Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Зоран Ђуровић: Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?

 

Писало се доста о томе да ли су српске епархије наше Цркве у САД у процесу раскола. Америчке владике то негирају, али су им аргументи више него неубедљви. Такође, они ни најмање наивно нису ушли у овај процес и то бих желео да демонстрирам у овом тексту.

У САД постоји Assembly of Canonical Orthodox Bishops of the United States of America (Сабрање [Сабор] канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава). То би било нешто слично Сабру СПЦ, а имаји и својеврсни „синод“ - Executive Committee (Извршни одбор). Председник извршног одбора је цариградски архиепископ за САД Елпидофор. Српски епископ новограчаничко-средњозападноамерички, Лонгин Крчо, је члан одбора.

  Сабрање канонских православних епископа САД се звало Assembly of Canonical Orthodox Bishops of North and Central America (Северне и Централне Америке), али су променили назив у априлу 2014, да би, како веле (исто као и данас српски епископи из САД) боље одговорили на културну разноликост и пасторалне потребе у региону, па су Канаду одвојили од себе, а централноамеричку придружили Латинској Америци.

Програм Сабрања је да се превазиђу канонске „аномалије“ у дијаспори, тј. преклапање јуриздикција (које неки фанарствујушчи већ називају јересју), али у кључу да сви буду под једним епископом који је, наравно, из Васељенске Патријаршије. Текст програма (манифест) имамо на енглеском.[1]

Даље, овај Синод се састао 18 септ. 2019, где је позвао на конкретно остварење православног јединства у САД, и то кроз стварање комитета, агенција, ауторизованих организација и вођење дијалога.[2] Према томе, машинерија се структурише прецизно, да би се нашао најбољи пут до крајњег циља - потпуног јединства. По налогу САД ови дијалози и сусрети, симпосиони имају за задатак да се рекламира некакво „модерно“ и отворено православље (под капом Фанара), док би друго („проруско“) било обележено као фундаменталистичко и тиме маргиналзовано – одузело би му се право грађанства. Овој сесији је присуствовао, уместо заузетог Лонгина, епископ Иринеј Добријевић.

zYIuORU.jpg

Епископ Добријевић први с десна

Недавно се повела полемика око промене Устава у коме је промењено име српске Цркве на САД просторима из „Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци“ у „Српске Православне Епархије у САД“, управо по матрици Сабрања канонских православних епископа САД! То се ради по налогу САД јер је превише крупан, тј. компликован, залогај да се Северна, Централна и Јужна Америка потчине Фанару заједно. Зато је излетело ово правдање како се иде у усклађивање са законом САД, а све ове Цркве су функционисале без проблема већ преко века. Ништа се није променило у Уставу или Закону САД да би сада постојала ова потреба. Интересантно је да Сабрање епископа САД нема нигде у виду Руску Православну Цркву. За њих је јединство у САД под Фанаром, и уопште их није брига за лечење раскола са РПЦ.

Не разумем, када се узму све ове чињенице у обзир, како се неко чуди што епископ Кирило буеносајреско-јужноцентралноамерички није био ни обавештен о одлуци тела чијег је био члан! Само је одсечен. Сада нас пак Максим, Лонгин и Иринеј убеђују да је све у реду и да не треба да измишљамо неке теорије завере. Случај пак Митрофана канадског би био тужан кад не би био смешан, јер он као „не зна како да шаље паре за Америку“ (партципација за претходну СПЦ у Северној и Јужној Америци). Синоду бих препоручио да му да месец дана да нађе начин, а ако није способан, да му се да ролекс за одлазак у пензију.

Епископ Максим, иако није члан Извршног одбора САД, је најтешњи њихов сарадник и чест гост на Фанару (и ових дана је био тамо). Песница је фанарске пропаганде не само у СПЦ него и у целом православљу, и добио је крила после последње прославе у његовој епархији, тако да отресито негира своја „покајања“. Тврдио је да је Свети Сава неканонски добио аутокефалију, да ће време показати да је Патријарх Вартоломеј у праву и да носи тежак крст, да је стицање Савине аутокефалије налик овом што се дешава у Украјини, да је дарвинизам јединоспасавајућа научна теорија и сл. Дрско је организовао отпор одлуци да се уклони са места предавача на ПБФ, тако да га подржава либерална страна са БУ, као и профанариотска на ПБФ. Одбија да прихвати одлуку Синода. Сада покушава да обмане наивне како не раде интензовно на расколу. Тако у нарученом и написаном интервјуу, око промене имена, што је доведено  у везу са одлукама Критског Сабора, на коме је Цариград апеловао на право за управљање црквама у Варварским земљама позивајући се на 4. Васељенски сабор, из чега следи да треба да постоји само једна Православна Црква у Америци, у којој би били сви: Срби, Грци, Руси, Арапи... одговара: „То двоје се само у машти појединаца може довести у везу (а видим да има таквих са врло бујном маштом). Колико ми је познато, Васељенска патријаршија није званично саопштила да у пракси примењује своје тумачење 28. канона Халкидонског сабора. Она своје тумачење чува за себе јер да га примењује тада би наступио проблем. Међутим, једно су жеље а друго су могућности. Штавише, иста та Васељенска патријаршија је иницирала да се питање дијаспоре решава саборно, а не унилатерално. Плод тога је документ о дијаспори Светог и Великог Сабора усвојен и пре Крита и на самом Криту“.[3]

Еписикоп вероватно замишља да разговара са особама које нису стекле употребу разума. Наиме, кроз давање Томоса Украјинцима, Фанар је узео и целу њихову дијаспору. Физички нису баш могли целу, јер се ткз. Патријарх Филарет побунио, тако да у САД нису се сви потчинили Вартоломеју, док у Италији, у којој ја живим и радим је неких 80% украјинских парохија прешло под Фанар (Венецију), а платили су по глави 500 еу. То је било на састанку у Напуљу. Дакле, Васељенска Патријаршија примењује у пракси своју идеологију, док Максим сања ружичасте слонове који лете жутим стаматисовастим небом.

Даље, Максим намерно прећуткује да је Васељенска Патријаршија склонила на Криту питање аутокефалије, које је уско везано са дијаспором, да би имала маневарски простор. Многи предстојатељи православних Цркава су позвали Фанар да се саборно испита питање Украјине, и ови су то одбили, и сада су пустили у етар буву да је Васељенска Патријаршија овлашћена да даје аутокефалије! Ако се дозволи таква теза, православна Црква ће се распасти по шаву.

Ниједан од америчких владика није невин. Ролексе бих поклонио свима. И да лепо иду у пензију, јер њима поклонити икону не иде не би знали шта да раде са њима, ионако их имају превише. Пада ми само на памет ако би Патријарх Иринеј наручио од мене икону св. Иринеја за Максима, радо бих је урадио. Мада бих исту наплатио. Шалу на страну, јер није моменат за лежерност, ми се налазимо у јако тешкој ситуацији, јер се амерички тројац, без одобрења Синода и Сабора већ регистровао у САД са све новим Уставом,[4] у коме предупређују било какво мешање Сабора СПЦ у њихова питања, мада овде понављају већ аутономистички Устав из 2008. Тако чл. 13, п. 1: „Епископски савет је највиша црквено-јерархијска власт Српских Православних Епархија у САД“. Чл. 13, п. 8, 3: „Предлаже кандидате на упражњене епархије, сходно члану 14, параграф 2“, који пак гласи: „Епархијске Архијереје за Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама бира Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, првенствено од кандидата предложених од Епископског савета, који може да се консултује с ким нађе за сходно“.

hxOwp7F.jpg

Регистроване Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America, које су пријављене, гле ироније, на Марсу (Пенсилванија)!

 

Где је проблем? Када дође тренутак да Епископски савет потпише своје потчињавање Фанару и улазак у будућу аутокефалну Цркву САД, Сабор СПЦ ништа неће моћи да уради, јер и да их рашчине ови пред САД законодавством фигурирају као Јуридичке Особе. Сабор СПЦ је пред америчким законодавством непостојеће тело. То би све изазвало дугогодишње судске спорове и трошење реке пара. Међутим, паметније је сада уручити им ролексе него касније, јер у овом моменту немају већину народа у нашој дијаспори, као што би се избегло да они побегну под окриље тада озваничене САД Цркве (аутокефалне по моделу украјинске „аутокефалије“) ка којој води Сабрање канонских православних епископа САД.

Да Господ утврди и просветли Његову Светост и Сабор СПЦ!           

  

Зоран Ђуровић

Рим 23/09/2019

 

[1] The Assembly was established in accordance with the Decision of the 4th Pre-Conciliar Pan-Orthodox Conference, convoked in Chambésy, Switzerland, June 6-12, 2009, at which met representatives from all the universally-recognized autocephalous Orthodox churches. These representatives recognized substantial canonical "anomalies" in the organization and life of the Church in these regions, and realized that, though these anomalies had arisen from specific historical circumstances and pastoral needs, they nonetheless present a number of serious problems for the faithful; moreover, they give an appearance of disunity in the one holy Church. As such, these representatives unanimously agreed to the formation of the assemblies of bishops to heal, as quickly as possible, these anomalies... The purpose of the Assembly of Bishops of the United States of America is to preserve and contribute to the unity of the Orthodox Church by helping to further her spiritual, theological, ecclesiological, canonical, educational, missionary and philanthropic aims. To accomplish this, the Assembly has as its goals: i) the promotion and accomplishment of Church unity in the United States ii) the strengthening of the common pastoral ministry to all the Orthodox faithful of the region; and iii) a common witness by the Church to all those outside her. In addition, the Assembly has as an express goal iv) the organization of the Church in the United States in accordance with the ecclesiological and the canonical tradition of the Orthodox Church... Unlike SCOBA however, the Assembly is a transitional body. If it achieves its goal, it will make itself obsolete by developing a proposal for the canonical organization of the Church in the United States. This proposal will in turn be presented to the forthcoming Great and Holy Council, which will consist of all canonical Orthodox bishops throughout the world. Should this proposal be accepted, it is hoped that the Assembly of Bishops will then come to an end, ultimately to be succeeded by a governing Synod of a united Church in the United States. (http://www.assemblyofbishops.org/about/).


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имам утисак да је јесењи сабор отказан да би се видило како ће реаговати сабор у банкротираној Грчкој, по питању Украјине.

Ако стане на страну Украине, могуће је да се СПЦ поцијепа. Мени је тешко да замислим Игњатија који не служи са Зизијуласом, или епископе у Америци који мученички страдају због стања у Украјини.

Уколико би дошло до раскола, имали би паралелну јерархију?

Јасно је ко би имао подршку запада, а самим тим и неки облик државне заштите.

Са правницима као што је Беговић можемо очекивати "Осму офанзиву" на Цркву.

Што се тиче ролекса, вјероватно бих их васпоставио Вартоломеј, што опет значи раскол.

Мислим да у нашој Цркви има мудрих људи, и нека им је Господ на помоћи, јер се за овако нешто нису спремали, нити су од браће очекивали, а са друге стране је годинама брижљиво и студиозно рађено и вјероватно имају савјетовања о даљем раду.

Та савјетовања свакако нису саборска.

Како било, Црква има инструменте за којима нерадо посеже, да се одбрани.

Мени је сабрање код Јустина улило наде.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

До сада, најаргументованији текст о новим америчким собитијима, које је тешко не назвати расколом. Самовољни сепаратистички устав, мора саборно да се поништи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имаш посла са екипом која по питању надлежности на факсу и кад је право јасно против њихових тренутних интереса проналази тумаче и државом се брани од Синода.

 

У Америци они су једини правно регуларни субјект, већ праве антиномију између појмова Црква и СПЦ, - "само параноицима може пасти на памет да то има било какве везе са променом имена"

 

Онда ће у Америци СПЦ бити означена као пала организација под Руским утицајем.

 

Пошто САД нису дужне и не препознају организацију Цркве, она се мора доказати пред судом.

 

Остаје кажем нада да нису сасвим изгубили и сами почетак мудрости.

 

Вјерујем да је тако, али питање је и да ли могу смоћи снаге да се отргну, јер очигледно је да су овде умјешане и нецрквене структуре од кланова, до обавештајних служви, ако уопште има битне и оперативне разлике у тим појмовима.

 

И на какве начине би били компромитовани за узврат, ако се опемено Давидових текстова, јасно се види страдање.

 

Само да буде на путу истине...

 

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Где је проблем? Када дође тренутак да Епископски савет потпише своје потчињавање Фанару и улазак у будућу аутокефалну Цркву САД, Сабор СПЦ ништа неће моћи да уради, јер и да их рашчине ови пред САД законодавством фигурирају као Јуридичке Особе.

На жалост, све што је о. Зоран написао је истина. Можда ће некоме звучати претенциозно, али последњих неколико месеци његово писаније на овом форуму (и шире) било је ”глас вапијућег у пустињи”. Питање је само да ли ће се наћи неко (многи) довољно јак да у овом тешком тренутку (по СПЦ) заустави даље пропадање брода који тоне. Или ће, као и до сада, многи (па и многи ”врсни” теолози) и даље да забијају главу у песак пред надолазућим и већ постојећим проблемима.

Слична, ако не и иста, ситуација је и у осталој нашој ”дијаспори”, ближој или даљној. Де јуре (можемо слободно рећи готово и де факто) закони свих земаља у којима имамо Парохије (=Епархије) не препознају Сабор СПЦ (још мање Синод) као неког ко може да се (у тим државама) меша и решава црквене спорове, како оне најмање, до оних на најкрупнијем нивоу. Ово ”најкрупнијем нивоу” односи се на самовољу и непослушност одређених епископа који, ако буду хтели, могу једноставно да се оглуше о било коју одлуку Сабора или Синода СПЦ и да у било ком спору, у било ком тренутку, затраже помоћ држава у којима столују и живе, а нарочито ако су још уз то и држављани дотичних земаља. Ко је оптимиста и мисли да ће СПЦ у неком таквом могућем спору изаћи као победник грдно се вара!

Елем, као и много пута у нашој ближој или даљој историји, у дијаспори (европској, америчкој и иној) народ је тај који може да заустави даље посртање, како појединца у највишем (и нешто нижем) клиру, тако и оних појединаца-лаика којима је свеједно да ли ће бити чланови СПЦ, или неке друге Православне Цркве. Рецимо - Васељенске Патријаршије. Моје је мишљење је (не мора да значи да је тачно) да је још увек и у Европи, Америци (УСА + Канада), Аустралији... већина православних Срба институционално везана за Српску Православну Цркву, тако да ће још увек бити тешко да се све наше парохије у дијаспори (не и сви епископи) подјамре под нечију другу капу, нарочито не Фанарску. Нисам сигуран за УСА и Канаду, али мислим да у Западној Европи још увек није догорело до ноката. Зато ће у тим земљама ”жаба да се кува још неко извесно време”. Тихо и полако. Зато су текстови попут овог који је написао о. Зоран (Ђуровић) судбински важни! Ко му нађе занерку тај је - или луд, или будала, или злонамеран човек! Четвртог нема!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, The Godfather рече

Sa'ce Milojkov da jrene da oponira ?

Неће. Него ће све пребацити на мене и јадног Вучића.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
WWW.PETITEGENEVE.COM

Elegantna časovničarska oaza u samom centru Beograda odražava najsavremenije tendencije uređenja enterijera, postajući nezaobilazna Rolex destinacija.

:smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 47 минута, Талични Том рече

Елем, као и много пута у нашој ближој или даљој историји, у дијаспори (европској, америчкој и иној) народ је тај који може да заустави даље посртање, како појединца у највишем (и нешто нижем) клиру, тако и оних појединаца-лаика којима је свеједно да ли ће бити чланови СПЦ, или неке друге Православне Цркве.

Добри мој, ово је једина ствар која ми даје наде. Један прота прочитао овај текст и писао ми како га парохијани грде што не проповеда о петицији против Максима и опасности раскола. Он је сасвим свестан свега, али је за сада притајен, док народу је у већини постало јасно о чему се ради. То наш Синод треба да искористи. Зато је сада време да се делује одлучно. Иначе, пуче нам погибија. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Вјерујем да је тако, али питање је и да ли могу смоћи снаге да се отргну, јер очигледно је да су овде умјешане и нецрквене структуре од кланова, до обавештајних служви, ако уопште има битне и оперативне разлике у тим појмовима.

Види, ја знам много више него што сам овде изнео. Ово је пак новинарски текст, а писаћу посебно о конкретним финансијерима "наших" америчких владика. Ово је један комплексан напад на Православље. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Istopljeni kamen рече

 

Сестро Григорија, ти ли си? Немој, молим те, да се смејш к’о будала на брашно, тамо где нема места смеху, још мање зафрканцији. Не приличи то једном суптилном женском створењу, попут тебе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 14. новембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду Главног тужиоца Руске Федерације г. Јурија Јаковљевича Чајку.     Пријему су присуствовали Преосвећени Епископ ремезијански и викар Патријарха српског г. Стефан, генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, републички јавни тужилац гђа Загорка Доловац, амбасадор Руске Федерације у Србији г. Александар Боцан Харченко, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 14. новембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Никоса Дендиаса, министра спољних послова Републике Грчке.     Пријему су присуствовали генерални секретар Министарства спољних послова Грчке г. Демирис Темистоклис, амбасадор Републике Грчке у Београду г. Јоргос Диакофотакис, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Викарни Епископ Стефан служио је овог јутра Свету Литургију у Храму Светих Врача у Клиничком центру Србије, уз свештенике и ђаконе Архиепископије београдско-карловачке. У овој светињи ће данас, 14. новембра, на дан храмовне славе, бити служена и Света Тајна Јелеосвећења, од 16 часова.   Звучни запис беседе   Епископу Стефану су саслуживали: протојереји-ставрофори Небојша Тополић, Радомир Митровић, Милојко Топаловић, јереј Дејан Вулић, протођакон Младен Ковачевић и ђакон Никола Мићаковић.   Овогодишњи кумови славе били су Јордан и Милутин Мијушковић, а колач је у част Светих Бесребреника принела и мати Аквилина, игуманија Сретењског манастира из Овчарско-кабларске клисуре, која је извесно време провела на лечењу у овој установи. У молитви су учестовале и мати Злата са једном од сестара Манастира Богородице Тројеручице под Авалом, затим запослени у КБЦ-у, као и многобројни верујући народ.   Eпископ Стефан је између осталог поучио да су нам светитељи Козма и Дамјан потребни јер нам свима треба исцељење, духовно и телесно.     Извор: Радио Слово љубве 
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 11. новембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду амбасадора Сједињених Америчких Држава за верске слободе, Његову Екселенцију Сема Браунбека.      Пријему су присуствовали амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Његова Екселенција Ентони Годфри, сарадници амбасадорȃ гђа Саманта Либрати, г. Хауард Чјунг, г. Адам Шик и гђа Ксенија Лазовић, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...