Jump to content
Логос

Владика Атанасије (Јевтић): Човек према свему треба да се односи са великом пажњом и љубављу!

Оцени ову тему

Recommended Posts

DEX_3159.jpg
 
Гледам јутрос, децо, долазим ту из штампарије у Врњцима, и у авлији има неколико кучића. и сад један малецки пас, да се покаже јак, ваљда од страха, трчи према мени и лаје. Ја се окренем и кажем му онако благо: „Шта је, зашто лајеш?“ куче за- стаде, као да се постидело! Животиње су човеколике. Није човек животињолик. 
 
 
Кажу људи, као свети отац Јустин: кад погледате у лице сваке животиње, и јагњета, и вола, и мајмуна, и пса, и рибе, и фоке, назирете у њима црте људског лика, видите неку чежњу за човеком. а тек како су се животиње умиљавале око светитељâ! Јер је Бог све створио да се кроз човека причести вечним Животом Божијим, зато све стреми животу, и све стреми ка човеку. У човеку животиње и створења виде свога цара, свога од Бога постављеног господара. али, зато и човек треба према свему да се тако односи, са пажњом и љубављу, па и према животињама. Да свему прилази, како је говорио отац Јустин, на голубијим ногама.
 
 
Умировљени Епископ захумско-херцеговачки 
и приморски Атанасије (Јевтић)

 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Логос рече

У човеку животиње и створења виде свога цара,

Ko god je ovo rekao, bio Tasa ili neko drugi zaista nema veze sa time kako se životinje ponašaju prema čovjeku. Lako je domaćeg psa, jagnje i druge prepitomljene životinje posmatrati kao neke koji čovjeka vide kao Boga. 

To isto ne misle anakonde, pauci, škorpioni, nosorozi, medvjedi i druge divlje životinje koje čovjeka ne razlikuju od ostalih prirodnih opasnosti za njihovo staniše. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Justin Waters рече

Ko god je ovo rekao, bio Tasa ili neko drugi zaista nema veze sa time kako se životinje ponašaju prema čovjeku. Lako je domaćeg psa, jagnje i druge prepitomljene životinje posmatrati kao neke koji čovjeka vide kao Boga. 

To isto ne misle anakonde, pauci, škorpioni, nosorozi, medvjedi i druge divlje životinje koje čovjeka ne razlikuju od ostalih prirodnih opasnosti za njihovo staniše. 

Imamo svedocanstva da su neke svetitelje slusale i te opasne zveri. Serafimu Sarovskom je medved jeo iz ruke, Gerasim Jordanski je imao lava koji je svuda isao za njim, Pajsija Svetogorca su slusale zmije i dolazile kada ih pozove...Verovatno su u njima te zivuljke prepoznale ovo o cemu Tasa prica.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Вукашин рече

Imamo svedocanstva da su neke svetitelje slusale i te opasne zveri. Serafimu Sarovskom je medved jeo iz ruke, Gerasim Jordanski je imao lava koji je svuda isao za njim, Pajsija Svetogorca su slusale zmije i dolazile kada ih pozove...Verovatno su u njima te zivuljke prepoznale ovo o cemu Tasa prica.

Navodiš pojedinačne slučajeve, što ne govori u prilog da životinje kao širi pojam gledaju na čovjeka kao Boga.

I ne vidim od kakve je to važnosti...ta priča kako se zvjerke umire u prisustvu svetitelja. Puno je slučajeva sinergije životinja i ljudi i tamo gdje to ljudi nisu nili svetoteljima

Zašto je to bitno da li su zvjeri mirne ili ne pred pojedinim ljudima?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Justin Waters рече

Zašto je to bitno da li su zvjeri mirne ili ne pred pojedinim ljudima?

(pa zato Justine sto su na pocetku stvaranja zivotinje bile pitome kao kucni ljubimci....dobardecko :D .. i to sada mozemo kao u tragovima da vidimo u nekim slucajevima....:cheesy3:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Justin Waters рече

Navodiš pojedinačne slučajeve, što ne govori u prilog da životinje kao širi pojam gledaju na čovjeka kao Boga.

I ne vidim od kakve je to važnosti...ta priča kako se zvjerke umire u prisustvu svetitelja. Puno je slučajeva sinergije životinja i ljudi i tamo gdje to ljudi nisu nili svetoteljima

Zašto je to bitno da li su zvjeri mirne ili ne pred pojedinim ljudima?

Bitno je zato sto ap. Pavle kaze da tvorevina sa zarkim iscekivanjem ceka da se jave sinovi Boziji.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Bokisd рече

pa zato Justine sto su na pocetku stvaranja zivotinje bile pitome kao kucni ljubimci

Па сад... не знам, како које... Она змија изгледа није била баш нешто питома. Јеси ли читао шта је урадила Адаму и Еви? Кућни љубимац а на превару их одвела у смрт...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Zoran Đurović рече

Где је извор за ове речи?

Тамо, гдје ни не слутиш, болесни човјече. Што умишљаш да си негдје између Оца и Духа Светога, сам по себи да све рјешаваш. Ништа теби, јадном, није јасно. Што не значи да и ја нисам јадан, сам по себи, али бар не умишљам којешта. Биједниче!

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

 

Где је извор за ове речи?

 

 

Извор би могао би бити у Адамовом именовању животиња и мјесту животиња ( као дјела природе која се човјеком приноси) у литургији.

+Човјек као макрокосмос.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Логос рече

Животиње су човеколике. Није човек животињолик.

Једна од дивних мисли в. Атанасија. Чуо сам је на једном његовом предавању о ави Јустину у Врању.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Природа ја прво и велико свето писмо, све биљке, животиње, стене имају свој логос, када се чита* јавља Христа.

Због оваплоћења сва твар је човјеколика (па и животиње).

Ово је основа ( канон 1) иконописа.

*читање мистеријско, стваралачко, литургијско, алетија, не научно "објективно" премјеравање.

 Ово је моје запажање и моја номенклатура канона.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Панарет рече

Једна од дивних мисли в. Атанасија.

Тачно тако, и сасвим обична. А опет не може да прође без напада на њега. Колико човјек мора бити болестан да не види светост вл. Атанасија?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије служио је данас, 12. новембра 2019. године, поводом ктиторске славе манастира Грачаница, свету архијерејску Литургију у овој светињи СПЦ.    Звучни запис беседе   Преосвећеном Владики саслуживало је више свештника из Епархије, а у служби су молитвено учествовали и мештани Грачанице, околних села, као и ученици и наставни кадар основне школе „Краљ Милутин“. Током литургије свечано је обављен и чин монашења, известио је КИМ Радио. Како је Радио Слово љубве известио Димитрије Радић, Владика Теодосије је у чин расе произвео монахињу, дајући јој име по Светој великомученици Злати Меглинској.   У извештају КИМ Радија стоји да је Владика Теодосије казао да се данашњим празником прославља највећи српски владар, те да је ”данашња слава радост за све нас”.   “Нека је срећна слава и нека нас Господ одржи у свему што је добро, у све дане нашег живота, да славимо наше светитеље, али и да се водимо њиховим путем, да подражавамо њихов пример, њихов живот. Само ћемо тада засигурно ићи ка правом циљу, а то је Царство Небеско, вечно царство Христово које никад не престаје, које је у векове векова”, рекао је Владика.   Након Литургије, Владика је орденом Светог Краља Милутина одликовао извршног директора „Путева Србије“ Зорана Стојисављевића и генералног директора „Магистрале Београд“ Небојшу Башчаревића за посебан прилог у обнови и изградњи путева ка манастирима, као и Горана Јоргића из Грачанице за несебичну помоћ светињама.   „Нека Господ благослови труд свих који чине добро, како цркви, тако и нашем народу, а има их доста широм света. Ово што ми повремено доделимо неко признање наше цркве, то је само једна кап у мору, ако узмемо у обзир све оне које чине нашој цркви, а Господ зна њихова имена”, казао је владика.   Пригодним програмом у манастирском дворишту основна школа „Краљ Милутин“ обележила је свој дан. За разлику од осталих школа на централном Косову, у ОШ „Краљ Милутин” се број ђака из године у годину повећава, па тако ове године школу похађа 780 ђака.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона. (Гал, 5. 22-23)   Звучни запис беседе   Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве на Аеородрому. У понедељак, двадесет и други по Духовима, наша света Црква прославља преподобну Анастасију Римљанку, преподобног Аврамија Затворника, и преподобног Аврамија Ростовског. Преподобна Анастасија беше пострадала као мученица за време цара Декија, док је преподобни Аврамије Затворник мирно уснуо у Господу крајем четвртог века у својој седамдесетој години.   Његовом Преосвештенству су саслуживали: протојереј-ставрофор Живота Марковић, протонамесник Бранислав Матић и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: г-дин Јован Прокин, професор у богословији, Милан Јеличић, Илија Арсенијевић, Марко Станишић. У данашњем Јеванђељу по Матеју, Господ Христос се обраћа неверним Јудејима и говори им да је: “Све мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син хоће коме открити” (Мт. 11, 27-28).   Тумачећи овај одељак Светога Писма, Преосвећени Владика је говорио о односу правилног размишљања и молитве. Да би се разумеле ове речи Божанске, треба да Бог да Духа Светога човеку. “Све што је Господ рекао ученицима односи се на читав свет, а посебно на хришћане. Господ је данас рекао: “Све је мени предао Отац мој, и зато нико не зна Сина до Оца, нити Оца ко зна до Сина и ако хоће Син коме да открије”. Зашто то каже Господ? Јевреји и многи други народи сумњали су да је Господ Христос Син Божији. Он тиме хоће да каже да је Он рођени Син Оца. И баш зато што је рођени од Оца, и Њему припада све оно што му Отац даје.    Шта је Бог Отац дао Сину? Све. На првом месту дао му је да суди живима и мртвима. Поента и порука Јеванђеља је да овде видимо да Бог Отац открива тајне неба и земље, тајне и овога и онога света, а Син открива Оца. И зато што је Господ, Бог Отац дао Богу Сину, и зато Христос каже: “Ходите сви који сте уморни и натоварени и обремењени и ја ћу вас одморити”. Овде Господ више мисли на јеврејски народ, иако је Христос дошао ради Израиљског народа, зато што су они били оптерећени и уморни Законом, и држали се само Закона. А тај Закон није био довољан да спасе. Зато онај који се држао само Закона, био је роб и греху и Закону”.    Владика је истакао погубност греха за човеков живот: “Грех је тај који заиста смара и замара човека. Грех га оптерећује. Ако узмемо у односу на наш свакодневни живот, ако носимо цео дан џакове, ми ћемо бити уморни. Али од тога можемо сести и лећи мало. Ко је уморан од греха? Онај који се саживео са грехом. Њему је све уморно, јер је оптеретио и срце и ум, и своје биће. Вера му је ослабила, а савест му се помрачила. Зато Господ говори: “Дођите који сте натоварени и уморни”. Хоће Бог да нас одмори од нас самих. Ми смо сами себи највеће оптерећење, како каже Свети Владика Николај: “Господе, спаси мене од себе самога”.   Човек треба да буде свестан свога греха, оно што кажу свети оци: “да нас грех заболи”, браћо и сестре. Све док нас грех не заболи нећемо га осетити, као што не осећамо органе док нас не заболе. Тражимо лека, а тај Лек је Господ Исус Христос. Он је наш највећи Лекар. Неки свети оци кажу да Господ свакоме од нас каже: куда идеш, коме идеш, зашто? Дођи к мени, Ја сам тај Лекар Који ће те исцелити. Нико нас не може утешити као Бог, јер нам нико не може опростити грех осим Бога.    Зато нас Господ позива и каже: „Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен и наћи ћете покој души својој”. Заиста док се човек не покаје његова душа није у миру. Зато што је душа боголика и богочежњива. Наша душа вапије Богу иако смо је ми обзидали зидом нашега тела. Господ не тражи од нас да ми занемаримо своје тело, али треба свему да дајемо коме колико треба... Шта је то јарам Христов? Зашто се волови стављају у јарам? Да би им јарам држао правац. Да не скрену са пута, да се не отисну, и онај и кола и онај који је на колима.    Кад каже: „Узмите јарам мој”, Господ мисли на смирење и кротост, који су нам неопходни да бисмо живели хришћанским животом. Најбољи пример смирења је Господ. У смирењу се узе живот Његов. Мучили га и приковали за Крст, а Он у смирењу”.   На крају је Преосвећени закључио своје обраћање вернима следећим речима: “Да Господ није страдао ми не би били избављени браћо и сестре. Да Господ није страдао и васкрсао, за нас би била затворена врата Раја, не би нам било спасења. Шта је та кротост? То је да кротак човек у било каквим невољама, не ропће на Бога ни на другога. Кротак је човек онај који се измири са сваким човеком.    То “опрости” је толико велико да када каже Богу и човеку “опрости” онда он највише личи на Бога. Да се помолимо Господу да нам дода смирења и кротости, да нам дода да знамо да се молимо. Да нам Господ дода да знамо да верујемо. Зато треба да проверавамо и своју веру и своју молитву. Ваља се браћо и сестре испуњавати и слушати Јеванђеље, и Јеванђеље претворити у живот. Бог вас благословио”.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      О свештенослужитељима наше Епархије који су пострадали у Првом светском рату и о онима који су својим деловањем, упркос тешком положају свештеника у то време, успели да допринесу ослобађању Ниша у Великом рату, говори нам ђакон Далибор Мидић, катихета и архивар Епархије нишке.   Звучни запис разговора     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Дана 11. новембра 2019. године у Горњем манастиру Острог Свету Литургију служио је умировљени епископ Захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић).   -ФОТОГАЛЕРИЈА 1-   -ФОТОГАЛЕРИЈА 2-   Данас, 11. новембра 2019. године, на празник Свете Преподобне Анастасије Римљанке и Светог Аврамија Затвореника, умировљени епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије Јевтић служио је Свету Архијерејску литургију са свештенством у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Манастиру Острог, поред моштију Светог Василија Острошког Чудотворца.   Владици Атанасију саслуживали су протосинђел Сергије Рекић, сабрат манастира Острог и архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној Обали у Подгорици.   После прочитаног Јеванђеља сабранима се ријечима бесједе обратио Владика Атанасије.   Присутни монаси и вјерни су приступили Светом причешћу, а потом је Владика Атанасије још једном бесједом поучио вјерни народ.     Потом је у Доњем манастиру братија манастира Острог припремила послужење за све присутне.     Извор: Манастир Острог

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...