Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
александар живаљев

"Danas" у акцији уочи прославе: Отказан позив сестринским црквама, неке владике изостављене?

Оцени ову тему

Recommended Posts

"Данас" ради свој посао, ништа им не замерам. Али, прилично безуспешно. У том послу су много успешније саме поједине владике, са својим отвореним и затвореним писмима, одговорима на писма, песмицама, прилозима светачнику, саопштењима на веб-сајтовима епархија, интервјуима итд итд. Колику незрелост за управљање Црквом неки показују, немам речи. Срећом, превалих пола живота па их нећу још дуго гледати и слушати. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, stevanjuric рече

"Данас" ради свој посао, ништа им не замерам. Али, прилично безуспешно. У том послу су много успешније саме поједине владике, са својим отвореним и затвореним писмима, одговорима на писма, песмицама, прилозима светачнику, саопштењима на веб-сајтовима епархија, интервјуима итд итд. Колику незрелост за управљање Црквом неки показују, немам речи. Срећом, превалих пола живота па их нећу још дуго гледати и слушати. 

Misliš tamo na onom svetu nema vladika?

Share this post


Link to post
Share on other sites

evo ko hoce mi neki da se potpisemo...

petition4.jpg
WWW.PETICIJE.ONLINE

Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве   Ваша Светости, Високопреосвећена и преосвећена господо архијереји:   Ми, долепотписани православни верници...

Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве

 

Ваша Светости,

Високопреосвећена и преосвећена господо архијереји:

 

Ми, долепотписани православни верници, изражавамо наше противљење Вашој одлуци да доделите Орден светог Саве председнику Репиблике Србије, г. Александру Вучићу, на свечаној академији поводом прославе 800. годишњице аутокефалије наше свете Цркве.

 

У више наврата, непосредно и преко својих сарадника, г. Вучић је износио најгрубље неистине о нашим угледним архијерејима, свештеницима и монасима у медијима под његовом контролом. Он је наш косовски и видовдански етос прогласио “митом,” а отвореним залагањем за “разграничење” са Косовом и Метохијом директно се оглушава о једногласном ставу Светог Архијерејског Сабора наше помесне Цркве.

 

Сматрамо да председник државе који се са толиким ниподоштавањем и презиром односио према ставовима наше Цркве и њеног верног народа није достојан овог највишег одликовања.

 

Ради заштите угледа и достојанства Српске Православне Цркве у овој јубиларној 800. години њене аутокефалије, молимо вас да поништите одлуку о награђивању г. Вучића јер међу народом, пуноћом Цркве Божије, уноси саблазан и неверицу — и неће бити прихваћена.

 

 

Деца светог Саве

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Жељко рече

Misliš tamo na onom svetu nema vladika?

Знам да има, но се надам се да бар нећу бити у друштву ових о којима говорим, ма где завршио на оном свету. Више бих волео да сам тамо са онима које сам виђао као дете, и лично упознао касније. Ти су писали беседе под именом „Тихи глас“, а не неразумљиве трактате; градили храмове и црквене домове а не перверзне и неукусне „дворове“; служили и проповедали у својим епархијама, а не пецали и лутали као самсаре; ако су били на судовима, били су због црквене имовине, а не због скандала са дечкићима. Имали су шта да кажу и знали како да кажу, били достојанствени, имали веру и меру у свему.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Верни народ Новог Сада, предвођен својим Архијерејем, молитвено је прославио 7. јануара 2020. године празник Рођења Господа Исуса Христа – Божић. Прослављање је отпочело Великим повечерјем и Јутрењем празника Божића, које је служио презвитер Ненад Вујасин, уз саслужење ђакона Слободана Ђурђића.   Звучни запис обраћања Епископа Иринеја   Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихијa и братства Саборног храма.    Божићну посланицу Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја и свих архијереја Српске Православне Цркве, упућену свештенству, монаштву и свима синовима и кћерима наше свете Цркве, прочитао је протојереј-ставрофор Стојан Билић, сабрат Светогеоргијевског храма у Новом Саду.   Током свете Литургије појао је хор Саборног храма Свети Георгије.    Литургији су присуствовали господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, као и др Радивоје Стојковић, директор Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду.   По завршетку Литургије, владика Иринеј је честитао присутнима празник Христовог Рођења. Нека Господ, својом љубављу, избави наш народ, нашу Цркву и сав свет од невоља које су се надвиле над нама, и да Бог дâ да у здрављу и сваком добру прослављамо и идуће године, и на многа и блага лета, поручио је Епископ бачки.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од HOA+,
      Након дужег мука, владика Максим је поново дао интервју, очито му је тиховање тешко пало.
      Интервју је промотивног карактера, али Макси не би био он да може да ћути, него мора мало да подбоде, просто да би се коло сукоба наставило.
      Прво, и најупечатљивије је да је дао интервју за "Данас" отворено антицрквен медиј. Занимљиво је да је заобишао своја два сајта "Теологија нет" и епархијски.
      Друго, права посластица пргавости, и поред Саборске одлуке да не подржи Турску Патријаршију у њеним аспирацијама, Максим гура и даље свој став и цитира Стојана Гошевића, "да Цариграда нема, требало би га измислити" - цитат од пре 40 година, када је и свет и Црква била сасвим другачија.
      Треће, опет Максимова ненамерна грешка под редним бројем 569., иако тврди да у његовим текстовима никад нема никакве грешке, " мисли да је исправно волети древне Патријаршије и новије Аутокефалне Цркве и сарађивати са сваком од њих"  Не прецизира, а новинар га не пита јер је вероватно сам себи писао питања, да ли под новијим Црквама, које би да воли и са којима би да сарађује, сматра и ону најновију Епифанијевско Кијевску? Одговор сви знамо! 
      Четврто, додворава се НАТО-у, као он је НАТО владика... блоковска подела, Флоровски итд. НАТО је озбиљна институција и сигурно тамо нема места, за малог збуњеног дечака, који ето свако мало нешто погреши, погрешно се изрази, погрешно га схвате, новинари му подвале итд, иако генерално у стотинама страница својих дела, све је кристално јасно. Хау јес ноу.
      Макс.pdf
    • Од Ćiriličar,
      Поводом трагичних дешавања у Црној Гори сматрам да би било добро да се на Поукама обради ова тема. Да познаваоци црквене и историје уопште изнесу важне историјске чињенице око ове славне српске Епархије/Митрополије.
      Црногорка и/или српска? Зетска и/или цетињска? Аутокефлана/аутономна? Цариградска/руска/пећка?
      Епископи зетски
      Иларион (1220—1242), Герман (други по реду), Неофит (1261—1270), Јевстатије (до 1279), 1279. постао српски архиепископ Герман II (1286—1292), Михајло I (1293), Андрија (прије 1300), Јован (прије 1304), Михајло II (1305—1309), Митрополити
      Давид I (1391—1396) Арсеније (1396—1417) Давид II (1417—1435) Јефтимије (1434—1446) Јосиф (око 1453) Теодосије (послије 1453) Висарион (1484—1494), 1485. пренето седиште Зетске митрополије у манастир Св. Богородице на Цетиње Пахомије (послије 1491) Вавила (1494—1520), 1496. посљедњи Црнојевић Ђурађ напушта Зету Герман III (1520) Павле (прије 1530) Ромил I (1530) Василије (1532) Никодим (1540) Макарије (1550—1558), 1557. обновљена Пећка патријаршија Ромил II (1559) Пахомије (1568—1573) Герасим (1573) Дионисије (прије 1577) Венијамин (1582—1591) Рувим Његуш (1593—1639) Мардарије Корнећанин (1637—1661) Рувим Бољевић (1662—1685) Висарион Бориловић (1685—1692), након разора цетињског манастира 1692. владичанска столица је била упражњена наредне двије године Сава Очинић (1694—1697), Сава је посвећен за епископа 27. новембра 1694. у Херцег Новом од бившег београдског митрополита Симеона Љубибратића, захумског митрополита Саватија Љубибратића и херцеговачког Герасима. Столовао је у манастиру Добрска Ђелија где је и покопан.   Портрет Име и презиме Вријеме службе Напомене Данило Петровић 1697—1735. завладичен у Сечују на Дунаву 1700. Сава Петровић 1735—1781. За живота митрополита Данила млади владика Сава био је његов коадјутор 1719—1735, и његов главни помагач у црквеним и народним пословима. По одласку владике Саве из Црне Горе (1742) у Русију, Василије Петровић постаје његов коадјутор (заменик).
        Арсеније Пламенац 1781—1784.   Петар I Петровић 1784—1830. хиротонисан у Сремским Карловцима, канонизован као Свети Петар Цетињски Петар II Петровић 1830—1851. завладичио се у Петрограду тек 1833.   Никанор Ивановић 1858—1860. Митрополија је била више од 7 година без митрополита.
      хиротонисан у Русији децембра 1858. Иларион II Рогановић 1860—1882. у Петрограду хиротонисан за епископа 30. маја 1863. године Висарион Љубиша 1882—1884. 1878. хиротонисан на Цетињу за владику захумско-рашког, чин хиротоније обавили су митрополит Иларион и епископ бококоторски Герасим Петрановић. Када је 1882. умро митрополит Иларион, кнез је на упражњену митрополитску столицу "поставио" захумско-рашког епископа Висариона Љубишу, а за администратора захумско-рашке епархије архимандрита Митрофана Бана. Митрофан Бан 1885—1920. На упражњену столицу Цетињске епархије књаз Никола наименовао је 27. маја 1884. године, администратора Захумско-рашке епархије администратора Митрофана Бана, који је ту дужност и заузео 12. августа 1884. године, задржавши у исто доба и управу Захумско-рашке епархије. Идуће године архим. Бан отишао је у Русију, где је хиротонисан за епископа уз присуство цара Александра III. Гаврило Дожић 1920—1938. 1938. постао Патријарх српски Јоаникије Липовац 1940—1945. Страдао је послије окончања рата. Проглашен је за свештеномученика
      митрополит скопски Јосиф Цвијовић администрирао — април 1945 — новембар 1946   епископ Владимир Рајић администрирао — новембар 1946 — мај 1947.     Арсеније Брадваревић 1947—1961. У которском затвору од 1954. до 1958. и у кућном притвору у манастирима Озрен у Босни и Веведење у Београду. Казна је истекла 1960.   Данило Дајковић
      (Данило II) 1961—1991.   Амфилохије Радовић од 1991.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...