Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Логос

Владика Атанасије (Јевтић): Човек према свему треба да се односи са великом пажњом и љубављу!

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 часа, Vladan :::. рече

Дакле, оба проклетства се односе на биолошку змију а то значи да је кажњена јер је прихватила сугестије од ђавола а не да је била његово оруђе или да се ђаво у змију претворио.

Ovo je bas pitanje za veliko i specijal0512_musicrazmatranje sta i kako zbog raznoraznih okolnosti,.... nesto malo sto sam primetio kod citanja svetitelja u vezi nekih drugih tumacenja (u kojima se i dotice pitanje kazne za cuvstvenu zmiju).... ima tu opet raznih nivoa objasnjenja i raznih perspektiva stvari kod svetitelja, kako i na koji nacin je kaznjena zmija.... da li kao orudje koje kroz koje izvrsena kazna, da li kao u smislu da je prihvatila kaznu... itd...

U svakom slucaju slazemo se da je bila neka kazna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čudno, meni se nameće pitanje da li je od Boga stvorena zmija bila neposlušna njenoj stvorenoj suštini i mogla je odbiti djavdjava.

Bog je svakog stvora sazidao tako da bude okrenut Bogu.

Mogla li je zmija da ne posluša djavdjava?

Mene ni umiljate mačke ne poslušaju ponekad.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Mogla li je zmija da ne posluša djavdjava?

Из текста се види да је могла јер: "рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета".

Дакле, не каже: "кад те је ђаво опсео" или "кад се ђаво претворио у тебе".
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Vladan :::. рече
пре 19 часа, Bokisd рече

ali, koliko se secam, naveo si da je u pitanju ....neprijateljska (sila)....i koliko se secam, to ukazuje i na djavla, jer nam je on prvi i glavni neprijatelj...

Јако се лоше сећаш, или се правиш, ево опет:

То је проблематичан превод код Вука. Реч која је ту употребљена значи: непријатељ, онај који жели да некако науди. Тако је правилно и преведено у Синодском преводу: "на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску".

Рецимо када каже "љубите непријатеље своје и благосиљајте оне који вас куну" употребљава баш ту исту реч а тешко да је мислио да волимо ђаволе.

Осим тога код Марка у сличном стиху одваја силу над демонима и силу над змијама као животињама када каже: "Узимаће змије у руке, ако и смртно што попију, неће им наудити". Јасно се мисли на обичне змије и обичне отрове. То се види и код Павла у Делима када га је ујела змија и ништа му није било. Јасно је да та змија није била демон.

Malko' sam nesto pogledao kako stoje stvar....uhh, .... i jos jedno....uh...:D

Bre Vlado, ajd da te nesto pitam, onako prijateljski, kad vec odgovaras na ovu moju poruku da li si prvo dobro i koncetrisano prvo proverio sta pise u prevodu na ove stihove i onda opet mozda malo i proverio kako ove stihove tumace svetitelji, nije to nesto zahtevno, 1 sat i gotovo i dobijes neku sliku sta i kako.

Zasto ovo pricam, pa zato, recimo prvo, zato sto bas u Sinodskom prevodu stoji .... Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију... ali, je nebitno u sustini (osim onoga da mora da bidne malo concetracion u citanju) jer u vecini prevoda stoji... silu neprijateljsku....

Drugo, sto je ova tvoja gornja poruka odgovor na ovu moju poruku :

То је [речено] о чулној змији, а ко жели, може након тога да проникне у оно шта даље пише и да зна да, ако је то казано за чулну, утолико пре то треба приписати духовној змији. И њу понизивши, [Господ] је баци под наше ноге и даде да насрћемо на њену главу. Не дозначује ли нам то када каже: Стајте на змије и шкорпије! (Лк 10,19) А да не бисмо помислили да је то речено о чулним зверима, Он затим додаде: И на сву силу вражју.... vidis kaznu djavolu...itd... i opet ti kazem malo manje svoje rasudjivanje, vidis kako previse racionalizujes sam tekst .... ko da je bas tako lako da se protumaci postanje samo na osnovu literalnog i tekstualnog znacenja.... onda nam svetiteljska tumacenja i ne trebaju,.....  sami cemo mi to uz kaficu i keksic....:D..."

I, onda, ako sv.Jovan navodi i tumaci u kontekstu da ovo stajanje .... na zmije i skorpije...nije receno o stajanju na culne zveri, nego o tome sto se odmah i dodaje u stihu  ... И на сву силу вражју...sto i ima smisla, jer sto bi iko' tek tako bezveze stajao na zmije i skorpije, .... sta, kao da bi pokazali da im otrov ne moze nauditi,.... pa, nije ocekivano bas to, to nije bas po prirodi stvari....jer, ako bas oce to da izvedu, onda je logicnije i normalnije da uzmu zmije u ruke jer je i lakse da vide ocevidci kako zmije ubrizgavaju otrov po rukama, nego da pilje :ladan:.... da li su ih zmije ujele po nogama.... :1319_womens:..... i onda tek kao da se pokaze svima da im otrov zmijski ne moze nista, jer eto kao oni gaze i zmije i skorpije...

Eto, imas to i onde kod Marka sto navodis,....Узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити....ili ono opet sto navodis u Delima Apostolskim .... И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој,... А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.... А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав.... Vidis da je lakse videti da li je zmija ubrizgala otrov kada se uzme u ruke....i Isus sam kaze da... da uzimaju zmije u ruke... i da im zmijski otrov nece nista nauditi, znaci lakse je celu pricu sa zmijskim otrovom smestiti u ruke, ... nego u noge... :D

I, onda,  opet jos nesto .... dok tamo Isus kaze... Ево вам дајем власт да стајете на змије ... zasto bi sad opet Isus tu mislio na zmijski otrov, kada je vec onde rekao da zmijski otrov i smrtno sto popiju nece im nauditi ako uzmu zmiju u ruke.... dok opet ovde kaze ...dajem vam vlast... i jos i ne pominje nikav otrov zmije (kao sto pominje kada ce uzimati u ruke zmije da ima otrov).....Znaci, em se gaze zmije, em se ne pominje nigde otrov, em se daje vlast nad zmijama (kao da mi vec i nemamo vlast nad zmijama i mozemo je zatvoriti i ubiti kada je potrebno....znaci deluje da je ipak to neka druga i nova i specificna vlast u pitanju),... sve drugacije od onoga sa uzimanjem zmija u ruke.

Sad, opet, ovo si u pravu,....da ovde kod Marka i uzimanja zmija u ruke, Isus odvaja silu nad demonima i silu nad zmijama jer tako jasno pise u tekstu Marko 16, 17 - 18.... i zato i jeste u pitanju otrov zmije i bilo sta sto smrtno popiju nece im nauditi.... i zato i zmije uzimaju u ruke (zbog otrova)...

https://pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ekavski&lang2=sinod&book=41&chap=16&v=18#18

Dok ovde kod gazenja zmija u Luka 10, 17 - 20 stoji.... Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.....А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња....Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити....Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима....

Ovde deluje upravo suprotno, ovde deluje da se upravo daje sila apostolima i svim verujucim da gazimo na....svaku sili neprijateljsku ili vraziju.... zato sto je ovaj stih u kontekstu ovih drugih stihova....sta kaze Isus posle davanja vlasti nad silom neprijateljskom.....Али се томе не радујте што вам се духови покоравају...

I, ono, bas tako kao vraziju silu i tu duhovnu zmiju koji apostoli i verni mogu gaze na njenu glavu,.... i kaze sv.Jovan Zlatoust...И њу понизивши, [Господ] је баци под наше ноге и даде да насрћемо на њену главу. Не дозначује ли нам то када каже: Стајте на змије и шкорпије! (Лк 10,19) А да не бисмо помислили да је то речено о чулним зверима, Он затим додаде: И на сву силу вражју... tako tumace i drugi svetitelji :

http://bible.optina.ru/new:lk:10:19

Samo nesto malo, recimo opet sv.Jovan Zlatoust :

Ты плачешь о том, что (Адам) лишил тебя власти над зверями? Вот я подчиняю тебе и демонов, будь только внимателен. Наступайте, – говорит (Христос), – «на змию и скорпию, и на всю силу вражию». Не сказал: «обладайте», как относительно зверей (Быт. 1:28), но: «наступайте», давая усиленную власть

..i, profa Lopuhin :

«Наступать на змей и скорпионов» (скорпионы – гады, укус которых часто причиняет смерть). Это образное обозначение (см. Пс.90:13) опасных демонских сил, на которые 70, подобно победителю, наступающему на шею побежденного врага, должны со всей силой наступить своими ногами (Рим.16:20). Семьдесят апостолов являются, таким образом, орудиями Божиими в поражении всех злых, враждебных Царству Божию сил.

I, evo, Psalam 90(91), 13 :

13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

https://svetosavlje.org/tumacenje-psalama/92/... sv.Atanasije Veliki :

" Представивши у 89. псалму преобраћање јеврејског народа, природно је следило да у овај псалам уведе оне, који су достигли савршенство у Христу[1] и који Њиме побеђују духовне непријатеље, тј. начала и власти, кнежеве света (космократоре) таме, духове злобе и најомраженијег сатану. Ти непријатељи се у овом псалму именују на различите начине: као (5) страх ноћни, стрела која лети по дану (6) ствар која проходи по тами, демон подневни, (7) хиљада и десетина хиљада, (13) аспида и змија (василиском), лав и змај. Псалам обзнањује победу човека Божијег над свим тим непријатељима....

...(13) На аспиду и змију отровну (василиска) наступаћеш. Ти, човече Божији, не само да нећеш претрпети никакво зло, него ћеш чак и све мноштво духова видети под својим ногама, због чега ћеш сасвим неустрашиво газити њихове главе..."

http://bible.optina.ru/old:ps:090:13.....  samo ovo od sv.Luka Krimski :

Ничто ядовитое, злое, даже смертельно опасное не будет страшно: наступишь на главы змиев, будешь попирать скорпионов; не будет страшен и лев рыкающий, и тот лев, который ищет, кого поглотить — диавол.

I, samo jos ovo nesto u vezi gazenja zmija i skorpija , Luka 10, 17 -20 :

https://www.ecatholic2000.com/catena/untitled-71.shtml#_Toc384506971

ATHANASIUS. (Orat. in Pass. et cruce Domini.) But now through the power of Christ boys make a mock at pleasure, which formerly led away the aged, and virgins stedfastly trample upon the desires of serpentine pleasure. Some also tread upon the very sting of the scorpion, that is, of the devil, namely death, and fearing not destruction, become witnesses of the word. But many giving up earthly things walk with a free step in heaven, dreading not the prince of the air.

Dakle, kada sve saberemo i oduzmemo 1060276335_55.gif.b7147fa5b9b0cad4f93161755200be82.gif... to gazenje zmija i skorpija i sile neprijateljske,... znaci da verom u Isusa mozemo gaziti na svu silu djavla.

I, jos ovo bre sto kazes...." Рецимо када каже "љубите непријатеље своје и благосиљајте оне који вас куну" употребљава баш ту исту реч а тешко да је мислио да волимо ђаволе "...

....pa, vidis da pise neprijatelje svoje, to nisu kao neki opsti neprijatelji kao .... sva sila neprijateljska.... jer to je Matej 5, 44... dok u 43. stihu stoji .... Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог... tako da se ovo ...neprijatelj svoj odnosi na druge ljude... sv.Teofilakt Ohridski :

43-44. Ĉuli ste da je kazano: Ljubi bliznjega svojega, i mrzi neprijatelja svojega.[27] A Ja vam kazem: Ljubite neprijatelje svoje. Ovde je Gospod došao do vrhunca vrlina, jer šta je veće od ljubavi prema neprijateljima? To nije nemoguće postići. Mojsej i Pavle ljubili su više od sebe samih Jevreje koji su besnili protiv njih, a i svi svetitelji imali su ljubavi prema svojim neprijateljima.

http://bible.optina.ru/new:mf:05:44 ... sv.Teofan Zatvornik :

"Под врагами здесь подразумеваются те люди, которые нам словом или делом какие-либо причиняют обиды, которые проклинают нас, ненавидят нас, творят нам напасти и изгоняют нас. Этих нам Христос велит любить. Поскольку в главе о любви к ближнему, то есть ко всякому человеку, сказано, что есть любовь христианская и каковы ее плоды, поэтому здесь о том не предлагается; там смотри, читатель. Ибо между ближними нашими не только приятели и друзья наши, но и враги наши имеются в виду, которых Христос нам повелевает любить: «Любите врагов ваших» (Мф. 5:44). "

(tako, da Vlado, ajd molim te,... malo povedi racuna o tom tumacenju samo na osnovu teksta pisma, ...sta ti je tesko da malo procitas prvo poneko tumacenje i da onda posle doneses neke zakljucke...)

(joj, ..opet mega poruka...brrr)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Bokisd  molim te otvori novu temu, jer ste skroz otisli van terena. Malo ko ima vremena I zelje da vas trojicu prati , pa samo oslobodi Vladikine zlatne reci/misli.

'ajde, ne bilo ti zapovedjeno ;-)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, "Tamo daleko" рече

@Bokisd  molim te otvori novu temu, jer ste skroz otisli van terena. Malo ko ima vremena I zelje da vas trojicu prati , pa samo oslobodi Vladikine zlatne reci/misli.

'ajde, ne bilo ti zapovedjeno ;-)

ok... imamo Vlada i ja onu staru nasu temu...pa, moze tamo Vlada da odgovori na ova moja pisanija ...(i ja na njegova...1306_womens)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Bokisd Да не спамујемо тему. Из оба твоја велика поста сам сва проблематична и контрадикторна тумачења већ разјаснио тако да километарске акробације са тумачењима, форсирање алегорија и натезање текста Писма ништа ту битно не мењају.

Може у тај текст Писма да се алегоријски угура ђаво али то ствара додатне проблеме и то се одлично види у Јовановом тумачењу које на те проблеме није дало решења.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На дан када молитвено прослављамо првог Архиепископа српског Светог Саву – Савиндан, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Малом Саборном храму у Нишу, у понедељак, 27. јануара 2020. године. Преосвећеном Владики саслуживало је братство Саборног храма, као и друго монаштво и свештенство Епархије нишке, а благољепији Свете Службе допринело је посебно лепо одговарање Нишке црквено певачке дружине „Бранко“, црквеног хора катедралног храма.   Звучни запис беседе   Током Свете Евхаристије владала је посебна духовна радост, како због многовољеног Светог Саве коме је верни народ узносио молитве и благодарност за Његово заступништво пред лицем Господњим, тако и због рукоположења два нова пастира на њиви Господњој.   У чин презвитера рукоположен је ђакон Ђорђе Шојић, који је у току Литургије по први пут причестио верне Светим Тајнама, а потом су на крају Свете Службе, а на позив Владике Арсенија сви верни узели нафору и благослов управо рукоположеног оца Ђорђа.   У току Свете Евхаристије ипођакон Предраг Пиперски рукоположен је у чин ђакона.   Преосвећени Владика је по причешћу верних одржао надахнуту беседу говорећи о Светом Сави са много љубави, позивајући верни народ да нам као и свих осам векова наше бурне и славне историје, управо лик и дело Светог Саве буде узор.   "Свети Сава је брод нашег народа привезао чврсто за Христа, давши ми аутокефалност Цркве, да тако може да се слободно развија, да напредује у благодати Духа Светога. Сведоци смо осам векова да је Црква она која је сачувала и наш народ и нашу државу и у оним моментима најтежих искушења и петовековног ропства. Да није било Цркве, Светог Саве, богослужења и Трпезе Господње око које смо се сабирали не бисмо се очували до дана данашњег" нагласио је Владика у својој беседи.   Владика је истакао да су данас за нашу Цркву и велика радост јер смо добили двојицу служитеља олтара Божијег.     "Они настављају дело Светога Саве, али и дело апостолско"   Као и сваке године и на овај Савиндан, Владика Арсеније је даровао Светосавским пакетићима свако дете у храму.     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Својеврсна криза цивилизације и свијета, и човјека у том свијету, која је захватила цио 20. и кулминирала у 21. вијеку, логична је посљедица историјских кретања, прије свега изразитог удаљавања и потискивања изворне хришћанске науке и уласка у тзв. “пост- хришћански свијет”, свијет лажних учења и искривљених вриједности, поручио је вечерас у бесједи на Светосавској академији у препуној цркви Светог Николе у Котору Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије.     Он је рекао да је Свети Сава учинио све да израстемо у народ Божији, Нови Израиљ, како бисмо се отели сваком ропству –  „Пута који води у Живот био си и јеси учитељ, Светитељу Саво“.   „Свезавши свој идентитет Христом и уподобивши своје лице Образу Христовом, најмлађи Немањин син Сава Немањић нас води путем Христа у живот који је Христос. Тај пут сазријевања нашег народа до његовог историјског и духовног пунољетства овјенчаног Христом, Пут који води у Живот, та философија Живота, како је насловио Ава Јустин – то ми данас зовемо Светосављем. Светосавље је икона оваплоћене божанске љубави која даје смисао и душу Савином светом дјелу – охристовљењу свога рода и народа. На тај начин је православно Светосавље постало суштина историјског опстанка српског народа и славећи Светог Саву славимо радост свог трајања и клицамо учитељу највиших вриједности које потврђују један народ који рађа свеце. Оно прво и најважније што нам је Свети Сава дао и пренио јесте живо присуство Божије кроз икону и Литургију на богослужбеном језику нашег народа држећи опитно да је литургијски етос суштина хришћанског идентитета и предуслов сједињења са Христом. Учећи нас литургијском, евхаристијском и причасном односу као благослову и залогу будућности који, по Савиним ријечима, ако сачувате, бићете блажени од Бога у вијекове ви који сте примили вјеру Божију и сачували је у чистоти“, казао је владика Методије.   Сљедујући учењу Светог Саве, појашњава и кризу идентитета српског народа и сваког појединца у њему, што препознаје управо као кризу поистовјећења са Исусом Христом.   „Сва наша страдања, лутања и отпадања прије свега су посљедица кидања односа са Богом љубави, а самим тим и са његовим Равноапостолним архијерејем и пастиром Савом. Једино се Евхаристијом можемо у потпуности поистовјетити са Христом и са светима Његовим. Једино тако можемо обнављати Свети услов идентитета, светости и утемељења у сили Божијој. Напуштајући Литургију одвезали смо своје душе из мирне луке родитељског дома и испратили их попут блудног сина безобалним морима туге и страдања. Наш идентитет дубоко је везан за Литургију и уколико се од ње одвојимо изгубићемо литургијско виђење свијета, и то ће вандалски избити крајеугаони камен као ослонац и темељ наших живота. На крају, тиме се и сам идентитет једног бића и једног народа мијења уколико се мијења однос на ком је тај идентитет изграђен. Али изазови су велики“, рекао је Преосвећени Епископ Методије.   Својеврсна криза цивилизације и свијета, и човјека у том свијету, која је захватила цио 20. вијек и кулминирала у 21. вијеку, логична је посљедица историјских кретања, прије свега изразитог удаљавања и потискивања изворне хришћанске науке и уласка у тзв. “пост- хришћански свијет”, свијет лажних учења и искривљених вриједности.   „Криза хришћанства у Европи је у ствари криза саме Европе. Секуларизам је данас у кризи јер је већ дуго занемарено јеванђелско правило Богу Божије, цару царево, што је основна дефиниција секуларизма. Данас неки од цара настоје да направе Бога, а од Бога цара. И овдје се сјетимо ријечи Светог владике Николаја Велимировића да је једина права револуција, она хришћанска која нас подстиче да се мијењамо изнутра и да су синовима Божијим названи не они који брата осуде него они који мир граде. Многи су узроци и разлози девијација, те кривци за кризу садашњег друштва које корача путем гријеха и отпадништва од Христа нису само модерни безбожници и богохулници, него и хришћани затворени у сопствени свијет самодовољности и гордости, откинути и отуђени од Бога и Литургије као живог сјећања на Сина Божијег, Сина љубави и саборности, а то значи и Светосавља. Јер, основ напретка једног друштва, односно братства, јесте међусобна љубав. Јер Христос узакоњује и заповиједа управо љубав према другима и о љубави висе сав закон и пророци. Није нимало лако у атмосфери попут ове у којој се као друштво већ извјесно вријеме налазимо, да свако од нас бар на тренутак застане и загледа се у тамну страну своје личности и свога постојања. И биће у праву који ако нам каже, ко је у овом свијету без гријеха нека први баци камен и њему ћу рачун да положим? Ипак, Рана која се крије споро и тешко зацјељује, вели Иво Андрић, те смо ми своје ране открили јер свако одлагање продубљава проблеме и продужава општу агонију, а ови се рачуни, браћо мила, не полажу само људима. Овдје се сјетимо Јосифа из истоименог романа Томаса Мана којега су браћа бацила у бунар. Заточен и сурван у безизлаз, Јосиф у тој страшној ситуацији почиње да сазријева и најприје да скида са себе бреме инфантилне трибалне нарцисоидности. Ми, овдје и данас, не знамо колико је наш бунар дубок, али не будемо ли се попут Јосифа кроз ову мјеру страдања усавршили и сазрели, тешко ћемо свјетло са дна бунара угледати“, поручио је владика Методије.   Како наводи, према изворном грчком значењу ријечи, криза означава преокрет, обрт, наступање одсудног тренутка или још и суд, ријеч коју ових дана често чујемо.   „Криза коју данас уочи Савиндана проживљава наше друштво управо кроз живот и дјело Светога Саве, добијају свој пуни смисао. Владика Николај у свом осмом Мисионарском писму управо и настоји на овом значењу ријечи и вјероватно је у праву, јер зар није свака јача криза у човјеку или друштву, као и у природи, нека врста суда Божјег који Бог попушта на људе да би их пробудио, освјестио, одуховио и к Себи повратио?! Поменуто мисионарско писмо завршава се ријечима: Кажи и ти, часни оче, суд Божји, мјесто криза, и све ће ти бити јасно. Немамо ли довољно религијског идентитета, национални порасте до фанатизма и цијело биће народно потопи се пред бујицом егоцентризма и равнодушности. Један од видова кризе нашег доба јесте појава патологије духа времена која произилази из људске егзистенције и почива на конфликтима савјести, на сукобима вриједности, на егзистенцијалној фрустрацији и егзистенцијалној празнини, што разумијемо као озбиљно оштећење воље за смислом у данашњег човјека, а која је најдубљи и заправо основни покретач сваке људске дјелатности“, истакао је владика.   Зато се поставља питање, наставља даље, како да тај човек и то друштво, тешко погођено и рањено, опет поврати вољу за смислом.   „Свака је криза и сваки Јосифов бунар у који је бачен или је пао, у ствари шанса за преображај, за исповијест и покајање. Све је то прилика за корјенито преиспитивање које тражи од нас дорастање, узрастање, прогрес и Христу уподобљавање. Преиспитивање сваке појединачне личности и друштва у цјелини, преиспитивање духовности и саборности, преиспитивање историје и просвјете, преиспитивање власти црквене и државне, преиспитивање нас и садашњости наше. Не сумњам и знам да је човјеков пут испуњен кризама, мањим и већим, да је најчешће трновит, каткад без оријентације и клонутог духа када не видимо ни смисла и ни рјешења, па ипак, ако смо испуњени вјером, надом и љубављу, ако смо по упуту нашег оца Светог Саве свепричасници у свељубави, Економ који управља нашим животима просијаће смислом гријући и милујући вјечног просјака на путу измећу два живота.   Увјерен сам и као хришћанин и као свештеник да ниједна криза, психичка или физичка, појединачна или друштвена, ниједна крупна несрећа која нас снађе није дошла изненада. О овој истини још је отац медицине, славни грчки љекар Хипократ написао: Болест не долази одједном, из ведрог неба, него је посљедица дугог низа малих незнатних грешака које се надовезују једна на другу и расту као ваљајућа грудва снега, док се једног дана не свале на главу грешника. Криза је онај нагао преокрет, на боље или на горе, који одлучује о даљој судбини болесника. Али, ако је за утјеху и нама данас, Криза је благотворна , док се стабилизатори кризе морају потражити у дуготрајној човјековој историји и то би се питање ваљало теолошки формулисати. Наш одговор иде управо у том правцу и обратићемо се, попут Светог Саве, ријечима ап. Павла – Који хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине и Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање“, нагласио је владика Методије.   Сматра и да су веома упрошћене тврдње по којима је млади Растко Немањић, син великог рашког жупана Стефана Немање, својеглаво донио одлуку да оде у Свету Гору, Богородичин врт, и да се зарад монашког живота одрекне дворског сјаја и лакомисленог и многометежног свјетовног живота.   „Ту романсираност и упрошћеност у тумачењу Житија Светог Саве донио нам је XIX вијек, који је сву српску духовну обнову заснивао на романтици. Писци првих житија говоре да је Растка водила Божја воља за коју сви знамо да је далекосежна, неприкосновена и свеобухватна. Познавањем животописа Растка Немањића, Светога Саве, управо бисмо термине попут наведених: преокрет, обрт, одсудни тренутак, могли употријебити описијући силовиту и сложену промјену коју је овај свети човјек посијао и оставио у насљедство своме роду. Ни олује, ни громова, не бива без атмосферских услова, исто тако не бива ни великих догађаја, пресудних преокрета и ниједна промјена није дошла сама од себе. Она је дошла јер је све било спремно за њу и за Њега. Све ће се, дакле, догодити у тренућу ока.    И сада нама када пјевамо и причамо дјеци о Светом Сави звучи бајковито прича о светоме принцу који је прошао пут од дворског сјаја до монашке аскезе, али не заборавимо, овако грандиозна дјела морала су бити плод великог преумљења, велике потребе, великог повода, великог праска духа и на крају велике кризе. Крштење једног цијелог народа исто је као и крштење Господа на Јордану и овакав догађај преумљења цијелог једног народа исто је као Преображење Господа на Тавору, и овај долазак једног принца у манастир исто је као рођење Сина Божијег у пећини. И зато, није све то ни тада, а ни сада, нити онда у Христово вријеме, бивало без велике кризе која је најприје изњедрила и родила Сина Божијег и дванаест вијекова касније један крштени народ на земљи засијаној свецима“, рекао је владика Методије.   Првобитна Црква, истиче, није била никакво “добровољно удружење”, већ “Ново друштво” и “Ново човјечанство”.   „Први хришћани су на своју припадност Цркви гледали екстериторијално и ванвременски, али је каснијим признавањем хришћанства за слободну религију, овакво становиште “разводњено” и потиснуто од стране земаљског царства. По мишљењу Св. Јована Златоустог побједом хришћанства нису се само створили услови за ширење јеванђељске истине, него је опала и будност хришћана који се удомљују и почињу да мисле на овоземаљске ствари, заборављајући да су на свијет дошли да би се изборили за вјечност, а не да би уживали у ситним задовољствима. Једине оазе чистог јеванђеоског живота постали су манастири, као вантериторијалне државе у овом свијету таштине.   Монах Сава, најчувенији монах Свете Горе, због свога поријекла и одрицања, због своје посвећености Господу, због највишег познавања светих књига и знања многих језика, изашао је на чувење и глас о њему ширио се са Свете Горе. Тај глас је звечао и великодушним обдарницама које је монах Сава чинио светогорским манастирима, почев од Русика и Ватопеда, па све пут и до Јерусалима. Куд се ђеде цар-Немање благо вели пјесма о силном и небројеном благу великог господара ришћанског Немање које је Сава дијелио манастирима нештедице. Цареви земаљски даривали су Цркву Божију знајући да смо без Бога и без утемељења у Богу, како личног тако и свенародног, налик на гордошћу надуване мјешине које се пробуше и издувају чим налете на прво трње овоземаљских искушења. Основ напретка једног друштва, односно братства, јесте међусобна љубав и за то Свети Сава наводи ријечи Светог апостола Павла да се држе један за другог као златном веригом и да се сауде у једно тијело и под једну главу, неимарством Духа. Кад су људи браћа, онда им је све заједничко. И наводи сљедеће ријечи, које су по свему судећи парафраза Светог Максима Исповједника, да је почетак гријеха; моје и твоје; И нека се не унесе ова зла и проклета ријеч и твоје веће и мање. То никада да не буде међу вама, никада. И ми смо дужни да сљедујемо том житију.   Драга браћо и сестре, завршимо и ријечима Светога Саве, нашег оца и учитеља, нашег молитвеника и жртвеника пред Господом, ријечима које је изговорио у својој бејседи: О правој вјери на сабору у Жичи на дан Светог Цара Константина и Царице Јелене, 21. маја 1221. године: Спасава вјера која кроз љубав дјела, или старосрпски превод: Вјера је она која спасава кад кроз љубав ради, јер само тако може да буде савршен човјек Божији„, казао је Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије.   У богатом музичком програму (Светосавска химна, О српска млада невина чеда, Химна СПД Јединство…) наступили су дјечији, омладински хор (диригент Ивана Кривокапић) и мјешовити хор (диригент ђакон мр Михајло Лазаревић) СПД Јединство.   Солисти: Александра Магуд, Катарина Кривокапић, Војислав Марковић, Никола Вукшић, Ања Ункашевић, Јована Мршуља, Милена Мијановић, Уна Пајић, Јелена Ојданић.   Клавирска пратња Ана Михаљевић, гитара Петар Букилица, флаута Јована Мршуља, кахон Милан Букилица.   Рецитатор Михајло Станишић.   Изненађење вечери била је још једна, с’правом речено, химна, коју је Јединство спремило за један дан, али од срца. Ријеч је о пјесми „Не дамо Светиње“, коју наш народ ових историјских дана пјева широм Црне Горе.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У петак, 24. јануара 2020. године, када Црква слави преподобног Теодосија Великог, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали: протојереј Драган Брашанац, протојереј Славиша Илић и ђакон Урош Костић. Епископ је у својој беседи верницима говорио о греху и умору којим натоварени греси оптерећују човека, као и о благодати Божијој, о “јарму Христовом” који Син Божији нуди човеку како би га ослободио.   Звучни запис беседе   “Христос се јави! У овом јеванђељском штиву које смо данас чули, Господ каже: “Ходите сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити”. Кад би човек имао јаку веру и слушао Јеванђеље, онда се он ничега не би плашио у овом животу, било какве невоље, патње, осим непокајаног греха. Зашто би имали потребе да очајавамо у невољама, у патњама и мукама својим, јер нам Господ каже да ће нас одморити. Овде је реч о умору од греха.    Ништа тако не може да умори човека духовно, да му помрачи ум и разум, да му ослепи духовне очи, као грех, јер грех одваја човека од Бога. Да би се човек ослободио од греха он треба да се каје, да моли Бога да га Господ просвети. Све док нас Господ не просвети својом светлошћу, ми смо у тами. Грех је тама, он хоће да нам замагли Бога испред нас.    Грех је такав терет, а човек често и не зна од чега је оптерећен јер не води рачуна о свом животу, и не води рачуна о греху. Грех је тама, а док је човек у тами он несигурно хода јер не види куда иде. Зато свети оци, поготово свети Григорије Палама, имају дивну молитву: “Господе просветли моју таму”, јер тамо где настаје светлост, тамо тама нестаје. Сваки је човек просветљен светлошћу Христовом, светим крштењем, светим тајнама, врлинама. Дакле, треба нам да се молимо Богу, браћо и сестре, да нам Господ просвети разум, јер кад се просвети наш разум светлошћу Христовом, онда неће да греши, разоткриће нам да се не гордимо.    Говорећи о тој тами, чули смо данашњи Апостол где свети апостол Павле каже да “из таме засија светлост, Он засија у срцима нашим”. А шта је светлост? То је Бог, сам Господ наш Исус Христос. Док ми, браћо и сестре, у смирењу свом не дозволимо да нас Господ води, ми ћемо заиста бити у тами. Човек има и душу и тело, и телесне и духовне очи, само је важно коме ми дајемо превагу, да ли телу или души? Да ли дајемо превагу телесним или духовним очима? Наше очи нас могу одвести и у добро и у зло. Зато треба да се молимо Богу за тај наш духовни вид. Ко за Христом иде, он неће бити у тами. Човеков ум неће бити у тами, његово срце, воља, него ће цело његово биће бити загрејано светлошћу Христовом.    Христос нас стално греје, само зависи да ли ми прилазимо том божанском огњу. Када приђемо Христу, онда имамо тај божански жар, светлост која нас просвећује. Као што добра дела стоје наспрам злих дела, тако светлост стоји наспрам таме. Кад човек не води рачуна о свом животу, он пропада у тами и улогори се у тами. Дужност светлости је да разоткрије таму. Једног дана треба полагати рачуне, треба положити испит. А како ћемо положити испит ако нисмо научили лекцију која нам је задата? Најгоре је стање кад се човек не просвећује Духом Светим, он се тада стално ваља у својим замислима, страстима, пороцима.    Ми се освећујемо кроз благодат Божију. Хришћанин треба да светли собом, јер је хришћанин та упаљена свећа. Браћо и сестре, ми треба да се молимо за светлост. Ми себе зовемо хришћанином, а хришћанин је онај човек који доживљава Христа као свој живот, као своју душу, као своју светлост, као мир. Хришћанин је онај који носи Христа у себи, а христоносац је и богоносац.    Хришћанин је онај који живи Христом. Кад би заиста унели Христа у себе, где би нам крај био. Али ми не можемо да се испунимо Христом док смо испуњени собом. Хришћанин је човек који проверава себе Христом. То је онај који непрестано служи Богу Духом Светим кроз свете тајне и свете врлине. Помолимо се Богу да се охристовимо”, поучио је Владика Јован вернике у виноградском храму.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Након Молебана Пресветој Богородици, који је служен у Саборном храму Светог Василија Острошког, свенародна литија у одбрану вјере православне и светиња прошла је, у четвртак 23. јануара 2020. године, од никшићке Саборне цркве преко Трга Шака Петровића кроз град Никшић до главног градског трга „Слободе“.     Литију је предводио Епископ захумско-херцеговачки Г. Димитрије са свештенством и монаштвом двије Епархије.   Свештеном ходу, при поласку из Саборног храма, придружио се и већи број вјерника из приградских насеља Страшевина и Кличево, који су заједно са надлежним парохом, протојерејем-ставрофором Велимиром Јововићем, литијски дошли до никшићке Саборне цркве Светог Василија Острошког.   Величанственом сабрању вјерног народа, који на миран и достојанствен начин, са иконама, свијећама, црквеним барјацима, духовим пјесмама и молитвама, изражава своје неслагање са дискриминаторским Законом о слободи вјероисповјести, упереним против епархија СПЦ у Црној Гори, на Тргу „Слободе“, обратио се Преосвећени Епископ Димитрије.   Он је казао да је велика част и велики Божји благослов бити у овим литијама и заблагодарио никшићком свештенству, на челу са Владиком Јоаникијем, што су га позвали да дође у град Светог Василија Острошког.   „Чудесне су ове везе које је успоставио свештени ход Светог Оца нашег Василија, који је ходао од Завале и Тврдоша до Никшића и Острога. Чудесан свештени ход који нас је за све вјекове везао у једно, тако да Херцеговци знају да овдје имају увијек човјека, то је Свети Василије Острошки, а тај благослов се продужава кроз вјекове, кроз вријеме“, рекао је Владика захумско-херцеговачки.   Додао је да је велика љубав и велика радост доћи у Никшић, у град Светог Василија, а он је, како је истакао, дошао вечерас, овдје да се научи нечему.   „Ви сте посланица Божја, ви сте посланица написана, не мастилом на папиру, него, ви народе Божји, ваша вјера, ова Црква жива, посланица написана у срцима свих вас, коју ми који дођемо читамо и надахњујемо се љубављу Божјом. То ви нама преносите, ко је паметан и мудар ћути и учи из овог пророчког гласа Божјег, који се одашиље од ваших срдаца“.   „Ваша срца су залог бољитка, залог нашег препорода, јер пророштво ваше није прорицање просто будућих добара, него је то откривење нама воље Божје. Воља Божја је да љубав и мир влада, воља Божја је да влада чојство и јунаштво, да влада поштење, честитост, истина свуда и за све, једино тако ће бити бољитка за ово друштво, за ову државу, за све нас лично“, навео је Преосвећени Епископ.   Поручио је да оно што вјерни народ жели овим литијама јесте правда.   „Али не само за нас, него за све људе свих идеолошких опредјељења, свих националних опредјељења, свих вјерских опредјељења. Ово су литије, које само могу добро донијети овој држави, тако да они који говоре да су оне против, варају се зато што овај народ, и ви сви, свједочите да сте пуни љубави, да желите да сви уђу у истину, да сви уђу у радост Господа, да се сви наслађују правдом Божјом“, закључио је Владика захумско-херцеговачки Димитрије.     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Логос,
      У молитвеном ходу за одбрану светиња, а против насилно усвојеног тзв. Закона о слободи вјероисповјести у Црној Гори, у четвртак, 23. јануара 2020. Беранци су се окупили, као и претходних вечери, у импозантном броју.   Звучни запис беседе   Литија, предвођена свештенством и свештеномонаштвом, кренула је од храма Светог Симеона Мироточивог и, на достојанствен, миран, хришћански начин, са црквеним барјацима, иконама, свијећама и пјевањем црквених пјесама, прошла кроз Беране све до манастира Ђурђеви Ступови.   Након одслуженог Молебана, којим се вјерници моле Богомајци да им помогне у невољи и не дозволи отимање светиња, сабранима се обратио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.   „Величанствена је ова ваша борба, борба свих нас заједно који се окупљамо око Престола Божјег, око наших светиња, штитећи завештања наших предака да оно што је Божје, Богу посвећено и Цркви за молитву и службу, да наше светиње које су наши преци, међу њима велики жупан Првослав, посвећивали Богу за своју душу и за вјечно спасење, да могу бити предате било коме другом“, казао је Владика Јоаникије.   Он је нагласио да борба против отимања светиња у Црној Гори, свакако, има и правни дио.   „Ово је борба за наше претке, за очување њихових завештања, за нас и за наше потомство. Ми ћемо се борити и на подручју права одавде до зелених столица Брисела и Стразбура. Добили смо, већ, велику подршку од људи којима је стало до права и правде, до цивилизацијских вриједности, од свих оних којима је, нарочито, стало до слободе вјере, а слобода вјере је основно човјеково право у које не смије нико да дира. То је очни живац сваког народа, а посебно српског“, казао је Преосвећени Епископ, најављујући обраћање Дамјана Ћулафића, члана Правног савјета Епархије будимљанско-никшићке.   Ћулафић је захвалио својим „узорним суграђанима“ на њиховом бројном присуству у сванародном сабору за одбрану светиња на Тројчиндан у Подгорици, те Световасилијевском сабору у Никшићу.   „Захваљујући вама и вашем присуству на недавном Световасилијевском сабору у Никшићу, с поносом сам могао рећи како је, у циљу одбране православних светиња, а тиме и у циљу одбране нашег укупног бића, међу онима који су цјеливали мошти Светог Василија Острошког, опет, било највише Беранаца“.   „Захваљујући вама се данас у цијелој Црној Гори, и на свим земаљским упоредницима и меридијанима, поручује бесловесним насилницима да православни Срби не дају своје светиње! Историја ће памтити да је једна, бројем мала, али духом врло снажна, православна заједница у престоном граду Епархије будимљанске, у Беранама, заискрила пламен слободе, пламен који се развио у духовни и морални пожар“, навео је Ћулафић, додајући:   „Храброшћу и одлучношћу, коју показујете у отпору против погубног и врло лукаво сроченог правног акта, цинично названог „Закон о слободи вјере“, свако од вас је сачувао свој образ свом претку и пружио му достојанство“.   Поздрав: „Бог се јави“, којим се, како је казао, православни хришћани поздрављају ових дана, може се тумачити да се Беране, древна Будимља, ваистину јавило Влади и Скупштини Црне Горе с јасном поруком.   „Јавило се с поруком да Ђурђеве Ступове, на чијим зидовима су фреске светитеља и у којима столује један од најузорнијих владика свеправославне Цркве Божје, не дамо безбожницима, а посебно не ђаволовим потомцима, распопу и осталим непоменицима!“   „Сматрам, као члан Правног савјета наше Епархије, да имате пуно право да знате да је ваше достојанствено, мирно и молитвено окупљање у литијама и око ове древне светиње, с јасном поруком: „Не дамо светиње!“, основа и правне и сваке друге борбе. У вашем држању је снага Цркве, јер Црква је сабран, сложан и незавађен народ“, поручио је Дамјан Ћулафић.   Његове ријечи окупљени народ поздравио је срдачним аплаузом и узвицима: Не дамо светиње.   Народ у Беранама, констатовао је Ћулафић, рекао је јасно предлагачу и доносиоцу закона да неће на себе клетву, већ благослов Светог Василија Острошког Чудотворца и благослов свих светих.   „Тај благослов је већ са нама. Ваше истрајно присуство је томе најбољи доказ“, закључио је он.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...