Jump to content
Логос

Владика Атанасије (Јевтић): Човек према свему треба да се односи са великом пажњом и љубављу!

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 часа, Vladan :::. рече

Дакле, оба проклетства се односе на биолошку змију а то значи да је кажњена јер је прихватила сугестије од ђавола а не да је била његово оруђе или да се ђаво у змију претворио.

Ovo je bas pitanje za veliko i specijal0512_musicrazmatranje sta i kako zbog raznoraznih okolnosti,.... nesto malo sto sam primetio kod citanja svetitelja u vezi nekih drugih tumacenja (u kojima se i dotice pitanje kazne za cuvstvenu zmiju).... ima tu opet raznih nivoa objasnjenja i raznih perspektiva stvari kod svetitelja, kako i na koji nacin je kaznjena zmija.... da li kao orudje koje kroz koje izvrsena kazna, da li kao u smislu da je prihvatila kaznu... itd...

U svakom slucaju slazemo se da je bila neka kazna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čudno, meni se nameće pitanje da li je od Boga stvorena zmija bila neposlušna njenoj stvorenoj suštini i mogla je odbiti djavdjava.

Bog je svakog stvora sazidao tako da bude okrenut Bogu.

Mogla li je zmija da ne posluša djavdjava?

Mene ni umiljate mačke ne poslušaju ponekad.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Mogla li je zmija da ne posluša djavdjava?

Из текста се види да је могла јер: "рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета".

Дакле, не каже: "кад те је ђаво опсео" или "кад се ђаво претворио у тебе".
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Vladan :::. рече
пре 19 часа, Bokisd рече

ali, koliko se secam, naveo si da je u pitanju ....neprijateljska (sila)....i koliko se secam, to ukazuje i na djavla, jer nam je on prvi i glavni neprijatelj...

Јако се лоше сећаш, или се правиш, ево опет:

То је проблематичан превод код Вука. Реч која је ту употребљена значи: непријатељ, онај који жели да некако науди. Тако је правилно и преведено у Синодском преводу: "на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску".

Рецимо када каже "љубите непријатеље своје и благосиљајте оне који вас куну" употребљава баш ту исту реч а тешко да је мислио да волимо ђаволе.

Осим тога код Марка у сличном стиху одваја силу над демонима и силу над змијама као животињама када каже: "Узимаће змије у руке, ако и смртно што попију, неће им наудити". Јасно се мисли на обичне змије и обичне отрове. То се види и код Павла у Делима када га је ујела змија и ништа му није било. Јасно је да та змија није била демон.

Malko' sam nesto pogledao kako stoje stvar....uhh, .... i jos jedno....uh...:D

Bre Vlado, ajd da te nesto pitam, onako prijateljski, kad vec odgovaras na ovu moju poruku da li si prvo dobro i koncetrisano prvo proverio sta pise u prevodu na ove stihove i onda opet mozda malo i proverio kako ove stihove tumace svetitelji, nije to nesto zahtevno, 1 sat i gotovo i dobijes neku sliku sta i kako.

Zasto ovo pricam, pa zato, recimo prvo, zato sto bas u Sinodskom prevodu stoji .... Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију... ali, je nebitno u sustini (osim onoga da mora da bidne malo concetracion u citanju) jer u vecini prevoda stoji... silu neprijateljsku....

Drugo, sto je ova tvoja gornja poruka odgovor na ovu moju poruku :

То је [речено] о чулној змији, а ко жели, може након тога да проникне у оно шта даље пише и да зна да, ако је то казано за чулну, утолико пре то треба приписати духовној змији. И њу понизивши, [Господ] је баци под наше ноге и даде да насрћемо на њену главу. Не дозначује ли нам то када каже: Стајте на змије и шкорпије! (Лк 10,19) А да не бисмо помислили да је то речено о чулним зверима, Он затим додаде: И на сву силу вражју.... vidis kaznu djavolu...itd... i opet ti kazem malo manje svoje rasudjivanje, vidis kako previse racionalizujes sam tekst .... ko da je bas tako lako da se protumaci postanje samo na osnovu literalnog i tekstualnog znacenja.... onda nam svetiteljska tumacenja i ne trebaju,.....  sami cemo mi to uz kaficu i keksic....:D..."

I, onda, ako sv.Jovan navodi i tumaci u kontekstu da ovo stajanje .... na zmije i skorpije...nije receno o stajanju na culne zveri, nego o tome sto se odmah i dodaje u stihu  ... И на сву силу вражју...sto i ima smisla, jer sto bi iko' tek tako bezveze stajao na zmije i skorpije, .... sta, kao da bi pokazali da im otrov ne moze nauditi,.... pa, nije ocekivano bas to, to nije bas po prirodi stvari....jer, ako bas oce to da izvedu, onda je logicnije i normalnije da uzmu zmije u ruke jer je i lakse da vide ocevidci kako zmije ubrizgavaju otrov po rukama, nego da pilje :ladan:.... da li su ih zmije ujele po nogama.... :1319_womens:..... i onda tek kao da se pokaze svima da im otrov zmijski ne moze nista, jer eto kao oni gaze i zmije i skorpije...

Eto, imas to i onde kod Marka sto navodis,....Узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити....ili ono opet sto navodis u Delima Apostolskim .... И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој,... А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.... А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав.... Vidis da je lakse videti da li je zmija ubrizgala otrov kada se uzme u ruke....i Isus sam kaze da... da uzimaju zmije u ruke... i da im zmijski otrov nece nista nauditi, znaci lakse je celu pricu sa zmijskim otrovom smestiti u ruke, ... nego u noge... :D

I, onda,  opet jos nesto .... dok tamo Isus kaze... Ево вам дајем власт да стајете на змије ... zasto bi sad opet Isus tu mislio na zmijski otrov, kada je vec onde rekao da zmijski otrov i smrtno sto popiju nece im nauditi ako uzmu zmiju u ruke.... dok opet ovde kaze ...dajem vam vlast... i jos i ne pominje nikav otrov zmije (kao sto pominje kada ce uzimati u ruke zmije da ima otrov).....Znaci, em se gaze zmije, em se ne pominje nigde otrov, em se daje vlast nad zmijama (kao da mi vec i nemamo vlast nad zmijama i mozemo je zatvoriti i ubiti kada je potrebno....znaci deluje da je ipak to neka druga i nova i specificna vlast u pitanju),... sve drugacije od onoga sa uzimanjem zmija u ruke.

Sad, opet, ovo si u pravu,....da ovde kod Marka i uzimanja zmija u ruke, Isus odvaja silu nad demonima i silu nad zmijama jer tako jasno pise u tekstu Marko 16, 17 - 18.... i zato i jeste u pitanju otrov zmije i bilo sta sto smrtno popiju nece im nauditi.... i zato i zmije uzimaju u ruke (zbog otrova)...

https://pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ekavski&lang2=sinod&book=41&chap=16&v=18#18

Dok ovde kod gazenja zmija u Luka 10, 17 - 20 stoji.... Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.....А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња....Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити....Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима....

Ovde deluje upravo suprotno, ovde deluje da se upravo daje sila apostolima i svim verujucim da gazimo na....svaku sili neprijateljsku ili vraziju.... zato sto je ovaj stih u kontekstu ovih drugih stihova....sta kaze Isus posle davanja vlasti nad silom neprijateljskom.....Али се томе не радујте што вам се духови покоравају...

I, ono, bas tako kao vraziju silu i tu duhovnu zmiju koji apostoli i verni mogu gaze na njenu glavu,.... i kaze sv.Jovan Zlatoust...И њу понизивши, [Господ] је баци под наше ноге и даде да насрћемо на њену главу. Не дозначује ли нам то када каже: Стајте на змије и шкорпије! (Лк 10,19) А да не бисмо помислили да је то речено о чулним зверима, Он затим додаде: И на сву силу вражју... tako tumace i drugi svetitelji :

http://bible.optina.ru/new:lk:10:19

Samo nesto malo, recimo opet sv.Jovan Zlatoust :

Ты плачешь о том, что (Адам) лишил тебя власти над зверями? Вот я подчиняю тебе и демонов, будь только внимателен. Наступайте, – говорит (Христос), – «на змию и скорпию, и на всю силу вражию». Не сказал: «обладайте», как относительно зверей (Быт. 1:28), но: «наступайте», давая усиленную власть

..i, profa Lopuhin :

«Наступать на змей и скорпионов» (скорпионы – гады, укус которых часто причиняет смерть). Это образное обозначение (см. Пс.90:13) опасных демонских сил, на которые 70, подобно победителю, наступающему на шею побежденного врага, должны со всей силой наступить своими ногами (Рим.16:20). Семьдесят апостолов являются, таким образом, орудиями Божиими в поражении всех злых, враждебных Царству Божию сил.

I, evo, Psalam 90(91), 13 :

13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

https://svetosavlje.org/tumacenje-psalama/92/... sv.Atanasije Veliki :

" Представивши у 89. псалму преобраћање јеврејског народа, природно је следило да у овај псалам уведе оне, који су достигли савршенство у Христу[1] и који Њиме побеђују духовне непријатеље, тј. начала и власти, кнежеве света (космократоре) таме, духове злобе и најомраженијег сатану. Ти непријатељи се у овом псалму именују на различите начине: као (5) страх ноћни, стрела која лети по дану (6) ствар која проходи по тами, демон подневни, (7) хиљада и десетина хиљада, (13) аспида и змија (василиском), лав и змај. Псалам обзнањује победу човека Божијег над свим тим непријатељима....

...(13) На аспиду и змију отровну (василиска) наступаћеш. Ти, човече Божији, не само да нећеш претрпети никакво зло, него ћеш чак и све мноштво духова видети под својим ногама, због чега ћеш сасвим неустрашиво газити њихове главе..."

http://bible.optina.ru/old:ps:090:13.....  samo ovo od sv.Luka Krimski :

Ничто ядовитое, злое, даже смертельно опасное не будет страшно: наступишь на главы змиев, будешь попирать скорпионов; не будет страшен и лев рыкающий, и тот лев, который ищет, кого поглотить — диавол.

I, samo jos ovo nesto u vezi gazenja zmija i skorpija , Luka 10, 17 -20 :

https://www.ecatholic2000.com/catena/untitled-71.shtml#_Toc384506971

ATHANASIUS. (Orat. in Pass. et cruce Domini.) But now through the power of Christ boys make a mock at pleasure, which formerly led away the aged, and virgins stedfastly trample upon the desires of serpentine pleasure. Some also tread upon the very sting of the scorpion, that is, of the devil, namely death, and fearing not destruction, become witnesses of the word. But many giving up earthly things walk with a free step in heaven, dreading not the prince of the air.

Dakle, kada sve saberemo i oduzmemo 1060276335_55.gif.b7147fa5b9b0cad4f93161755200be82.gif... to gazenje zmija i skorpija i sile neprijateljske,... znaci da verom u Isusa mozemo gaziti na svu silu djavla.

I, jos ovo bre sto kazes...." Рецимо када каже "љубите непријатеље своје и благосиљајте оне који вас куну" употребљава баш ту исту реч а тешко да је мислио да волимо ђаволе "...

....pa, vidis da pise neprijatelje svoje, to nisu kao neki opsti neprijatelji kao .... sva sila neprijateljska.... jer to je Matej 5, 44... dok u 43. stihu stoji .... Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог... tako da se ovo ...neprijatelj svoj odnosi na druge ljude... sv.Teofilakt Ohridski :

43-44. Ĉuli ste da je kazano: Ljubi bliznjega svojega, i mrzi neprijatelja svojega.[27] A Ja vam kazem: Ljubite neprijatelje svoje. Ovde je Gospod došao do vrhunca vrlina, jer šta je veće od ljubavi prema neprijateljima? To nije nemoguće postići. Mojsej i Pavle ljubili su više od sebe samih Jevreje koji su besnili protiv njih, a i svi svetitelji imali su ljubavi prema svojim neprijateljima.

http://bible.optina.ru/new:mf:05:44 ... sv.Teofan Zatvornik :

"Под врагами здесь подразумеваются те люди, которые нам словом или делом какие-либо причиняют обиды, которые проклинают нас, ненавидят нас, творят нам напасти и изгоняют нас. Этих нам Христос велит любить. Поскольку в главе о любви к ближнему, то есть ко всякому человеку, сказано, что есть любовь христианская и каковы ее плоды, поэтому здесь о том не предлагается; там смотри, читатель. Ибо между ближними нашими не только приятели и друзья наши, но и враги наши имеются в виду, которых Христос нам повелевает любить: «Любите врагов ваших» (Мф. 5:44). "

(tako, da Vlado, ajd molim te,... malo povedi racuna o tom tumacenju samo na osnovu teksta pisma, ...sta ti je tesko da malo procitas prvo poneko tumacenje i da onda posle doneses neke zakljucke...)

(joj, ..opet mega poruka...brrr)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Bokisd  molim te otvori novu temu, jer ste skroz otisli van terena. Malo ko ima vremena I zelje da vas trojicu prati , pa samo oslobodi Vladikine zlatne reci/misli.

'ajde, ne bilo ti zapovedjeno ;-)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, "Tamo daleko" рече

@Bokisd  molim te otvori novu temu, jer ste skroz otisli van terena. Malo ko ima vremena I zelje da vas trojicu prati , pa samo oslobodi Vladikine zlatne reci/misli.

'ajde, ne bilo ti zapovedjeno ;-)

ok... imamo Vlada i ja onu staru nasu temu...pa, moze tamo Vlada da odgovori na ova moja pisanija ...(i ja na njegova...1306_womens)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Bokisd Да не спамујемо тему. Из оба твоја велика поста сам сва проблематична и контрадикторна тумачења већ разјаснио тако да километарске акробације са тумачењима, форсирање алегорија и натезање текста Писма ништа ту битно не мењају.

Може у тај текст Писма да се алегоријски угура ђаво али то ствара додатне проблеме и то се одлично види у Јовановом тумачењу које на те проблеме није дало решења.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније, служиo је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу у недељу 13. октобра 2019. године, са молитвеним чином призива Светог Духа поводом почетка нове академске и школске 2019/2020. године.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Преосвећеном Владики је саслуживало братство Саборног храма, а у Евхаристијском сабрању учетвовао је велики број деце и младих из неколико нишких основних и средњих школа у пратњи својих вероучитеља. Међу сабранима у молитви који су испунили Саборни храм били су и декани факултета нишког Универзитета, директори основних и средњих школа, представници Школске управе, Војске Србије, као и студенти.   По читању Јеванђеља, Преосвећени Владика одржао је надахнуту беседу осврнувши се на Јеванђељско зачало о вери жене Хананејке, подсетивши нас да би чврсту и непоколебиву веру какву је имала ова жена требало да имамо и ми данас, и да би истовремено требало да будемо истрајни у својој молитви.   „Икад Господ некада не одговара на нашу молитву, будимо истрајни, јер Господ искушава и нашу веру, наше трпљење и наше смирење.“   Како је даље рекао Преосвећени, када жена Хананејка каже: „Господе, па и пси једу мрвице испод стола свога господара“, она је Господу показала своју грешност и из своје недостојности молила Господа за опрост грехова и њених и своје кћери. У причи из Јеванђеља Господ је кроз разговор са женом Хананејком желео да опомене и своје ученике и изабрани народ израиљски, а ова прича и нас данас треба да опомене, јер, како је рекао Владика нишки „и данас, драга браћо и сестре, видимо и у Европи, али и у свету да се Хришћени удаљавају од свог Господа“, понашајући се налик изабраном народу који није препознао свог Господа.   Обративши се ђацима и студентима, њиховим вероучитељима, наставницима и професорима, директорима школа и деканима факултета у Нишу и нишкој Епархији, Владика им је пожелео успешан и благословен почетак школске и академске године, пожелевши „да Господ просветли њихов ум, да приме науку која им се предаје, али да најпре свој ум и своје срце припреме да у њега приме Господа нашег Исуса Христа и науку Јеванђељску, на којој је изграђена наша држава, наш народ и наша култура.“   „Свако одбацивање Христа, одбацивање Јеванђеља, одбацивање Његове Цркве значи и губљење нашега интегритета као Хришћанскога народа који живи на овим просторима и који је као Хришћански народ ступио на сцену овог света и историји Европе“ истакао је Владика нишки на крају своје беседе.   Након што је велики број верника, који се постом и молитвом припремио, приступио Светој Чаши и причестио се Телом и Крвљу Господњом, служен је молитвени чин призива Светог Духа за успешан почетак нове академске и школске 2019/2020. године, након кога се Владика још једном обратио ђацима, студентима и онима који их уче, благословивши још једном напоре које улажу и које ће улагати у стицању знања, а своју, али и на корист своје Цркве и државе.   Благољепију Свете службе допринело је појање Нишке црквене певачке дружине "Бранко".   Ђацима је по изласку из цркве дариван примерак „Библије за младе читаоце“, док је за уважене званице уприличен пријем у Светосавском дому.     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      У суботу, 12. октобра 2019. године, када наша Света Црква прославља и празнује Преподобног Киријака Отшелника, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Преподобног Симеона Столпника у Дубони. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Слободан Кеџић, протојереј Петар Лесковац, протојереј Милисав Радовић, јереј Марко Јефтић, протођакон Иван Гашић и ђакон Небојша Поповић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Лепоти богослужења допринели су Српски православни појци из Београда. На малом входу Епископ шумадијски Г. Јован рукопроизвео је надлежног свештеника протонамесника Милисава Радовића у чин протојереја.   Новоодликованом протопрезвитеру Владика је упутио следеће речи: “Данас те је Црква одликовала високим одликовањем – чином протојереја. То није мало одликовање и подразумева озбиљног свештеника који је целим својим бићем у Цркви. Да побуди твоју веру, твоје мисионарење, да научиш прво себе па онда и друге. Дато ти је на смирење које треба да те умудри да не тражиш хвалу него да је упућујеш другима, а тебе ће Бог похвалити”.   У својој надахнутој беседи Епископ Јован је посебну пажњу посветио тумачењу Блаженстава. Упознао верни народ са важношћу врлина у животу сваког хришћанина. Епископ је подсетио да је Христос у својој Беседи на Гори изрекао девет блаженстава. “Блаженства су блага и радосна вест о новом животу. Беседа на Гори је најузвишенији проглас у историји рода људског. Патријарх Јаков је видео у Старом завету Лествицу којом силазе и улазе Ангели.    Заповести Блаженстава су те лествице којима се човек уздиже до Бога и постаје, као светитељи, небески човек и земаљски ангео. Блаженства су пут у божанско савршенство. У ових девет божанских врлина, дата су човеку нова правила живота, нова правила мишљења, нова правила осећања и делања. Тај нови живот у Христу почиње сиромаштвом духа, тј. смирењем и завршава се страдањем ради Имена Христова и вечном радошћу и блаженством у Рају. Сваком стеченом новом врлином стиче се и ново блаженство и нови дар од Бога”, рекао је наш Владика.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету архијерејску литургију у пјешивачкој саборној цркви Светог великомученика Георгија на Богетићима. Владика је богослужио поводом трогодишњице освећења и обнове овог храма.   Звучни запис беседе   У току литургије Митрополит Амфилохије је одликовао чином протојереја надлежног пароха свештеника Радмила Чизмовића. У чин чтеца рукопроизвео је Матију Вукићевића, Страхињу Бањевића, Илију Шкулетића, Луку Шкулетића и Стефана Радоњића. Митрополит Амфилохије је поменуо трудове проте Радмила око обнове бројних пјешивачких храмова.   Отац Радмило је заблагодарио Митрополиту Амфилохију на указаној части, подсјетивши све присутне на вријеме распећа храмова пјешивачке парохије.   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да је овај саборни пјешивачки храм један од свједока Христовог страдања и страдања Цркве Божије.   „Није то једино мјесто у Црној Гори и шире од Црне Горе. Ви знате да је овдје у Никшићу и Бог сахрањиван у оно вријеме“, рекао је Владика.   Подсјетио је на стотине хиљада мученика у вријеме бољшевичке револуције у Русији.   „Ви старији овдје знате да је наређивано синовима да убијају своје родитеље, кумовима да убијају своје кумове. Они који Бога убијају у себи, светињу Божју рањавају, као што је рањена ова светиња овдје, природно је да убијају и браћу своју. Зато је, нажалост, сваки рат братоубилачки“, рекао је Митрополит Амфилохије.   Владика је рекао да је насушна потреба да се вратимо љубави према Богу и ближњима.   „Јер, тај братобилачки дух још није ишчезао ни у Русији ни овдје код нас. Мноого шта што се сада ради и гради у Црној Гори ради се и гради на том богоубичаштву и братоубилаштву. Чак имамо и наставак мржње према Цркви Божјој. А они који су били носиоци те идеологије браоубилачке и богоубилачке, они сада хоће да граде некакву своју цркву. Можете замислиоти какве су то цркве које хоће да граде они који су убијали Бога. Ни крстили се нијесу, а хоће да сада граде своју цркву“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.   Казао је да та њихова црква није Црква Божја него сатанска ризница.   „Јер, Црква је, прије свега и изнад свега, Божја. Они то не знају. Ми исповиједамо једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Не исповиједамо ни кинеску, ни руску, ни српску, ни црногорску, ни јапанску“, поручио је Митрополит Амилохије.   Објаснио је да свој назив Црква добија према већини својих вјерника и према мјесту у коме је настала.   „Али је она, прије свега, Божја Христова Црква. То је њено својство и њена будућност“, поручио је Митрополит Амфилохије.   На крају литургије Митрополит је освештао и пререзао славски колач.   Одликовао је Златним ликом Светог Петра Ловћенског Тајновидца многодјетну породицу господина Риста Петковског из Никшића.   Владика је архипастирским похвалницама наградио Веселина Шкулетића из Церова за изузетан труд и допринис на обнови цркве Зачећа Светог Јована Крститеља у Церову и других пјешивачких храмова, Светомира Мијушковића из Повије за несебично гостопримство и дјелатну љубав које свагда показује према црквеним потребама парохије пјешивачке, Милорада Петрова Вукићевића – Добрушког из Добруше за пјеснички подвиг којим чува памћење Пјешиваца и чува од заборава обнове пјешивачких храмова.   Отац Радмило са својим парохијанима је Владици Амфилохију подарио аргијерејску панагију.   Након литургије приређен је културно-уметнички програм, као и трпеза хришћанске љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Књига „Не бој се, само веруј“ представља двадесет и једну беседу о параболама из Старог и Новог Завета. Отац Андреј Ткачов, будући талентован књижевник, и искусан духовник, приближава читаоцу, смисао библијских парабола кроз савремену конструкцију текста.      На тај начин, отац Андреј сабира и сажима јеванђељску истину, науку светих отаца, са својом дугогодишњом пастриском праксом, и сублимира их у збирку проповеди, о Библији, о Богу, о вери и месту религије у савременом свету. Читајући књигу „Не бој се, само веруј“, читалац стиче утисак да је свака беседа упућена управо њему. Тако нас отац Андреј подсећа, и скреће пажњу, између осталог, и на значај Библије као свете књиге, на значај њеног пажљивог и посвећеног ишчитавања, на силу молитве, смирења и покајања, на то шта је Воља Божија о нама, и колико је роптање против исте штетно. Уједно, улива нам снагу и љубав за веру у Бога, у добро, и изнова и изнова понавља оно што савремени хришћанин све чешће заборавља, да је све могуће ономе који верује.   Беседа друга   У прошлој беседи смо разговарали о Богу, о томе зашто човек треба да размишља о Њему. А ко је човек? За шта га је Бог створио? Који је главни задатак у његовом животу?   На питање које се тиче човековог животног задатка, одговор је једноставан: Царство Небеско.   Са питањем „ко је човек?“ је теже.   Гаврило Романович Державин је написао оду „Бог“, у којој је покушао да поетски да одговор — у својој суштини црквени одговор — на питање ко смо, и зашто смо овде. Он пише, обраћајући се Богу:   Где одредио си крај тварима телесним, Где задао почетак духовима небесним, И Мноме везао свих бића нит...   Ето шта је пре свега човек: он представља карику која везује целу васељену. Сам Господ је тако желео и тако је Он учинио. Тако и јесте: човек спаја видљиви свет са невидљивим.   Зато што је човек биће које истовремено живи у два света. Он живи у свету мисли и идеја, у свету молитве, свету морала, који се не могу прстима опипати — и при томе он живи у апсолутно конкретном, тродимензионалном свету, који зна за горе и доле, лево и десно. Он живи у времену. Али, умом својим је ван времена и срцем ван времена живи. О томе — познати пасаж Державина: „Цар сам —роб сам — црв сам — Бог сам!“ Ја сам све, обједињујем у себи неспојиво, подједнако сам велики и ништаван.   Али одакле сам, „тако чудесан“ проистекао?   Одакле проистекох? — незнан; Сам од себе нисам мог'о. Створење твоје сам, о Створитељу Твоје премудрости твар, Живота извор си, доброте Даритељу Душа моје душе и цар.   Ти јеси, Ти си ме створио, а значи и ја јесам. Державин ломи атеистичку логику, јер атеизам говори: ја постојим, и ја измишљам богове. Не! Ти, Господе, постојиш, а значи да и ја постојим. Ако Ти постојиш, постоји и човек.   Ради правде твоје неопходно било, Да би смртну бездан препловило Бесмртно биће моје; Да дух мој у смртност одевен буде, Да кроз смрт обновљен будем, Оче! – у бесмртно Твоје;   Човек је парадоксално биће. О човеку можемо говорити само у парадоксу. Ради се о лику који сам себе не разуме. Он је самом себи вечна загонетка. Заиста, ко сам ја: да ли сам просто животиња или сам цар животиња? Или уопште нисам одавде, али сам због нечег ту? То је вечити проблем. Човека треба посматрати као проблем — пре свега због човека као таквог. Треба посматрати као на лик који сам себе оцењује — и као на неку свепланетарну појаву.   Вољен је јер је последњи; вољен је јер управо он веза између видљивог и невидљивог. Анђеоско постојање нам је блиско, и стога певамо псалме, певамо „Алилуја“ и говоримо: „Свјат Господ Саваоф“ — исто као серафими и херувими.   Међутим, разумемо и животиње, јер су сисари и могу рађати, или само воле живот, пливају у водама, лете у ваздуху...Све њих можемо разумети, можемо да крекећемо са паткама, пливамо са делфинима, стилом делфина...   Благодарећи снази ума можемо да летимо у ваздуху авионом, можемо да се молимо са анђелима на литургији... Можемо све. Поред свега тога, човек је најслабије живинче, ако га посматрамо као део животињског света. Дуг је процес претварања у самосталног прегаоца. Ждребе, када се роди од кобиле, истог трена стаје на ноге. Оно је слабо, пада, али се само креће и тражи виме. Колико само бесаних ноћи мајка проведе поред кревеца, док новорођенче не прохода! Човек је најслабији. Ништа не види, не прича, ништа не разуме... Нема ни панцир, ни канџе, рогове, ни крила— ништа. Он је најслабије биће на свету.   Без обзира на то — он је домаћин света. Испоставља се да је слабост залог његове власти над светом, и како видимо, сви слушају човека. Велики во дозвољава да њиме управљају. Паметни коњ са мудрим очима и напрегнутим мишићима, смирава се пред јахачем. Крава нам даје млеко, пас нас брани зубима, овца даје крзно, пчела — мед и жаоку. Подредили смо себи свет зато што нам је Бог једном тако рекао. Он је рекао да ми, људи, треба да живимо у овом свету, управљамо и владамо њиме. То и чинимо.   Човек је цар, али нејаки. Слаб је докле год се узда у сопствену снагу, и врло је моћан, када је са Богом. Интересантно је да је у шаху најслабија фигура краљ. Али, дати мат краљу значи крај шаховске игре. Убиство краља је крај, иако је краљ најмање борбена фигура на шаховској табли. Имамо топове, ловце, пешадију, коње — они ратују, разне стратегије се разрађују. Најозбиљнија фигура је краљица, она ради шта пожели. А краљ је најслабији, али његов пораз представља крај партије и потпуну предају. Човек је попут тог слабог краља, физички слабог, али умно врло моћног, који може да натера овцу да да крзно, пса да га чува зубима, коња да служи мишићима; који покреће цео свет око себе, како је и речено: „Ти си цар света, царствуј овде! Буди цар и домаћин. Имаш мој Лик, Ја сам Цар, дакле и ти си цар. Цар овог видљивог света. Командуј, управљај њиме.“   Човек је вољено биће, једини који спаја неспојиве ствари — духовно и телесно; у коме је хармонично оваплоћен живот, вегетативни и духовни. Вегетативни— то су нокти и коса: сечеш их, ништа не боли. То је нека вегетација, лишена осећаја. Вегетативни живот се манифестује у томе што човек мора да једе, расте, да се размножава; при томе он је савршени сисар, мора да зна свој род, да се доји, рађа потомство...Човек је истовремено и анђео, дух. Може да се моли, може да пренебрегава физичко зарад духовног, ради пнеуматике. У њему је све. Може бити и биљка, и дрво и баобаб. Делимично су индуси у праву, зато што заиста човек може бити шта год пожели. Камен, дрво, бизон, свиња, анђео, звезда, брилијант, грумен прљавштине... Човек у себи садржи све. Он је микрокосмос.     И Господ га воли. Господ је ставио неки улог на човека. Господ нас једноставно воли као Своја створења. Он воли и Себе у нама, јер се Он одражава у нама. „Себе у мени одражава, / као Сунце у малој капи воде“, — пише Державин. Али Он је ставио још већи улог на нас, јер морамо да оправдамо Његово име испред Васељене, испред сваког живог бића. Морамо да посрамимо ђавола. Ево књиге о Јову. Јов није само праведник који страда, и то је тачка у којој се спајају сва енергетска поља духовне борбе. „Јеси ли видио слугу мојега Јова? Нема онакога човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се од зла“ (Јов 2, 3). Такав треба сваки човек да буде.   Човек који зна за Бога и који се удаљава од зла, разоткрива ђавола , трпи све, прославља Бога и задобија вечност, — то је човек по Божијој замисли. Такав треба да буде човек. Ми једноставно још увек не знамо ко смо. Како светитељ Јован Богослов обазриво говори: „Децо, не знамо ко ћемо постати. Знамо само да ћемо видети Њега, онаквог какав је“. Не знамо ко смо и шта ћемо постати. Заиста, загонетни смо сами себи. Процват психологије, на пример, или антрополошке филозофије у вези је са тим што је човек неисцран. Много је интересантније комуницирати са човеком, него са звездама. Са човеком, а не са морским дубинама. Са човеком, а не са ветром, олујама. Јер је у свету све усмерено на човека. Шта замислиш, то ће бити. Како кажеш, тако ће се догодити. Како сагрешиш, тако ће бити. За шта се помолиш, то ћеш добити. На примерима светитеља то видимо. Видимо како се стихија смирује, како су животиње послушне пред њима. То јест, светитељи нам показују огољено какав човек треба да буде. Човек не треба да буде онакав каквим га видимо. Наш саговорник, сапутник, особа до нас у транспорту, на улици, у телевизору — нису онакви какви би требало да буду. Човек треба да буде другачији. Црква нам говори: то још увек није човек, то је нека могућност човека. Човек се не рађа као „готов производ“, већ као могућност.   Ако бисмо неку особу након рођења отргли из породице, од људи, она неће одрасти и бити као родитељи. У руској породици се роди дечак, ми га узмемо од родитеља и сместимо га у породицу индуса, где се разговара на хинди језику — дете руски језик никада неће препознати, говориће на хиндију. Ако бисмо га дали у јерменску породицу, било би јерменско дете. Васпитаваће се у оним оквирима, језичким принципима и животним традицијама које му ми задамо. А ако бисмо га узели од људи и дали, на пример, мајмунима? На ком би језику говорио? Ни на једном. Уколико човек до треће године не чује људску реч, него живи са мајмунима, вуцима, псима, са ким год, он ће се чешати ногом за уво, јешће са пода преврнувши чинију, лајаће на звезде и ни на једном језику неће говорити. Такав је човек — не чињеница, већ могућност. Човек се још мора и васпитати.   Није довољно само зачети и родити, треба направити човека, омогућити му да схвати појам добра и зла, усадити навике — говорне, социјалне, научити га да се труди, зарађује, поштује рад, итд.     Према томе, човек је велика, благословена загонетка, откривена Богу. Чини ми се да је чак и Њему интересантно шта се са нама збива. Ми нисмо дефинитивна и крајња појава. Ми смо појава са знаком питања, и у зависно од тога да ли знамо за Бога или не, развијамо се у потпуно различитим правцима. Ово можемо рећи о човеку у савременом свету.   Извор: Православие.ру
    • Од Логос,
      У кратком интервјуу за Телевизију "Галаксија" из Чачка, протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић је говорио о хришћанском животу у 21. веку, посебно истакавши да су верујући људи они који васколики свој живот утемељују на црквеном етосу, препуштајући се вољи и бомоћи Божијој. Према речима Цетињског пароха и ректора Цетињске богословије: "Наша Црква после 800. година аутокефалности има снагу да на благодатан, благословен и пастирски начин решава савремене проблеме, због тога нам ових 800. година посебно значи".       Извор: Ризница литургијског богословља и живота 

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...