Jump to content
Логос

Владика Атанасије (Јевтић): Човек према свему треба да се односи са великом пажњом и љубављу!

Оцени ову тему

Recommended Posts

DEX_3159.jpg
 
Гледам јутрос, децо, долазим ту из штампарије у Врњцима, и у авлији има неколико кучића. и сад један малецки пас, да се покаже јак, ваљда од страха, трчи према мени и лаје. Ја се окренем и кажем му онако благо: „Шта је, зашто лајеш?“ куче за- стаде, као да се постидело! Животиње су човеколике. Није човек животињолик. 
 
 
Кажу људи, као свети отац Јустин: кад погледате у лице сваке животиње, и јагњета, и вола, и мајмуна, и пса, и рибе, и фоке, назирете у њима црте људског лика, видите неку чежњу за човеком. а тек како су се животиње умиљавале око светитељâ! Јер је Бог све створио да се кроз човека причести вечним Животом Божијим, зато све стреми животу, и све стреми ка човеку. У човеку животиње и створења виде свога цара, свога од Бога постављеног господара. али, зато и човек треба према свему да се тако односи, са пажњом и љубављу, па и према животињама. Да свему прилази, како је говорио отац Јустин, на голубијим ногама.
 
 
Умировљени Епископ захумско-херцеговачки 
и приморски Атанасије (Јевтић)

 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Логос рече

У човеку животиње и створења виде свога цара,

Ko god je ovo rekao, bio Tasa ili neko drugi zaista nema veze sa time kako se životinje ponašaju prema čovjeku. Lako je domaćeg psa, jagnje i druge prepitomljene životinje posmatrati kao neke koji čovjeka vide kao Boga. 

To isto ne misle anakonde, pauci, škorpioni, nosorozi, medvjedi i druge divlje životinje koje čovjeka ne razlikuju od ostalih prirodnih opasnosti za njihovo staniše. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Justin Waters рече

Ko god je ovo rekao, bio Tasa ili neko drugi zaista nema veze sa time kako se životinje ponašaju prema čovjeku. Lako je domaćeg psa, jagnje i druge prepitomljene životinje posmatrati kao neke koji čovjeka vide kao Boga. 

To isto ne misle anakonde, pauci, škorpioni, nosorozi, medvjedi i druge divlje životinje koje čovjeka ne razlikuju od ostalih prirodnih opasnosti za njihovo staniše. 

Imamo svedocanstva da su neke svetitelje slusale i te opasne zveri. Serafimu Sarovskom je medved jeo iz ruke, Gerasim Jordanski je imao lava koji je svuda isao za njim, Pajsija Svetogorca su slusale zmije i dolazile kada ih pozove...Verovatno su u njima te zivuljke prepoznale ovo o cemu Tasa prica.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Вукашин рече

Imamo svedocanstva da su neke svetitelje slusale i te opasne zveri. Serafimu Sarovskom je medved jeo iz ruke, Gerasim Jordanski je imao lava koji je svuda isao za njim, Pajsija Svetogorca su slusale zmije i dolazile kada ih pozove...Verovatno su u njima te zivuljke prepoznale ovo o cemu Tasa prica.

Navodiš pojedinačne slučajeve, što ne govori u prilog da životinje kao širi pojam gledaju na čovjeka kao Boga.

I ne vidim od kakve je to važnosti...ta priča kako se zvjerke umire u prisustvu svetitelja. Puno je slučajeva sinergije životinja i ljudi i tamo gdje to ljudi nisu nili svetoteljima

Zašto je to bitno da li su zvjeri mirne ili ne pred pojedinim ljudima?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Justin Waters рече

Zašto je to bitno da li su zvjeri mirne ili ne pred pojedinim ljudima?

(pa zato Justine sto su na pocetku stvaranja zivotinje bile pitome kao kucni ljubimci....dobardecko :D .. i to sada mozemo kao u tragovima da vidimo u nekim slucajevima....:cheesy3:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Justin Waters рече

Navodiš pojedinačne slučajeve, što ne govori u prilog da životinje kao širi pojam gledaju na čovjeka kao Boga.

I ne vidim od kakve je to važnosti...ta priča kako se zvjerke umire u prisustvu svetitelja. Puno je slučajeva sinergije životinja i ljudi i tamo gdje to ljudi nisu nili svetoteljima

Zašto je to bitno da li su zvjeri mirne ili ne pred pojedinim ljudima?

Bitno je zato sto ap. Pavle kaze da tvorevina sa zarkim iscekivanjem ceka da se jave sinovi Boziji.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Bokisd рече

pa zato Justine sto su na pocetku stvaranja zivotinje bile pitome kao kucni ljubimci

Па сад... не знам, како које... Она змија изгледа није била баш нешто питома. Јеси ли читао шта је урадила Адаму и Еви? Кућни љубимац а на превару их одвела у смрт...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Zoran Đurović рече

Где је извор за ове речи?

Тамо, гдје ни не слутиш, болесни човјече. Што умишљаш да си негдје између Оца и Духа Светога, сам по себи да све рјешаваш. Ништа теби, јадном, није јасно. Што не значи да и ја нисам јадан, сам по себи, али бар не умишљам којешта. Биједниче!

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

 

Где је извор за ове речи?

 

 

Извор би могао би бити у Адамовом именовању животиња и мјесту животиња ( као дјела природе која се човјеком приноси) у литургији.

+Човјек као макрокосмос.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Логос рече

Животиње су човеколике. Није човек животињолик.

Једна од дивних мисли в. Атанасија. Чуо сам је на једном његовом предавању о ави Јустину у Врању.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Природа ја прво и велико свето писмо, све биљке, животиње, стене имају свој логос, када се чита* јавља Христа.

Због оваплоћења сва твар је човјеколика (па и животиње).

Ово је основа ( канон 1) иконописа.

*читање мистеријско, стваралачко, литургијско, алетија, не научно "објективно" премјеравање.

 Ово је моје запажање и моја номенклатура канона.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Панарет рече

Једна од дивних мисли в. Атанасија.

Тачно тако, и сасвим обична. А опет не може да прође без напада на њега. Колико човјек мора бити болестан да не види светост вл. Атанасија?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      О свештенослужитељима наше Епархије који су пострадали у Првом светском рату и о онима који су својим деловањем, упркос тешком положају свештеника у то време, успели да допринесу ослобађању Ниша у Великом рату, говори нам ђакон Далибор Мидић, катихета и архивар Епархије нишке.   Звучни запис разговора     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Дана 11. новембра 2019. године у Горњем манастиру Острог Свету Литургију служио је умировљени епископ Захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић).   -ФОТОГАЛЕРИЈА 1-   -ФОТОГАЛЕРИЈА 2-   Данас, 11. новембра 2019. године, на празник Свете Преподобне Анастасије Римљанке и Светог Аврамија Затвореника, умировљени епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије Јевтић служио је Свету Архијерејску литургију са свештенством у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Манастиру Острог, поред моштију Светог Василија Острошког Чудотворца.   Владици Атанасију саслуживали су протосинђел Сергије Рекић, сабрат манастира Острог и архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној Обали у Подгорици.   После прочитаног Јеванђеља сабранима се ријечима бесједе обратио Владика Атанасије.   Присутни монаси и вјерни су приступили Светом причешћу, а потом је Владика Атанасије још једном бесједом поучио вјерни народ.     Потом је у Доњем манастиру братија манастира Острог припремила послужење за све присутне.     Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Епископ рашко-призренски г. Теодосије и викарни Епископ диоклијски г. Методије служили су на празник Светог Арсенија Сремца са свештенством Свету службу Божију у манастиру Пећка патријаршија. Доносимо интегрално бесједу Владике Методија коју је изговорио на крају богослужења у Пећкој патријаршији:     Драга браћо и сестре, сретан вам празник Светога Арсенија и слава и празник Васкрсења Христовога које прослављамо!   Благодаримо Његовој Светости Патријарху Иринеју који нам је дао благослов да овдје служимо и да се окупимо, и Митрополиту Амфилохију који ми је благословио да овдје дођем и да будем с вама и да служим са дивним Владиком Теодосијем, и са милом мати нашом Харитином и њеном љубављу и молитвом, њених сестара, и њиховим гостољубљем.   Сваки празник, а поготово црквени празник, извире и рађа се из осјећаја слободе. А не само што се рађа из осјећаја слободе, него он изражава и отјеловљује ону човјекову дубинску жеђ за истинском слободом. А овдје, наравно, није ријеч о овој спољашњој, привидној слободи грађанској или политичкој, него о оном најдубљем осјећају живота као слободе. И сваки празник који је израз те слободе су врата која нам отвара улаз у један нови, духовни, узвишени простор – простор благодати Божије.   И ми смо сви свјесни да смо ограничени у свакодневном животу и да смо робови простора и времена. И да смо скучени, и својом генетиком, и поднебљем, и климом у којој живимо, и тим неумољивим током живота који иде ка једноим неумитном завршетку. И сваки човјек, иако осјећа да има неку релативну слободу у тој ограничености, сваки човјек који је осјећа, префињен је и има ту духовну узвишеност свјестан је да је то само привидна и ограничена слобода у овоме животу. И да само Бог и вјера у Њега даје истинску слободу – оно чему је наше људско биће призвано. Томе нас уче сви светитељи Божји и следбеници Христови, као што је и Свети Арсеније, између осталих.   И шта је то најдивније, чему се дивимо и што гледамо у свима њима? То је та радост, љубав и дубоки мир који су они стекли благодаћу Божјом. А истински циљ нашега живота јесте задобијање те благодати Духа Светога. А само у Цркви, кроз свете тајне, овдје гдје смо се ми данас сабрали, људско биће се храни истинском храном. А то су нестворене Божанске енергије које примамо кроз свете тајне, на првом мјесту кроз Тијело и Крв Христову којом се причешћујемо на свакој Светој литургији. Зато је свака Света литургија празник и васкрсење. А тиме и празник Светог Арсенија празнује васкрсење Христово, јер је он васкрсао благодаћу Божјом.   И не само што нас Свети Арсеније повезује, који је из Срема, из простора данашње Војводине, и који је као монах жички и наследник Светога Саве, архиепископ српски дошао у ове просторе и поставио сједиште Архиепископије српске, потоње Патријаршије, и чије су мошти данас у Црној Гори, у манастиру Ждребаонику, који својим животом повезује све крајеве нашег народа гдје год се данас налази и живи. Он је показатељ те свеобухватне и дубоке благодатне Божанске енергије која све окупља, сабира и обједињује у једно тијело, које је Црква, чија је глава Христос. И хвала Богу што нас је сабрао овдје да се сви овако дивно окупимо, Богу помолимо, Светоме Арсенију, да се Христовим тајнама причестимо и да прославимо Христа Бога нашега са Оцем Његовим и Светим Духом у вјекове вјекова. Амин!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приоморски г. Атанасије служио је данас, на празник Светог Арсенија Сремца, другог Архиепискјопа српскогх са свештенством Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда у којем почивају мошти овог светитеља.   Звучни запис беседе   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да, поред сестринства манастира Ждребаоник, данас славе и сестре у Пећкој Патријаршији.   „Духовне сестре су вам и тринаест дјевојака које су побили безбожни комунисти у Невесињу 1945., само зато што су биле правослчавне Српскиње и из патриотских породица. Сахрањене су на северној страни цркве. Јуче смо им певали тропар“, рекао је он.   Додао је да ће ускоро бити насликана и икона тих Новомученица невесињских и ждребаоничком сестринству пожелио да му помогну Свети Арсеније, анђели и арханђели.   „Нека вам помогну и те Свете новомученице. Молите се и за сестре у Пећи“, казао је он.   Владика Атанасије је подсјетио да је Свети Сава изабрао свог ученика Светог Арсенија за наследника.   „Који је онда припремио да се пресели Жичка архиепископија кад су напали Угри, данашњи Мађари. Тако је наша патријаршија Пећка патријаршија. Нек је и њима у Пећи срећан празник и нека их Господ штити“, поручио је Владика Атанасије   Након Литургије је благосиљан је славски колач манастира, као и колач даниловградског Православног братства „Свети Арсеније“.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...