Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
  1. Камењарац

    Камењарац

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Митрополија црногорско-приморска и остале епархије СПЦ у Црној Гори, са вјерним народом и свештенством осуђују паљење и скрнављење државних симбола Црне Горе, као беспризорне вандалске чинове!     Не може нам бити јасно коме је, и у које сврхе, потребан овакав нечасни акт – било да се ради о исказивању нечијег незадовољства или да је ријеч о смишљеној провокацији изашлој из нечије политичке кухиње. Са овим у вези, гнушамо се и оних јавних наступа, од државног врха до грађанског сектора, који потпуно неутемељено и непромишљено овакве подле радње доводе у везу са грађанима који учествују у црквеним литијама. Јер, нема те хришћанске руке која би се подигла на барјак са хришћанским знамењима, нити има те грађанске руке која би наудила застави своје земље. Али нијесмо сигурни да нема злог наума, који не би оркестрирану кампању против литија, у њој приказаних као анти-државни удар, продужио и на овај начин, ради једнократне медијске злоупотребе.   Поруке са наших литија биће као и до сада молитва за братски мир и слогу.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Слава Епархије тимочке – Сретење Господње, прослављена је по први пут 15. фебруара  2020. године у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Свечани програм поводом обележавања овог догађаја почео 12. фебруара  отварањем изложбе „Православње“ у зајечарском Народном музеју и промоцијом књиге о патријарху Павлу „Светац којег смо познавали“ аутора Ђорђа Рандеља која је одржана 14. фебруара  у Гостопримници.

      Повезане вести: 

      Зајечар: Светац којег смо познавали

      Изложбом фотографија „Православље“ почело обележавање славе Епархије тимочке     Свечаним евхаристијским сабрањем предстојао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештенослужитеља читаве Епархије, а Божанствену службу је улепшало појање Хора Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару.     Честитајући славу Епархије, која је основана на данашњи празник 1834. године, Епископ Иларион је подсетио да је свака света Литургија и свако свето Причешће управо понављање празника Сретења Господњег – сретања Бога са човеком.     Али, ово је и дан када се сусрећемо једни са другима на овај благословени празник. Ако имамо Бога у себи онда имамо прилике да сретнемо Бога у ближњем јер ћемо бити кадри да у њему препознамо печат лика Божјег који сваки човек као икона Божја носи у себи – истакао је владика и позвао присутне да се на данашњи дан сете и помоле за све пређашње епископе тимочке, свештенство, монаштво, родољубе, ктиторе, приложнике и све оне који су допринели стварању Епархије тимочке. Потом је изразио благодарност уручивши захвалнице свим људима добре воље који су својим прилозима помогли куповину клупа за порту Саборне цркве.     Након свете Литургије Епископ Иларион благословио је и преломио славски колач са архимандритом Козмом, игуманом манастира Буково, у присуству бројног верног народа међу којим су били и председник СО Мајданпек Драган Поповић, начелник Зајечарског управног округа Владан Пауновић, директорка Народног музеја у Зајечару др Маја Живић, директор Специјалне болнице за рехабилитацију Гамзиград др Раде Костић, председник Црквеног одбора Зајечар др Славиша Костић, директор зајечарске Библиотеке Бобан Ђођевић, представник архива Јанузи Агим, представници војске, полиције и ватрогасне службе.   По завршетку свете службе прослављање епархијске славе настављено је уз пригодно послужење.     Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг инфо,
      У суботу, 15. фебруара 2020. године, на дан када Света Црква прославља празник Сретења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио је свету Литургију у Саборној цркви светог Ђорђа у Крушевцу, а уз саслужење свештенства ове свете цркве и молитвено учешће верног народа града Крушевца.  
      Послушајте беседу ОВДЕ
    • Од Логос,
      У навечерје празника Сретења Господњег и свечаног прослављања Славе Епархије тимочке, доносимо кратак историјат Епархије тимочке из пера монаха Игнатија (Марковића).
        Јула 1833. године књаз Милош посетио је Тимочку Крајину, која ће тек на Сретење 1834. године, заједно са 6 нахија Карађорђеве Србије, бити присаједињена Србији. Дан након Сретења 1834.г. успостављена је Тимочка Епархија, а за њеног првог Епископа хиротонисан је у Саборној цркви у Крагујевцу Доситеј Новаковић из околине Прилепа, калуђер зографски, протосинђел Нишкога Митрополита Мелентија који мученички од Турака на трећи дан Духова пострада заједно са виђенијим нишким грађанима, па игуман и архимандрит манастира Горњака.   У ово време у Зајечару, седишту Тимочкога Владике, постојала је мала црквица (подигнута тек 1830. године, јер се народ овога краја сакупљао на Службу Божију у манастиру Светих Апостола Петра и Павла у Грлишту, недалеко од Зајечара) у којој ће Владика Доситеј служити своју прву службу на Васкрс 1834.г. Већ на пролеће је почела да се зида Саборна Црква Рођења Пресвете Богородице, а сам се кнез заузео да се црква што пре заврши. За зидање цркве коришћен је камен од старих надгробних споменика, а грађани су били обавезни да раде на подизању цркве. Цркву је освештао Епископ Доситеј 23. децембра 1834. године. Владика је и у свом Двору имао капелу са свим потребним богослужбеним књигама, данас се у Епархијској библиотеци чува његов Архијерејски служебник на грчком језику писан.   Епископ Доситеј је пренео седиште Епархије из Зајечара у Неготин 1839. године јер није успео да Зајечарце умоли да долазе на богослужења (данас је потпуно другачија слика). Он је имао удела у стварању првог црквеног закона, новцем помагао читаонице, школе, Гимназију а био је и члан Српског ученог друштва. Епархијом је управљао 20 година и сахрањен у старој Неготинској цркви.   Други Епископ је 1854-1865. године Герасим Стојковић из Великог Арада, богослов сремскокарловачки, професор београдске богословије (предавао пастирско богословље, моралку, догматику, литургику и катихетику), калуђер враћевшнички.   Трећи је Евгеније Симеоновић 1865-1880. године из Беле Цркве, богослов вршачки, регистратор кнежеве канцеларије, професор београдске богословије (заједно са својим претходником на трону Неготинских Епископа), калуђер манастира Манасије. Нарочито је имао љубав према благољепију богослужења.   Мојсије Вересић из Страгара код Крагујевца, калуђер манастира Благовештења, богослов београдски, па професор исте, Шабачки Епископ 1868-1874. године, пензионисан а онда Епископ Неготински 1880-1883. године. Познат по својој администрацији Митрополијом Београдском, после протеривања великог Митрополита Михаила.   Епархија је 1886. године укинута, а онда 1890. године обновљена под именом Тимочка. Поново седиште: Зајечар.   Мелентије Вујић је пети Епископ ове Епархије, 1891-1913. године. Он је из села Осеченице код Ваљева, калуђер је враћевшнички и као калуђер завршио је београдску богословију. Затим се школовао у Кијевској Духовној Академији, а по завршетку исте постављен је за Ректора Призренске богословије (1889-1891). Из свете Косовско-Метохијске српске земље дошао је за Тимочког Владику. Свети Владика Мелентије заиста је био и јесте дивна личност у историји нашега народа и наше Цркве. Осећао је сваку народну муку, гледао да помогне свуда где то може и материјално и поуком. Храбрио је свештенике и учио их Јеванђељу Божијем, припремао их за тешка времена која ће доћи, добар део њих и за мученичко страдање које ће доћи за време Првог светског рата. Пошто није успео да реши материјално стање свештеника, како је обећао када је Владика постао, повукао се са Епархије у Манастир Хиландар. У Хиландару се својски и мушки трудио да се обнови општежиће. Своје завештање оставио нам је и у писаној форми, па су од тога две његове књиге приређене (има их још неприређених у његовој заоставштини): Духовно злато којим се небо купује (приредио Свети Владика Николај) и Духовна градина (приредио Епископ Атанасије Јевтић). Упокојио се 1921. године и сахрањен је на хиландарском манастирском гробљу.   Шести Епископ Тимочки био је др Иринеј Ћирић 1919-1921. године. Епископ Иринеј је из Сремских Карловаца, ученик Московске Духовне Академије (која ове године обележава 190 година), калуђер хоповски, па придворни патријаршијски ђакон и библиотекар у Сремским Карловцима, професор богословије сремскокарловачке. Један од најученијих људи свога времена, познат и по богословским али и по публицистичким радовима, овде се показује и на делу: сакупља свештенство, оспособљује цркве за богослужења, проповеда...   А онда за Тимочког Владику долази, велики и непоколебиви стуб Цркве, Емилијан Пиперковић, 1921-1970. године. Рођен је у Липљану на Косову, где га је крстио свештеномученик Дена Дебељковић (пострадао од Бугара). Нижу гимназију завршава у Солуну, богословију на Халки (ту му је школски друг био Васељенски Патријарх Атинагора). Као питомац САСабора дипломира на Теолошком факултету у Атини 1918.г., а после годину дана докторира на тему: "Источни Илирик и право Цариградске Патријаршије над њим". Замонашен је 1911. године. Суплент је београдске реалке, па после неколико дана професор сремскокарловачке богословије 1920-1921.г. Као јеромонах био је у комисији за обнову Српске Патријаршије у Цариграду. До краја живота бавио се богословским радом, а објављивао је и по тадашњим грчким часописима.   Осми Епископ Тимочки Методије Муждека, 1971-77. године, из Славоније, је дугогодишњи професор и Ректор Призренске богословије, познат по цитирању Светога Писма. Он је био ученик Светог Јована Шангајског. Иза њега су остала његова предавања, беседе...   Девети Епископ Тимочки је Милутин Стојадиновић, 1978-1992. године, из Горњег Ковиља, калуђер и игуман Крушедола, први Ректор после Другог светског рата обновљене богословије у Сремским Карловцима.   Владика Јустин Стефановић, Чачанин, калуђер и игуман Манастира Црна Река. Он је 1992. године администрирао Епархијом Тимочком, а онда после упокојења Епископа Милутина, постао Тимочки Епископ 1993. године. Напред смо навели, када смо говорили о Епископу Доситеју, да у Зајечару није исто стање као у његово време - да Зајечарци данас иду у Цркву. О другачијем стању говори и чињеница: да су тридесетак младих Зајечараца и Зајечарки који су у последњих десет година изабрали монашки живот по манастирима ове и других Епархија наше Цркве. Сигурно је да и у томе избору има плодова труда Епископа Јустина.   Додатак:   Садашњи Епископ, Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Г.  Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу, електротехничку школу, завршио је у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. Одмах по одслужењу војног рока 1994. године долази у манастир Буково.   Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин ђакона маја месеца исте године, а потом у чин свештеномонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. године. За настојатеља манастира Буково постављен је 1998. године. Чином протосинђела је одликован 2002. а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. године. Од 2009. године врши дужност Архијерејског заменика.   Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак, тадашњи настојатељ, отац Иларион је, добрим делом, својим рукама саградио. Осим редовних монашких послушања и обавеза активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, месеца јула 2013. године. Исте године богословско усавршавање наставља на мастер студијама овог Факултета.   На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао је, архимандрита Илариона, за новог Епископа тимочког. Хиротонију и устоличење у трон епископа тимочких обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Архијереја, 10. августа 2014. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Прошлог, 2019. Лета Господњег предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој прославио је јубилеј - пет година преданог и плодоносног архипастирског служења.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      У Народном музеју у Зајечару 12. фебруара 2020. године отворена је изложба фотографија Фото савеза Србије под називом „Православље“ којом је почео програм обележавања славе Епархије тимочке – Сретења Господњег.     Присутнима се обратила директорка музеја др Маја Живић која је истакла да изложбу чине фотографије 50 уметничких фотографа који су на својим фотографијама овековечили тренутке хришћанске радости, портрете свештених лица и обичаје наше цркве.   Председник Фото савеза Србије Бранислав Бркић изразио је захвалност Епископу Илариону, иначе дугогодишњем пријатељу Фото савеза, што је изложба дошла у Зајечар.   Мирослав Предојевић, секретар Фото савеза, напоменуо је да изложба нуди један целовит увид у православље, обичаје и културу коју треба да негујемо. Изложбу је отворио Епископ тимочки г. Иларион истичући велику радост што је након неколико градова изложба отворена и у Зајечару. Ове фотографије показују неку страну духовности која је испред објектива, али такође и духовности иза објектива самих аутора који су нам ово показали, рекао је владика.   Изложба „Православље“ биће постављена у Народном музеју у Зајечару до 12. марта 2020. године.   Прилог ТВ Исток:     Извор: Епархија тимочка
×
×
  • Креирај ново...