Jump to content

Ugledni psihijatar nakon decenija rada u mentalnoj bolnici: Demoni postoje, evo koga napadaju, zašto i kako da prepoznate napad!


Рапсоди

Препоручена порука

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Рапсоди рече

 

Читао сам исто негде давно у духовној литератури да је њихов главни циљ да нас убеде да су негативне мисли потекле од нас. Да они не постоје. И онда нас буквално цеде психички и физички. Узмемо да читамо молитву, они навале на наше мисли. Чак су у стању да човеку толико помуте разум да не зна да ли је нешто урадио или није. На пример, после неколико минута могу довести до тога да особа не зна да ли је или није прочитала неку молитву из молитвеног правила, управо због тога што је у току читања молитве била смућена. И онда та особа поново узме да чита ту исту молитву, али, ови сада нападају још више и још више смућују. Желе да том смућеношћу изазову осећање кривице, а онда и да особу уведу у стање очајања у толикој мери да она одустане од молитвеног правила. Просто се више плаши ''својих'' негативних мисли. ''Својих'', јер, тада су особу већ убедили да те мисли не потичу ни од кога другог до од ње саме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tako i Miroljub ne priznaje epilepsiju, nego naziva to demonizovanošću. I rekao čoveku da prestane da pije antiepileptike (koji su ga štitili od, tumorom izazvanih, epi napada) i ovog puk'o napad od kojeg je umro. confused1

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Углавном имамо две крајности, у обе су незналице. Једна су Мирољуби, друга су Аркадије Буендија и остали. Једни све приписују демонима други "науци".

Да не ширимо -  једна чињеница: никада нико, нигде, ни са кавим медикаментима није излечио човека у психотичном стању. Сама психијарија је признала да не зна узрок, да га не лечи него санира симптоме. Дакле @Desiderius Erasmus, не лупа само Мирољуб. Узгред текст нисам читао, али се подразумева да су многи  психотични, чак и депресивни људи, опседнути. Неретко дубоке депресије прерастају у психотична стања. Са друге стране многи нису опседнути. Неко може да "пукне у главу" због, рецимо, торура разних, траума и сл. а дрзги опет због грехова великих и у борбама са савешћу где победу односи егоцентризам и тада наступа расцеп - не дао Бог! То су комлексне и  теолошки ни научно необјашњиве ствари.

Много би се постигло у сарадњи психијатрије и Цркве, с тим да то буду обдарани људи. Психијатар са више деценија искуства, верник, и већи духовници којих је јако мало.

Психијатри, већина, су незналице, и добијају од фармакологије сервиране каталоге са дијагнозама, симтомима и "лековима". Тако да рецимо неко ко је био у рату, а одгајан као добричина, видио зла, има исте симтоме као неки первезњак(иња) без детињства, са смртним гресима до пакла ко није поклекао савести, него је ставио себе у центар. Дакле егоситу до самог дна, и човека који је кренуо да жртвује живот за друге - али то је исто психијатрији. Имају класичне шаблоне дијагностике, симтоматолошки и то је то. За 5 мин. "скенира", лола, човека и да му хемију и ајд здраво.

Курир, Мирољуб, а и Хосе Аркадио...све је то хватање сенки...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да додам, генерално код ментално оболелих, од депресија, преко неуроза па до најтежих психоза, егоцентризам је срж проблема! Пример, депресиван човек се самосажалева (мало генерализујем). Он страда јер га неко није волео или сл., а милиони и милијарде љиди страда, гладује, муи се - дакле 1000 пута веће страдање и нису депресивни. Дакле егоцентризам у сржи.

Онда друга крајност, параноик - умишља да га прате тајне службе, кад Трамп или Путин нешто кажу мисли да алудирају на њега - а у ствари он је нико и ништа. Дакле егоцентризам у болесно-хиперболичном стању.

Где је лек? Владика Атанасије, када су га питали, одмахну је руком љутито и издрао се: "Покајање лечи све"! И у праву је....сад остаје проблем, како тако болесне људе довести у стање покајања. То је тајна велика, али то је смерница коју треба да има психијатрија. Напротив, псиијатрија распламсава егоцентризам, под изговорм "самопоуздања". Човек има, рецимо, мано-депресију, има 100 евра и иде да гледа Поршеа, 'оће да купи. Све и свему - да не да Бог никоме, да све сачува.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Uvrede i toksične reči najčešće izazivaju negativne emocije. Govorimo konkretno o izjavama sa ciljem uvrede, kada kritika nije usmerena na delo, već na samu osobu. Često nismo spremni da se suo;imo sa takvom situacijom i odbranimo se od negativne energije, ali postoji jedan psihološki trik koji vam može pomoći.
      Psiholozi ističu da je prvo i najvažnije da razumete koja se namera krije iza takvih reči. U suočavanju sa osudama, uvredama i negativnim kritikama, neophodno je razvijati emocionalnu inteligenciju. Ovo će omogućiti da pravilno procenite situaciju i pravilno reagujete na nju, ne dovodeći u pitanje njihovo lično psihološko stanje. 

    • Од JESSY,
      Zašto se toliko dobro osećamo kad opsujemo?
      Da li je to zato što znamo da smo tad nevaljali ili se nešto zaista promeni u našem mozgu i telu kad koristimo ružan rečnik?
      Svi smo to već radili, udarili mali prst na nozi, isekli su nas u saobraćaju ili smo prosuli kafu.
      I odjednom smo krenuli da psujemo kao kočijaši.
      Instinktivno, mi posežemo za ružnom reči – obično zadovoljavajućim nizom eksplozivnih konsonanti – i, kao da se radi o nekakvoj magiji, stičemo određeni nivo momentalnog zadovoljstva.
      U redu, neki od nas psuju više od drugih, a ponekad bi ljudi mogli da psuju čak i kad su srećni.
      Ali morate da priznate da se psuje u svim kulturama i na svakom jeziku, a nije čak možda ni jedinstveno samo za ljude (o tome malo više kasnije).
      Dakle, šta je naučna pozadina ružnog rečnika?
    • Од Trifke,
      Zanimljivo!
      Jutarnji otkriva tri modela kako su potkupljivali hrvatske liječnike u aferi Pfizer, DORH preuzeo slučaj
      WWW.JUTARNJI.HR    
×
×
  • Креирај ново...