Jump to content
Логос

Владика Атанасије (Јевтић): Човек према свему треба да се односи са великом пажњом и љубављу!

Оцени ову тему

Recommended Posts

On 2.10.2019. at 9:45, Логос рече
DEX_3159.jpg
 
Гледам јутрос, децо, долазим ту из штампарије у Врњцима, и у авлији има неколико кучића. и сад један малецки пас, да се покаже јак, ваљда од страха, трчи према мени и лаје. Ја се окренем и кажем му онако благо: „Шта је, зашто лајеш?“ куче за- стаде, као да се постидело! Животиње су човеколике. Није човек животињолик. 
 
 
Кажу људи, као свети отац Јустин: кад погледате у лице сваке животиње, и јагњета, и вола, и мајмуна, и пса, и рибе, и фоке, назирете у њима црте људског лика, видите неку чежњу за човеком. а тек како су се животиње умиљавале око светитељâ! Јер је Бог све створио да се кроз човека причести вечним Животом Божијим, зато све стреми животу, и све стреми ка човеку. У човеку животиње и створења виде свога цара, свога од Бога постављеног господара. али, зато и човек треба према свему да се тако односи, са пажњом и љубављу, па и према животињама. Да свему прилази, како је говорио отац Јустин, на голубијим ногама.
 
 
Умировљени Епископ захумско-херцеговачки 
и приморски Атанасије (Јевтић)

 

 

View full Странице

 

:sunce:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Тачно тако, и сасвим обична. А опет не може да прође без напада на њега. Колико човјек мора бити болестан да не види светост вл. Атанасија?
Једнако толико колико и онај који не види светост Авину.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Vladan :::. рече

Па сад... не знам, како које... Она змија изгледа није била баш нешто питома. Јеси ли читао шта је урадила Адаму и Еви? Кућни љубимац а на превару их одвела у смрт...

 

pa, pricali smo tamo na onoj nasoj temi da je zmija vrsila volju djavla, iskoristio je zmiju kako bi priso Adamu i Evi...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само и ти поменути примери  животиња   нису неки изузеци јер је реч о припитомљеним зверовима, нпр. Св. Герасим Јордански је том лаву извадио трн из шапе...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 2.10.2019. at 16:11, Justin Waters рече

Ko god je ovo rekao, bio Tasa ili neko drugi zaista nema veze sa time kako se životinje ponašaju prema čovjeku. Lako je domaćeg psa, jagnje i druge prepitomljene životinje posmatrati kao neke koji čovjeka vide kao Boga. 

To isto ne misle anakonde, pauci, škorpioni, nosorozi, medvjedi i druge divlje životinje koje čovjeka ne razlikuju od ostalih prirodnih opasnosti za njihovo staniše. 

Неки лик легионар, био је код Марића на Хепи у некој од оних емисија о фацама и криминалцима. Био је отет од муџахедина и требало је да се изврши размена. Али Французи су нешто затезали и он се нашао као роб муџосима негде у Сахари. Углавном причао је лик о тих пар година тешког живота. Био је везан ланцима, као прави роб. А ноћом је спавао под отвореним небом.

Човек је иначе, без обзира на своју ратничку професију био богомољац, и тако у пустињи почео да се моли. Није било извесно да ће преживети ропство јер се нико није залагао за њега. Операција у којој је заробљен је била тајна и није било дипломатских могућности да се посредује. Он се већ помирио са смрћу.

Елем, временом тако у пустињи као роб се крајње смирио. Ноћом су почеле дивље звери да му долазе и спавају са њим заједно. Шкорпије, гуштери, змије и остале караконџуле. Ни једна га никад није ујела. Ујутро би одмилеле својим путем. Лик каже да се у почетку мало бојао а после је сасвим навикао на ту појаву. Тако остављен сам у пустињи да скапа ко пашче и везан ланцима, добио је утеху од звери од којих то човек најмање очекује.

Није проблем однос животиња према човеку и Богу, него цивилизованог човека према животињама и Богу.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Из "ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ"

 

"...Погреби, аво Зосимо, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху! Моли Господа за мене, преставила сам се првог априла, у саму ноћ спасоносног страдања Христовог по причешћу Божанственим Тајнама.[4Прочитавши овај напис, старац се прво упита, ко је то написао. Јер, она, као што му беше казала, није знала писати. Али се веома обрадова што дознаде име преподобној. А дознаде и то, да је она прошле године оне исте ноћи кад се причестила стигла у тај поток, до кога је он морао путовати двадесет дана, и одмах отишла к Богу. Славећи Бога и сузама квасећи земљу и тело преподобне, старац рече себи: Време је, старче Зосимо, да извршиш што ти је наређено. Али како ћеш гроб ископати кад ништа немаш у рукама? – И рекавши то, он угледа недалеко једну малу мотку, узе је и стаде њоме копати. Али земља беше сува, и копајући старац се знојаше и презнојаваше, но ништа не могаде учинити. И уздахнувши јако из дубине срца, он угледа огромног лава где стоји крај преподобне Марије и лиже јој ноге. То га силно уплаши, нарочито када се опомену како му блажена рече како никада није видела зверове. Но прекрстивши се, старац поверова да ће га покојница силом својом сачувати неповређена. Утом се лав стаде кротко приближавати старцу, умиљавајући се и као поздрављајући га. Зосима онда рече лаву: Лаве, пошто ми велика покојница нареди да сахраним тело њено, а ја сам стар и не могу да ископам гроб, нити имам потребну направу за копање; усто је и мој манастир врло далеко те не бих могао да се вратим брзо са алатом, онда ископај ти гроб својим шапама, да предамо земљи тело преподобне. Чим лав то чу, одмах предњим ногама ископа рупу толику да у њу може стати тело блажене. А старац поново сузама зали ноге преподобној, и много јој се мољаше да се моли за све- И сахрани тело њено са оном подераном хаљином коју јој он добаци кад је први пут срете. Затим отидоше оба: лав се као овца кротко удаљи у унутрашњу пустињу, а Зосима се врати манастиру свом, благосиљајући и славећи Христа Бога нашег..."

 

https://svetosavlje.org/zitija-svetih-5/2/

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Bokisd рече

da je zmija vrsila volju djavla, iskoristio je zmiju

Ако ти то значи да је ђаво запосео бесловесну змију и владао њоме онда не би требало да буде кажњена она него он а кажњена је она.

Ако је она "само" прихватила ђаволске сугестије и помисли онда је она одговорна и има смисла да буде кажњена. Али ако је то тако онда није била ни питома ни као кућни љубимац него је учествовала у смрти домаћина врта. А онда се, уз остала места у Писму, проблематизује и тумачење о идили међу животињама...

Преко свега поставља се и питање како је змија уопште била словесна.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 часа, slovoA рече

Тамо, гдје ни не слутиш, болесни човјече. Што умишљаш да си негдје између Оца и Духа Светога, сам по себи да све рјешаваш. Ништа теби, јадном, није јасно. Што не значи да и ја нисам јадан, сам по себи, али бар не умишљам којешта. Биједниче!

Извињавам се форуму и Зорану Ђуровићу, због овог коментара. Једноставно ми је прегорио фитиљ и нема ту оправдања. То не мијења чињенице, међутим, о Зорановим текстовима, ни моје мишљење о његовој уобразиљи. Праштајте.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, o. Miroljub рече

Чим лав то чу, одмах предњим ногама ископа рупу

Имао сам једног младог мачора. Много је био дивљи. Није хтео да живи у кући него је радије живео на дрвету и на крову. Али је повремено долазио у кућу да га нахраним. Почео је да прави проблеме и да једе комшијама кокошке. А пошто га ја нисам контролисао, нисам знао шта да радим с њим. Једно вече ми донесе главу од петла кога је смазао. Нисам га тукао и нисам галамио, само му рекох: Мачак, ми овде нисмо ајдуци, мораћеш да нађеш другу кућу где ћеш се скрасити, иди негде и немој се враћати. Помазим га по глави и пустим из куће. Није се више никад вратио.

То ми се догодило с још једном мачком која је исто тако била дивља. Исто јој рекох да иде и да се не враћа и није се вратила. Тренутно имам трећу мачку којој то никад нисам рекао и код мене је 7 година, али је прилично питома и култивисана.

 

Видео сам сличних случајева прегршт. Рецимо једна баба је имала пса који је био мало шашав и волео је да прелази из доњег у горње двориште. Врата између та два дворишта нису постојала. А пас би онда у горњем дворишту правио проблеме. Глоцкао је баштенски намештај и роварио травњак. Елем, та баба му један дан рече: Лео(тако се звао) више нећеш прелазити у горње двориште и узме и кредом нацрта црту коју не сме да пређе. Није га тукла, само му је то рекла. Временом је креду сапрала киша. Проверавао сам више пута колико је Лео упамтио наређење. Позовем га из горњег дворишта и он се затрчи али кад дође до те имагинарне црте на бетону укопа се и гледа у бетон па у мене и тако неколико пута да ми стави до знања да не сме да пређе црту која више, сем у његовој глави, не постоји.

 

Не знам како ово функционише али функционише.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, slovoA рече

Извињавам се форуму и Зорану Ђуровићу, због овог коментара. Једноставно ми је прегорио фитиљ и нема ту оправдања. То не мијења чињенице, међутим, о Зорановим текстовима, ни моје мишљење о његовој уобразиљи. Праштајте.

А могао си и да не пишеш ништа. Само тролујеш бзвз

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Жељко рече

А могао си и да не пишеш ништа. Само тролујеш бзвз

Нисам могао, дебело сам претјерао. Његови текстови су једно, а ја сам директно ударио на човјека. Замисли да теби неко каже, биједниче. Пукао сам ту, нема даље.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, slovoA рече

Нисам могао, дебело сам претјерао. Његови текстови су једно, а ја сам директно ударио на човјека. Замисли да теби неко каже, биједниче. Пукао сам ту, нема даље.

Није то тако страшно, говорили су ми на овом форуму и да сам фашиста.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Жељко рече

Неки лик легионар, био је код Марића на Хепи у некој од оних емисија о фацама и криминалцима. Био је отет од муџахедина и требало је да се изврши размена. Али Французи су нешто затезали и он се нашао као роб муџосима негде у Сахари. Углавном причао је лик о тих пар година тешког живота. Био је везан ланцима, као прави роб. А ноћом је спавао под отвореним небом.

Човек је иначе, без обзира на своју ратничку професију био богомољац, и тако у пустињи почео да се моли. Није било извесно да ће преживети ропство јер се нико није залагао за њега. Операција у којој је заробљен је била тајна и није било дипломатских могућности да се посредује. Он се већ помирио са смрћу.

Елем, временом тако у пустињи као роб се крајње смирио. Ноћом су почеле дивље звери да му долазе и спавају са њим заједно. Шкорпије, гуштери, змије и остале караконџуле. Ни једна га никад није ујела. Ујутро би одмилеле својим путем. Лик каже да се у почетку мало бојао а после је сасвим навикао на ту појаву. Тако остављен сам у пустињи да скапа ко пашче и везан ланцима, добио је утеху од звери од којих то човек најмање очекује.

Није проблем однос животиња према човеку и Богу, него цивилизованог човека према животињама и Богу.

 

Ja znam za jednog monaha kod nas vezano za ovo oko zivotinja, onako malo je radikalan ali tokom postova je spavao u stijenama tokom kojih su i zmije dolazile i tu se skupljale.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У новом издању емисије „ Личност и Заједница" гост у студију ТВ Храм био је протопрезвитер Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски. Аутор емисије: Дејан Стојадиновић.         Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      У уторак, 15. октобра 2019. године у 13.бечком бецирку (Don Bosco Haus) одржан је скуп посвећен проблему екологије и друштва са освртом на хришћански допринос у решавању овог проблема. Поред госпође Изолде Шенстајн, активисткиње за очување природе при католичкој Цркви овај скуп су водили модератор Герард Франк, као и учесници из области науке, каритаса и еколошких организација.      Од стране наше Цркве по благослову Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Господина Андреја учествовали су бечки свештеници: архијерејски намесник за Источну Аустрију,  протојереј Драган Бурташевић и протојереј Јован Алимпић, парох при храму Васкрсења Христовог. Тема скупа је била брига за очување и одрживост Божије Творевине (природе и околине) која је данас угрожена савременим начином живота.   Предавачи су пластично објаснили како од неумереног развитка стандарда преко све веће борбе за конкуренцијом може доћи до угрожавања природе и друштвеног живота. Мото овог скупа био је јединство правде, мира и чувања творевине.   Након тога су учесници били подељени у 5 група (наука, религија, политика, образовање и привреда) са циљем налажења решења поводом овог проблема. Наша религијска група истакла је значај поста  у којем се умереним и рационалним конзумирањем хране стварју шансе за оне који су угрожени глађу. Поред тога је важан утицај вероучитеља у школама који преносе осећај одговорности према природи својим ученицима, на којима лежи будућност света. На крају су организатори припремили послужење (бифе) за све присутне .   Сутрадан је госпођа Изолда Шенстајн посетила наш храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице у 16. бецирку присуствовајући јутарњој служби. После разговора у парохијској сали она се лично захвалила Његовом Преосвештенству Епископу аустријско-швајцарском Господину Андреју, на подршци од стране наше православне Цркве, након чега јој је наш Владика уручио пригодне поклоне.     Извор: Епархија аустријско-швајцарска
    • Од Логос,
      У петак, 18. октобра 2019. године, када наша Црква прославља свету мученицу Харитину и светог свештеномученика Дионисија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Урош Костић, за певницом су појали протојереј Драгослав Милован и протонамесник Мирољуб Миладиновић, а чтецирао је г. Владан Степовић.   Звучни запис беседе   Епсикоп Јован се верницима обратио надахнутом и садржајном беседом којом је протумачио поуке светог апостола Павла које се тичу молитвеног живота нас хришћана. “У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас бих се, браћо и сестре, осврнуо на ове дивне речи светог апостола Павла које смо чули из овог прочитаног Апостола. Речи апостола Павла: “Молите се у Духу”, значе да наше молитве ако нису у Духу Божијем, оне онда нису плодотворне. Оне молитве које су у Духу, оне су и плодотворне и чудотворне.    У молитви човек мора истрајавати. У истрајности и присиљавању себе човек треба да се моли, јер као што знамо молити се није лако. Чим се човек омлитави он се предаје и пада. Апостол Павле даље каже да се молимо за свете. Шта то значи? Овде апостол Павле мисли на све хришћане јер су се хришћани у почетку називали светима. Сваки је хришћанин намењен за светост, јер је намењен за вечност. Али не за некуз нашу измишљену светост, већ за ону светост која долази од Христа, која освећује и просвећује сваког човека који долази на свет. Да ли ми живимо у том просветљењу, то је до тебе и до мене брате и сестро. Зато се на Литургији каже: “Светиње светима”. А човек ако не тежи светости, он ће себе затворити у свој мрак. Зато се помолимо да нас Бог просвети. “Узмите мач Духа који је Реч Божија”, ове речи апостола Павла значе да мач одсеца све оно што није свето у свакоме човеку.    Мачем духовним ступимо у рат, духовни рат у нама самима, јер се у нама стално води рат између добра и зла, између светлости и таме. Да се вратим на то питање, шта ће нама браћо и сестре мач духовни? Треба нам да одсечемо сваку нечистоту и неистину у себи, сваку лаж, свако искушење. Људска реч ако није оплемењена Речју Божијом, она је празна реч. Молитва о којој говори свети апостол Павле, потребна је јер она држи у будном стању наш ум и све врлине наше душе.    Молитва нам не да да се олењимо, и помаже нам да напредујемо, да се усавршавамо, до краја живота. Наш живот је школа у којој треба да учимо како треба да живимо. Браћо и сестре, имајмо на уму да нас молитва држи будним. Кад молитвом разговарамо са Богом, онда све оплемењујемо. Молитва је стражар.    Свети оци уче да је молитва хоровођа у хору врлина. Има ли човек молитву у срцу, он никад у искушењу неће бити савладан. Молитва је васпитач ума и стабилизатор, да тако кажемо. Кроз непрекидну и чисту молитву ум се узноси и пребива у Богу. Молитва нам помаже да саберемо свој расејани ум. Човек често сабира свој ум, али не у Духу Божијем. Молитва је пола Јеванђеља, а пост је друга половина, како кажу свети оци. Ако хоћемо да имамо цело Јеванђеље у себи, онда имајмо пост и молитву”, пожелео је Епископ Јован свим окупљеним верницима у виноградском храму.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У четвртак, дана 17. октобра, када Епархија осечкопољска и барањска прославља свог патрона светог Стефана Штиљановића, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у Каранцу.     Епископу Херувиму су саслуживали протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански и архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, умировљени парох, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, протојереј Жељко Тешић (Епархија бачка) и ђакон Војислав Николић.   Овим литургијским слављем почела је прослава епархијске славе Епархије осечкопољске и барањске које ће се наставити свечаном академијом и светом архијерејском Литургијом у вуковарском Саборном храму. Свечана академија поводом јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве биће одржана 18. октобра у 18:00 часова. Света архијерејска Литургија биће служена у суботу 19. октобра са почетком у 09:00 часова. Дочек архијереја је у 08:40 часова.   Епископ Херувим је у празничној беседи рекао следеће:   -У име оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашњи дан, крсна слава овога храма и наше Епархије. Нека је благословено данашње сабрање којим прослависмо дивнога светитеља светога Стефана Штиљановића, велика личност за нашу историју. То је човек који је преузео ангелски лик у свом овоземаљском животу, носио је Христа и у свом срцу гајио љубав према православној вери. Веровао је да је тек у Христу пуноћа владавине, али и свакога живота. Својим животом је и сведочио Христа, сејао веру међу народом, обнављајући цркве и помагајући немоћнима. У то време није било лако бити хришћанин и чувати часни Крст. Упорним радом и марљивошћу овог последњег светог српског деспота очувани су вера и народ. Показао нам је пут којим требамо да идемо. Није случајно што је управо наша Епархија узела за славу светог Стефана Штиљановића, видим ту дубоки Божји промисао.   Свети Стефан треба бити наш заштитник, наша утеха и крепост у овим временима. Као и у његово време, тако и данас није лако опстати на овим просторима на којим требамо сачувати своју веру, културу и традицију. Сећајмо се светог Стефана Штиљановића који је штитио своју веру, који се пред Престолом Свевишњега моли да наш народ буде укрепљен Христом. Искушења која нам се намећу бременита су, али удружени у једно коло можемо заједничким снагама и трудом да опстанемо на овим просторима. Наша Црква увек проповеда Реч Јеванђеља, реч утехе и наде, и требамо увек да је слушамо. Томе су стремили и наши дивни светитељи.   Многи историчари пореде светог Стефана са светим Александром Невским и светим Јованом Владимиром. Можемо да се замислимо над тим, колико је то велика личност у нашем роду. Својим животом он стоји уз остале наше владаре који су чували православну веру и Крст часни. Мудро је руководио нашим народом, сејући семе које је васкрсло у христолико биће нашега народа. То је христоваскрсла истина коју је проносио овим просторима да бисмо и ми као народ били на путу светог Симеона и светога Саве. Светитељи су они који пред нама утабали стазу ка Вечном Животу.   У овој години јубилеја ми се сећамо родоначелника наше Свете Цркве, светога Саве, као онога који је оснивач христоваскрсле врлине која нам показује да је смисао у ношењу Крста, у Васкрсењу. Ако будемо живели на том путу и поучавајући се речима Јеванђеља знаћемо да смо на путу светога Саве и светог Стефана Штиљановића, али и свих светитеља који су својим животом посведочили ту Истину.   Данашња света Литургија почетак је прославе наше Епархијске славе. Наставак прославе је академија у Саборном храму у 18:00 часова, поводом 800 година наше Цркве и 630 година од Косовске битке, као и света архијерејска Литургија Саборном храму у суботу. Прославимо ова два дивна догађаја за наш народ. Два наша завета, два моста ка Царству Небеском су видовдански и светосавски завет. Саберимо се и поучимо се Јеванђељем јер оно треба да је у нашим срцима као семе које води наш христоваскрсли народ ка Царству Небеском.   Нека је благословен данашњи дан и Епархијска слава, да се сви саберемо и у истинољубљу славимо овог дивног светитеља, нашег заштитника пред Престолом Свевишњега Бога.   Нека сте живи, срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      У седишту Речне флотиле Војске Србије, у кругу касарне Александар Берић на Лиману, налази се величанствен храм подигнут у славу Божју а у част Светог Стефана Штиљановића. Ово је једини храм у Епархији бачкој посвећен имену и делу узорног хришћанског владара, којем се приписују многобројна племенита дела и јуначка борба против Турака.     Управо у тој светињи, обасјаној јутарњим зрацима сунчеве светлости, у четвртак, 17. октобра 2019. године, служена је света архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, а саслуживали су војни свештеници Оружаних снага Руске Федерације, као и протонамесник Васо Поповић, војни свештеник из Републике Српске, мајор Слађан Влајић, главни војни свештеник Генералштаба Републике Србије, капетан Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник команде Прве бригаде Копнене Војске Србије и презвитер Селимир Вагић, војни свештеник Речне флотиле.   Литургијском сабрању су присуствовали командант Речне флотиле и капетан бојног брода Андрија Андрић, представници, припадници и пријатељи Речне флотиле, Копнене Војске и Војске Србије, као и многобројни грађани. Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, владика Исихије је истакао значај личности светитеља Стефана Штиљановића. Овај велики и одважни витез нам је и данас светило, и учи нас како да се понашамо и да не клонемо ни у најтежим ситуацијама. Ми сматрамо да смо у тешким временима, да нас нападају разни непријатељи са свих страна, али треба да се окренемо Господу као што су се наши владари окретали Господу, у том Косовском Завету који је у срцу нашег идентитета, да се окренемо Господу и да се угледамо на свете наше владаре и војсковође, рекао је Епископ мохачки.   Током свете Тајне Причешћа коришћен је путир који се чува у Покретној капели Шајкашког батаљона, која датира из 1875. године. Покретна капела је у власништву Светоархангелског манастира у Ковиљу и, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, поверена је храму у касарни на Лиману на чување и привремено коришћење.   После Литургије одржана је литија, а потом је служен помен руским морнарима пострадалим у разминирању Дунава, и то у моментима саме завршнице најсмртоноснијег рата у људској историји – Другог светског рата.   На платоу испред храма благосиљани су славски колач и кољиво. Епископ Исихије је честитао славу надлежном свештенику, оцу Селимиру, и припадницима Речне флотиле који посећују храм и узимају активно учешће у богослужбеном животу.   Захваливши свима који су узели учешће у данашњој празничној радости, презвитер Селимир Вагић је најавио да је у плану обнова руског војничког гробља у касарни Александар Берић. Дошли смо и до података да имамо и италијанско војно гробље које, за сада, није обележено, али наћи ћемо место почивалишта тих антифашиста, а то су исто наша драга браћа хришћани који су пострадали ослобађајући Нови Сад, навео је отац Селимир.    Испред храма налазе се два постамента.   Рузмарине моје росно цвеће, тебе народ више видети неће, што би дике оде у војнике, што би шкарта оде да се карта… Где је наша Војводина? Жива нам је сахрањена, али осташе деца њена – ови стихови песме 1300 каплара исписани су на првом постаменту подигнутом у спомен и вечну славу цвету српства на олтару отаџбине, уписаног у Књигу вечног живота, бесмртном ђачком батаљону 1300 каплара. Други постамент подсећа на стогодишњицу од васпостављања славе Речне флотиле Краљевске морнарице – У вечну славу и част хероја Српске Војске који подигоше заставу отаџбине на јарбол заробљеног аустроугарског ратног брода Бодрог.     Богослужбени простор у касарни Александар Берић је освештан 2017. године, на Васкршњи уторак. Речна флотила је носилац традиције Шајкашке флотиле и Шајкашког батаљона. Свети Стефан Штиљановић, патрон храма у касарни на Лиману, заслужан је за обнављање Шајкашке флотиле.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...