Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 24 минута, Александар Милојков рече

Ео трчим да се бакћем твојим тлапњама. Иди бегај. :)

Имаш врло ургентан случај, па немаш кад?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Имаш врло ургентан случај, па немаш кад?

 

Само се ви лепо забављајте.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Александар Милојков рече

Само се ви лепо забављајте.

Пази ни антихпнотици не помажу, само побожно читање поука и исркрен исповједан дијалог.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Александар Милојков рече

Ео трчим да се бакћем твојим тлапњама

E'o pitanje za trenutke dokilice. Ako moze ukratko - sta je tlapanje u textu? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Или: само ти синко ради свој посао...

Повратак кућним вредностима. Је ли то онај етномартир, који је убијен јер је Србин, а не зато што је хришћанин како учите?IMG_20190925_140311.thumb.jpeg.b4e096f3b449dd8e0a34fcec62263e93.jpeg

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Hadzi Vladimir Petrovic nebuloze pisu brate.

Ne vidim kontext recenice Sv mucenika Vukasina koje je ponavljao u toku mucemnja svom ustaskom dzelatu i koriscenje iste u svrhu....

Nemaju stida i srama, kao sto su vise puta i pokazali.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ексклузивно: Писмо епископа Митрофана и Кирила Синоду поводом новог рушилачког устава у Америци Штампај Е-пошта
уторак, 24 септембар 2019

Пошто "Борба за веру" има своје "очи и уши" свуда и на сваком месту, и овога пута достављамо на увид нашим читаоцима један ексклузивни документ који оповргава све лажи издајничке тројке рушитеља СПЦ - Лонгина, Иринеја и Максима. Ради се о званичном писму епископа канадског Митрофана и јужноамеричког Кирила упућеног Св. Арх. Синоду у којем протествују против Новог рушитељског устава и у којем траже од Синода да исти прогласе неважећим.

 
+ + +
 
Coat_of_arms_of_Serbian_Orthodox_Church.
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КАНАДСКА
 
SERBIAN ORTHODOX DIOCESE OF CANADA
 
7470 McNiven Rd. R.R #3 Campbellville, Ontario, L0P 1B0, Phone: 905.878.0043  

 

 

E Бр 152/19

12. август 2019

Милтон – Торонто

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Б Е О Г Р А Д

            
            У вези са Црквено-народним Сабором Епархија Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама, одржаном од 13. до 16. јула 2019. године у Манастиру Покрова Пресвете Богородице-Нова Грачаница у Тирд Лејк, Илиноис, сматрамо за важно да вас обавестимо о следећем:

                ЦРКВЕНО-НАРОДНИ САБОР

1.     На наше изненађење, по први пут од како смо Епископ на северноамеричком континенту, нисмо добили позив за учешће на Сабору, нити смо добили материјал за Сабор, као ни Њ.П. епископ Кирило.

2.     Наше сагледавање Сабора основано је на сазнањима која смо добили од делегата и свештеника који су учествовали у раду Сабора, међу којима има много забринутих због новонасталог стања и начина рада.

3.     Нови ткз. Устав, (бела књига), који смо добили од учесника Сабора након његовог завршетка, ограничава, или како се представља - ’’арондира’’ границе које су оквир деловања овог документа на само три епархије у Сједињеним Америчким Државама. Без учешћа Епископа, свештеника, и делегата канадских, и јужноамеричких, напрасно је донесена одлука да се Устав више не односи на две од пет Епархија које су биле у самом наслову документа. Запажамо и то да нико од господе архијереја из САД није предложио да се Устав преименује у Статут, као што је обичај у свим епархијама СПЦ.

4.     У стварности, ова ’’арондација’’ објављена је на званичној интернет презентацији Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку осам дана пре почетка Сабора, (www.serborth.org) тако да већ 6. јула, као и данас, под рубриком Епископски савет наведена су имена само Њихових Преосвештенстава: Г. Лонгина, Иринеја, и Максима. Нигде се више не помињу као чланови Епископског савета Епископ канадски и буеносајрески.

5.     Морамо овде поменути да је и арондација епископије западно-америчке извршена без учешћа и консултације епископа Кирила. Њ.П. епископ Максим није консултовао Епископа Кирила, нити Епископски Савет, у вези припајања Мексика епархији буеносајреској и јужно-централно америчкој. Обично се некој епархји додаје нека територија да би јој се помогло у функционисању, у договору са новом епархијом. Стиче се утисак да је по убрзаном систему црквено неразвијени Мексико додељен епархији у развоју, јер је сметао да се остваре неке ’’уставотворне’’ замисли. Предлажемо да се та одлука, ако постоји званично, још једном размотри и преиначи.

                 УСТАВ СПЦ ЗА СЕВЕРНУ И ЈУЖНУ АМЕРИКУ

6.     Нови ’’арондирани’’ Устав, по протонамеснику Василију Вранићу, што је неадекватан појам, на који се деценијама ослањала Епархија канадска, свакако мање од како је усвојен Статут Епархије канадске, слаби валидност садржаја Статута Епархије канадске јер се у више наврата одредбе Статута позивају на Епископски Савет, као и на Црквено-народни Сабор. На пример чл.18.1. који каже:  ’’Епископски савет је највиша црквено-јерархијска власт у Северној и Јужној Америци. Његове дужности су изложене у Уставу Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци’’. Исто тако чл.18.3.(11) који каже: ’’Епископски Савет решава о улози и степену учествовања представника Епархије канадске у Црквеном сабору и осталим телима у Северној и Јужној Америци.’’

7.     Комплетно је заобиђен чл.33 Устава за Северну и Јужну Америку који тачно предвиђа процедуру сваке промене постојећег Устава.

8.     У образложењима која су упућена Њ.П. Епископу буеносајревском и централно-јужноамеричком од стране председавајућег Епископског Савета, без заглавља, редног броја и потписа, износи се више нетачних тврдњи:

i.      Колико је нама познато Епископски Савет тројице Епископа у САД не постоји. У писму се наводи да уколико се нешто тиче Канаде или Латинске Америке, целокупан Епископски Савет за Северну и Јужну Америку ће бити консултован, у супротном Епископи у САД ће путем телефона решавати питања Цркве у САД. Управо то је повод реакције Епископа Кирила да у свом писму постави питање како ће се убудуће доносити одлуке у оквиру Епископског Савета за Северну и Јужну Америку? Да ли ће се одлуке тројице епископа у САД сервирати као готове ширем Савету? У одговору тројице Епископа владици Кирили говори се да они у САД имају нека своја ’’приватна питања’’ која треба решавати самостално. Која су то питања у Цркви приватног карактера?

ii.     Канадска Епархија је учествовала у свим Црквено-народним Саборима СПЦ за Северну и Јужну Америку до овог последњег, о чему нам говоре записници Црквених Сабора. Умировљени Епископ канадски Г. Георгије учествовао је у раду, а по приликама и свештенство Епархије. Није исто путовати из Канаде, или Јужне Америке у САД, уз све трошкове, као што је онима који то чине унутар своје државе. Истина је да Епархија канадска дуже време не уплаћује ’’разрез’’ Централном Савету због канадског законодавства, али неизоставно уплаћује више десетина хиљада долара годишње за теолошки факултет у Либертивилу.

iii.    Епархији новограчаничкој, која је укључена у све токове живота СПЦ, то значи и учешће у Црквено-народном Сабору, тек након арондације 2009., пре две године је опроштено око $250 000 дуговања ’разреза’ Централном Савету.

iv.    Свака Епархија појединачно има своју Епархијску скупштину и Епархијски савет. То је нижи степен администрације од Црквено-народног Сабора где све Епархије из Северне и Јужне Америке учествују равноправно.

v.     Одлуке Светог Архијерејског Сабора из 2018. године које се помињу у образложењу три епископа донете су у одсуству Епископа Кирила са сабора. Сматрамо да није испоштована процедура која је предвиђена у одлуци САСбр45/зап 171 од 7. маја 2018. Свакако, није испоштована процедура у вези са чл.33. Устава за Северну и Јужну Америку. Још мање се у тој одлуци помиње ново име црквене структуре у САД! На крају стоји да све те одлуке донесене у одсуству двеју Епархија морају бити прихваћене од стране Светог Архијерејског Сабора.

                 ТЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У ЛИБЕРТИВИЛУ

9.     Дан пре почетка Сабора добили смо извињење секретара Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку, јереја Николаја Костура, који нас обавештава да његовом грешком нисмо позвани на Сабор. Ово, супротно од опширних образложења, која су пружена да због одлуке Светог Архијерејског Сабора није нам место на Сабору, не мења чињеницу да нисмо позвани чак ни у својству декана Теолошког Факултета. Извештај о раду истог поднео је привремени повереник школе протојереј-ставрофор Никола Чеко. Радује нас да је већина свештеника, као и делегата стала у заштиту ове деценијске тековине високог теолошког образовања у Америци.

10.  На састанку Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку, у децембру 2018. у Чикагу, Николић Фонд (Студентски фонд), замрзнут је на инсистирање адвоката Ерцега из Калифорније. У грубом излагању које је, у присуству сина блаженопочившег Митрополита Христифора г. Павла Ковачевића – члана Централног Савета Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, поднео адвокат Ерцег испало је да је упокојени Митрополит Христифор својевољно преиначио вољу дародавца и деценијама додељивао Теолошком Факултету новац који му не припада. Заслуге Митрополита Христифора за рад и опстанак школе су свима познате. Како то да они који су седели са упокојеним митрополитом у Централном Савету из године у годину одобравали су овај начин рада – а сада на тумачење адвоката – па макар био и чтец, спремни су да укаљају име покојника, доносећи одлуке које ће имати трајне последице по СПЦ на овим континентима. Да ли нам је толико неопходно да се будући свештеници СПЦ школују по туђим институцијама, од којих поједине се распадају од сопствених проблема? Молимо Свети Архијерејски Синод да утиче на Централни Савет СПЦ за Северну и Јужну Америку да одмрзну фонд поч.Д. Николића (Студентски фонд), да би факултет могао нормално да ради.

                ЗАКЉУЧАК

Сасвим је могуће да су правни савети двојице адвоката Миличић и Ерцег тачни што се тиче легалног аспекта Цркве као овоземаљске институције у Америци. Али морамо да приметимо да њихови методи и начин понашања, нарочито према нама, увелико одударају од јеванђелских норми. Сматрамо да су многи од њихових потеза ’’забадање трна у здраву ногу’’ јер увек почињу са тенденциозним ’’ако се нешто деси Црква ће бити одговорна’’. 

Црква је увек налазила начина да се одреди према онима који имају државну власт, али само у тренуцима када је Цркви претила непосредна опасност – као што је сада случај у Црној Гори. У САД нема закона који би директно угрозили Православну Цркву.

Црква се увек првенствено руководила Светим Писмом и Христовом науком. Колико тога имамо да чинимо да себе, и своју паству, приближимо Господу? Да ли нам је у тренуцима великих искушења за Српску Православну Цркву у дијаспори потребно исхитрено обнављање питања Устава (које може да се одрази и на неке Епархије у САД) или да учврстимо своје јединство и радимо на јачању постојеће структуре? Уосталом доношење тог Устава (мислимо да је боље да се преименује у Статут) имало је за циљ да уједини наш народ у САД и Канади који је, на пример у време живота Св. Мардарија, био прилично разједињен на појединачне парохијалне групације – што је сада случај у Јужној Америци.

Сматрамо да је покретање питања ревидирања Устава повод за разједињење. Реорганизација Српских Епархија у Северној и Јужној Америци, ако је уопште потребна, може да се постигне само заједничким језиком и са учешћем свих оних коју су до овог Сабора учествовали у њему. Све друго даје повод непријатељима Цркве, па и верницима и свештенству, да спекулишу и постављају питања о потреби ових реформи, а поготово о начину спровођења истих.

Умољавамо Свети Архијерејски Синод да утиче на Епископе, и институције Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама да се, до исправно донесених амандмана, или промена, придржавају поретка који је образложен у Уставу Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку.

 

У прилогу овог акта достављамо вам:

·         ’’Устав Српских Православних Епархија у САД’’

·         Позив делегатима на Сабор у којем у заглављу стоји ’’Српске Православне Епархије у САД, Канади, и Централној и Јужној Америци’’

·         Званична страница Централног Савета СПЦ за Северну у Јужну Америку на којој су само тројица епископа из САД чланови Епископског Савета

·         ’’Осврт на правну арондацију Устава Спц за Северну и Јужну Америку’’ свештеника Василија Вранића

·         Писмо Епископа Кирила епископима Епископског Савета за Северну и Јужну Америку

·         Одговор Епископа Лонгина Епископу Кирилу

 

 

potpisi%20mitrofan%20i%20kirilo.png

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 25 септембар 2019 )

Share this post


Link to post
Share on other sites

Остављајући по страни, како је БЗВ дошла до овог документа, мислим да се њиме отклањају све недоумице око мотива и начина "арондације" у САД.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Travolta рече

Svoje kolege je špijunirao i sveštenik Periša Vranić iz Sarajeva. Pod špijunskim pseudonimom "Baltazar" je zavrbovan 1973. g. i to na dobrovoljnoj osnovi. Ocenjen je kao pouzdan, a na "vezi" ga je držao Boris Tankosić, službenik SDB Sarajevo.

Знам за тај навод. Али, отац Периша је био високо цењен и при преласку у Београд, постао духовник прве болнице која је имала такву позицију, а по његовој прераној смрти, синовима је од Цркве обезбеђено најбоље школовање. Од једног од њих дочекасмо да нас заводи за Голеш планину.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, The Godfather рече

@Hadzi Vladimir Petrovic nebuloze pisu brate.

Ne vidim kontext recenice Sv mucenika Vukasina koje je ponavljao u toku mucemnja svom ustaskom dzelatu i koriscenje iste u svrhu....

Nemaju stida i srama, kao sto su vise puta i pokazali.

Нека се позивају на Спиридона Мифку и на Гермогена, као што приличи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Александар Милојков рече

Само се ви лепо забављајте.

Reci to episkopima Kirilu, Mitrofanu i Davidu. 

Stvar je za sabor, cim se i episkopi oglasavaju. Ne pise o tome samo ona nesreca iz Rima.

Neka ukrste argumente na saboru, pa neka se vidi o cemu se radi. Najlakse je reci da su to budalastine.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, александар живаљев рече

Остављајући по страни, како је БЗВ дошла до овог документа, мислим да се њиме отклањају све недоумице око мотива и начина "арондације" у САД.

Већ га пренех овде. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 11. новембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду амбасадора Сједињених Америчких Држава за верске слободе, Његову Екселенцију Сема Браунбека.      Пријему су присуствовали амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Његова Екселенција Ентони Годфри, сарадници амбасадорȃ гђа Саманта Либрати, г. Хауард Чјунг, г. Адам Шик и гђа Ксенија Лазовић, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Александријски Патријарх, Његово Блаженство Теодор началствовао је Литургијом у Саборној цркви Светог Николе у Каиру, у којој је Свети Нектарије служио, близу садашњег базара Хан ел Халили. Једно од најзначајнијих историјских места представља ова кућа, где је свети Нектарије некад живео када је у Каиру служио као патријархов викар.     „Велики је благослов за Каиро и Алексанрију што је Свети Нектарије живео у овој земљи. И упркос свом разочарењу, овде је долазио двапут. Познати су нам светитељева жалост и радост. Био је велики богослов,“ нагласио је патријарх Теодор изразивши своју „велику захвалност“ што је служио стару Литургију Светог Апостола Марка, који је забележио Свети Мелетије Фигас, а одслужио патријарх александријски Кирил у манастиру Светог Ђорђа у Старом Каиру.   „Ми, афричко свештенство, деца смо Светог Нектарија, као што је то сваки јерарх александријског престола, сваки афрички свештеник, сви смо деца Светог Нектарија“, додао је Патријарх александријски. Према традицији, тога дана Свети Нектарије треба да седи на патријарашком престолу, па  је из тог разлога патријарх Теодор поставио икону светог Нектарија на престо.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 10. новембра 2019. године, на празник Светог Арсенија Серемца, свету aрхијерејску Литургију у храму Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду.       Његову Светост Патријарха дочекао је старешина храма протојереј-ставрофор Трајан Којић са свештеничким братством и верним народом. Саслуживали су протојереји-ставрофори Андрejа Арсић, Вајо Јовић, Јован Благојевић, Драган Протић, Драган Предић и Слободан Кеџић, јереји Миодраг Ристић и Марко Којић, протођакон Драгиша Ђокић, ђакони Владимир Руменић, Драган Ашковић, Славко Аничић, Драган Танасијевић и Бранислав Кеџић.   Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је тпм приликом рукоположио ђакона Бранислава Кеџића у презвитерски чин.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...