Jump to content
Логос

Владика Атанасије (Јевтић): Човек према свему треба да се односи са великом пажњом и љубављу!

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 35 минута, Vladan :::. рече
On 6.10.2019. at 16:45, Bokisd рече

nemam predstavu

Видим...

(pomalo sam i zaboravio sta smo pricali i kontekst... i sad ponovo treba da se vracam, ...uufff, sta mi radis, man....:D)

ne vidis...:D... jer, nisi odgovorio konkretno, ... pa, da vidimo...

пре 37 минута, Vladan :::. рече
On 6.10.2019. at 16:45, Bokisd рече

Pa, jeste i u vrtu

Није.

jeste kruna stvaranja i u vrtu... (vec smo to prosli na nekim temama)

пре 40 минута, Vladan :::. рече
On 6.10.2019. at 16:45, Bokisd рече

ne moze bre u isto vreme i kruna i nije kruna stvaranja...

Може.

e, ne moze :0201wink:,.... jer, ne moze da bidne da je i posle zivotinja stvoren u sestodnevu (kruna) i pre zivotinja u 2.Moj., sto ne mere' da je kruna (naravno da nije stvoren pre zivotinja)....

пре 45 минута, Vladan :::. рече
On 6.10.2019. at 16:45, Bokisd рече

Ali, isti su odnosi,...

Е, тако некако.

kako sad kazes da su slicni odnosi .... a moj odgovor (da su isti odnosi) se odnosio na tvoju poruku .... da nisu isti odnosi....:scratch_head:

пре 48 минута, Vladan :::. рече
On 6.10.2019. at 16:45, Bokisd рече

ovde sv.Jovan Zlatoust nesto prica

Јован је том тексту помешао више или разна могућа тумачења исте приче. Змија је и чулна и духовна, и она хоће нешто па је одговорна али је и алат па није одговорна али је и преко ње нешто урађено (све три варијанте су покривене), и кажњена је јер је одговорна али и зато што није одговорна него ради поређења и поуке итд. Како год тумачио овај догађај у овом Јовановом тумачењу можеш да нађеш део који се са тим слаже као и део који се не слаже.

Pa, to ima svoje dvoslojno tumacenje, tekstualno i kontekst.... jer se obracajuci culnoj zmiji, odnosi i na duhovnu....  утолико пре то треба приписати духовној змији....  nije bre Vlado zmija duhovna, nego poruka i znacenje toga sa culnom zmijom upucuje i na duhovnu zmiju,....kao kad kazem ...ovaj Boki je pametan :D ko pcelica,....pa nisam bas pcelica, nego pcelica upucuje na nesto.... tako i ovde isto kazna culnoj zmiji upucuje na nesto drugo, na tu duhovnu zmiju .....утолико пре то треба приписати духовној змији. И њу понизивши, [Господ] је баци под наше ноге и даде да насрћемо на њену главу. Не дозначује ли нам то када каже: Стајте на змије и шкорпије! (Лк 10,19) А да не бисмо помислили да је то речено о чулним зверима, Он затим додаде: И на сву силу вражју.... sto se ovo gazenje duhovne zmije (u liku culne zmije) pripisuje ..... Али преблаги Бог није хтео да људи пропадну. Он је хтео да их спасе. Стога пре свега прокле ђавола, који је говорио устима змије, и рече: „мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога и њена; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати“. [4] .... fusnota 4 - Ове речи наговештавале су ђаволу казну, а људима давале наду на спасење. Ђаво је мислио, да су сад људи занавек у његовој власти; а Бог му рече, да ће се они с Њим борити, и да ће доћи време, кад ће га победити – да ће од жене постати такав Потомак, Који ће уједен од стране змије у пету стати змији на главу, тј. претрпеће од ње страдања и с тим страдањима уништиће њену власт над људима.

https://svetosavlje.org/biblijska-istorija/3/#note4

Tako su i culna i duhovna zmija tu u tim stihovima kaznjeni.

Sad, ovo oko analize teksta sv.Jovana,....mozemo da se izvlacimo razne interpretivne :D zakljucke ali koliko vidjeh' :coolio:... glavna poenta kaznjavanja culne zmije je po Jovanu ovo.... пошто си, дакле, послужила као средство за то – налажем ти вечну казну да би по ономе шта теби бива и он (djavlo) знао колика њега казна чека и да би се људи потоњих нараштаја васпитали да никада више не допусте да се приклањају његовим саветима, (djavlo) нити да се дају обманути, како их не би исто снашло. ....

mislim da to moze biti jedan dobar razlog za kaznu zmije...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Bokisd рече

sa culnom zmijom upucuje i na duhovnu zmiju,...

Не може духовна змија да пуже и да једе прашину и не могу на њу никако да се односе речи: "да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске".

пре 11 минута, Bokisd рече

вражју.... sto se ovo gazenje duhovne zmije (u liku culne zmije) pripisuje ....

Доказах ти да није прецизан превод и да се на сличним местима не помиње враг тј. ђаво. Као што се не помиње ни Стварању нигде.

пре 11 минута, Bokisd рече

Tako su i culna i duhovna zmija tu u tim stihovima kaznjeni.

Не могу обе јер онда се чини неправда животињи која је само алат.

пре 11 минута, Bokisd рече

Sad, ovo oko analize teksta sv.Jovana,....mozemo da se izvlacimo razne interpretivne  zakljucke ... ... mislim da to moze biti jedan dobar razlog za kaznu zmije...

Мислим да не јер вечно кажњава бесловесну животињу да би ђаволу дао пример вечне казне као да ђаво не зна шта је вечна казна у којој се већ налази...

Али је добро што ти уз моју помоћ некако увиђаш да цитат светитеља (који си дао као подршку свом тумачењу) у ствари не даје подршку твом тумачењу него и другим тумачењима.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Vladan :::. рече
пре 46 минута, Bokisd рече

sa culnom zmijom upucuje i na duhovnu zmiju,...

Не може духовна змија да пуже и да једе прашину и не могу на њу никако да се односе речи: "да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске".

ma, njet, pogresio si....ove reci se odnose i na duhovnu zmiju...„мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога и њена; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати“....

пре 37 минута, Vladan :::. рече
пре 46 минута, Bokisd рече

вражју.... sto se ovo gazenje duhovne zmije (u liku culne zmije) pripisuje ....

Доказах ти да није прецизан превод и да се на сличним местима не помиње враг тј. ђаво. Као што се не помиње ни Стварању нигде.

ali, koliko se secam, naveo si da je u pitanju ....neprijateljska (sila)....i koliko se secam, to ukazuje i na djavla, jer nam je on prvi i glavni neprijatelj...

пре 37 минута, Vladan :::. рече
пре 46 минута, Bokisd рече

Tako su i culna i duhovna zmija tu u tim stihovima kaznjeni.

Не могу обе јер онда се чини неправда животињи која је само алат.

pa, i taj alat kojim se vrsi zlocin je pod kaznom, jer kao nesto sto ucestvuje u zlocinu,.... a, naveo sam ti, sta kaze sv.Jovan sta moze da bude glavna poenta kaznjavanja zmije.

пре 37 минута, Vladan :::. рече
пре 46 минута, Bokisd рече

Sad, ovo oko analize teksta sv.Jovana,....mozemo da se izvlacimo razne interpretivne  zakljucke ... ... mislim da to moze biti jedan dobar razlog za kaznu zmije...

Мислим да не јер вечно кажњава бесловесну животињу да би ђаволу дао пример вечне казне као да ђаво не зна шта је вечна казна у којој се већ налази...

Али је добро што ти уз моју помоћ некако увиђаш да цитат светитеља (који си дао као подршку свом тумачењу) у ствари не даје подршку твом тумачењу него и другим тумачењима.

pa, mislim da ne zna u kontekstu toga da ce tek sa dolaskom Isusa pretrpeti poraz i kaznu jer ce Isus razrusiti njegovo carstvo smrti i spasiti ljude, koji ce moci da se suprostavljaju djavlu....(kao i oni u SZ koji veruju u dolazak mesije.... u licnosti Isusa).... a, i Jovan kaze da je kazna zmije i primer za ljude da se na drugom primeru nauce sta znaci poslusati savet djavla...

ma to je okey, ali, sam upravo zbog toga i rekao, da ovaj tekst od sv,Jovana moze dosta dobro da objasni ovu pricu o zmiji, nisam tvrdio da moze da pruzi bas sve odgovore na ovo pitanje zmije,....zbog toga i treba da miksujemo razne citate svetitelja i trazimo odgovarajucu 'sintetezu' 0512_music tih njihovih odgovora.... (ali, poenta u tekstu Jovana jeste da je zmija kaznjena i to podrzava moje misljenje i naveo sam zbog cega postoje razlozi po Jovanu za kaznjavanje zmije....tu nema podrska nekim drugim tumacenjima da zmija nije kaznjena....razbires.... ) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Bokisd рече

ma, njet, pogresio si....ove reci se odnose i na duhovnu zmiju...„мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога и њена; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати“....

Не, то ти већ објасних, не прави се забораван, цео цитат гласи: "

14 Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до својега вијека.

15 И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојега и сјемена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати."

Лукаво си изоставио оно "и још" које говори да се друго проклетство надовезује на прво, а и оно "између тебе" говори да се и даље ради о истој змији из претходног стиха.

Дакле, оба проклетства се односе на биолошку змију а то значи да је кажњена јер је прихватила сугестије од ђавола а не да је била његово оруђе или да се ђаво у змију претворио.

И немој да овако вадиш цитате из контекста ти који се стално на контексте позиваш. Делујеш већ као јеховин сведок.

Који ти је ђаво... овај хоћу рећи змија?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Bokisd рече

ali, koliko se secam, naveo si da je u pitanju ....neprijateljska (sila)....i koliko se secam, to ukazuje i na djavla, jer nam je on prvi i glavni neprijatelj...

Јако се лоше сећаш, или се правиш, ево опет:

То је проблематичан превод код Вука. Реч која је ту употребљена значи: непријатељ, онај који жели да некако науди. Тако је правилно и преведено у Синодском преводу: "на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску".

Рецимо када каже "љубите непријатеље своје и благосиљајте оне који вас куну" употребљава баш ту исту реч а тешко да је мислио да волимо ђаволе.

Осим тога код Марка у сличном стиху одваја силу над демонима и силу над змијама као животињама када каже: "Узимаће змије у руке, ако и смртно што попију, неће им наудити". Јасно се мисли на обичне змије и обичне отрове. То се види и код Павла у Делима када га је ујела змија и ништа му није било. Јасно је да та змија није била демон.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Bokisd рече

pa, mislim da (ђаво) ne zna u kontekstu toga da ce tek sa dolaskom Isusa pretrpeti poraz i kaznu jer ce Isus razrusiti njegovo carstvo smrti

Ђаво до Исуса није био у вечној смрти и паклу и у доба Адама није знао како то изгледа? Па где је онда био и шта је радио? Почињеш да говориш јако чудне ствари... Благо речено.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Bokisd рече

ma to je okey, ali, sam upravo zbog toga i rekao, da ovaj tekst od sv,Jovana moze dosta dobro da objasni ovu pricu o zmiji, nisam tvrdio da moze da pruzi bas sve odgovore na ovo pitanje zmije,....  ....razbires...

Он меша 2-3 тумачења и даје одговоре на све њих а то испада на ниједно од њих до краја. Разбиреш?

То значи да је св. Јован био свестан разних проблема око тумачења тог места. А на то исто и ја указујем.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Vladan :::. рече

Јасно се мисли на обичне змије и обичне отрове. То се види и код Павла у Делима када га је ујела змија и ништа му није било. Јасно је да та змија није била демон.

Zar ne može da se misli i na obične zmije i na đavole?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Vladan :::. рече

Рецимо када каже "љубите непријатеље своје и благосиљајте оне који вас куну" употребљава баш ту исту реч а тешко да је мислио да волимо ђаволе.

Bilo je svetitelja koji su čak i to mogli. ;) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Desiderius Erasmus рече

Zar jeste? 

Zar nije mešetario ovde po Zemlji?

Павле каже да су духови злобе у поднебесју али мислим да је то пре паралела на: испод неба = испод раја = пакао, него да су духовна бића везана за земљу, воду, ваздух, висину, дубину итд. Осим тога и Јаков види анђеле који се лествицом пењу на небо, дакле и пре Исуса постоје оба духовна света.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Vladan :::. рече

Павле каже да су духови злобе у поднебесју али мислим да је то пре паралела на: испод неба = испод раја = пакао, него да су духовна бића везана за земљу, воду, ваздух, висину, дубину итд. Осим тога и Јаков види анђеле који се лествицом пењу на небо, дакле и пре Исуса постоје оба духовна света.

 

Možda je glupo pitanje, ali što bi se oni krčkali u Paklu, ako već imaju tu slobodu da rovare ovde po Zemlji i zagorčavaju nam živote? :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Desiderius Erasmus рече

Zar ne moeže da se misli i na obične zmije i na đavole?

Не може, јер не видимо (у природи) да ђаволи раде ишта од онога што раде змије а и јер би испало да је змија кажњена за то што ју је ђаво опсео или се претворио у њу.

Може типолошки да се тумачи друга клетва, али дословно не.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Desiderius Erasmus рече

Možda je glupo pitanje, ali što bi se oni krčkali u Paklu, ako već imaju tu slobodu da rovare ovde po Zemlji i zagorčavaju nam živote? :) 

Зато што је то иста реалност: њихово духовно паклено стање их гони да нам из зависти загорчавају живот. Ти паклено стање одвајаш физички од деловања на земљи. Али у реалности и човек још док живи на земљи може да има пакао у себи (као и Царство небеско). А ако може човек може и демон (и да буде у паклу и да делује на земљи).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Vladan :::. рече
пре 12 часа, Bokisd рече

ma, njet, pogresio si....ove reci se odnose i na duhovnu zmiju...„мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога и њена; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати“....

Не, то ти већ објасних, не прави се забораван, цео цитат гласи: "

14 Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до својега вијека.

15 И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојега и сјемена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати."

Лукаво си изоставио оно "и још" које говори да се друго проклетство надовезује на прво, а и оно "између тебе" говори да се и даље ради о истој змији из претходног стиха.

Дакле, оба проклетства се односе на биолошку змију а то значи да је кажњена јер је прихватила сугестије од ђавола а не да је била његово оруђе или да се ђаво у змију претворио.

И немој да овако вадиш цитате из контекста ти који се стално на контексте позиваш. Делујеш већ као јеховин сведок.

Који ти је ђаво... овај хоћу рећи змија?

Njet, nema lukavstva, znam skoro napamet taj ceo stih, koliko smo pricali na raznim temama o tome (da me probudis u sred noci cu ti izrecitujem oma' napamet...:smeh1:)... nego tu ima jedan problem sto treba da se provali sta se krije iza tekstualnog tumacenja reci ovih stihova,...  jeste, postoji metoda kod svetitelja, prvo se tumaci litelarno i tekstualno, ali se u isto vreme i pazi kako kazu sveti.... kakav je smisao iza reci ili slova :idea:....ili ono sto mi na forumu potenciramo kao kontekst stvari :laie_14:....  jer je bas tesko samo svojim rasudjivanjem proniknuti u tajne Pisma, ipak je to Bozanska rec sv.Duhom napisana i to mogu tumaciti i rastumaciti, te Bozanske reci samo oni koji imaju blagodat tog istog sv.Duha i to su naravno svetitelji i to opet kao kroz neku opstu saglasnost i sintezu njihove misli o nekom odredjenom pitanju..... i tek onda ma kraju tog zanimljivog procesa mozemo i mi licno na tom svetiteljskom temelju i da gradimo neke svoje misli i rasudjivanja i zakljucke o nekim stvarima i pitanjima  iz Pisma,...... ali mislim da i tu moramo biti pazljivi :!:  jer nije bas svejedno da li cemo dobro ili ne shvatiti nesto iz Pisma - imamo primer tih raznih protestantskih struja sta su napravili od vera na osnovu njihovog tumacenja reci iz pisma bez uzimanja u obzir predanja i ucenja svetitelja i crkve i hriscana predhodnih vekova.

E, sad posle ovog malog uvoda :D.....ipak si trebao malo pazljivije da procitas sta sam napisao (malo vise concetracion) da se slazem da se ovi stihovi koje si naveo 14. i 15. odnose i na cuvstvenu zmiju, to je jasno iz samog teksta.... i onda si skroz van toga sto se slazem i izvuko neke zakljucke .... o nekim mojim pogresnim kontekstima...:D .... sto njet stoji :0201wink:..i zato trazim javno izvinjenje...:smeh1: ... mora malo sale, previse si mi nekako preoozbiljan u poslednje vreme bre Vlado...

Ali, je glavni problemo' u ovoj prici da li se 14. stih odnosi i na duhovnu zmiju, kao sto se i 15.stih odnosi i na cuvstvenu i duhovnu zmiju....jer je to ono sto si rekao...Не може духовна змија да пуже и да једе прашину и не могу на њу никако да се односе речи: "да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске"....(vidi, mozemo ovo u nekom vidu tumacenja da prenesemo na neki nacin simbolicki i alegorijski i na duhovnu zmiju, ... recimo Just_Cuz_19 ....nesto dumujem confused1....kao da se kaze djavlu, eto bices na neki nacin proklet i kaznjen vise od svih zivih bica kao neko ko je uzrok svakog zla...itd... razumes sta ocu da recem.... kao neki primer kako moze ispod reci i slova da se nadje neka simbolika i alegorija, ali i neka duhovna pouka, ...ne samo smisao reci,... sto je naravno bas klizav teren kada trazimo simboliku i alegoriju iza reci i slova pisma i tu treba biti bas oprezan, da ne radimo kao neki adventisti i jehove i slicni koji napravise od alegorije i simbolike celu neku svoju pogresnu nauku...itd...).

Jer, vidi, .... u 14. stihu se govori samo i licno i personalno :D zmiji, ...dok se u 15. stihu uvode jos neki subjekti i objekti i nije onda samo rec o zmiji....prvo se pominje neprijateljstvo (kakvo i  kome upuceno) ...pa, onda neka zena (koja i sta), ...pa, se spomine neko semenje (rod) te zene i seme (rod) zmijino (hmmm, kakav sad rod cuvstvene zmije :scratch_head:... rod zene nam moze biti jasniji)...i, na kraju, taj rod zenin ce glavu zmije satrti, ali ce i zmija rod zenin raniti u petu.... Vidis, kako je velika razlika cak i tekstualna izmedju ova dva stiha 14. i 15. i da postoji nesto u 15. stihu sto se ne tice samo cuvstvene zmije (kao u 14. stihu) nego se tice i nekih drugih stvari i nekih drugih subjekata i objekata....i, onda tek treba da vidimo sta je pravi kontekst ovih stihova, i to mozemo da vidimo u tumacenjima svetih i crkve. Vec sam naveo ovo za 15. stih :

https://svetosavlje.org/biblijska-istorija/3/#note4

Али преблаги Бог није хтео да људи пропадну. Он је хтео да их спасе. Стога пре свега прокле ђавола, који је говорио устима змије, и рече: „мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога и њена; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати“. [4] ... 4 - Ове речи наговештавале су ђаволу казну, а људима давале наду на спасење. Ђаво је мислио, да су сад људи занавек у његовој власти; а Бог му рече, да ће се они с Њим борити, и да ће доћи време, кад ће га победити – да ће од жене постати такав Потомак, Који ће уједен од стране змије у пету стати змији на главу, тј. претрпеће од ње страдања и с тим страдањима уништиће њену власт над људима.

Vrlo jasno zar ne.....:ok:....Pa, recimo sv.Jovan Zlatoust :

https://svetosavlje.org/omilije-na-knjigu-postanja/16/

Зато си проклета међу свим зверима, јер се ниси долично послужила мудрошћу, него ти преимућство које си имала над свим зверима поста узрок свих зала која те постигоше. Јер змија, каже [Писмо], мудрија беше од свих звери које су на земљи (Пост 3,1). Зато ћеш постати проклета међу свим скотовима и зверима земним. Али будући да проклетство не беше чулно нити видљиво, [Господ] јој и налаже чулну казну, да бисмо ми непрестано имали пред очима сећање на њену казну. На прсима и трбуху ићи ћеш и земљу ћеш јести у сведане живота свога, пошто се, каже, ниси својим устројством послужила како ваља, него си се још дрзнула да ступиш у разговор са словесним бићем које сам Ја створио...

....И не само то, него и непријатељство ћу ставити између тебе и жене и између семена твога и семена њенога. И ни тиме се нећу задовољити што ћеш гмизати по земљи, него ћу ти од жене начинити непомирљивог крвника. И не само од ње, него ћу учинити да њено семе семену твоме буде вечити непријатељ. Оно ће ти стајати на главу, а ти ћеш га уједати за пету. Толику ћу му дати снагу, да ће стално насртати на твоју главу, а ти ћеш му под ногама лежати. Гледај, љубљени, по казни ове звери колико Он старање пројављује према људском роду. То је [речено] о чулној змији, а ко жели, може након тога да проникне у оно шта даље пише и да зна да, ако је то казано за чулну, утолико пре то треба приписати духовној змији. И њу понизивши, [Господ] је баци под наше ноге и даде да насрћемо на њену главу. Не дозначује ли нам то када каже: Стајте на змије и шкорпије! (Лк 10,19) А да не бисмо помислили да је то речено о чулним зверима, Он затим додаде: И на сву силу вражју.... 

I, ovaj 15.stih se odnosi i na duhovnu zmiju, koju je Isus bacio pod nase noge i dao nam da nasrcemo na njenu glavu, kako kaze Jovan.

Neka tumacenja 14.stiha :

http://bible.optina.ru/old:gen:03:14

Tumacenje 14.stiha,.... vidi, izgleda da ovde postoje razni neki nivoi tumacenja i neke specifinosti koje nas navode da ove stihove 14. i 15. mozemo da posmatramo  kao jednu celinu i jednu pricu, u smislu ovoga kako  sv.Filaret Drozdov kaze :

Суд начинается от змия не только потому, что им положено начало греха, но и потому, что в осуждении его заключается некоторое утешение для устрашенных человеков, предохраняющее их от отчаяния при услышании приговора о себе самих. Проклятие, произнесенное Богом на змия относится или к змию естественному как орудию искушения, или к диаволу, яко действовавшему сим орудием, или частью к одному из сих, а частью к другому, или к обоим совокупно. ....  Впрочем, слова проклятия не разделяются видимым образом между змием и диаволом, но текут непрерывно, так, как бы простирались к одному предмету. 

Vidis, koliko je tesko razdvojiti pricu tako da samo bude zmija, ili samo duhovna zmija,...jer je na pocetku djavlo delova kroz zmiju kako bi prevario ljude....isto sv.Filaret :

По сему должно положить, что как змий и диавол представлялись в одном лице во время искушения человека, так Бог в одном же лице поставляет их пред судом своим; и что слова проклятия, одним общим знаменованием, объимают и то, и другое существо. Сей род неопределенности в знаменовании сих слов приличествует намерению Божию — заключить в видимом действии правосудия тайну милосердия, которая бы более вразумительна была помилованному человеку, нежели ожесточенному врагу Божию. Для удобнейшего только разумения можно отделить осуждение змия от осуждения диавола.

Ili, profa Lopuhin :

«И сказал Господь Бог змею… проклят ты перед всеми скотами…» Так как в лице змия-искусителя соединялись, как мы видели, два отдельных существа - злой дух и естественный змий, то все это одновременно относится к ним обоим: к змию, как видимому орудию - прямо непосредственно, к диаволу же, как его невидимому деятелю, - опосредовано и путем аналогии. 

...i tako valjda i treba sada, da prime kaznu i djavlo i zmija, svako na svoj nacin....i zbog toga moze cak i ovaj stih 14.  da se odnose na neki nacin i kroz razne vrste tumacenjea na obe 'zmije'.

Neka tumacenja 15.stiha :

http://bible.optina.ru/old:gen:03:15

Moze da se procita (malo combinacion' prevod googla na srpski i hrvatski i bosanski ... nema crnogorski... :D) i tu je vrlo jasno da se ovde u 15. stihu govori o kazni kako zmiji, ali i o kazni duhovnoj zmiji.

(joj, :0426_feel:....kolika poruka,...0505_music)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније, служиo је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу у недељу 13. октобра 2019. године, са молитвеним чином призива Светог Духа поводом почетка нове академске и школске 2019/2020. године.   Звучни запис беседе   Преосвећеном Владики је саслуживало братство Саборног храма, а у Евхаристијском сабрању учетвовао је велики број деце и младих из неколико нишких основних и средњих школа у пратњи својих вероучитеља. Међу сабранима у молитви који су испунили Саборни храм били су и декани факултета нишког Универзитета, директори основних и средњих школа, представници Школске управе, Војске Србије, као и студенти.   По читању Јеванђеља, Преосвећени Владика одржао је надахнуту беседу осврнувши се на Јеванђељско зачало о вери жене Хананејке, подсетивши нас да би чврсту и непоколебиву веру какву је имала ова жена требало да имамо и ми данас, и да би истовремено требало да будемо истрајни у својој молитви.   „Икад Господ некада не одговара на нашу молитву, будимо истрајни, јер Господ искушава и нашу веру, наше трпљење и наше смирење.“   Како је даље рекао Преосвећени, када жена Хананејка каже: „Господе, па и пси једу мрвице испод стола свога господара“, она је Господу показала своју грешност и из своје недостојности молила Господа за опрост грехова и њених и своје кћери. У причи из Јеванђеља Господ је кроз разговор са женом Хананејком желео да опомене и своје ученике и изабрани народ израиљски, а ова прича и нас данас треба да опомене, јер, како је рекао Владика нишки „и данас, драга браћо и сестре, видимо и у Европи, али и у свету да се Хришћени удаљавају од свог Господа“, понашајући се налик изабраном народу који није препознао свог Господа.   Обративши се ђацима и студентима, њиховим вероучитељима, наставницима и професорима, директорима школа и деканима факултета у Нишу и нишкој Епархији, Владика им је пожелео успешан и благословен почетак школске и академске године, пожелевши „да Господ просветли њихов ум, да приме науку која им се предаје, али да најпре свој ум и своје срце припреме да у њега приме Господа нашег Исуса Христа и науку Јеванђељску, на којој је изграђена наша држава, наш народ и наша култура.“   „Свако одбацивање Христа, одбацивање Јеванђеља, одбацивање Његове Цркве значи и губљење нашега интегритета као Хришћанскога народа који живи на овим просторима и који је као Хришћански народ ступио на сцену овог света и историји Европе“ истакао је Владика нишки на крају своје беседе.   Након што је велики број верника, који се постом и молитвом припремио, приступио Светој Чаши и причестио се Телом и Крвљу Господњом, служен је молитвени чин призива Светог Духа за успешан почетак нове академске и школске 2019/2020. године, након кога се Владика још једном обратио ђацима, студентима и онима који их уче, благословивши још једном напоре које улажу и које ће улагати у стицању знања, а своју, али и на корист своје Цркве и државе.   Благољепију Свете службе допринело је појање Нишке црквене певачке дружине "Бранко".   Ђацима је по изласку из цркве дариван примерак „Библије за младе читаоце“, док је за уважене званице уприличен пријем у Светосавском дому.     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      У суботу, 12. октобра 2019. године, када наша Света Црква прославља и празнује Преподобног Киријака Отшелника, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Преподобног Симеона Столпника у Дубони. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Слободан Кеџић, протојереј Петар Лесковац, протојереј Милисав Радовић, јереј Марко Јефтић, протођакон Иван Гашић и ђакон Небојша Поповић.   Звучни запис беседе   Лепоти богослужења допринели су Српски православни појци из Београда. На малом входу Епископ шумадијски Г. Јован рукопроизвео је надлежног свештеника протонамесника Милисава Радовића у чин протојереја.   Новоодликованом протопрезвитеру Владика је упутио следеће речи: “Данас те је Црква одликовала високим одликовањем – чином протојереја. То није мало одликовање и подразумева озбиљног свештеника који је целим својим бићем у Цркви. Да побуди твоју веру, твоје мисионарење, да научиш прво себе па онда и друге. Дато ти је на смирење које треба да те умудри да не тражиш хвалу него да је упућујеш другима, а тебе ће Бог похвалити”.   У својој надахнутој беседи Епископ Јован је посебну пажњу посветио тумачењу Блаженстава. Упознао верни народ са важношћу врлина у животу сваког хришћанина. Епископ је подсетио да је Христос у својој Беседи на Гори изрекао девет блаженстава. “Блаженства су блага и радосна вест о новом животу. Беседа на Гори је најузвишенији проглас у историји рода људског. Патријарх Јаков је видео у Старом завету Лествицу којом силазе и улазе Ангели.    Заповести Блаженстава су те лествице којима се човек уздиже до Бога и постаје, као светитељи, небески човек и земаљски ангео. Блаженства су пут у божанско савршенство. У ових девет божанских врлина, дата су човеку нова правила живота, нова правила мишљења, нова правила осећања и делања. Тај нови живот у Христу почиње сиромаштвом духа, тј. смирењем и завршава се страдањем ради Имена Христова и вечном радошћу и блаженством у Рају. Сваком стеченом новом врлином стиче се и ново блаженство и нови дар од Бога”, рекао је наш Владика.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету архијерејску литургију у пјешивачкој саборној цркви Светог великомученика Георгија на Богетићима. Владика је богослужио поводом трогодишњице освећења и обнове овог храма.   Звучни запис беседе   У току литургије Митрополит Амфилохије је одликовао чином протојереја надлежног пароха свештеника Радмила Чизмовића. У чин чтеца рукопроизвео је Матију Вукићевића, Страхињу Бањевића, Илију Шкулетића, Луку Шкулетића и Стефана Радоњића. Митрополит Амфилохије је поменуо трудове проте Радмила око обнове бројних пјешивачких храмова.   Отац Радмило је заблагодарио Митрополиту Амфилохију на указаној части, подсјетивши све присутне на вријеме распећа храмова пјешивачке парохије.   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да је овај саборни пјешивачки храм један од свједока Христовог страдања и страдања Цркве Божије.   „Није то једино мјесто у Црној Гори и шире од Црне Горе. Ви знате да је овдје у Никшићу и Бог сахрањиван у оно вријеме“, рекао је Владика.   Подсјетио је на стотине хиљада мученика у вријеме бољшевичке револуције у Русији.   „Ви старији овдје знате да је наређивано синовима да убијају своје родитеље, кумовима да убијају своје кумове. Они који Бога убијају у себи, светињу Божју рањавају, као што је рањена ова светиња овдје, природно је да убијају и браћу своју. Зато је, нажалост, сваки рат братоубилачки“, рекао је Митрополит Амфилохије.   Владика је рекао да је насушна потреба да се вратимо љубави према Богу и ближњима.   „Јер, тај братобилачки дух још није ишчезао ни у Русији ни овдје код нас. Мноого шта што се сада ради и гради у Црној Гори ради се и гради на том богоубичаштву и братоубилаштву. Чак имамо и наставак мржње према Цркви Божјој. А они који су били носиоци те идеологије браоубилачке и богоубилачке, они сада хоће да граде некакву своју цркву. Можете замислиоти какве су то цркве које хоће да граде они који су убијали Бога. Ни крстили се нијесу, а хоће да сада граде своју цркву“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.   Казао је да та њихова црква није Црква Божја него сатанска ризница.   „Јер, Црква је, прије свега и изнад свега, Божја. Они то не знају. Ми исповиједамо једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Не исповиједамо ни кинеску, ни руску, ни српску, ни црногорску, ни јапанску“, поручио је Митрополит Амилохије.   Објаснио је да свој назив Црква добија према већини својих вјерника и према мјесту у коме је настала.   „Али је она, прије свега, Божја Христова Црква. То је њено својство и њена будућност“, поручио је Митрополит Амфилохије.   На крају литургије Митрополит је освештао и пререзао славски колач.   Одликовао је Златним ликом Светог Петра Ловћенског Тајновидца многодјетну породицу господина Риста Петковског из Никшића.   Владика је архипастирским похвалницама наградио Веселина Шкулетића из Церова за изузетан труд и допринис на обнови цркве Зачећа Светог Јована Крститеља у Церову и других пјешивачких храмова, Светомира Мијушковића из Повије за несебично гостопримство и дјелатну љубав које свагда показује према црквеним потребама парохије пјешивачке, Милорада Петрова Вукићевића – Добрушког из Добруше за пјеснички подвиг којим чува памћење Пјешиваца и чува од заборава обнове пјешивачких храмова.   Отац Радмило са својим парохијанима је Владици Амфилохију подарио аргијерејску панагију.   Након литургије приређен је културно-уметнички програм, као и трпеза хришћанске љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Књига „Не бој се, само веруј“ представља двадесет и једну беседу о параболама из Старог и Новог Завета. Отац Андреј Ткачов, будући талентован књижевник, и искусан духовник, приближава читаоцу, смисао библијских парабола кроз савремену конструкцију текста.      На тај начин, отац Андреј сабира и сажима јеванђељску истину, науку светих отаца, са својом дугогодишњом пастриском праксом, и сублимира их у збирку проповеди, о Библији, о Богу, о вери и месту религије у савременом свету. Читајући књигу „Не бој се, само веруј“, читалац стиче утисак да је свака беседа упућена управо њему. Тако нас отац Андреј подсећа, и скреће пажњу, између осталог, и на значај Библије као свете књиге, на значај њеног пажљивог и посвећеног ишчитавања, на силу молитве, смирења и покајања, на то шта је Воља Божија о нама, и колико је роптање против исте штетно. Уједно, улива нам снагу и љубав за веру у Бога, у добро, и изнова и изнова понавља оно што савремени хришћанин све чешће заборавља, да је све могуће ономе који верује.   Беседа друга   У прошлој беседи смо разговарали о Богу, о томе зашто човек треба да размишља о Њему. А ко је човек? За шта га је Бог створио? Који је главни задатак у његовом животу?   На питање које се тиче човековог животног задатка, одговор је једноставан: Царство Небеско.   Са питањем „ко је човек?“ је теже.   Гаврило Романович Державин је написао оду „Бог“, у којој је покушао да поетски да одговор — у својој суштини црквени одговор — на питање ко смо, и зашто смо овде. Он пише, обраћајући се Богу:   Где одредио си крај тварима телесним, Где задао почетак духовима небесним, И Мноме везао свих бића нит...   Ето шта је пре свега човек: он представља карику која везује целу васељену. Сам Господ је тако желео и тако је Он учинио. Тако и јесте: човек спаја видљиви свет са невидљивим.   Зато што је човек биће које истовремено живи у два света. Он живи у свету мисли и идеја, у свету молитве, свету морала, који се не могу прстима опипати — и при томе он живи у апсолутно конкретном, тродимензионалном свету, који зна за горе и доле, лево и десно. Он живи у времену. Али, умом својим је ван времена и срцем ван времена живи. О томе — познати пасаж Державина: „Цар сам —роб сам — црв сам — Бог сам!“ Ја сам све, обједињујем у себи неспојиво, подједнако сам велики и ништаван.   Али одакле сам, „тако чудесан“ проистекао?   Одакле проистекох? — незнан; Сам од себе нисам мог'о. Створење твоје сам, о Створитељу Твоје премудрости твар, Живота извор си, доброте Даритељу Душа моје душе и цар.   Ти јеси, Ти си ме створио, а значи и ја јесам. Державин ломи атеистичку логику, јер атеизам говори: ја постојим, и ја измишљам богове. Не! Ти, Господе, постојиш, а значи да и ја постојим. Ако Ти постојиш, постоји и човек.   Ради правде твоје неопходно било, Да би смртну бездан препловило Бесмртно биће моје; Да дух мој у смртност одевен буде, Да кроз смрт обновљен будем, Оче! – у бесмртно Твоје;   Човек је парадоксално биће. О човеку можемо говорити само у парадоксу. Ради се о лику који сам себе не разуме. Он је самом себи вечна загонетка. Заиста, ко сам ја: да ли сам просто животиња или сам цар животиња? Или уопште нисам одавде, али сам због нечег ту? То је вечити проблем. Човека треба посматрати као проблем — пре свега због човека као таквог. Треба посматрати као на лик који сам себе оцењује — и као на неку свепланетарну појаву.   Вољен је јер је последњи; вољен је јер управо он веза између видљивог и невидљивог. Анђеоско постојање нам је блиско, и стога певамо псалме, певамо „Алилуја“ и говоримо: „Свјат Господ Саваоф“ — исто као серафими и херувими.   Међутим, разумемо и животиње, јер су сисари и могу рађати, или само воле живот, пливају у водама, лете у ваздуху...Све њих можемо разумети, можемо да крекећемо са паткама, пливамо са делфинима, стилом делфина...   Благодарећи снази ума можемо да летимо у ваздуху авионом, можемо да се молимо са анђелима на литургији... Можемо све. Поред свега тога, човек је најслабије живинче, ако га посматрамо као део животињског света. Дуг је процес претварања у самосталног прегаоца. Ждребе, када се роди од кобиле, истог трена стаје на ноге. Оно је слабо, пада, али се само креће и тражи виме. Колико само бесаних ноћи мајка проведе поред кревеца, док новорођенче не прохода! Човек је најслабији. Ништа не види, не прича, ништа не разуме... Нема ни панцир, ни канџе, рогове, ни крила— ништа. Он је најслабије биће на свету.   Без обзира на то — он је домаћин света. Испоставља се да је слабост залог његове власти над светом, и како видимо, сви слушају човека. Велики во дозвољава да њиме управљају. Паметни коњ са мудрим очима и напрегнутим мишићима, смирава се пред јахачем. Крава нам даје млеко, пас нас брани зубима, овца даје крзно, пчела — мед и жаоку. Подредили смо себи свет зато што нам је Бог једном тако рекао. Он је рекао да ми, људи, треба да живимо у овом свету, управљамо и владамо њиме. То и чинимо.   Човек је цар, али нејаки. Слаб је докле год се узда у сопствену снагу, и врло је моћан, када је са Богом. Интересантно је да је у шаху најслабија фигура краљ. Али, дати мат краљу значи крај шаховске игре. Убиство краља је крај, иако је краљ најмање борбена фигура на шаховској табли. Имамо топове, ловце, пешадију, коње — они ратују, разне стратегије се разрађују. Најозбиљнија фигура је краљица, она ради шта пожели. А краљ је најслабији, али његов пораз представља крај партије и потпуну предају. Човек је попут тог слабог краља, физички слабог, али умно врло моћног, који може да натера овцу да да крзно, пса да га чува зубима, коња да служи мишићима; који покреће цео свет око себе, како је и речено: „Ти си цар света, царствуј овде! Буди цар и домаћин. Имаш мој Лик, Ја сам Цар, дакле и ти си цар. Цар овог видљивог света. Командуј, управљај њиме.“   Човек је вољено биће, једини који спаја неспојиве ствари — духовно и телесно; у коме је хармонично оваплоћен живот, вегетативни и духовни. Вегетативни— то су нокти и коса: сечеш их, ништа не боли. То је нека вегетација, лишена осећаја. Вегетативни живот се манифестује у томе што човек мора да једе, расте, да се размножава; при томе он је савршени сисар, мора да зна свој род, да се доји, рађа потомство...Човек је истовремено и анђео, дух. Може да се моли, може да пренебрегава физичко зарад духовног, ради пнеуматике. У њему је све. Може бити и биљка, и дрво и баобаб. Делимично су индуси у праву, зато што заиста човек може бити шта год пожели. Камен, дрво, бизон, свиња, анђео, звезда, брилијант, грумен прљавштине... Човек у себи садржи све. Он је микрокосмос.     И Господ га воли. Господ је ставио неки улог на човека. Господ нас једноставно воли као Своја створења. Он воли и Себе у нама, јер се Он одражава у нама. „Себе у мени одражава, / као Сунце у малој капи воде“, — пише Державин. Али Он је ставио још већи улог на нас, јер морамо да оправдамо Његово име испред Васељене, испред сваког живог бића. Морамо да посрамимо ђавола. Ево књиге о Јову. Јов није само праведник који страда, и то је тачка у којој се спајају сва енергетска поља духовне борбе. „Јеси ли видио слугу мојега Јова? Нема онакога човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се од зла“ (Јов 2, 3). Такав треба сваки човек да буде.   Човек који зна за Бога и који се удаљава од зла, разоткрива ђавола , трпи све, прославља Бога и задобија вечност, — то је човек по Божијој замисли. Такав треба да буде човек. Ми једноставно још увек не знамо ко смо. Како светитељ Јован Богослов обазриво говори: „Децо, не знамо ко ћемо постати. Знамо само да ћемо видети Њега, онаквог какав је“. Не знамо ко смо и шта ћемо постати. Заиста, загонетни смо сами себи. Процват психологије, на пример, или антрополошке филозофије у вези је са тим што је човек неисцран. Много је интересантније комуницирати са човеком, него са звездама. Са човеком, а не са морским дубинама. Са човеком, а не са ветром, олујама. Јер је у свету све усмерено на човека. Шта замислиш, то ће бити. Како кажеш, тако ће се догодити. Како сагрешиш, тако ће бити. За шта се помолиш, то ћеш добити. На примерима светитеља то видимо. Видимо како се стихија смирује, како су животиње послушне пред њима. То јест, светитељи нам показују огољено какав човек треба да буде. Човек не треба да буде онакав каквим га видимо. Наш саговорник, сапутник, особа до нас у транспорту, на улици, у телевизору — нису онакви какви би требало да буду. Човек треба да буде другачији. Црква нам говори: то још увек није човек, то је нека могућност човека. Човек се не рађа као „готов производ“, већ као могућност.   Ако бисмо неку особу након рођења отргли из породице, од људи, она неће одрасти и бити као родитељи. У руској породици се роди дечак, ми га узмемо од родитеља и сместимо га у породицу индуса, где се разговара на хинди језику — дете руски језик никада неће препознати, говориће на хиндију. Ако бисмо га дали у јерменску породицу, било би јерменско дете. Васпитаваће се у оним оквирима, језичким принципима и животним традицијама које му ми задамо. А ако бисмо га узели од људи и дали, на пример, мајмунима? На ком би језику говорио? Ни на једном. Уколико човек до треће године не чује људску реч, него живи са мајмунима, вуцима, псима, са ким год, он ће се чешати ногом за уво, јешће са пода преврнувши чинију, лајаће на звезде и ни на једном језику неће говорити. Такав је човек — не чињеница, већ могућност. Човек се још мора и васпитати.   Није довољно само зачети и родити, треба направити човека, омогућити му да схвати појам добра и зла, усадити навике — говорне, социјалне, научити га да се труди, зарађује, поштује рад, итд.     Према томе, човек је велика, благословена загонетка, откривена Богу. Чини ми се да је чак и Њему интересантно шта се са нама збива. Ми нисмо дефинитивна и крајња појава. Ми смо појава са знаком питања, и у зависно од тога да ли знамо за Бога или не, развијамо се у потпуно различитим правцима. Ово можемо рећи о човеку у савременом свету.   Извор: Православие.ру
    • Од Логос,
      У кратком интервјуу за Телевизију "Галаксија" из Чачка, протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић је говорио о хришћанском животу у 21. веку, посебно истакавши да су верујући људи они који васколики свој живот утемељују на црквеном етосу, препуштајући се вољи и бомоћи Божијој. Према речима Цетињског пароха и ректора Цетињске богословије: "Наша Црква после 800. година аутокефалности има снагу да на благодатан, благословен и пастирски начин решава савремене проблеме, због тога нам ових 800. година посебно значи".       Извор: Ризница литургијског богословља и живота 

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...