраг Шћепановић казао је да се вечерас по трећи пут у Кучима родио Марко Миљанов.   Он је испред Цркве Светог Ђорђа поручио да је Подгорица вечерас добила још једну ријеку – ријеку „Православку“, јер су први у литији стигли, а последњи су на мосту „Миленијум“. Отац Предраг је поздравио све који учествују у овим молитвеним литијама и дају своју подршку широм Црне Горе, Србије, Републике Српске, БиХ, Европе, Америке, а посебно вечерашњег госта, брата Живојина Ракочевића који је донио благослове Грачанице.   Послије њега сабранима се обратио и протојереј-ставрофор Драгана Станишић који је обраћајући се владици Методију казао да је он већ на почетку ове свенародне литије на мосту на Ђурђевића Тари са својим народом претрпио почетни удар, те се из те искре у камену развила ова енергија – литија. Настао је овај збор, којег нема у оволиком великом обиму нигдје:   „Чак ни у историји Црне Горе није било овако великога збора. Зато драга браћо и сестре, овај збор има силу и снагу, и регуларност да доноси одлуке, чак и закон, а ако то није могуће, то значи да нас нема довољно, да би требало да нас има више“, казао је отац Драган и поручио да ћемо, кад нас буде још више, донијети одлуку да се сви чланови спорног закона који оспоравају Цркву бришу.   Више десетина хиљада Подгоричана у гласу је у више наврата скандирало: Не дамо светиње, показујући одлучност да ће светиње бранити по сваку цијену.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...