Jump to content
  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      "Eto, ja svima savetujem da decu ne vakcinišete, uopšte", poručio je Horepiskop Naum jedan je od sledbenika raščinjenog vladike Artemija, koga je Srpska pravoslavna crkva (SPC) ne samo raščinila, već i proterala iz svojih redova.
        Naum deluje u okviru lažne Eparhije raškoprizrenske u egzilu, koja je u očima SPC bukvalno sektaški pokret, a njegova "beseda" još jedan je u nizu dokaza o vezama opasnih antivakcinaša i osramoćenih raspopa.
      Ovaj "savet" deo je šireg govora lažnog popa, Horepskopa Nauma, još iz 2017. godine, ali koji se ovih dana ponovo "zavrteo" na društvenim mrežama.
      Tako se u okvoru Jutjub snimka, naslovljenog kao "beseda Horepiskopa Nauma o vakcinaciji", snimljenog 17. juna 2017. u katakombi nepriznatog Manstira prepodobnog Justina Ćelijskog, u Barajevu, može čuti i sledeće:
      - Vakcine. To je samo jedan segment o tome. Vidimo zaista da deca mnogo boluju. Mnogo bolesne dece, od čega to? Ja mislim od tih vakcina. Ja mislim. Nešto sam čitao o tome i kažu da je to kao neki ruski rulet, koju ćeš vakcinu primiti i u kad će početi da deluju, u kom dobu života... Kod nekih deluje brzo, posle par meseci ili par godina, kod nekih se u zrelom dobu aktivira, čini zaista jedno veliko lukavstvo. Oni su tako napravili te vakcine da postepeno ubijaju čitavu jednu generaciju - priča lažni pop Naum, ograđujući se time da "on misli", iako nema nikakvog medicinskog znanja.
      Dalje, on medicinski napredak bukvalno naziva vređanjem boga. Izgleda da mu nije pala na pamet ideja da je upravo taj bog u koga veruje, koji je čoveka stvario i dao mu slobodnu volju, čoveku dao i pamet, znanje i mogućnost da napreduje, kako bi sam došao do otkrića lekova.
      - Eto, ja znam da sestre naše ovde iz katakombe, nisu dale da njihova deca primaju vakcicnu. Nijednu jedinu vakcinu nisu primili. Štaviše, ta sestra se u kući porodila. Pozvala babice (…) I evo ih deca, tu dolaze, najzdravija u katakombi. Nema ono što je Bog dao za zaštitu organizma, zar čovek može nešto da unapredi? Mislim, to je ruganje Bogu. Da ti dete štitiš nekim drugim merama, jer je Bog zaboravio da mu da taj sastojak u organizmu? Ludilo jedno. Ludilo, zaista. Savršeni Bog, koji je čoveka iz praha zemaljskog stvorio, dao mu sve što mu je za telesni i duhovni život potrebno, dao mu svaku zaštitu, od svega, i od greha i od telesne bolesti, mi ćemo sad nešto da dopunimo Boga. Kakvo bezumlje, kakvo ludilo, zaista ludilo - vidi se i čuje kako govori lažni pop Naum, odnosno Goran Mirković, kako mu glasi svetovno ime, ne shvatajući da jedino "ludilo" izlazi iz njegovih usta.
      Takođe je lagao vernike da su kazne male, "oko 1.000 dinara", i pozivao ih da se na to ne osvrću.
      Posebno je važno to što je ovaj snimak nastao 2017. godine, neposredno pre nego
      što je izbila epidemija malih boginja. Upravo pozivanje roditelja da odbiju vakcinaciju, plašeći ih navodnim štetnim sastojcima i efektima, dovelo je do smanjenog obuhvata vakcinacijom, a to dalje do epidemije.
      Prema zvaničnim podacima, epidemija morbila, bolesti koja u 21. veku ne bi ni trebalo da postiji s obzirom na medicinska dostignuća, buknula je u Srbiji krajem 2017. godine, odnela 15 života, a obolelo je blizu 6.000 ljudi. verovatno najpotresniji slučaj jeste smrt dvogodišnje Nađe, koja je preminula od morbila, a zbog autoimune bolesti nije smela da bude vakcinisana MMR vakcinom. Nju je zato kolektivni imunitet trebalo da zaštiti od bolesti.

      Razlog izbijanja epidemije je rušenje takozvanog kolektivnog imuniteta, odbrambenog bedema koji čitavu naciju treba da štiti od ove opasne zarazne bolesti, a koji se ruši upravo onda kada ljudi u većem broju odbijaju da vakcinišu svoju decu MMR vakcinom.
      Antivakcinaši su tada svojim, u najmanju ruku neshvatljivim kampanjama, srozali kolektivni imunitet u Srbiji ispod 95 odsto, koliko bi trebalo da bude vakcinisane dece, a koja bi bila bedem širenju epidemije malih boginja u Srbiji.
      Ko je Horepiskop Naum?
      Horepiskop je, inače, stari termin, odnosno funkciji koja više ne postoji u SPC - episkop pomoćnik, ali u okvirima Artemijeve crkve, očigledno - postoji.
      Goran Mirković (46), dok je bio deo SPC, zamonašen je pod imenom Naum, a kako se navodi na sajtu lažne Eparhije raškoprizrenske u egzilu, još pred kraj studija, 1996. godine, "stupa pod duhovno okrilje Njegovog Preosveštenstva Episkopa raško-prizrenskog G.G. Artemija".
      Stoga je i logično, da kad je "njegovo preosveštenstvo" zbog krađe novčane pomoći namenjene Srbima na Kosovu proterano iz Srpske pravoslaven crkve, da ga je Naum pratio. Činjenica da je deo lažne crkve u egzilu, koja nije zvanična niti priznata, znači da Goran Mirković nije deo SPC niti njegovi "saveti" o nevakcinaciji izražavaju stav zvanične Crkve.
      S druge strane, mantija je tu da da na težini njegovim rečima i zavede publiku, dajući ovim sumanutim govorima lažni autoritet.
      Ko je Artemije?
      SPC je zbog raskolničkog delovanja i milionskih finansijskih malverzacija sa novcem namenjenim kosovskim Srbima 2010. isprva oduzela Artemiju čin vladike, a potom ga, jer je nastavio da odbija saborske i sinodske odluke, 2015. vratila u red civila. To znači da ne samo što ne sme da nosi mantiju i činodejstvuje, nego ne sme ni da koristi monaško ime Artemije, već isključivo svetovno - Marko Radosavljević.
      To je prvi slučaj u istoriji SPC da je jedan episkop ne samo raščinjen nego i potpuno izopšten to jest ekskomuniciran iz Crkve.
      Protiv raščinjenog vladike Artemija i grupe njegovih sledbenika vodila se istraga zbog lažnog predstavljanja i prevare, saznao je "Blic" još 2016. godine. Krivične prijave podnele su eparhije Šumadijska i Raško-prizrenska jer se na njihovoj teritoriji raščinjeni vladika i grupa oko njega lažno predstavljaju kao monasi SPC, odnosno Eparhije raško-prizrenske u egzilu. Služili liturgije, krstili, venčavali i - zarađivali, a sumnja se da su u periodu od dve godine zaradili najmanje milion evra.
      - Tužilaštvo u Mladenovcu radilo je na slučaju u Barajevu po krivičnoj prijavi Eparhije šumadijske, gde je grupa smeštena u privatnoj kući u okviru koje se nalazi takozvana crkva. Saslušana su sva lica koja se predstavljaju kao monasi. Izdat je nalog o zabrani korišćenja objekta i delovanja, kao i da u roku od 30 dana podnesu zahtev za registraciju grupe. Za krivično delo lažnog predstavljanja i prevare zaprećena je kazna i do osam godina zatvora - rekao je tada za „Blic“ izvor blizak Tužilaštvu.
      Video na linku
       
       
    • Од Ronald,
      Ovde imate prvi serijal od 18.epizoda( preciznije tribina) "Nije filozofski cutati" kroz koje profesori nastavnici sa ff zajedno sa ostalim kolegama intelektualcima kritikuju stanje i raznorazne negativne pojave u akademiji, politici, ekonomiji itd. u Srbiji. Poceo je i drugi serijal. Pogledajte ako vas zanima prvi ciklus, makar neku epizodu, jer se kroz njih moze dobiti dosta objektivnija slika, odnosno odgovori na razlicitim pitanjima koja se namecu kroz pojave koje prolazi drustvo u Srbiji.
       
    • Од Милан Ракић,
      Uz opsežnu istraživačku knjigu „Knjigocid – uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih” umirovljena sveučilišna profesora Ante Lešaje
      Piše: Jagoda Kljajić (Lupiga)
      Devedesetih godina prošloga stoljeća, dakle prije samo dvadeset godina, u novoustoličenoj državi Hrvatskoj, iz knjižnica su „nestajale“ tone knjiga. Nevjerojatna je brojka od 2,8 milijuna uništenih knjiga, što je bilo skoro 14 posto ukupnog knjižnog fonda Hrvatske. Uništavane su knjige srpskih autora, bez obzira gdje su oni živjeli, zatim posebno autora iz Srbije, pa knjige pisane ćirilicom i ekavicom, ali isto tako i svi naslovi koji ideološki i nacionalno nisu bili „na liniji“, a do danas nitko nije odgovarao za ovaj knjigocid
      Teško je danas vjerovati da je bilo tko od ljudi koji su radili u knjižnicama, te službama ministarstava kulture ili unutarnjih poslova, pomislio da će nečasna rabota izaći na vidjelo ili da će to uopće biti važno. Ona otprije dvadeset godina i oni također iz toga vremena. Međutim, ostalo je, na našu sreću, podosta pametnih i hrabrih ljudi, uz to izuzetno, sistematski radišnih, koji nam vraćaju sjećanja u vrijeme što bismo ga najradije zaboravili.
      O knjigama je ovdje riječ. Devedesetih godina prošloga stoljeća, što je prije samo dvadeset godina, u novoustoličenoj državi Hrvatskoj, iz knjižnica u osnovnim i srednjim školama, u mjesnim zajednicama, gradićima, industrijski razvijenim sredinama i metropoli, nestajale su tone knjiga. Nevjerojatna je brojka od 2,8 milijuna uništenih knjiga, što je bilo skoro 14 posto ukupnoga knjižnoga fonda Hrvatske. Odlazile su u takozvani „otpis“, kao knjige koje su toliko dotrajale da im više nisu vidljiva slova. Da je to bila istina, značilo bi da su toliko puno čitane, te su prije bile za obnovu novima. Kao, recimo, u knjižnici na Korčuli, u kojoj je uništeno, primjerice, 19 naslova Branka Ćopića.
      Svi ovi podaci, te još puno više, mogu se naći u opsežnoj istraživačkoj knjizi „Knjigocid – uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih”. Njen autor je Ante Lešaja, umirovljeni sveučilišni profesor ekonomije, jedan od neimara koji su osnivali i obogaćivali spomenutu korčulansku knjižnicu. Poslije se mogao samo zgražati nad onim što je rađeno. A bilo naređeno od najviših državnih organa. Uništavane su knjige srpskih autora, bez obzira gdje su oni živjeli, zatim posebno autora iz Srbije, pa knjige pisane ćirilicom i ekavicom, ali isto tako i svi naslovi koji ideološki i nacionalno nisu bili „na liniji“.

      Književni kritičar, esejist i leksikograf Velimir Visković koji je devedesetih bio rukovodilac u Leksikografskom zavodu “Miroslav Krleža”, odakle je na mljevenje poslano 40.000 primjeraka Jugoslavenske enciklopedije, kaže danas da su pokušali spasiti enciklopediju nudeći je u prodaji po daleko nižoj cijeni, ali su, zbog protesta ljudi i male prodaje, odustali. Nisu baš sve bili krivi sami bibliotekari. Viktor Ivančić, novinar i književnik, nekadašnji urednik „Feral Tribuna“, podsjeća, povodom promocije ove knjige, kako su hrvatski nacionalisti na glavnom splitskom trgu satima spaljivali stotine primjeraka “Ferala” netom pokupljenih s kioska, a policija je sve vrijeme stajala, ne ometajući huligane.
      Urednik izdanja Milan Šarac (izdavači su „Profil“ i Srpsko narodno vijeće), konstatira: “Najveća ironija svakog knjigocida i jest u tome da će na koncu svaki završiti u knjizi. Knjige uzvraćaju udarac”. Autor „Knjigocida“ zato podsjeća da je Hrvatska jedinstvena, jer nitko nije kažnjen zbog uništavanja kulturnoga blaga.
      https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/10/20/literatura-uzvraca-udarac-knjigocid-u-hrvatskoj-nije-zaboravljen/
    • Од JESSY,
      "KAD SE DEVOJKA OBEĆA, NEMA 'NEĆU'":

      Majka je svoju maloletnu kćerku bez bilo kakvog razgovora i objašnjenja poslala od kuće sa kesom stvari i izjavom da je taj mladić njen muž. "Kad se devojka obeća, onda to stoji, nema neću", rečeno joj je. Devojčica zbog straha nije smela ništa da kaže, samo je plakala. U kući gde su je udali, odnosno prodali, živela je s tim čovekom i njegovom porodicom. Istog dana kada je došla bila je primorana da ima svoj prvi seksualni odnos sa “suprugom” nakon čega je dobila batine i pretnje, što se svakodnevno ponavljalo.
        Kasnije je "suprug" devojčice postao njen makro, i prisiljavao ju je da se bavi prostitucijom, da krade, dok su je kod kuće smatrali svojom sluškinjom. Nakon brojnih pokušaja bekstva, devojčica je pomislila da je pronašla spasioca, ali je i on bio nasilan i nastavio da je primorava na prostituciju. Sledeći put kada je uspela da pobegne, treći "spasilac" ju je prisiljavao na teške fizičke poslove i psihički i fizički zlostavljao.
      Devojčica je uspela da pobegne i oporavi se od traumatičnih iskustava uz pomoć Udruženja građana Atina koje je kroz studiju slučaja ove jedanaestogodišnje Romkinje prisiljene na brak otkrilo vezu između prisilnih brakova i modernog ropstva.
        Svake godine se sklopi 2.000 dečjih brakova
      U Srbiji se svake godine sklopi 2.000 dečjih brakova, a naša zemlja bi tek sada, sudeći prema najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona, trebalo da ih ukine.
      - Nove "supružničke" odgovornosti obično primoraju devojčice da napuste školu, imaju seksualne odnose sa svojim "supruzima" i rađaju i odgajaju decu - kaže za Nedeljnik Jelena Hrnjak iz Udruženja građana Atina za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja: "Za većinu devojčica, dečji brak je doživotna kazna. Iz ugla UG Atina, ‘dečji brak’ je termin za seksualno zlostavljanje dece, naročito devojčica, koje je u određenim društvenim i kulturnim kontekstima ‘ozakonjeno’ brakom. Zaista je bespredmetno u 2019. godini imati tako gnusnu pojavu u društvu, poput ove."
      "Od svih devojčica sa kojima smo radile nikad nijedna nije znala kada i za koga će se udati. Ta deca, kada idu u inostranstvo, odlaze sa saglasnošću svojih roditelja, i na granici neko vidi da romska devojčica odlazi sa starijim ljudima koji joj nisu roditelji. Pre toga se odvode kod ginekologa da bi dobile izveštaj da su nevine, budu ispisane iz škole odmah posle prve menstruacije da bi se očuvala nevinost. Poenta je da su svi indikatori tu, da svaki deo sistema vidi šta se dešava i svi normalizuju to i svi stavljaju u fioku kulture. Kada pričate s tom decom, reći će da su mislila da time čine dobro sebi i uslugu svojoj porodici, jer prethodno nisu imala sredstva za život i školovanje, imala su egzistencijalni pritisak. Dolazile su nam devojčice koje nisu znale da razlikuju boje i sve dane u nedelji, bile su totalno obrazovno zapostavljene", kaže Jelena Hrnjak za Nedeljnik.
      Član 23 Porodičnog zakona (stav 1) i do sada je vrlo jasno određivao da (1) Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života, uz stav 2 koji govori da (2) Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...