Jump to content
  1. Zoran Đurović

    Zoran Đurović

  2. Драшко

    Драшко

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Дана 11. новембра 2019. године у Горњем манастиру Острог Свету Литургију служио је умировљени епископ Захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић).   -ФОТОГАЛЕРИЈА 1-   -ФОТОГАЛЕРИЈА 2-   Данас, 11. новембра 2019. године, на празник Свете Преподобне Анастасије Римљанке и Светог Аврамија Затвореника, умировљени епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије Јевтић служио је Свету Архијерејску литургију са свештенством у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Манастиру Острог, поред моштију Светог Василија Острошког Чудотворца.   Владици Атанасију саслуживали су протосинђел Сергије Рекић, сабрат манастира Острог и архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној Обали у Подгорици.   После прочитаног Јеванђеља сабранима се ријечима бесједе обратио Владика Атанасије.   Присутни монаси и вјерни су приступили Светом причешћу, а потом је Владика Атанасије још једном бесједом поучио вјерни народ.     Потом је у Доњем манастиру братија манастира Острог припремила послужење за све присутне.     Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Епископ рашко-призренски г. Теодосије и викарни Епископ диоклијски г. Методије служили су на празник Светог Арсенија Сремца са свештенством Свету службу Божију у манастиру Пећка патријаршија. Доносимо интегрално бесједу Владике Методија коју је изговорио на крају богослужења у Пећкој патријаршији:     Драга браћо и сестре, сретан вам празник Светога Арсенија и слава и празник Васкрсења Христовога које прослављамо!   Благодаримо Његовој Светости Патријарху Иринеју који нам је дао благослов да овдје служимо и да се окупимо, и Митрополиту Амфилохију који ми је благословио да овдје дођем и да будем с вама и да служим са дивним Владиком Теодосијем, и са милом мати нашом Харитином и њеном љубављу и молитвом, њених сестара, и њиховим гостољубљем.   Сваки празник, а поготово црквени празник, извире и рађа се из осјећаја слободе. А не само што се рађа из осјећаја слободе, него он изражава и отјеловљује ону човјекову дубинску жеђ за истинском слободом. А овдје, наравно, није ријеч о овој спољашњој, привидној слободи грађанској или политичкој, него о оном најдубљем осјећају живота као слободе. И сваки празник који је израз те слободе су врата која нам отвара улаз у један нови, духовни, узвишени простор – простор благодати Божије.   И ми смо сви свјесни да смо ограничени у свакодневном животу и да смо робови простора и времена. И да смо скучени, и својом генетиком, и поднебљем, и климом у којој живимо, и тим неумољивим током живота који иде ка једноим неумитном завршетку. И сваки човјек, иако осјећа да има неку релативну слободу у тој ограничености, сваки човјек који је осјећа, префињен је и има ту духовну узвишеност свјестан је да је то само привидна и ограничена слобода у овоме животу. И да само Бог и вјера у Њега даје истинску слободу – оно чему је наше људско биће призвано. Томе нас уче сви светитељи Божји и следбеници Христови, као што је и Свети Арсеније, између осталих.   И шта је то најдивније, чему се дивимо и што гледамо у свима њима? То је та радост, љубав и дубоки мир који су они стекли благодаћу Божјом. А истински циљ нашега живота јесте задобијање те благодати Духа Светога. А само у Цркви, кроз свете тајне, овдје гдје смо се ми данас сабрали, људско биће се храни истинском храном. А то су нестворене Божанске енергије које примамо кроз свете тајне, на првом мјесту кроз Тијело и Крв Христову којом се причешћујемо на свакој Светој литургији. Зато је свака Света литургија празник и васкрсење. А тиме и празник Светог Арсенија празнује васкрсење Христово, јер је он васкрсао благодаћу Божјом.   И не само што нас Свети Арсеније повезује, који је из Срема, из простора данашње Војводине, и који је као монах жички и наследник Светога Саве, архиепископ српски дошао у ове просторе и поставио сједиште Архиепископије српске, потоње Патријаршије, и чије су мошти данас у Црној Гори, у манастиру Ждребаонику, који својим животом повезује све крајеве нашег народа гдје год се данас налази и живи. Он је показатељ те свеобухватне и дубоке благодатне Божанске енергије која све окупља, сабира и обједињује у једно тијело, које је Црква, чија је глава Христос. И хвала Богу што нас је сабрао овдје да се сви овако дивно окупимо, Богу помолимо, Светоме Арсенију, да се Христовим тајнама причестимо и да прославимо Христа Бога нашега са Оцем Његовим и Светим Духом у вјекове вјекова. Амин!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Вукашин,
      Поводом збрзане пашквиле:
      Владика Атанасије (Јевтић):
      „У цркви нема власти, него Сабора“
       
      Зашто занемаривати,
      па и негирати толики облак
      светописамских сведочанстава
      о двојединству и складу тема
      власти и Сабора у Цркви?
      „ Као чеда послушности
      не поводите се за пређашњим жељама
      из времена вашега незнања“ (1 Птр. 1, 14),
      и томе слично:“ И не саображавајте се овоме веку,
      него се преображавајте обновљењем ума свога
      да искуством познате шта је добра и угодна
      и савршена воља Божја“ (Рим. 12, 2; Еф. 4, 23).
      И опет: „ Нико да вас не заварава празним речима;
      јер због тога долази гњев на синове противљења“. (Еф. 5, 6).
      Или: „немојте узимати учешћа у бесплодним делима таме,
      него их још разоткривајте.“ (Еф. 5, 11).
      Или: „онај који држи заповести његове
      у њему пребива и Он у њему.
      И по томе знамо да Он пребива у нама,
      по Духу којега нам је дао.“ (1 Јн. 3, 24).
      Или: „Јер је телесно мудровање непријатељство Богу,
      пошто се не покорава закону Божјем,
      нити пак може“ (Рим. 8, 7. Јак. 4, 4. 1 Јн. 2, 5).
      Или:“ А ово је љубав: да ходимо по заповестима његовим.
      Ово је заповест, како чусте од почетка,
      да по њој ходите.“ (2 Јн. 6).
      Или: „ Јер оружје нашега војевања није телесно
      него силно Богом за рушење утврђења,
      обарајући помисли. И сваку охолост,
      која устаје против познања Божјега,
      и покоравајући сваку помисао
      на послушност Христу.
      И спремни смо казнити сваку непокорност
      чим се испуни ваша покорност.“ (2 Кор. 10, 4-6).
      Или: „И постави Дванаесторицу, да буду с њим,
      и да их шаље да проповедају,
      и да имају власт исцељивати болести и изгонити демоне;“
      (Мк. 3, 14-15).
      Или: „одговарајући Исус рече им:
      Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу.“ (Мк. 12, 17. Лк. 20, 25).
      Или: „ Ако ме љубите, заповести моје држите.“
      (Јн. 14, 15. 10; 1 Јн. 5, 3).
      Коначно: „ Ко има заповести моје и држи их,
      то је онај који ме љуби; а који мене љуби,
      тога ће љубити Отац мој;
      и ја ћу га љибити и јавићу му се сам.“ (Јн. 14, 21).
      ……………………………………………………
      *
      А на апостолској страни
      ап. Павле саветује ап. Тита речима:
      „Напомињи им да буду покорни
      и послушни поглаварствима и властима,
      готови за свако добро дело,
      никога да не руже, да се не свађају,
      да буду благи,
      да показују сваку кротост према свима људима“?
      (3, 1-3. Сравни Пс. 50, 12: духом владалачким да су учвршћени).
      Зар исти (ап. Павле) не говори истоме (ап. Титу):
      „ Зато те оставих на Криту …
      да поставиш по свима градовима старешине,
      као што ти ја заповедих …“ (1, 5);
      или: „ А ти говори што приличи здравом учењу.
      Старци да буду трезвени, скромни мудри,
      Здрави у вери, у љубави у трпљењу.“
      „Старице такође да се држе како доликује светима,
      да не клеветају, да много не робују вину,
      да уче добру, да уразумљују младе жене: …“ (2, 1-4).
      „Тако и младиће саветуј да буду честити.
      У свему покажи себе за углед у добрим делима:
      у учењу исправност, честитост, чистоту,
      реч здраву, беспрекорну, да се посрами противник
      немајући ништа лоше рећи за нас.“ (6-8).
      „ А лудих запиткивања и родослова и спорова
      и препирања о закону клони се,
      јер је то некорисно и сујетно“ (3, 9).
      *
      Према томе, некорисно је и сујетно понављати
      да „овај Патријарх није мој Патријарх“,
      (а добро знамо да ни претходни Патријарх,
      звани „Стари краљ“, није био по вољи
      ваздугидан невољнима и незадовољнима)!
      И опет, да „овај Синод није мој Синод“,
      односно да овај Синод
      „не одражава праве епископе
      у Сабору“ и у Цркви.
       *
      Патријарх Павле је некад поставио питање:
       „Брате Атанасије, да си на другој страни,
      замислимо шта би се дешавало Цркви?“
      Сада, када се чини да је брат Атанасије
      прешао на другу страну,
      ми безбели видимо шта јој се дешава!
      Такође се потврђује друга реч Патријарха Павла:
      да је еп. Атанасије „најнепослушнији монах
      У Српској Цркви“!
      Чињенице се не дају ућуткати!
      *
      Не прекину ли се зборашења и митинговања
      у инат освештаном црквеном реду и поретку,
      они који стално извољевају, и сувисло запиткују,
       као да им ништа није јасно,
      и као да су тек јуче ступили у Цркву,
      врло скорог дана ће са свим својим питањима,
      па и са оним о пореклу „мржње међу епископима“,
      стићи до руба!
      Тада ће сами морати и да одлуче:
      Шта им ваља даље говорити, и чинити,
      а да би било на сушту корист Цркви?!
      *
      Две нове ствари су као упаљени аларми.
      Прва ствар производи питање:
       да ли себе и друге опет довести до црте,
      па се бацити преко ње,
      а себе, као толико пута досад,
      ипак повући у заветрину?
      Затим се аљкаво правдати
      како се ништа лоше није догодило (?!)
      Јер, све је учињено ради Цркве!
      А истина се неће дати, него ће се огласити:
      да су се неки послужили Црквом,
      не питајући за цену коштања,
      нити марећи за учеснике
      овог удруженог подухвата.
      А подухват је у тој мери одскочио
      да су његови протагонисти забраздили
       све до високих барела нафте,
      односно до приватних нафтних бушотина!
      *
      Тек је друга ствар сушти ужас:
      Захтев за хитним „припитомљавањем“ и измештањем
      Северно-америчких епархија из Српске Православне Цркве, асистенцијом и посредништвом оних којима је највише дато,
      и који су по природи ствари, најодговорнији!
      Треба ли дозволити то, као и подизање што веће димне завесе
      да се Власи не би сетили шта их сналази? – и шта ће их снаћи?
      Ни једно, ни друго не треба нипошто дозволити!!!
      Него је најбоље остати свој на своме!
      Међе наших отаца не померати,
      међе Српске Православне Цркве и њене Дијаспоре:
      не сужавати, нити поништавати!!!
      Еп. крушевачки Давид
       
       
      Поводом збрзане пашквиле: Владика Атанасије (Јевтић): „У цркви нема власти, него Сабора“ | Епархија крушевачка
      WWW.EPARHIJAKRUSEVACKA.COM Поводом збрзане пашквиле: Владика Атанасије (Јевтић): „У цркви нема власти, него Сабора“   Зашто занемаривати, па и негирати толики облак светописамских сведочанстава о двојединству и складу тема власти и...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...