Jump to content

Христос није разапет на крсту - библиска чињеница или секташка хула?

Оцени ову тему


Recommended Posts

  • Одговори 112
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Nisam, nisam, nisam i ponovo nisam. Mnogo više volim one koji veruju nego ateiste.

Okej, ne želim to, povlačim se iz konverzacije. Odoh da uživam negde. Svako dobro.

Jedna od tih takvih teorija glasi da Isus Hrist nije postojao a Jevanđelja su bila naknadno sasvim izmišljena i napisana apostolima bez oslonca u realijama, dakle ne samo zapisana od Evanđelista. Nije

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

Б Е С Е Д А

О крсту, разбојнику, другом доласку

и о молитви за непријатеље


На данашњи дан висио је на крсту Господ наш Исус Христос и ми тај дан посветисмо познању да је крст празник и торжество духовно.

           Пре тога, крст беше име казне а сада је ствар поштовања; пре беше знак осуде а сада основа спасења. Јер он нам је безбројна добра учинио, од заблуде нас избавио, оне који се у тами налазе просветио, омражене с Богом измирио, отуђене присвојио и удаљене ближим учинио. Он је онај што заваде руши, што мир одржава и толика нам премнога блага даје. Његовим дејством не блудимо више по горама, јер истинити пут спознасмо, ван царских одаја не стојимо, јер врата нађосмо; ражежених ђаволових стрела се не бојимо, јер источник видимо. А нисмо више ни сироти јер Женика добисмо; вука се не бојимо јер имамо доброг пастира, који сам о себи каже: “Ја сам пастир добри” (Јн. 10, 11). Заклоњени Њиме ни од ког се не ужасавамо, пошто се у царској служби налазимо. Па зато и оно што је написано: “Зато да празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хљебовима искрености и истине” и што је “и Пасха наша Христос, жртвова се за нас” (1. Кор. 5, 7-8) празнујемо ми спомен крста, јер где је жртва, тамо је и потирање грехова, тамо измирење с Богом; тамо, и велико празновање.

           “Пасха наша Христос, жртвова се за нас”.

           А где се жртвовао?

           На високом крсту.

           Нови жртве ове жртвеник, а зато што је и жртва нова и надобична. Јер Христос и жртва и жрец беше, жртва по телу а жрец по духу. Сам се принео и по телу приносим беше. А послушај како је Павле све то означио кад је рекао: “Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за гријехе” (Јевр. 5, 1), “зато је потребно да и Овај има нешто да принесе” (Јевр. 8, 3). Ето, ту сам себе приноси! док на другом месту каже: “Тако и Христос једанпут принесе себе на жртву да понесе гријехе многих. А други пут ће се појавити не због гријеха него за спасење оних који га чекају” (Јевр. 9, 28). Видиш ли како је по овоме принесен, а по оном како самога себе приноси. Па схваташ ли како је Он Сам био и жртва и свештеник, док је крст представљао жртвеник?

           Али, рећи ће ко, зашто ова жртва не беше у цркви, но ван градских окола принесена?

           Зато да би се ово пророчанство “и би метнут међу злочинце” (Ис. 12) испунило.

           А зашто не под кровом, него се на уздигнутом и откривеном крсту уби?

           Да природу ваздуха очисти, зато на високом и непокривеном, једно небом покривеном месту, јер тиме што је на високом месту овца жртвована и ваздух се очистио а очистила се и земља, јер је крв из ребра на њу канула. Зато дакле не под кровом, а не ни у јудејском храму да не би жидови жртву себи присвајали а и ти да не би помишљао да је она за само један народ принесена. Зато, ван окола градских, да схватиш, да је жртва општа и да је за цели свет принесена, да би сазнао говорим, да је ово очишћење свеопште, а не делимично као што раније код Јудеја беше.

           Само је Јудејима Бог, а не и другим народима заповедао да жртве и молитве своје на једном једином месту приносе, али ту је тај разлог био што је сва остала земља димом и смрадом свим осталим незнабожачким омраженим жртвама, које приносише, опогањена била, док је нама, пошто је Христос целу васиону очистио, свако место за молитву погодно. Те с обзиром на то и Павле нам саветује да се свуда и на сваком месту молимо, говрећи: “Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком мјесту, подижући свете руке без гњева и двоумљења” (1. Тим. 2, 8). Видиш ли дакле да је сав свет очишћен кад на сваком месту чисте руке подизати можемо, јер је сва земља света па и од унутрашње светиње над светињама светија постала, пошто само у унутрашњој светињиовца се бесловесна приносила а овде духовна, и уколико је ова жртва боља, утолико је и само освећење веће, па из тог разлога и крст данас празнујемо.

           Хоћеш ли да сазнаш и друго дејство крста?

           Он нам је и рај који за пет и више хиљада година затворен беше, на данашњи дан отворио. Јер у овај дан и у овај час Бог је у њега разбојника увео.

           Два је изредна дела учинио. Прво, што је рај отворио, а дуго, што је у њега разбојника увео. Дакле данашњим даном нам је предато старо отачаство; данас се у очински нам град повратисмо које је у исти мах васцелом човечанству даровано, јер на данашњи дан су изговорене речи: “Данас ћеш бити са мном у рају” (Лк 23, 43). Шта говориш? Распет си и на крсту прикован, а овамо рај обећаваш?

           То је тако – одговара он – да би ти силу моју и на самом крсту увидео. И баш зато, што је жалосни случај био, да не ни ти толико на својство крста гледао колико о сили распетог расуђивао, зато је то чудо на крсту учинио, чиме је посебно и своју силу и моћ показао. Јер није тада, кад је мртве весксавао, нити кад је мору и ветру заповедао и бесове изгонио, него кад су га распињали, прикивали, ругали му се и пљували га, укоревали и подсмевали му се, разбојниково худо срце променио, а отуд се сугуба сила његова увиђа. Јер не само да је сву твар уздржао и камење у распадање довео, него је од камена много неосетљивију душу разбојникову к себи приволео и почаствовао говорећи: “Данас ћеш бити са мном у рају”.

           Истина да рај још чуваше херувим, али Овај је Господ и херувимима. Пламено оружје тамо се још налазило, али овај је што и над пламеном и геном па и над животом и смрћу власт има. Никакав цар не би допустио да поред себе разбојника или кога другог, томе подобног, посади па да га на такав начин у град уведе, чиме је Христос и то учинио па улазећи у свештено наше отачаство разбојника је са собом увео. Нити је он тиме обешчастио и ногама разбојничким посрамио рај, но штавише почаст му је учинио пошто рај треба да за велику част сматра што таквог Господа има, који и разбојника рајске сладости удостојава. Он је и царинике и блуднице у Небеско Царство уводио, но није то чинио да оно обешчасти, но да му и већу важност придода, јављајући да је он такав Небеског Царства Господ, да и блиднице и царинике поправити може да се и они тамношње части и дарова удостоје. И као што се ми оном лекару особито дивимо, који и оне болести лечи, које се неизлечивим сматрају, тако је и праведно да се и Христу дивимо што неизлечиве ране лечи, па чак и цариника и блудницу у такво стање поставња, да и неба достојни постају.

           А шта је то учинио, упитаће ко, разбојник учинио, да је и после крста рај придобити могао?

           Желиш ли да ти и то за кратко време објасним? Слушај.

           Кад се Петар беше одрекао Христа, разбојник га на крсту препознаде. НО не говорим ја ово зато што сам вољан да Петра прекорим (сачувај Боже тога!), но што желим да разбојникову мужаственост предочим. Ученик не могаше претњу маловажне служавке да поднесе, а разбојник  иако је властитим очима гледао како се сав народ против Христа подигао, беснео, псовао и поругама га излагао, на све то није гледао нити је на худо стање распетог, које се очима приказиваше, мотрио, но вере очима све то презирући и подле препреке исмејавајући познао је Господа небеса и припаднувши му, проговорио је: “Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме” (Лук. 23, 42).

           Овог разбојника не треба да ми просто заобиђемо, нити да се постидимо да га за нашег наставника примимо, још више због тога што се ни Господ није стидео да њега првог у рај уведе. Немојмо се дакле стидети да оног за учитеља узмемо који се пре васцелог човечанског рода достојан за небеско жилиште показао, но свњ опширно о њему испитајмо како да силу крста још боље упознамо, јер није њему Господ, као оно Петру, рекао: “Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи” (Мат. 4, 19), нити, као оно дванаесторици: “Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када сједне Син Човечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестолс и судити над дванаест племена Израиљевих” (Мат. 19, 28), штавише, баш њега ни једне речце удостојио није, пред њим никакво чудо показао није, и тај не виде ни једног мртвог кога је Христос васкрсао, а тако ни бесове кад је изгонио, он не виде ни послушно море, нити му што о Небеском Царству проповедано беше а исто тако и о паклу, па ипак он први беше који га је пре на крсту исповедио, и то у онај мах кад га је други разбојник укоравао, јер беше још један разбојник с Христом распет, како би се оно пророчанство: “И би метнут међу злочинце” (Исаија. 12) испунило.

Остатак текста на сајту наше драге у Христу браће - ВЕРУЈЕМ:

http://www.verujem.org/sveti_oci/zlatousti_o_krstu_druga.htm


Ово је дакле само један многих светоотачких примера поштовања Часног Крста Господњег, кога је на Калварији чак и физички пронашао Свети Цар Константин - том догађају је посвећен наш празник -КРСТОВДАН. Часни Крст Господњи донео је победу над надмоћном персијском војском цару Ираклију у седмом веку. Треба бити Швеђанин, па не знати ове ствари...
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Али, ово би чак и Швеђани требали да разумеју:

http://www.bible.ca/d-history-archeology-crucifixion-cross.htm

као археолошке доказе за "неверне Томе" који не прихватају освештано предање Цркве. на жалост, текст је на енглеском језику, али је врло изричит и јасан по питању ове хуле на Часни Крст Господњи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нема сумње да је извесни Швеђанин уствари припадник заједнице јеховних сведока. Никад ниједно научно истраживање није порицало да је Христос био разапет на крсту. Евентуално је било покушаја да се докаже да није могао бити наводно разапет јер ексери не би могли издржати тежину људског тела.

Претраживао сам текстове светих Отаца који говоре против оваквог лажног учења. Брат Андреј ме је предухитрио са овим текстом св.Јована Златоустог. У тој беседи се више помиње разлог због чега треба поштовати крст, него толико технички да ли је Христос био разапет или не. Мислим да је тешко пронаћи неки текст св.Оца ранијег времена у коме се експлицитно разобличавају лажне тврдње да Христос није био на крсту, управо јер никад нико није доводио ово у питање. Мислим да би се код оца Лазара Милина могло наћи у 6.делу апологетике "Наука и Библија" о разобличавању овог лажеучења јеховиних сведока.

Брат Андреј је такођер поставио и линк где се износе археолошки докази који потврђују да je разапињање постојало као казнена мера широм древног света. Постоје историјски записи попт Флавија, или Јосифа који наводе 1000 случајева разапињања у римском периоду.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Хвала брате Јустинијане, нашле су ми се референце "под руком" па сам их поставио - мада, претпостављао сам да ћеш ти имати и нешто технички конкретније од отаца из првих векова. Ја имам неки утисак да је нешто о овоме било и код Тертулијана (готово сам сигуран да је прва употреба латинског crux код њега), али, нисам имао времена да копам.

Пошто нисам код куће тренутно, није ми при руци библиотека, али питао сам брата Дарка да ли код блажене успомене проте Лазе Милина има ово детаљније у VI књ. (и ја се сећам нечега што је он писао о овоме). Међутим, брат Дарко каже да нема неких посебних детаља у књизи, тако да мора бити да је у питању био засебан текст објављен на ту тему.

А за ово што кажеш:

Нема сумње да је извесни Швеђанин уствари припадник заједнице јеховних сведока.

мислим да си у праву, пошто је ово ОД РЕЧИ ДО РЕЧИ доследно ставу јеховиста:

"Чињеница је да је некада постојао човек Исус Христ и то је добро документовано. Верујем да је он био Син Божји и никако не сугеришем верницима да престану да верују или да сумњају у текст Библије. Предлажем људима да почну да читају онако како пише, а не онако како би желели да пише у Библији. Требало би да читамо ред по ред, а не између редова. Оно што пише у Библији је довољно, не треба ништа да се додаје"

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Античке референце о пракси примене казне разапињања, која, по тврдњи овог шведског јеховисте "није примењивана" у антици (према Католичкој енциклопедији из 1913):

II. THE CROSS AS AN INSTRUMENT OF PUNISHMENT IN THE ANCIENT WORLD

The crucifixion of living persons was not practised among the Hebrews; capital punishment among them consisted in being stoned to death, e.g. the protomartyr Stephen (Acts, vii, 57, 58). But when Palestine became Roman territory the cross was introduced as a form of punishment, more particularly for those who could not prove their Roman citizenship; later on it was reserved for thieves and malefactors (Josephus, Antiq., XX, vi, 2; Bell. Jud., II, xii, 6; XIV, 9; V, xi, 1). Though not infrequent in the East, it was but rarely that the Greeks made use of it. It is mentioned by Demosthenes (c. Mid.) and by Plato (Rep., II, 5; also Gorgias). The stake and the gibbet were more common, the criminal being suspended on them or bound to them, but not nailed. Certain Greeks who had befriended the Carthaginians were crucified near Motya by order of Dionysius of Syracuse (Diodor. Sic., XIV, 53). Both in Greece and in the East the cross was a customary punishment of brigands (Hermann, Grundsätze und Anwendung des Strafrechts, Göttingen, 1885, 83). It was at Rome, however, that from early republican times the cross was most frequently used as an instrument of punishment, and amid circumstances of great severity and even cruelty. It was particularly the punishment for slaves found guilty of any serious crime. Hence in two places (Pro Cluent., 66; I Philipp., ii), Cicero calls it simply "servile supplicium" the punishment of slaves -- more explicitly (In Verr., 66), "servitutis extremum summumque supplicium" -- the final and most terrible punishment of slaves. Hüschke, however (Die Multa), does not admit that it was originally a servile punishment. It was inflicted also, as Cicero tells us (XIII Phil., xii; Verr., V, xxvii), on provincials convicted of brigandage. It is certain, however, that it was absolutely forbidden to inflict this degrading and infamous punishment on a Roman citizen (Cic., Verr. Act., I, 5; II, 3, 5; III, 2, 24, 26; IV, 10 sqq.; V, 28, 52, 61, 66); moreover, an illegal application of this punishment would have constituted a violation of the leges sacratæ. Concerning a slave, the master might act in one of two ways; he might condemn the slave arbitrarily (Horace, Sat. iii; Juvenal, Sat. vi, 219), or he might turn him over to the triumvir capitalis, a magistrate whose duty it was to look after capital punishment.

The legal immunity of the Roman citizen was somewhat modified when the poorer citizens (humiliores) were declared subject to the punishment of the cross (Paul., "Sent.", V, xxii, 1; Sueton., "Galba", ix; Quintil., VIII, iv). The punishment of the cross was regularly inflicted for such grave crimes as highway robbery and piracy (Petron., lxxii; Flor., III, xix), for public accusation of his master by a slave (delatio domini), or for a vow made against his masters prosperity (de salute dominorum, see Capitolin., Pertinax, ix; Herodian, V, ii; Paul., "Sent.", V, xxi, 4), for sedition and tumult (Paul., Fr. xxxviii; Digest. "De Pnis", XLVIII, 19, and "Sent.", V, 221; Dion., V, 52; Josephus, "Antiq.", XIII, xxii, and "Bell. Jud.", II, iii), for false witness, in which case the guilty party was sometimes condemned to wild beasts (ad bestias, Paul., "Sent.", V, xxiii, 1), and on fugitive slaves, who who sometimes burned alive (Fr. xxxviii, S. 1; Digest. "De Pnis", XLVIII, xix). According to Roman custom, the penalty of crucifixion was always preceded by scourging (virgis cædere, Prud., "Enchirid.", xli, 1); after this preliminary punishment, the condemned person had to carry the cross, or at least the transverse beam of it, to the place of execution (Plut., "Tard. dei vind.", ix, "Artemid.", II, xli), exposed to the jibes and insults of the people (Joseph., "Antiq.", XIX, iii; Plaut., "Most.", I, 1, 52; Dion., VII, 69). On arrival at the place of execution the cross was uplifted (Cic., Verr., V, lxvi). Soon the sufferer, entirely naked, was bound to it with cords (Plin., "Hist. Nat.", XXVIII, iv; Auson., "Id.", VI, 60; Lucan, VI, 543, 547), indicated in Latin by the expressions agere, dare, ferre, or tollere in crucem. He was then, as Plautus tells us, fastened with four nails to the wood of the cross ("Lact.", IV, 13; Senec., "Vita beat.", 19; Tert., "Adv. Jud.", x; Justus Lipsius " De Cruce", II, vii; xli-ii). Finally, a placard called the titulus bearing the name of the condemned man and his sentence, was placed at the top of the cross (Euseb., "Hist. Eccl", V, 1; Suet., Caligula", xxxviii and "Domit." x; Matt., xxvii, 37; John, xix, 19). Slaves were crucified outside of Rome in a place called Sessorium, beyond the Esquiline Gate; their execution was entrusted to the carnifex servorum (Tacit., "Ann.", II, 32; XV, 60; XIV, 33; Plut., "Galba", ix; Plaut., "Pseudol.", 13, V, 98). Eventually this wretched locality became a forest of crosses (Loiseleur, Des peines), while the bodies of the victims were the pray of vultures and other rapacious birds (Horace, "Epod.", V, 99, and the scholia of Crusius; Plin., "Hist. Nat.", XXXVI, cvii). It often happened that the condemned man did not die of hunger or thirst, but lingered on the cross for several days (Isid., V, 27; Senec., Epist. ci). To shorten his punishment therefore, and lessen his terrible sufferings, his legs were were sometimes broken (crurifragium, crura frangere; Cic., XIII Philipp., xii). This custom, exceptional among the Romans, was common with the Jews. In this way it was possible to take down the corpse on the very evening of the execution (Tert., "Adv. Jud.", x; Isid., V, xxvii; Lactant., IV, xvi). Among the Romans, on the contrary, the corpse could not be taken down, unless such removal had been specially authorized in the sentence of death. The corpse might also be buried if the sentence permitted (Valer. Max., vi, 2; Senec., "Controv.", VIII, iv; Cic., "Tusc.", I, 43; Catull., cvi, 1; Horace, "Epod.", I, 16-48; Prudent., "Peristephanon", I, 65; Petron., lxi sqq.).

The punishment of the cross remained in force throughout the Roman Empire until the first half of the fourth century. In the early part of his reign Constantine continued to inflict the penalty of the cross (affigere patibulo) on slaves guilty of delatio domini, i.e. of denouncing their masters (Cod. Th. ad leg. Jul. magist.). Later on he abolished this infamous punishment, in memory and in honour of the Passion of Jesus Christ (Eus., "Hist. Eccl.", I, viii; Schol. Juvenal., XIV, 78; Niceph., VII, 46; Cassiod., "Hist. Trip.", I, 9; Codex Theod., IX, 5, 18). Thereafter, this punishment was very rarely inflicted (Eus., "Hist. Eccl.", IV, xxxv; Pacat., "Paneg.", xliv). Towards the fifth century the furca, or gibbet, was substituted for the cross (Pio Franchi de' Cavalieri, "Della forca sostituita alla croce" in "Nuovo bulletino di archeologia cristiana", 1907, nos. 1-3, 63 sqq.).

The penalty of the cross goes back probably to the arbor infelix, or unhappy tree, spoken of by Cicero (Pro, Rabir., iii sqq.) and by Livy, apropos of the condemnation of Horatius after the murder of his sister. According to Hüschke (Die Multa, 190) the magistrates known as duoviri perduellionis pronounced this penalty (cf. Liv., I, 266), styled also infelix lignem (Senec., Ep. ci; Plin., XVI, xxvi; XXIV, ix; Macrob., II, xvi). This primitive form of crucifixion on trees was long in use, as Justus Lipsius notes ("De cruce", I, ii, 5; Tert., "Apol.", VIII, xvi; and "Martyrol. Paphnut." 25 Sept.). Such a tree was known as a cross (crux). On an ancient vase we see Prometheus bound to a beam which serves the purpose of a cross. A somewhat different form is seen on an ancient cist at Præneste (Palestrina), upon which Andromeda is represented nude, and bound by the feet to an instrument of punishment like a military yoke -- i.e. two parallel, perpendicular stakes, surmounted by a transverse bar. Certain it is, at any rate, that the cross originally consisted of a simple vertical pole, sharpened at its upper end. Mæcenas (Seneca, Epist. xvii, 1, 10) calls it acuta crux; it could also be called crux simplex. To this upright pole a transverse bar was afterwards added to which the sufferer was fastened with nails or cords, and thus remained until he died, whence the expression cruci figere or affigere (Tac., "Ann.", XV, xliv; Potron., "Satyr.", iii) The cross, especially in the earlier times, was generally low. it was elevated only in exceptional cases, particularly whom it was desired to make the punishment more exemplary or when the crime was exceptionally serious. Suetonius (Galba, ix) tells us that Galba did this in the case of a certain criminal for whom he caused to be made a very high cross painted white -- "multo præter cætteras altiorem et dealbatam statui crucem jussit".

Lastly, we may note, in regard to the material form of the cross that somewhat different ideas prevailed in Greece and Italy. The cross, mentioned even in the Old Testament, is called in Hebrew, `êç, i.e. "wood", a word often translated crux by St. Jerome (Gen., xl, 19; Jos., viii, 29; Esther, v, 14; viii, 7; ix, 25). In Greek it is called , which Burnouf would derive from the Sanskrit stâvora. The word was however frequently used in a broad sense. Speaking of Promotheus nailad to Mount Caucasus, Lucian uses the substantive and the verbs and , the latter being derived from which also signifies a cross. In the same way the rock to which Andromeda was fastened is called crux, or cross. The Latin word crux was applied to the simple pole, and indicated directly the nature and purpose of this instrument, being derived from the verb crucio, "to torment", "to torture" (Isid., Or., V, xvii, 33; Forcellini, s. vv. Crucio, Crux). It is also to be noted that the word furca must have been at least partially equivalent to crux. In fact the identification of those two words is constant in the legal diction of Justinian (Fr. xxviii, 15; Fr, xxxviii, S. 2; Digest. "De pnis", xlviii, 19).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево, у паузама између неких других активности допуњавам референце овде. Дакле, овај дрипац из Шведске је стварно невероватан. Најеминентнији грчко-енглески лексикон и један од најбољих грчких речника на свету, Лидл-Скот-Џонсон, за одредницу "ставрос" даје следеће референце:

σταυρός  , o(,

A. upright pale or stake, “σταυροὺς ἐκτὸς ἔλασσε διαμπερὲς ἔνθα καὶ ἔνθα πυκνοὺς καὶ θαμέας” Od.14.11, cf. Il.24.453, Th.4.90, X. An.5.2.21; of piles  driven in to serve as a foundation, Hdt.5.16, Th.7.25.

II. cross, as the instrument of crucifixion, D.S.2.18, Ev.Matt.27.40, Plu.2.554a; “ἐπὶ τὸν ς. ἀπάγεσθαι” Luc.Peregr.34; ς. λαμβάνειν, ἆραι, βαστάζειν, metaph. of voluntary suffering, Ev.Matt.10.38, Ev.Luc.9.23, 14.27: its form was represented by the Greek letter T, Luc.Jud.Voc.12.

b. pale for impaling a corpse, Plu.Art.17.

Henry George Liddell. Robert Scott. A Greek-English Lexicon. revised and augmented throughout by. Sir Henry Stuart Jones. with the assistance of. Roderick McKenzie. Oxford. Clarendon Press. 1940.

Дакле, невероватно је каквим се детињастим покушајима фалсификовања баве које-какви надритеолози - нарочито јеховисти, злогласни хулитељи на Часни Крст Господњи.

А ово је конкретан пример из Дијалога, чији је аутор Христов савременик Сенека млађи:

Video istic cruces ne unius quidem generis sed aliter ab aliis fabricatas: capite quidam conuersos in terram suspendere, alii per obscena stipitem egerunt, alii brachia patibulo explicuerunt; uideo fidiculas, uideo uerbera, et ~membris singulis articulis~ singula ~docuerunt~machinamenta: sed uideo et mortem. Sunt istic hostes cruenti, ciues superbi: sed uideo istic et mortem. Non est molestum seruire ubi, si dominii pertaesum est, licet uno gradu ad libertatem transire. Caram te, uita, beneficio mortis habeo.

Dialogorum XX, 3

Означени део у тексту се недвослислено прецоди: "друге удова раширених по греди." Ово је управо та мања, вертикална греда, која је била у позицији која може да да само три могућа облика: Т, Х или +. Ово је дакле, један од многих ванбиблијских описа распећа какво је потврђено и у библијском предању - описа који према овом шведском јеховисти не постоје???  :)_2.gif' class='bbc_emoticon' alt='s.o.s.' />

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Evo ja malo Googlala...znatizeljna da vidim tko je  taj autor...i pronasla sam ovo na Svedskim stranicama..

Ovo je slobodan automatski masinski prijevod...tesko je za razumjeti pravo

Постављена слика

Pole ili križ , usuditi se preispita ? Jesu li oba ispravna tumačenja Isusa visi na stablu ispod slike ?

Prije izvjestnog vremena čitamo u novinama danSamuelsson za Gunnar teza pokazuje da kazna metoda ( raspelo ) nema pokriće u starim tekstovima . Pitanje je očito ne " spasenja problem i promijeniti naravno ne na činjenicu da je Isus umro za naše grijehe na Kalvariji brdu .

Od dagen.se

"Sve je počelo kada je postao Samuelsson zanima kako raspeća bio opisan u antici . U svim knjigama je pročitao , on je provjerio reference koje su postojale u drevnim tekstovima , te zaključio da mnogi od njih nisu istiniti .

- Ako pogledate izvorni tekstovi , prevedene su krivu , autori se odnose na tekstove koje ne činiti se to znati o čemu je riječ ", kaže Gunnar Samuelsson .

Tekstovi Gunnar Samuelsson govori o je antički grčki , latinski , hebrejski i aramejski tekst su sačuvani . U tim pronalazi vrlo malo dokaza da razapinjanje dogodio , ali on ne poriče da bi moglo biti tako .

- Stvar je u tome što ne znamo iz tekstova koje je razapinjanje dogodio . Neka vrsta postupka je suspendiran , ali kako ga je uzeo oblik je vrlo nejasna . "

U Djelima 5:30 kaže :

" Bog otaca naših uskrisi Isusa, kojega vi obješen na drvo i ubio . " Grčka riječ ovdje je ξυλον ( xulon ) i pravilno je prevedena "drvo"

U brojnim drugim ulomcima čitamo u oba švedski i druge prijevode o tome kako je Isus umro na križu . Nedavni primjer je File 2:7-8 :

"On je izgleda kao čovjek ponizio i postao poslušan do smrti - čak i smrt na križu . "

* osnova za riječ " križ ", vidjet ćemo σταυρος ( stauros ) u Douglas , New Bible Dictionary (1985) navodi da je " križ " , na stranici 253 : " Grčka riječ za 'križ ' ( stauros , glagoli staurọō ... ) znači prvenstveno uspravni stup ili gredu i sekundarno ulog koristi kao alat za kazne i izvršenje . "

Biblija pisci koristili grčka imenica stauros 27 puta i 46 puta staurọō glagol, glagol synstaurọō ( prefiks vizija znači " s " ) pet puta , a glagol anastaurọō ( ana znači " ponovo " ) jednom. Također su koristili grčka riječ Xylon , što znači "drvo" , pet puta za opis mučenja da je Isus bio pribijen na .

Većina prijevode Biblija kaže da je Isus bio " razapet "umjesto obješen na stup . To je zato što opće uvjerenje da mučenje da je Isus umro na je "križ" koji čine dvije zrake , a ne jedan pol ili udjela. Tradicija , a ne Biblija, kaže da je osuđenik samo križu bar komad , zove patibulum ili antene , i ne postoje dvije grede . Na taj način pokušati dobiti oko problema koji to bi bilo previše teška za jednog čovjeka na miru da vući ili nositi dvije zrake na Kalvariju .

Sljedeći komentar u knjizi križa u ritual , arhitekture i umjetnosti se napomenuti : "To je čudno , ali ipak neprijeporne činjenice , da je križ je bio korišten kao sveti simbol u dobi mnogo prije rođenja Krista pa čak i onda u zemljama nije bila u kontaktu s crkvenim učenjima . ... grčki Bakho , tyriske Tamuz , kaldejski BEL , i nordijski Odin simbolizira svima za štovatelji obliku križa lik . " ( GS * Tyack , London 1900, p. 1 .* )

Image jezik . Biblija ne sadrži samo temeljita svjedočanstvo da je Gospodin Isus Krist je bio obješen na stup u doslovnom smislu ( 1Kor 1:13 , 23; 2:2; 2Kor 13:04 , 11:08 Vrh ) , ali se također koristi pojam " Hang on pole "od slike ili prenesenom smislu, na primjer, u Galaćanima 2:20 . Kršćani su ubili svoju staru osobnost kroz vjeru u Krista obješen na stup . ( Rimljanima 6:06 , Col 3:05 , 9, * 10) Pavao piše : "I oni koji su Kristovi, obješen na stup mesa zajedno sa svojim strastima i požudama. "( Galaćanima 5:24 ) On također kaže da je Krist je " ... svijet je visio na kolac za mene i ja svijetu " . ( Galaćanima 6:14)

Otpadnici " [ ponovno ] Sin Božji na hrpu te ga izložiti javnom sramotom ", jer oni, kao Juda, pobunjenici protiv Božje sredstvo spasenja . ( Hebrejima 6:4-6 )

Ja osobno vjerujem još jednom da to nije pitanje spasenja . No, pitanje je još uvijek zanimljiva za one od nas koji nisu averzija na izazov crkvena Predaja vs Riječ Božja i povijesnih činjenica . Nisam završio s pitanjem , bez razmišljanja samo malo i pitam se što ste dragi čitatelji misle o tome.

Isus je umro na križu ili ulog? Što da li vi misliti?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не знам шведски, али када бих изглуглао, сигурно би овога "теолога" пронашли у јеховистима.

Gunnar Samuelsson ( teolog )

Izvor: Wikipedija

Skoči na: Navigacija, pretraživanje

Gunnar Samuelsson (Doktor Božanstva, MA) , rođen 1966, je švedski Orijentalista s naglaskom na Novi zavjet i Pastor u Švedski Misija Crkve.Gunnar Samuelsson je počeo studirati teologiju na Götabro Misija škola , Svetost Association Teološki fakultet 1989. Nakon daljnjih studija u religijske studije i Klasični jezici na Sveučilište Göteborg 1992-2000. Studija na Stockholm School of Theology , a zaređen je župnikom župe Švedski misionarskog društva 1998. Samuelsson doktorata u 2010 Raspeće u antici : Upit u pozadinu Novoga zavjeta Terminologija Raspeća [1 ] označene u medijima [ 2] [ 3] [ 4] [ 5] [ 6] [ 7] [ 8] [ 9] [ 10] [ 11] i među blogerima [ 12].

Gunnar Samuelsson uči Novi zavjet i grčka Novi zavjet na Odsjeku za književnost , Povijest ideja i religije , Sveučilište u Göteborg . U razdobljima , on je također učio biblijske povijesti i vremena Stari zavjet u srednjim školama

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Према референцама које сте дали, овај човек би требао да много боље зна све оно што сам раније навео од мене и већине људи на овом форуму. Пошто има овакве референце, на жалост, потпуно је јасно да су његова тумачења злонамерна. Није могуће да је докторирао на овој теми а да не зна за ове примере.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 months later...

I za mene je to jedna velika glupost  facenew22222222 мајкл :group111:

Pricati da Gospod Isus Hrist nije stradao na krstu je ziva nebuloza  319.gif

To je jos jedan dokaz kako Zapad podriva hriscanstvo...

Da,ispravim malo,to nije zapad....to je Pastor iz Svedske..teolog,poznat  kod  protestanata..i drugi ga ne podrzavaju,ali spadaju u Krscane...tako je..

Jedan covjek ne cini "zapad"..

Oprosti  brate..sve nas to malo vise dira,i smeta..ali ,dolaze vremena gdje nam nista drugo ne preostaje,nego da se branimo..

Meni se namece pitanje..."Koliko je to danas vazno ,kako je bio razapet?",jer to nam ne donosi nikako rijesenje za Carstvo Nebesko...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу


×
×
  • Креирај ново...