Jump to content
Логос

Владика Атанасије (Јевтић): Човек према свему треба да се односи са великом пажњом и љубављу!

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 35 минута, Vladan :::. рече
On 6.10.2019. at 16:45, Bokisd рече

nemam predstavu

Видим...

(pomalo sam i zaboravio sta smo pricali i kontekst... i sad ponovo treba da se vracam, ...uufff, sta mi radis, man....:D)

ne vidis...:D... jer, nisi odgovorio konkretno, ... pa, da vidimo...

пре 37 минута, Vladan :::. рече
On 6.10.2019. at 16:45, Bokisd рече

Pa, jeste i u vrtu

Није.

jeste kruna stvaranja i u vrtu... (vec smo to prosli na nekim temama)

пре 40 минута, Vladan :::. рече
On 6.10.2019. at 16:45, Bokisd рече

ne moze bre u isto vreme i kruna i nije kruna stvaranja...

Може.

e, ne moze :0201wink:,.... jer, ne moze da bidne da je i posle zivotinja stvoren u sestodnevu (kruna) i pre zivotinja u 2.Moj., sto ne mere' da je kruna (naravno da nije stvoren pre zivotinja)....

пре 45 минута, Vladan :::. рече
On 6.10.2019. at 16:45, Bokisd рече

Ali, isti su odnosi,...

Е, тако некако.

kako sad kazes da su slicni odnosi .... a moj odgovor (da su isti odnosi) se odnosio na tvoju poruku .... da nisu isti odnosi....:scratch_head:

пре 48 минута, Vladan :::. рече
On 6.10.2019. at 16:45, Bokisd рече

ovde sv.Jovan Zlatoust nesto prica

Јован је том тексту помешао више или разна могућа тумачења исте приче. Змија је и чулна и духовна, и она хоће нешто па је одговорна али је и алат па није одговорна али је и преко ње нешто урађено (све три варијанте су покривене), и кажњена је јер је одговорна али и зато што није одговорна него ради поређења и поуке итд. Како год тумачио овај догађај у овом Јовановом тумачењу можеш да нађеш део који се са тим слаже као и део који се не слаже.

Pa, to ima svoje dvoslojno tumacenje, tekstualno i kontekst.... jer se obracajuci culnoj zmiji, odnosi i na duhovnu....  утолико пре то треба приписати духовној змији....  nije bre Vlado zmija duhovna, nego poruka i znacenje toga sa culnom zmijom upucuje i na duhovnu zmiju,....kao kad kazem ...ovaj Boki je pametan :D ko pcelica,....pa nisam bas pcelica, nego pcelica upucuje na nesto.... tako i ovde isto kazna culnoj zmiji upucuje na nesto drugo, na tu duhovnu zmiju .....утолико пре то треба приписати духовној змији. И њу понизивши, [Господ] је баци под наше ноге и даде да насрћемо на њену главу. Не дозначује ли нам то када каже: Стајте на змије и шкорпије! (Лк 10,19) А да не бисмо помислили да је то речено о чулним зверима, Он затим додаде: И на сву силу вражју.... sto se ovo gazenje duhovne zmije (u liku culne zmije) pripisuje ..... Али преблаги Бог није хтео да људи пропадну. Он је хтео да их спасе. Стога пре свега прокле ђавола, који је говорио устима змије, и рече: „мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога и њена; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати“. [4] .... fusnota 4 - Ове речи наговештавале су ђаволу казну, а људима давале наду на спасење. Ђаво је мислио, да су сад људи занавек у његовој власти; а Бог му рече, да ће се они с Њим борити, и да ће доћи време, кад ће га победити – да ће од жене постати такав Потомак, Који ће уједен од стране змије у пету стати змији на главу, тј. претрпеће од ње страдања и с тим страдањима уништиће њену власт над људима.

https://svetosavlje.org/biblijska-istorija/3/#note4

Tako su i culna i duhovna zmija tu u tim stihovima kaznjeni.

Sad, ovo oko analize teksta sv.Jovana,....mozemo da se izvlacimo razne interpretivne :D zakljucke ali koliko vidjeh' :coolio:... glavna poenta kaznjavanja culne zmije je po Jovanu ovo.... пошто си, дакле, послужила као средство за то – налажем ти вечну казну да би по ономе шта теби бива и он (djavlo) знао колика њега казна чека и да би се људи потоњих нараштаја васпитали да никада више не допусте да се приклањају његовим саветима, (djavlo) нити да се дају обманути, како их не би исто снашло. ....

mislim da to moze biti jedan dobar razlog za kaznu zmije...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Bokisd рече

sa culnom zmijom upucuje i na duhovnu zmiju,...

Не може духовна змија да пуже и да једе прашину и не могу на њу никако да се односе речи: "да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске".

пре 11 минута, Bokisd рече

вражју.... sto se ovo gazenje duhovne zmije (u liku culne zmije) pripisuje ....

Доказах ти да није прецизан превод и да се на сличним местима не помиње враг тј. ђаво. Као што се не помиње ни Стварању нигде.

пре 11 минута, Bokisd рече

Tako su i culna i duhovna zmija tu u tim stihovima kaznjeni.

Не могу обе јер онда се чини неправда животињи која је само алат.

пре 11 минута, Bokisd рече

Sad, ovo oko analize teksta sv.Jovana,....mozemo da se izvlacimo razne interpretivne  zakljucke ... ... mislim da to moze biti jedan dobar razlog za kaznu zmije...

Мислим да не јер вечно кажњава бесловесну животињу да би ђаволу дао пример вечне казне као да ђаво не зна шта је вечна казна у којој се већ налази...

Али је добро што ти уз моју помоћ некако увиђаш да цитат светитеља (који си дао као подршку свом тумачењу) у ствари не даје подршку твом тумачењу него и другим тумачењима.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Vladan :::. рече
пре 46 минута, Bokisd рече

sa culnom zmijom upucuje i na duhovnu zmiju,...

Не може духовна змија да пуже и да једе прашину и не могу на њу никако да се односе речи: "да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске".

ma, njet, pogresio si....ove reci se odnose i na duhovnu zmiju...„мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога и њена; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати“....

пре 37 минута, Vladan :::. рече
пре 46 минута, Bokisd рече

вражју.... sto se ovo gazenje duhovne zmije (u liku culne zmije) pripisuje ....

Доказах ти да није прецизан превод и да се на сличним местима не помиње враг тј. ђаво. Као што се не помиње ни Стварању нигде.

ali, koliko se secam, naveo si da je u pitanju ....neprijateljska (sila)....i koliko se secam, to ukazuje i na djavla, jer nam je on prvi i glavni neprijatelj...

пре 37 минута, Vladan :::. рече
пре 46 минута, Bokisd рече

Tako su i culna i duhovna zmija tu u tim stihovima kaznjeni.

Не могу обе јер онда се чини неправда животињи која је само алат.

pa, i taj alat kojim se vrsi zlocin je pod kaznom, jer kao nesto sto ucestvuje u zlocinu,.... a, naveo sam ti, sta kaze sv.Jovan sta moze da bude glavna poenta kaznjavanja zmije.

пре 37 минута, Vladan :::. рече
пре 46 минута, Bokisd рече

Sad, ovo oko analize teksta sv.Jovana,....mozemo da se izvlacimo razne interpretivne  zakljucke ... ... mislim da to moze biti jedan dobar razlog za kaznu zmije...

Мислим да не јер вечно кажњава бесловесну животињу да би ђаволу дао пример вечне казне као да ђаво не зна шта је вечна казна у којој се већ налази...

Али је добро што ти уз моју помоћ некако увиђаш да цитат светитеља (који си дао као подршку свом тумачењу) у ствари не даје подршку твом тумачењу него и другим тумачењима.

pa, mislim da ne zna u kontekstu toga da ce tek sa dolaskom Isusa pretrpeti poraz i kaznu jer ce Isus razrusiti njegovo carstvo smrti i spasiti ljude, koji ce moci da se suprostavljaju djavlu....(kao i oni u SZ koji veruju u dolazak mesije.... u licnosti Isusa).... a, i Jovan kaze da je kazna zmije i primer za ljude da se na drugom primeru nauce sta znaci poslusati savet djavla...

ma to je okey, ali, sam upravo zbog toga i rekao, da ovaj tekst od sv,Jovana moze dosta dobro da objasni ovu pricu o zmiji, nisam tvrdio da moze da pruzi bas sve odgovore na ovo pitanje zmije,....zbog toga i treba da miksujemo razne citate svetitelja i trazimo odgovarajucu 'sintetezu' 0512_music tih njihovih odgovora.... (ali, poenta u tekstu Jovana jeste da je zmija kaznjena i to podrzava moje misljenje i naveo sam zbog cega postoje razlozi po Jovanu za kaznjavanje zmije....tu nema podrska nekim drugim tumacenjima da zmija nije kaznjena....razbires.... ) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Bokisd рече

ma, njet, pogresio si....ove reci se odnose i na duhovnu zmiju...„мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога и њена; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати“....

Не, то ти већ објасних, не прави се забораван, цео цитат гласи: "

14 Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до својега вијека.

15 И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојега и сјемена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати."

Лукаво си изоставио оно "и још" које говори да се друго проклетство надовезује на прво, а и оно "између тебе" говори да се и даље ради о истој змији из претходног стиха.

Дакле, оба проклетства се односе на биолошку змију а то значи да је кажњена јер је прихватила сугестије од ђавола а не да је била његово оруђе или да се ђаво у змију претворио.

И немој да овако вадиш цитате из контекста ти који се стално на контексте позиваш. Делујеш већ као јеховин сведок.

Који ти је ђаво... овај хоћу рећи змија?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Bokisd рече

ali, koliko se secam, naveo si da je u pitanju ....neprijateljska (sila)....i koliko se secam, to ukazuje i na djavla, jer nam je on prvi i glavni neprijatelj...

Јако се лоше сећаш, или се правиш, ево опет:

То је проблематичан превод код Вука. Реч која је ту употребљена значи: непријатељ, онај који жели да некако науди. Тако је правилно и преведено у Синодском преводу: "на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску".

Рецимо када каже "љубите непријатеље своје и благосиљајте оне који вас куну" употребљава баш ту исту реч а тешко да је мислио да волимо ђаволе.

Осим тога код Марка у сличном стиху одваја силу над демонима и силу над змијама као животињама када каже: "Узимаће змије у руке, ако и смртно што попију, неће им наудити". Јасно се мисли на обичне змије и обичне отрове. То се види и код Павла у Делима када га је ујела змија и ништа му није било. Јасно је да та змија није била демон.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Bokisd рече

pa, mislim da (ђаво) ne zna u kontekstu toga da ce tek sa dolaskom Isusa pretrpeti poraz i kaznu jer ce Isus razrusiti njegovo carstvo smrti

Ђаво до Исуса није био у вечној смрти и паклу и у доба Адама није знао како то изгледа? Па где је онда био и шта је радио? Почињеш да говориш јако чудне ствари... Благо речено.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Bokisd рече

ma to je okey, ali, sam upravo zbog toga i rekao, da ovaj tekst od sv,Jovana moze dosta dobro da objasni ovu pricu o zmiji, nisam tvrdio da moze da pruzi bas sve odgovore na ovo pitanje zmije,....  ....razbires...

Он меша 2-3 тумачења и даје одговоре на све њих а то испада на ниједно од њих до краја. Разбиреш?

То значи да је св. Јован био свестан разних проблема око тумачења тог места. А на то исто и ја указујем.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Vladan :::. рече

Јасно се мисли на обичне змије и обичне отрове. То се види и код Павла у Делима када га је ујела змија и ништа му није било. Јасно је да та змија није била демон.

Zar ne može da se misli i na obične zmije i na đavole?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Vladan :::. рече

Рецимо када каже "љубите непријатеље своје и благосиљајте оне који вас куну" употребљава баш ту исту реч а тешко да је мислио да волимо ђаволе.

Bilo je svetitelja koji su čak i to mogli. ;) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Desiderius Erasmus рече

Zar jeste? 

Zar nije mešetario ovde po Zemlji?

Павле каже да су духови злобе у поднебесју али мислим да је то пре паралела на: испод неба = испод раја = пакао, него да су духовна бића везана за земљу, воду, ваздух, висину, дубину итд. Осим тога и Јаков види анђеле који се лествицом пењу на небо, дакле и пре Исуса постоје оба духовна света.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Vladan :::. рече

Павле каже да су духови злобе у поднебесју али мислим да је то пре паралела на: испод неба = испод раја = пакао, него да су духовна бића везана за земљу, воду, ваздух, висину, дубину итд. Осим тога и Јаков види анђеле који се лествицом пењу на небо, дакле и пре Исуса постоје оба духовна света.

 

Možda je glupo pitanje, ali što bi se oni krčkali u Paklu, ako već imaju tu slobodu da rovare ovde po Zemlji i zagorčavaju nam živote? :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Desiderius Erasmus рече

Zar ne moeže da se misli i na obične zmije i na đavole?

Не може, јер не видимо (у природи) да ђаволи раде ишта од онога што раде змије а и јер би испало да је змија кажњена за то што ју је ђаво опсео или се претворио у њу.

Може типолошки да се тумачи друга клетва, али дословно не.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Desiderius Erasmus рече

Možda je glupo pitanje, ali što bi se oni krčkali u Paklu, ako već imaju tu slobodu da rovare ovde po Zemlji i zagorčavaju nam živote? :) 

Зато што је то иста реалност: њихово духовно паклено стање их гони да нам из зависти загорчавају живот. Ти паклено стање одвајаш физички од деловања на земљи. Али у реалности и човек још док живи на земљи може да има пакао у себи (као и Царство небеско). А ако може човек може и демон (и да буде у паклу и да делује на земљи).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Vladan :::. рече
пре 12 часа, Bokisd рече

ma, njet, pogresio si....ove reci se odnose i na duhovnu zmiju...„мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога и њена; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати“....

Не, то ти већ објасних, не прави се забораван, цео цитат гласи: "

14 Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до својега вијека.

15 И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојега и сјемена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати."

Лукаво си изоставио оно "и још" које говори да се друго проклетство надовезује на прво, а и оно "између тебе" говори да се и даље ради о истој змији из претходног стиха.

Дакле, оба проклетства се односе на биолошку змију а то значи да је кажњена јер је прихватила сугестије од ђавола а не да је била његово оруђе или да се ђаво у змију претворио.

И немој да овако вадиш цитате из контекста ти који се стално на контексте позиваш. Делујеш већ као јеховин сведок.

Који ти је ђаво... овај хоћу рећи змија?

Njet, nema lukavstva, znam skoro napamet taj ceo stih, koliko smo pricali na raznim temama o tome (da me probudis u sred noci cu ti izrecitujem oma' napamet...:smeh1:)... nego tu ima jedan problem sto treba da se provali sta se krije iza tekstualnog tumacenja reci ovih stihova,...  jeste, postoji metoda kod svetitelja, prvo se tumaci litelarno i tekstualno, ali se u isto vreme i pazi kako kazu sveti.... kakav je smisao iza reci ili slova :idea:....ili ono sto mi na forumu potenciramo kao kontekst stvari :laie_14:....  jer je bas tesko samo svojim rasudjivanjem proniknuti u tajne Pisma, ipak je to Bozanska rec sv.Duhom napisana i to mogu tumaciti i rastumaciti, te Bozanske reci samo oni koji imaju blagodat tog istog sv.Duha i to su naravno svetitelji i to opet kao kroz neku opstu saglasnost i sintezu njihove misli o nekom odredjenom pitanju..... i tek onda ma kraju tog zanimljivog procesa mozemo i mi licno na tom svetiteljskom temelju i da gradimo neke svoje misli i rasudjivanja i zakljucke o nekim stvarima i pitanjima  iz Pisma,...... ali mislim da i tu moramo biti pazljivi :!:  jer nije bas svejedno da li cemo dobro ili ne shvatiti nesto iz Pisma - imamo primer tih raznih protestantskih struja sta su napravili od vera na osnovu njihovog tumacenja reci iz pisma bez uzimanja u obzir predanja i ucenja svetitelja i crkve i hriscana predhodnih vekova.

E, sad posle ovog malog uvoda :D.....ipak si trebao malo pazljivije da procitas sta sam napisao (malo vise concetracion) da se slazem da se ovi stihovi koje si naveo 14. i 15. odnose i na cuvstvenu zmiju, to je jasno iz samog teksta.... i onda si skroz van toga sto se slazem i izvuko neke zakljucke .... o nekim mojim pogresnim kontekstima...:D .... sto njet stoji :0201wink:..i zato trazim javno izvinjenje...:smeh1: ... mora malo sale, previse si mi nekako preoozbiljan u poslednje vreme bre Vlado...

Ali, je glavni problemo' u ovoj prici da li se 14. stih odnosi i na duhovnu zmiju, kao sto se i 15.stih odnosi i na cuvstvenu i duhovnu zmiju....jer je to ono sto si rekao...Не може духовна змија да пуже и да једе прашину и не могу на њу никако да се односе речи: "да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске"....(vidi, mozemo ovo u nekom vidu tumacenja da prenesemo na neki nacin simbolicki i alegorijski i na duhovnu zmiju, ... recimo Just_Cuz_19 ....nesto dumujem confused1....kao da se kaze djavlu, eto bices na neki nacin proklet i kaznjen vise od svih zivih bica kao neko ko je uzrok svakog zla...itd... razumes sta ocu da recem.... kao neki primer kako moze ispod reci i slova da se nadje neka simbolika i alegorija, ali i neka duhovna pouka, ...ne samo smisao reci,... sto je naravno bas klizav teren kada trazimo simboliku i alegoriju iza reci i slova pisma i tu treba biti bas oprezan, da ne radimo kao neki adventisti i jehove i slicni koji napravise od alegorije i simbolike celu neku svoju pogresnu nauku...itd...).

Jer, vidi, .... u 14. stihu se govori samo i licno i personalno :D zmiji, ...dok se u 15. stihu uvode jos neki subjekti i objekti i nije onda samo rec o zmiji....prvo se pominje neprijateljstvo (kakvo i  kome upuceno) ...pa, onda neka zena (koja i sta), ...pa, se spomine neko semenje (rod) te zene i seme (rod) zmijino (hmmm, kakav sad rod cuvstvene zmije :scratch_head:... rod zene nam moze biti jasniji)...i, na kraju, taj rod zenin ce glavu zmije satrti, ali ce i zmija rod zenin raniti u petu.... Vidis, kako je velika razlika cak i tekstualna izmedju ova dva stiha 14. i 15. i da postoji nesto u 15. stihu sto se ne tice samo cuvstvene zmije (kao u 14. stihu) nego se tice i nekih drugih stvari i nekih drugih subjekata i objekata....i, onda tek treba da vidimo sta je pravi kontekst ovih stihova, i to mozemo da vidimo u tumacenjima svetih i crkve. Vec sam naveo ovo za 15. stih :

https://svetosavlje.org/biblijska-istorija/3/#note4

Али преблаги Бог није хтео да људи пропадну. Он је хтео да их спасе. Стога пре свега прокле ђавола, који је говорио устима змије, и рече: „мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога и њена; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати“. [4] ... 4 - Ове речи наговештавале су ђаволу казну, а људима давале наду на спасење. Ђаво је мислио, да су сад људи занавек у његовој власти; а Бог му рече, да ће се они с Њим борити, и да ће доћи време, кад ће га победити – да ће од жене постати такав Потомак, Који ће уједен од стране змије у пету стати змији на главу, тј. претрпеће од ње страдања и с тим страдањима уништиће њену власт над људима.

Vrlo jasno zar ne.....:ok:....Pa, recimo sv.Jovan Zlatoust :

https://svetosavlje.org/omilije-na-knjigu-postanja/16/

Зато си проклета међу свим зверима, јер се ниси долично послужила мудрошћу, него ти преимућство које си имала над свим зверима поста узрок свих зала која те постигоше. Јер змија, каже [Писмо], мудрија беше од свих звери које су на земљи (Пост 3,1). Зато ћеш постати проклета међу свим скотовима и зверима земним. Али будући да проклетство не беше чулно нити видљиво, [Господ] јој и налаже чулну казну, да бисмо ми непрестано имали пред очима сећање на њену казну. На прсима и трбуху ићи ћеш и земљу ћеш јести у сведане живота свога, пошто се, каже, ниси својим устројством послужила како ваља, него си се још дрзнула да ступиш у разговор са словесним бићем које сам Ја створио...

....И не само то, него и непријатељство ћу ставити између тебе и жене и између семена твога и семена њенога. И ни тиме се нећу задовољити што ћеш гмизати по земљи, него ћу ти од жене начинити непомирљивог крвника. И не само од ње, него ћу учинити да њено семе семену твоме буде вечити непријатељ. Оно ће ти стајати на главу, а ти ћеш га уједати за пету. Толику ћу му дати снагу, да ће стално насртати на твоју главу, а ти ћеш му под ногама лежати. Гледај, љубљени, по казни ове звери колико Он старање пројављује према људском роду. То је [речено] о чулној змији, а ко жели, може након тога да проникне у оно шта даље пише и да зна да, ако је то казано за чулну, утолико пре то треба приписати духовној змији. И њу понизивши, [Господ] је баци под наше ноге и даде да насрћемо на њену главу. Не дозначује ли нам то када каже: Стајте на змије и шкорпије! (Лк 10,19) А да не бисмо помислили да је то речено о чулним зверима, Он затим додаде: И на сву силу вражју.... 

I, ovaj 15.stih se odnosi i na duhovnu zmiju, koju je Isus bacio pod nase noge i dao nam da nasrcemo na njenu glavu, kako kaze Jovan.

Neka tumacenja 14.stiha :

http://bible.optina.ru/old:gen:03:14

Tumacenje 14.stiha,.... vidi, izgleda da ovde postoje razni neki nivoi tumacenja i neke specifinosti koje nas navode da ove stihove 14. i 15. mozemo da posmatramo  kao jednu celinu i jednu pricu, u smislu ovoga kako  sv.Filaret Drozdov kaze :

Суд начинается от змия не только потому, что им положено начало греха, но и потому, что в осуждении его заключается некоторое утешение для устрашенных человеков, предохраняющее их от отчаяния при услышании приговора о себе самих. Проклятие, произнесенное Богом на змия относится или к змию естественному как орудию искушения, или к диаволу, яко действовавшему сим орудием, или частью к одному из сих, а частью к другому, или к обоим совокупно. ....  Впрочем, слова проклятия не разделяются видимым образом между змием и диаволом, но текут непрерывно, так, как бы простирались к одному предмету. 

Vidis, koliko je tesko razdvojiti pricu tako da samo bude zmija, ili samo duhovna zmija,...jer je na pocetku djavlo delova kroz zmiju kako bi prevario ljude....isto sv.Filaret :

По сему должно положить, что как змий и диавол представлялись в одном лице во время искушения человека, так Бог в одном же лице поставляет их пред судом своим; и что слова проклятия, одним общим знаменованием, объимают и то, и другое существо. Сей род неопределенности в знаменовании сих слов приличествует намерению Божию — заключить в видимом действии правосудия тайну милосердия, которая бы более вразумительна была помилованному человеку, нежели ожесточенному врагу Божию. Для удобнейшего только разумения можно отделить осуждение змия от осуждения диавола.

Ili, profa Lopuhin :

«И сказал Господь Бог змею… проклят ты перед всеми скотами…» Так как в лице змия-искусителя соединялись, как мы видели, два отдельных существа - злой дух и естественный змий, то все это одновременно относится к ним обоим: к змию, как видимому орудию - прямо непосредственно, к диаволу же, как его невидимому деятелю, - опосредовано и путем аналогии. 

...i tako valjda i treba sada, da prime kaznu i djavlo i zmija, svako na svoj nacin....i zbog toga moze cak i ovaj stih 14.  da se odnose na neki nacin i kroz razne vrste tumacenjea na obe 'zmije'.

Neka tumacenja 15.stiha :

http://bible.optina.ru/old:gen:03:15

Moze da se procita (malo combinacion' prevod googla na srpski i hrvatski i bosanski ... nema crnogorski... :D) i tu je vrlo jasno da se ovde u 15. stihu govori o kazni kako zmiji, ali i o kazni duhovnoj zmiji.

(joj, :0426_feel:....kolika poruka,...0505_music)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Државно-верско посланство Републике Србије отпутовало је 21. октобра 2019. године у Инденезију где ће наредних дана бити одржан четврти билатерални међурелигијски дијалог Србије и Индонезије.     У државно-верском посланству Републике Србије, поред представника Министарства правде, Министарства спољних послова Републике Србије, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницамa, као и представника традицоналних цркава и верских заједница, налазе се и Преосвећени Епископ мохачки г. Исихије и протођакон Даман Божић, главни и одговорни уредник „Православља“, новина Српске Патријаршије.   Чланови посланства су: Мирко Чикириз, државни секретар Министарству правде Републике Србије, шеф делегације; др Марко Николић, помоћник директора у Сектору за сарадњу с црквама и верским заједницама, Управa за сарадњу с црквама и верским заједницамa, заменик шефа делегације и координатор Четвртог билатералног међуверског дијалога Србије и Индонезије; др Ферид Булић, помоћник директора у Сектору за међуверски дијалог, Управa за сарадњу с црквама и верским заједницама; Tатјана Цонић, амбасадор и помоћник министра за билатералну сарадњу у Министарству спољних послова Републике Србије; Слободан Маринковић, амбасадор Републике Србије у Републици Индонезији; Исихије Рогић, Српски православни Епископ мохачки; проф. др Абдулах еф. Нуман, заменик реису-л-улеме Ријасетa Исламске заједнице Србије и муфтија србијански; монсињор мр Александар Ковачевић, генерални викар Београдске надбискупије; Мустафа eф. Јусуфспахић, муфтија београдски и војни; Бела Халас, епископ Реформатске хришћанске цркве; протођакон др Дамјан Божић, главни и одговорни уредник „Православља“, новина Српске Патријаршије; Виктор Цветковић, делатник Каритаса; Јована Раковић, саветник за међуверски дијалог, Управa за сарадњу с црквама и верским заједницама.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Владика Јоаникије: -Црква Божја, саграђена на Христу као крајеугаоном камену, на живој вјери, на светим Апостолима и Пророцима, нас уздиже, подиже, преображава, очишћује и освећује.     У 18. недјељу по Духовима, на празник Светих мученика Сергија и Вакха, 20. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије извршио је освећење храма Светог Василија Острошког у Горњем Заостру код Берана, а затим у новоосвештаној светињи и одслужио свету архијерејску Литургију.   Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије, а сверадосном чину освећења и богослужењу у новоподигнутој светињи присуствовао је, у великом броју, верни народ тог краја.   Архипастирском беседом обратио се епископ Јоаникије, који се осврнуо на речи Светог апостола Петра: Ти си Христос Син Бога живога:   -У тим речима сажета сва наша вјера. Христос значи помазаник, Онај Који је помазан Духом Светим, али не времено, него надвремено, јер Дух Свети на Њему почива од вјечних времена. Он је Син Божји, Син Бога живога. Треба имати у виду да је Петар исповједио тог Исуса Христа Кога види пред собом, оваплоћеног Који је Богочовјек у људској природи, али Бог живи и истинити. У том моменту Петар је заслужио похвалу, а преко њега сви они који имају вјеру, као што је имају и Свети апостоли: Блажен си Симоне сине Јонин. На том камену ћу саградити Цркву своју и врата пакла неће је надвладати, казао је Владика.   За разлику од католика који говоре да се на Петру зида Црква, ми, по речима епископа Јоаникија, говоримо да се Црква зида на апостолској вери коју је имао Свети апостол Петар, вери сажетој у речима: Ти си Христос Син Бога живога, Спаситељ целог човечанства.   -Ми никада нијесмо прихватили да се на било ком човјеку, осим на Христу Господу, зида Црква, а Он је, по Јеванђељу, крајеугаони камен на коме сва грађевина стоји. Овдје, прије свега, мислимо на Цркву у најдубљем теолошком и духовном смислу, којој је Господ Исус Христос глава, а сачињавају је анђели и Свети, Пресвета Богородица, Свети апостоли, светитељи Божји, сва Црква Божја и сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светог Духа. То је Црква, али и храм, који се посвећује Богу ради служења Богу и вршења светих тајни у њему, беседио је Његово Преосвештенство и додао:   -И овај храм се гради на крајеугаоном камену, Христу, на вјери апостолској. На камену живе, истините вјере подиже се сваки храм Богу и посвећује. Има ли ичега љепшег и узвишенијег на земљи него када ми људи дјело руку наших, које је намијењено слави Божјој, посвећујемо Богу и приносимо Богу на дар вјечном, живом и истинитом да бисмо и ми, преко тог дара и преко Божје милости, примили вјечност у себе и у душу своју је настанили, имали живу вјеру у срцима својим, као апостол Петар и остали Свети апостоли. Јесте наша вјера Петрова вјера, али и вјера свих апостола Христових, а знамо да је тај апостол, који је у том моменту био надахнут са Неба и од Бога Духом Светим, те је проговорио у славу Божју, исповједајући име Божје и праву, истиниту вјеру, имао слабости као и ми.  Поколебао се као човјек, не од своје воље, него по људској слабости и издао Христа у једном тренутку.   -Црква Божја, саграђена на Христу као крајеугаоном камену, на живој вјери, на Светим апостолима и пророцима, нас уздиже, подиже, преображава, очишћује, освећује и зато подижемо храмове да бисмо служили у њима Богу живом и истинитом, да бисмо вршили свете тајне у њима, да би свету службу вршили, светим тајнама се причешћивали, дјецу крштавали, младенце вјенчавали и остале свете молитве савршавали, хришћане испраћали са молитвом и вјером у свеопште Васкрсење из мртвих, заједно са Христом Богом распетим и васкрслим, рекао је Владика и наставио:   -Горње Заостро је управо у овај дивни недјељни дан коначно добило заштиту од Светог Василија Острошког Чудотворца преко светог храма који му је посвећен. Ево великог и лијепог дана за ово мјесто. Као што ово сунце јесење тако лијепо грије и пријатно нам је, још је пријатнија Божја милост, која нас је данас помиловала и сабрала, сјединила нас у овом светом храму. Дуго се градио, али не мари, јер је грађен са вјером. Посвећен је Светом Оцу нашем Василију Острошком. Он је у нашем, српском роду онај светац, Божји угодник који је праву, светосавску, апостолску вјеру имао и свједочио, бранио, штитио и трпио многа искушења од османлија и католика, који су, тада, наш народ покушавали да превјере. Свети Василије Острошки је био као стуб огњени, заједно са Светим Патријархом Пећким Пајсијем, који га је рукоположио, који је, недавно, прослављен као светитељ. Благодарећи Богу, Светом Василију, Светом Патријарху Пајсију и Светом Стефану Пиперском, који су тада засијали у нашем роду и укријепили, утврдили наш народ у светој вјери православној, ми смо сачували вјеру и душу и светиње.   Владика је, том приликом, за показану љубав и доброчинство према светој Цркви, нарочито, приликом изградње храма у Горњем Заостру, архипастирским граматама одликовао др Миодрага Боба Радуновића, г. Веселина Јанића, као и породице почивших Ђорђа (Вука) Вуковића и Драгана Шћекића.   Захвалнице Одбора за изградњу храма добили су игуман Прокопије (Вуковић), ДОО Гранит, ДОО Елоксир плус, ДОО Дисконт пића Добрашиновић, братство Калач, почивши др Вучина Шћекић, Раде Вуковић, Ђуро Обрадовић.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У недељу, 20/7. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у селу Милошеву. Дочекан од бројних верника и свештенства беличког намесништва, Владика је пре свете Литургије осветио нову палионицу свећа, која је сазидана прилозима мештана, а највише прилозима господина Митра Рајковића и господина Младена Стојановића.   Звучни запис беседе   Преосвећеном су саслуживали: игуман јошанички архимандрит Евтимије, протојереј Радосав Јаћимовић, протојереј Милан Радовић и протојереј Александар Гајић, помоћник беличког намесника, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић. Литургију су певали свештеници беличког намесништва и хор Светих апостола Петра и Павла из Јагодине.   На почетку своје беседе Владика је рекао: “Бог треба да нам буде Закон, треба да нам буде помоћник, да нас Господ Бог руководи и да нас упути на пут једини, пут који води у Царство небеско, а то је пут Христов, који је Истина и Живот. На здравље нека нам је света Литургија, јер нас позива хришћански да заблагодаримо Господу, пре него што почнемо да му се молимо, на данашњем дану.    Неки нису ни били присутни данас, нису дошли по благослов Светиње, благослов који се огледа у томе што је света Литургија та која своди небо на земљу, Бога своди, а са Богом силазе и сви свети. Чега се ми лишавамо ако нисмо на Литургији, или чега се лишавамо, ако нисмо сабрани, већ само присутни, уђемо исти и изађемо исти...    Литургија тражи целог, сабраног човека, који је икона и слика Божја, који то треба и да осети на светој Литургији. Уколико не осети, значи да је потпуно замрачио Бога у себи. Данашње Јеванђеље нам даје толико значајних поука, да су све подједнако важне.    Народ се на Генисаретском језеру сабирао око Христа, да се храни духовном храном, речима Христовим. Када год се народ окупљао око Христа, заборављао је и није обраћао пажњу на себе, јер је за њих Христова реч била све. И на језеру се народ окупио да види и чује Христа, иако га носе у себи. Када је Христос ушао у Симонову лађу, хтео је да га народ види, јер је тај поглед на Христа појачавао њихову веру. Када су се апостоли пожалили да нису уловили ништа, он им каже да баце мрежу дубоко, а на ту реч Христову, која оживотворава, уловило се јато риба”.   Потом је Владика нагласио: “Значајније од свега у овом Јеванђељу је то што су апостоли оставили све и пошли за Христом. Да ли би и ми тако сада, када би нам дошао и позвао нас? Апостоли нису питали ништа, нису тражили изговоре и оправдања. Ове речи су похвала апостолске одлучности, да крену за њим, без двоумљења, зато и ми треба да будемо такви, одлучни, да знамо коме припадамо, врући, или хладни, никако млаки, јер је то најстрашније стање.    Господ одлучност тражи од сваког од нас, од родитеља, од деце, од свештеника, али нас уједно и позива да проверимо своју веру, своју молитву, свој живот, да види јесмо ли одлучни да будемо са Христом и за Христа. Сви хришћани су позвани, Он никог не присиљава, даје нам да одлучимо, даје нам слободу, али слободу са одговорношћу. Богочовечанска личност Христова је повукла апостоле ка Христу, они су у том позиву препознали Христов глас, као што деца послушају благи глас својих родитеља.    У тим речима је било садржано све, они су знали да су Христови следбеници, одлучни да вером ходе, а не знањем. То и нама треба да да снагу да живимо вером својом. Христов позив је стварност и сигурност у сваком времену. Свако време је Јеванђељско време, од нас зависи колико и како ћемо се снаћи, јер без Бога не можемо.    Наш живот цео треба да буде тежња да се сретнемо и сјединимо са Христом, јер само са њим добијамо вечност. Уколико се не одазовемо његовом позиву, као сада, на овој светој Литургији, онда смо губитници. Наше тежње треба да буду такве да се трудимо да задржимо Бога у срцу и ту благодат коју смо добили рођењем својим”.   На крају свете Литургије одржан је парастос блаженопочившем Епископу Валеријану, првом епископу шумадијском, а потом су Архијерејским захвалницама награђени добротвори цркве: господин Митар Рајковић, господин Миодраг Лукић, господин Радосав Милојевић, господин Драган Миладиновић, госпођа Невена Величковић и орденом Вожда Карађорђа Младен и Радмила Стојановић, сви из Милошева.   Црква, посвећена Светом пророку Јеремији, потиче из 19. века, из 1863. године, а обновљена је из темеља и освештана 14. новембра 1937. године, јер је прва црква била сазидана од дрвених греда, блата, сламе и трске. То уједно показује жељу Милошеваца да имају светињу за углед, како и данас изгледа, заслугом њиховог пароха, протојереја Светислава Радосављевића и његове попадије Биљане.     Да Милошевци нису заборавили како се дочекује Владика, показали су не само на литургијском сабрању, већ и за трпезом љубави у парохијском дому при храму Светог пророка Јеремије у Милошеву.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У недељу, дана 20. октобра 2019. године, када Црква слави свете мученике Сергија и Вакха, светом Литургијом у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, умировљени парох и ђакон Војислав Николић. У својој богонадахнутој беседи Владика Херувим обратио се сабраном верном народу:     -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је на здравље данашња света Литургија, у Преображењској капели у манастиру у Даљ Планини.   Благодат Божја нас је сабрала да узнесемо дарове, да принесемо Жртву и да се на првоме месту помолимо Господу и заблагодаримо за сва добра која нам је дао. Бог нам је дао благодат љубави, благодат наде и благодат мира. Све то је данас испуњено на литургијском сабрању у овој нашој заједници. То је учинила благодат Светога Духа – да будемо сви у једном Духу, у молитви, у заједници, у жртви, у љубави сабрани око Тела и Крви Христове. То је лепота и испуњење заповести које је Господ оставио човеку. Господ је човеку оставио да живи у миру, нади и љубави. Нада је та која изграђује заједницу, која изграђује Цркву Божју, и да стичемо Небеске врлине како бисмо се уврстили у ред светих Божјих угодника. Да ли постоји већа благодат, благодатнија заједница од ове литургијске заједнице?    Наравно да не постоји. Ни једна друга заједница, ни једна индивидуална оствареност у свету не може нам дати такве благодатне дарове као што нам може дати литургијска заједница. На светој Литургији видимо савршенство служби Божјих које се врше. Од чтечева, ђакона и свештеника до свих осталих који су ту да служе. Није ни Епископ ту онај који ће бити владар или деспот, него онај који ће служити своме народу, повереноме му стаду. Ту се руши сва индивидуалност која може да изроди различите проблеме и да нас одведе у пакао сопствених мисли. Често се дешава међу нама свештеницима, јер смо и ми људи од крви, да имамо сумњу да ли ме неко погрешно погледао или мислио о мени.    На основи таквих премиси ми стварамо судове и улазимо у пакао сопствених мисли и не видимо благодат и светлост. Не видимо тада ни Христа који је Светлост овога света, јер смо заробљени својим мрачним мислима и својом сујетом, заробљеним смо својим унинијем које нас удаљава од заједнице са Богом и са другим човеком. Ако живимо у заједници са другима и ако живимо једни за друге онда смо заиста благословени и присутна је Божја благодат. Нажалост, овај век носи са собом такве последице и сурогате да не можемо схватити и својим умом разумети шта се све то слива у мислима и срцима сваког од нас појединачно. То требамо изграђивати на онај начин који је Господ оставио човеку, то је начин којем нас учи Јеванђеље. Јеванђелска љубав нас учи да не доживљавамо и не гледамо све тако.    Требамо гледати једни на друге као браћа, а не као непријатељи или супарници или противници једни другима. Ако тако наступамо и то тако гледамо, онда немамо напретка и не познамо суштину друштвеног живота. Онда нисмо црквени народ, већ смо смутни људи, људи који живе у тами и сенци смрти. Не видимо тада Светлост Васкрсења, не видимо радост која треба да произилази из црквене литургијске заједнице. Заиста, после свете Литургије свако од нас треба да осети радост, растерећење, љубав и благодат, све оне дарове који ће нас држати до наредног литургијског сабрања и поново разбудити и распламсати пламен кандила наше вере. Ако тако буде Христос ће бити наш крајеугаони камен, наш темељ и ослонац у овом свету.    Благодат треба да нас испуњава, да надопуњава недостатке и да увек испред себе имамо Христа. Требамо да размишљамо на који начин требамо да поступамо и да служимо Христу. Не да размишљамо на који начин се служи Епископу или било коме другоме у црквеној служби, него како се служи Христу. Господ Христос треба да нам буде први и основни темељ нашег живота и размишљања. Ако тако буде и ако тако живимо и учимо, знаћемо да смо на путу свих дивних светитеља које смо прослављали задњих 800 година, светога Саве и светога Симеона. Нису се они угледали ни на какве идеологије, него су се искључиво угледали на Христа. Христа су ставили испред себе, Он је био огледало пуноће и испуњења живота. Ако заиста будемо тако живели, ако се будемо угледали на то како су они живели, знаћемо да смо у пуноћи у заједници и љубави.   Нека је благословен данашњи дан и света Литургија, нека нас благодат Божја увек сабира и да у тој благодати увек живимо, нека љубав надвлада све недостатке и трзавице и све оно што нас удаљава од заједнице љубави Божје. За то смо позвани, за то се требамо кајати. Света тајна покајања јесте управо најлепши цвет овога света, када са сузама перемо своје срце и своју душу да би Христос могао да се усели и буде део нашега живота. Нека сте срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...