Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Патријарх Иринеј је честит човек. Индикативно је како Амфилохија задњих обраћања потенцира како је Иринеј наследник Св. Сава - наравно да јесте! Види се према реакцији ка Игнатију, па сада и Амфилохију (Максим је ту, 'ладан к'о леденица, по оној "из жмире два вире")...Патријарх - иначе човек болестан и јако опрезан и смирен -види се да је  бесан као рис. Дрскост неких је превршила границе. Не знам шта је, али не ваља.Давид, Иринеј и Патријарх нису у Пећкој Патријаршији.

Да поредамо чињенице:

  1. Пред сабор на Криту пуца тиква између Москве и Истамбула - Максим се оглашава у неком Данасу или Недељнику.
  2. ТЕволуције на тапету у јавности - "ни лука ијо, ни луком миријо" - Максим се оглашава.
  3. Раскол у Украјини - цео свет шокиран, Максим се оглашава и проглашава то за љубав.
  4. Не само то, него пореди са нашом аутокефалијом.
  5. Одлуке нашег помесног Сабора, са јасним упутама Сабора, као и кристално јасним тумашењем, портпарола Иринеја - Макисм се оглашава.

УВЕК, увек и увек - преносећи унутарцквене ствари у јавност, и то кроз медије које везе благе са Црквом немају. Како човеку није јасно да се избламирао пред народом, студентима и браћом.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Ćiriličar рече

Не знам шта је, али не ваља.Давид, Иринеј и Патријарх нису у Пећкој Патријаршији...

Можда имају преча посла... да нису са Вучићем и Ердоганом на ручку... :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Golub рече

Можда имају преча посла... да нису са Вучићем и Ердоганом на ручку... :) 

Ма нема бриге, Максим ће да надокнади својом преподобношћу и молитвом...све ће Шиптаре да оправослави након Калифорније.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Ćiriličar рече

Ма нема бриге, Максим ће да надокнади својом преподобношћу и молитвом...све ће Шиптаре да оправослави након Калифорније.

erdogan-i-vucic-f-predsednistvo-srbije-n

 

Ердо вуче Вучка за рукав: ,, дај ба среди и мени тај орден!''  12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Golub рече

Можда имају преча посла... да нису са Вучићем и Ердоганом на ручку... :) 

А код кога је овај дошао на ручак: :D

1120980519.jpg

,,Зашто је славни глумац у Београду — због посла, туристички или само на пропутовању — не зна се, али је вест да је „међу нама“ великом брзином обишла друштвене мреже.''

Share this post


Link to post
Share on other sites

,,Наш најважнији заједнички политички циљ је мир" , вели данас Вучић пред султан Ердоганом

,,Zašto car Lazar nije pristao na podjelu Kosova sa Turcima i rekao da je mir najvažniji? Kakav mir? Za koga? Za nova partijska zapošljavanja? Za udaranja po nosu na splavovima? Za posebno odjeljenje u vrtićima u kojem će biti transrodna djeca? Za još Zadruga i Parova? Za dečka Aleksandre Bursač koji šalje poruke Anđeli Veštici?'' пита  се ХРВАТ Горан Шарић

Ништа није случајно, па ни ово да је данас, турски ''султан'' Ердоган у посети код Србаља...   и види се ко је данас на Косову равном а ко није... Срби памте!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Народе да вас не мучим покушаћу што је могуће мање да причам-пише...

Колико школовање,Теологија има везе са мисионарењем-мисијом цркве? 

Ако неког занима одговор нек прочита даље текст.

Један од учесника ове теме на једном месту тврди да мисионарење како каже “нема баш пуно везе [са] школовањем и теолошким знањ[и]ма” и онда уважени учесник ове дискусије даље  цитира дуги текст од  старца Софронија као потпору за свој став... без да неведе одакле је текст...  Већ сам раније о томе писао да Софроније прави разлику измећу две врсте Теологије.... да не понављам...

Нема сумње старац Софроније је био добар чоек, светог живота, што јест јест. То надам се нико не оспорава. И похвално је да Православни Хришћани буду упознати са ликом старца Софронија. АЛИ не почиње Хришћанство са Софронијем, неки се овде понашају као да ништа није било пре старца Софронија а ни после њега...

Сликовито да прикажем. Замислите један мозаик површине 20 м2 и сад  да се неко усредсреди на један детаљ-каманчић и да врти у круг како је тај мали каменчић важан или најважнји у целом делу-мозаику који је огромне површине, или да при томе не прмећује целу композицију. Дакле може се  постави питање шта је претежније један каменчић или сви остали детаљи (каменчићи) што чини композицију. Е управо старац Софроније је само један каменчић у том целом мозаику.  

Кад говоримо о мисији, образовању-теологији човек треба да има општи увид представу о мисији Цркве и Теологији Цркве од самих почетка па до данашњих дана а не да се фокусира на један детаљ из 20-ог века. 

Ово што сам горе споменуо је веома комплексна тема тј. питање општег-свестраног-заједничког и појединачног у Цркви али покушаћу што једноставније да то представим. Апостол павле у 1 посланици Коринћанима каже “Различни су дарови, али је Дух исти.”  “ Сада пак, многи су удови, а једно тијело. А око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми.”

Дакле према Апостолу Павлу све је битно унутар једног мозаика. Дакле Павле нас учи да  не можемо само да се ослонимо на старца Софронија а да нисмо упознати са Оцима ране Цркве јер је  поребно да градимо да заснивамо своје ставове-мишљење на њиховим целокупиним списима, тј. изучавајући све списе отаца ране Цркве можемо да имамо праве координате у коме правцу ми треба да идемо да размишаљамо као Православни Хришћани и како да образујемо-формирамо своје мишљење- ставове. Ава Римски је један од ретких на поукама који види се чоек познаје оце ране Цркве, цитира их и позиваа се на њих, не прича ништа напамет, као што то раде зилоти који се ухвате појединачно за неки канон или цитат тј. служе се протестанском методологијом.

Даље кад је у питању уопште Хришћанство а поготово Православље ако човек хоће да зна нешто о том више, на првом месту треба да се упозна са источним монаштвом, јер Православље Православно Хиршћанство на себи има један неизбрисиви печат монаштва, тј. велики дио што имамо у Цркви долази из моншатва или грубо речено продукт је монаштва. 

Е сад ако би неко вришио неко истраживање и обишао све манстире у СПЦ (конкертно у Р. Србија, Р, Српска и Црног Гори) и разговарао успут са мушким и женским монаштвом видио би да је велики дио монаштва нема баш нешто велике симпатије према образовању па чак и кад је Теологија у питању.....сад да не елаборирам у детаље али верујем да су многи од вас посетили неке панстире и видели сте како то функционише и знате о чему причам....

А ставари су много једноставне ако човек чита текстове отаца ране Цркве у првих 8 векова, а поготово у права три века.   Из ових текстова може се доћи закључак да у самом почетку имамо ако се може тако рећи два типа монаштва: египтаско и кападокијско монаштво а овде би се могло додати и сријско монаштво као трећа група. 

Е сад кад је у питању Египатско монаштво треба рећи да ови монси нису толико полагали на образовање. У житијима Св. Антонија се наглавашава да је био неписмен и кроз цели текст је наглашен једно нерасопложење према науци-философији.

Док на другу старну и Кападокији имам диамтерално оперчну ситуацију гдје су кападокијци били аристократског порекла и били изустетно богати и образовани и изусетно добро позанвали грчку фолософију и литературу и са свим тим вршили мисију Цркве.  Св. Василије и Св. Григорије Богослов су провели 10-15 година у атини школујући се код учитеља који нису били Хришћани. Неки православни теолози сматрају да је св. Григорије Богослов био најобразованиј чоек свог времена. Св. Јован Златоусти је имао фолософа-ретора Либанија за учитеља који исто није био Хришћанин. Либаније је био један изузетан чоек-научник-учитељ....а то се види из његових личних писама, као и из примера Св. Јована Златоустог. Српски Зилоти вјешто прескачу ове детаље кад кртикују оне који стеку образовање на Западу, или кад је у питању теологшко образовање.  Нажалост у СПЦ има доста вјерника који су навикли на зилотске сентименталије и сентиш и све се своди на фасицнацију са чудима, на тражење чуда, на опсједнутост са чидима а што је према Златоустом све ово потврда неверовања.  Да би се овај зилотизам избегао, кад неко хоће да се упозна више са Православљем да живи као православни хришћанини поред учествовања на Литругији, личне молитве, поста, ја препоручим прво да се почне са исчитавањем више пута Дела апостолских, Павлових и саборних посланица. У ствари Павлове посланице су састављене прије Јеванђеља...  И саветујем да Охридски Пролог и Јеванђеља као и Откровење да читају касније тек за неко време.  Апостол павле у Посланици Коринаћанима баш говори о овом да се бебама малој деци не може дати твда храна за јело него се мора кренути са лакшом харном. Јеванђеља (чуда из јаванђеља) и Охридски пролог  је прејака храна за почетнике.  Знам за један случај где је човек који је тек ушао у Православље из те неке почетне ревности покушао да пости 40 дани и 40 ноћи као што је Господ Наш Богочвек Исус Христос учинио, и замало да није завршио у болници. Треба велика вештина и умеће човеку да учи друге људе да их подучава у вери а да се овако нешто или слично овом не догоди. Могао бих овде доста других примера и сличајева да наведем али да вас не мучим са тим...

Да се врати на оно што почех писати, дакле кападокијци нису остали у Кападокији да стекну образовање него су иштли на Запад у Атину, а и  с разлогом.... исто као и днас што је ситуацији. Није митрополит Иларион Алфејев онако напамет ишао на Запад да сткене образовање....човек је знао кристално јасно зашто иде тамо где иде.

Шта је овде још БИТНО споменути у вези горе написаног. Египатски монаси су велики познаваоци људске душе, док су кападокијци монаси људи који су предочили догмататско учење Православне Цркве.  Ту нема или или, као што нас учи Апостол Павле у посаници Коринћанима.... Према томе битно је све и египатско монаштов и кападокијксо монаштво и старац Софроније али треба то да се зна, сазна кроз исчитавање списа Отаца ране Цркве. 

Даље да не наводим Крила и Методија као образоване људе који су вршили мисију на језику наших предака на просторима где ми живиом дакле то није било на Грчком језику.... Св. Кирил и Методије били су нормалнији-разборитији од данашњих фанариота.....

Да се вратим на почетак дакле предлажем учеснику који се само позива на старца Софронија да почне да чита за почетак текстове отаца ране Цркве из трећег и четвртог века. На интернету могу се наћи скоро сви текстови из овог периода. И тако ће  доћи до очигледног закључка да мисија цркве и те како има везе са школовањем и теологшким образовањем тј. припремом за велико дело, јер на пример Кападокјици и Златоусти су прво стекли свестрано образовање па су потом ступили да служе и да врше мисију Цркве. 

Народе хавала вам за  ваше стрпљење да прочитате овај текст, да сте ми сви живи и здрави. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Golub рече

Можда имају преча посла... да нису са Вучићем и Ердоганом на ручку... :) 

Ти си угасио. Потценио си моју интелигенцију. Рачунао си само на моју добродушност. Ариведерћи и никад више да ми се ниси јавио. Имам све.    

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, uomo del Ve.Te. рече

Народе да вас не мучим покушаћу што је могуће мање да причам-пише...

Колико школовање,Теологија има везе са мисионарењем-мисијом цркве? 

Ако неког занима одговор нек прочита даље текст.

Један од учесника ове теме на једном месту тврди да мисионарење како каже “нема баш пуно везе [са] школовањем и теолошким знањ[и]ма” и онда уважени учесник ове дискусије даље  цитира дуги текст од  старца Софронија као потпору за свој став... без да неведе одакле је текст...  Већ сам раније о томе писао да Софроније прави разлику измећу две врсте Теологије.... да не понављам...

Нема сумње старац Софроније је био добар чоек, светог живота, што јест јест. То надам се нико не оспорава. И похвално је да Православни Хришћани буду упознати са ликом старца Софронија. АЛИ не почиње Хришћанство са Софронијем, неки се овде понашају као да ништа није било пре старца Софронија а ни после њега...

Сликовито да прикажем. Замислите један мозаик површине 20 м2 и сад  да се неко усредсреди на један детаљ-каманчић и да врти у круг како је тај мали каменчић важан или најважнји у целом делу-мозаику који је огромне површине, или да при томе не прмећује целу композицију. Дакле може се  постави питање шта је претежније један каменчић или сви остали детаљи (каменчићи) што чини композицију. Е управо старац Софроније је само један каменчић у том целом мозаику.  

Кад говоримо о мисији, образовању-теологији човек треба да има општи увид представу о мисији Цркве и Теологији Цркве од самих почетка па до данашњих дана а не да се фокусира на један детаљ из 20-ог века. 

Ово што сам горе споменуо је веома комплексна тема тј. питање општег-свестраног-заједничког и појединачног у Цркви али покушаћу што једноставније да то представим. Апостол павле у 1 посланици Коринћанима каже “Различни су дарови, али је Дух исти.”  “ Сада пак, многи су удови, а једно тијело. А око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми.”

Дакле према Апостолу Павлу све је битно унутар једног мозаика. Дакле Павле нас учи да  не можемо само да се ослонимо на старца Софронија а да нисмо упознати са Оцима ране Цркве јер је  поребно да градимо да заснивамо своје ставове-мишљење на њиховим целокупиним списима, тј. изучавајући све списе отаца ране Цркве можемо да имамо праве координате у коме правцу ми треба да идемо да размишаљамо као Православни Хришћани и како да образујемо-формирамо своје мишљење- ставове. Ава Римски је један од ретких на поукама који види се чоек познаје оце ране Цркве, цитира их и позиваа се на њих, не прича ништа напамет, као што то раде зилоти који се ухвате појединачно за неки канон или цитат тј. служе се протестанском методологијом.

Даље кад је у питању уопште Хришћанство а поготово Православље ако човек хоће да зна нешто о том више, на првом месту треба да се упозна са источним монаштвом, јер Православље Православно Хиршћанство на себи има један неизбрисиви печат монаштва, тј. велики дио што имамо у Цркви долази из моншатва или грубо речено продукт је монаштва. 

Е сад ако би неко вришио неко истраживање и обишао све манстире у СПЦ (конкертно у Р. Србија, Р, Српска и Црног Гори) и разговарао успут са мушким и женским монаштвом видио би да је велики дио монаштва нема баш нешто велике симпатије према образовању па чак и кад је Теологија у питању.....сад да не елаборирам у детаље али верујем да су многи од вас посетили неке панстире и видели сте како то функционише и знате о чему причам....

А ставари су много једноставне ако човек чита текстове отаца ране Цркве у првих 8 векова, а поготово у права три века.   Из ових текстова може се доћи закључак да у самом почетку имамо ако се може тако рећи два типа монаштва: египтаско и кападокијско монаштво а овде би се могло додати и сријско монаштво као трећа група. 

Е сад кад је у питању Египатско монаштво треба рећи да ови монси нису толико полагали на образовање. У житијима Св. Антонија се наглавашава да је био неписмен и кроз цели текст је наглашен једно нерасопложење према науци-философији.

Док на другу старну и Кападокији имам диамтерално оперчну ситуацију гдје су кападокијци били аристократског порекла и били изустетно богати и образовани и изусетно добро позанвали грчку фолософију и литературу и са свим тим вршили мисију Цркве.  Св. Василије и Св. Григорије Богослов су провели 10-15 година у атини школујући се код учитеља који нису били Хришћани. Неки православни теолози сматрају да је св. Григорије Богослов био најобразованиј чоек свог времена. Св. Јован Златоусти је имао фолософа-ретора Либанија за учитеља који исто није био Хришћанин. Либаније је био један изузетан чоек-научник-учитељ....а то се види из његових личних писама, као и из примера Св. Јована Златоустог. Српски Зилоти вјешто прескачу ове детаље кад кртикују оне који стеку образовање на Западу, или кад је у питању теологшко образовање.  Нажалост у СПЦ има доста вјерника који су навикли на зилотске сентименталије и сентиш и све се своди на фасицнацију са чудима, на тражење чуда, на опсједнутост са чидима а што је према Златоустом све ово потврда неверовања.  Да би се овај зилотизам избегао, кад неко хоће да се упозна више са Православљем да живи као православни хришћанини поред учествовања на Литругији, личне молитве, поста, ја препоручим прво да се почне са исчитавањем више пута Дела апостолских, Павлових и саборних посланица. У ствари Павлове посланице су састављене прије Јеванђеља...  И саветујем да Охридски Пролог и Јеванђеља као и Откровење да читају касније тек за неко време.  Апостол павле у Посланици Коринаћанима баш говори о овом да се бебама малој деци не може дати твда храна за јело него се мора кренути са лакшом харном. Јеванђеља (чуда из јаванђеља) и Охридски пролог  је прејака храна за почетнике.  Знам за један случај где је човек који је тек ушао у Православље из те неке почетне ревности покушао да пости 40 дани и 40 ноћи као што је Господ Наш Богочвек Исус Христос учинио, и замало да није завршио у болници. Треба велика вештина и умеће човеку да учи друге људе да их подучава у вери а да се овако нешто или слично овом не догоди. Могао бих овде доста других примера и сличајева да наведем али да вас не мучим са тим...

Да се врати на оно што почех писати, дакле кападокијци нису остали у Кападокији да стекну образовање него су иштли на Запад у Атину, а и  с разлогом.... исто као и днас што је ситуацији. Није митрополит Иларион Алфејев онако напамет ишао на Запад да сткене образовање....човек је знао кристално јасно зашто иде тамо где иде.

Шта је овде још БИТНО споменути у вези горе написаног. Египатски монаси су велики познаваоци људске душе, док су кападокијци монаси људи који су предочили догмататско учење Православне Цркве.  Ту нема или или, као што нас учи Апостол Павле у посаници Коринћанима.... Према томе битно је све и египатско монаштов и кападокијксо монаштво и старац Софроније али треба то да се зна, сазна кроз исчитавање списа Отаца ране Цркве. 

Даље да не наводим Крила и Методија као образоване људе који су вршили мисију на језику наших предака на просторима где ми живиом дакле то није било на Грчком језику.... Св. Кирил и Методије били су нормалнији-разборитији од данашњих фанариота.....

Да се вратим на почетак дакле предлажем учеснику који се само позива на старца Софронија да почне да чита за почетак текстове отаца ране Цркве из трећег и четвртог века. На интернету могу се наћи скоро сви текстови из овог периода. И тако ће  доћи до очигледног закључка да мисија цркве и те како има везе са школовањем и теологшким образовањем тј. припремом за велико дело, јер на пример Кападокјици и Златоусти су прво стекли свестрано образовање па су потом ступили да служе и да врше мисију Цркве. 

Народе хавала вам за  ваше стрпљење да прочитате овај текст, да сте ми сви живи и здрави. 

 

Ди су Ролекси? У излогу су и даље :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Golub рече

,,Наш најважнији заједнички политички циљ је мир" , вели данас Вучић пред султан Ердоганом

,,Zašto car Lazar nije pristao na podjelu Kosova sa Turcima i rekao da je mir najvažniji? Kakav mir? Za koga? Za nova partijska zapošljavanja? Za udaranja po nosu na splavovima? Za posebno odjeljenje u vrtićima u kojem će biti transrodna djeca? Za još Zadruga i Parova? Za dečka Aleksandre Bursač koji šalje poruke Anđeli Veštici?'' пита  се ХРВАТ Горан Шарић

Ништа није случајно, па ни ово да је данас, турски ''султан'' Ердоган у посети код Србаља...   и види се ко је данас на Косову равном а ко није... Срби памте!

Лепо сам рекао тај Шарић Хрват је убачен да завади Србе са Вучићем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, uomo del Ve.Te. рече

Народе да вас не мучим покушаћу што је могуће мање да причам-пише...

Колико школовање,Теологија има везе са мисионарењем-мисијом цркве? 

Ако неког занима одговор нек прочита даље текст.

Један од учесника ове теме на једном месту тврди да мисионарење како каже “нема баш пуно везе [са] школовањем и теолошким знањ[и]ма” и онда уважени учесник ове дискусије даље  цитира дуги текст од  старца Софронија као потпору за свој став... без да неведе одакле је текст...  Већ сам раније о томе писао да Софроније прави разлику измећу две врсте Теологије.... да не понављам...

Нема сумње старац Софроније је био добар чоек, светог живота, што јест јест. То надам се нико не оспорава. И похвално је да Православни Хришћани буду упознати са ликом старца Софронија. АЛИ не почиње Хришћанство са Софронијем, неки се овде понашају као да ништа није било пре старца Софронија а ни после њега...

Сликовито да прикажем. Замислите један мозаик површине 20 м2 и сад  да се неко усредсреди на један детаљ-каманчић и да врти у круг како је тај мали каменчић важан или најважнји у целом делу-мозаику који је огромне површине, или да при томе не прмећује целу композицију. Дакле може се  постави питање шта је претежније један каменчић или сви остали детаљи (каменчићи) што чини композицију. Е управо старац Софроније је само један каменчић у том целом мозаику.  

Кад говоримо о мисији, образовању-теологији човек треба да има општи увид представу о мисији Цркве и Теологији Цркве од самих почетка па до данашњих дана а не да се фокусира на један детаљ из 20-ог века. 

Ово што сам горе споменуо је веома комплексна тема тј. питање општег-свестраног-заједничког и појединачног у Цркви али покушаћу што једноставније да то представим. Апостол павле у 1 посланици Коринћанима каже “Различни су дарови, али је Дух исти.”  “ Сада пак, многи су удови, а једно тијело. А око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми.”

Дакле према Апостолу Павлу све је битно унутар једног мозаика. Дакле Павле нас учи да  не можемо само да се ослонимо на старца Софронија а да нисмо упознати са Оцима ране Цркве јер је  поребно да градимо да заснивамо своје ставове-мишљење на њиховим целокупиним списима, тј. изучавајући све списе отаца ране Цркве можемо да имамо праве координате у коме правцу ми треба да идемо да размишаљамо као Православни Хришћани и како да образујемо-формирамо своје мишљење- ставове. Ава Римски је један од ретких на поукама који види се чоек познаје оце ране Цркве, цитира их и позиваа се на њих, не прича ништа напамет, као што то раде зилоти који се ухвате појединачно за неки канон или цитат тј. служе се протестанском методологијом.

Даље кад је у питању уопште Хришћанство а поготово Православље ако човек хоће да зна нешто о том више, на првом месту треба да се упозна са источним монаштвом, јер Православље Православно Хиршћанство на себи има један неизбрисиви печат монаштва, тј. велики дио што имамо у Цркви долази из моншатва или грубо речено продукт је монаштва. 

Е сад ако би неко вришио неко истраживање и обишао све манстире у СПЦ (конкертно у Р. Србија, Р, Српска и Црног Гори) и разговарао успут са мушким и женским монаштвом видио би да је велики дио монаштва нема баш нешто велике симпатије према образовању па чак и кад је Теологија у питању.....сад да не елаборирам у детаље али верујем да су многи од вас посетили неке панстире и видели сте како то функционише и знате о чему причам....

А ставари су много једноставне ако човек чита текстове отаца ране Цркве у првих 8 векова, а поготово у права три века.   Из ових текстова може се доћи закључак да у самом почетку имамо ако се може тако рећи два типа монаштва: египтаско и кападокијско монаштво а овде би се могло додати и сријско монаштво као трећа група. 

Е сад кад је у питању Египатско монаштво треба рећи да ови монси нису толико полагали на образовање. У житијима Св. Антонија се наглавашава да је био неписмен и кроз цели текст је наглашен једно нерасопложење према науци-философији.

Док на другу старну и Кападокији имам диамтерално оперчну ситуацију гдје су кападокијци били аристократског порекла и били изустетно богати и образовани и изусетно добро позанвали грчку фолософију и литературу и са свим тим вршили мисију Цркве.  Св. Василије и Св. Григорије Богослов су провели 10-15 година у атини школујући се код учитеља који нису били Хришћани. Неки православни теолози сматрају да је св. Григорије Богослов био најобразованиј чоек свог времена. Св. Јован Златоусти је имао фолософа-ретора Либанија за учитеља који исто није био Хришћанин. Либаније је био један изузетан чоек-научник-учитељ....а то се види из његових личних писама, као и из примера Св. Јована Златоустог. Српски Зилоти вјешто прескачу ове детаље кад кртикују оне који стеку образовање на Западу, или кад је у питању теологшко образовање.  Нажалост у СПЦ има доста вјерника који су навикли на зилотске сентименталије и сентиш и све се своди на фасицнацију са чудима, на тражење чуда, на опсједнутост са чидима а што је према Златоустом све ово потврда неверовања.  Да би се овај зилотизам избегао, кад неко хоће да се упозна више са Православљем да живи као православни хришћанини поред учествовања на Литругији, личне молитве, поста, ја препоручим прво да се почне са исчитавањем више пута Дела апостолских, Павлових и саборних посланица. У ствари Павлове посланице су састављене прије Јеванђеља...  И саветујем да Охридски Пролог и Јеванђеља као и Откровење да читају касније тек за неко време.  Апостол павле у Посланици Коринаћанима баш говори о овом да се бебама малој деци не може дати твда храна за јело него се мора кренути са лакшом харном. Јеванђеља (чуда из јаванђеља) и Охридски пролог  је прејака храна за почетнике.  Знам за један случај где је човек који је тек ушао у Православље из те неке почетне ревности покушао да пости 40 дани и 40 ноћи као што је Господ Наш Богочвек Исус Христос учинио, и замало да није завршио у болници. Треба велика вештина и умеће човеку да учи друге људе да их подучава у вери а да се овако нешто или слично овом не догоди. Могао бих овде доста других примера и сличајева да наведем али да вас не мучим са тим...

Да се врати на оно што почех писати, дакле кападокијци нису остали у Кападокији да стекну образовање него су иштли на Запад у Атину, а и  с разлогом.... исто као и днас што је ситуацији. Није митрополит Иларион Алфејев онако напамет ишао на Запад да сткене образовање....човек је знао кристално јасно зашто иде тамо где иде.

Шта је овде још БИТНО споменути у вези горе написаног. Египатски монаси су велики познаваоци људске душе, док су кападокијци монаси људи који су предочили догмататско учење Православне Цркве.  Ту нема или или, као што нас учи Апостол Павле у посаници Коринћанима.... Према томе битно је све и египатско монаштов и кападокијксо монаштво и старац Софроније али треба то да се зна, сазна кроз исчитавање списа Отаца ране Цркве. 

Даље да не наводим Крила и Методија као образоване људе који су вршили мисију на језику наших предака на просторима где ми живиом дакле то није било на Грчком језику.... Св. Кирил и Методије били су нормалнији-разборитији од данашњих фанариота.....

Да се вратим на почетак дакле предлажем учеснику који се само позива на старца Софронија да почне да чита за почетак текстове отаца ране Цркве из трећег и четвртог века. На интернету могу се наћи скоро сви текстови из овог периода. И тако ће  доћи до очигледног закључка да мисија цркве и те како има везе са школовањем и теологшким образовањем тј. припремом за велико дело, јер на пример Кападокјици и Златоусти су прво стекли свестрано образовање па су потом ступили да служе и да врше мисију Цркве. 

Народе хавала вам за  ваше стрпљење да прочитате овај текст, да сте ми сви живи и здрави. 

 

Ma Vi ste jedan "obični" kamenčić..:stidljiv:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чудна је ова структура, хајде да Атанасије, Амфилохије и Игњатије коло воде, него изгледа да су увучени да помогну...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Цитат

Морам то да кажем, што се мене лично тиче, а вјерујем и један добар дио наших архијереја нису тиме задовољни. То је одлука Његове Светости и чланова Синода...

:unbelieveble::unbelieveble::unbelieveble:

Шта је митрополит хтео да каже овим речима

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј обишао је 17. новембра 2019. године, у пратњи Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, радове на изградњи храма Светог Василија Острошког у Нишу. Његову Светост и Преосвећеног Владику дочекао је протојереј Предраг Радосављевић, свештеник задужен за изградњу тог велелепног храма.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу, којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј, молитвено је прослављен велики јубилеј Ниша и целе Православне Епархије нишке - двеста година старог Саборног храма Сабора Светих Архангела у Нишу.   Звучни запис поздравног слова Епископа нишког Арсенија   Звучни запис беседе Патријарха српског Иринеја   -ФОТОГАЛЕРИЈА-     Повезана вест:    Вечерњом службом и свечаном академијом почело централно обележавање 200 година малог Саборног храма у Нишу   Свету архијерејску Литургију служили су и Архијереји Српске Цркве - Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Г. Порфирије, Њихова Преосвештенства Епископи врањски Г. Г. Пахомије, милешевски Г. Г. Атанасије, рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Г. Теодосије, крушевачки Г.Г. Давид, бихаћко-петровачки Г. Г. Сергије, далматински Г.Г. Никодим и домаћин Преосвећени Владика нишки Г. Г. Арсеније.   Сватјејшем Патријарху, Високопреосвећеном Митрополиту и Преосвећеним Владикама саслуживали су Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, Високопреподобни архимандрит Прокопије (Тајар) из Антиохијске Патријаршије и Севастијан (Гордон), игуман Манастира Крка из Епархије далматинске, Високопреподобни архимандрит Дионисије (Пантелић), протојереј – ставрофор Рашко Радовић, архијерејски намесник за Италију и протојереј-ставрофор Ермолај Масарас из грчког града Патра и бројно монаштво и свештенство.   Као и на свакој Светој Литургији у Саборном храму и ову Свету Евхаристију красило је појање хора нишког катедралног храма Нишка црквена певачка дружина "Бранко" предвођена диригентом г-ђом Саром Цинцаревић.   Саборни храм у Нишу испунио је верни народ, где је најпре са радошћу и љубављу дочекао Његову Светост Патријарха српског Г. Г. Иринеја, да би затим узео молитвено учешће у Светој Евхаристији.   Велики број верника приступио је Светој тајни причешћа, а након отпуста верника којим је завршена Света архијерејска Литургија, поздравно слово Његовој Светости одржао је Преосвећени Владика нишки Арсеније, у коме је најпре пожелео срдачну добродошлицу Сватјејшем Патријарху, а затим дивним речима верни народ подсетио на славну историју малог Саборног храма.   "По Божјем промислу наша генерација је имала прилику да учествује у његовој обнови, да прослави овај велики јубилеј и упише се на странице летописа нишке Саборне цркве Сабора Светих Архангела заједно са нашим Светим и хвале достојним прецима" рекао је Владика у својој беседи и истакао " Прослављајући овај велики јубилеј одајемо нашу благодарност Богу на тако великом дару. Узносимо молитве и похвале нашим Светим прецима који су живели и радили, подвизавали се и страдали за своју веру, своју Цркву и свој народ. Благодаримо нашој Светој Православној Цркви што нас је отхранила и очувала, за све што нам је дала и што је чинила за нас у протеклих осам векова. Ваша Светости, Господо Архијереји благодаримо вам на братској љубави коју сте нам указали и издвојили ваше драгоцено време да са нама данас прославите овај велики јубилеј за град Ниш и нишку Епархију."   Преосвећени Владика нишки захвалио се свима који су допринели, "макар и најмањом лептом", да мали Саборни храм заблиста оним сјајем којим сија данас на понос свих нас.   Надахнуту беседу је затим одржао Патријарх српски Иринеј говорећи о важности Српске Цркве за државу и о тешким временима којих Епархија нишка није била поштеђена ни у новијој историји. Патријарх се присетио пожара у коме је страдао велики Саборни храм, али и радости када је упркос тешкоћама он обновљен - још лепши него што је био, док се паралелно са њим градио и Светосавски дом.     Патријарх се у својој беседи захвалио свима који су помогли у обнови и подизању малог, али и великог Саборног храма и свих храмова у Епархији нишкој, истакавши да на "овај начин доказујемо да се враћамо својим духовним темељима и изворима. "   Орденом Светог Краља Милутина, великог српског ктитора и добротвора, Свети Архијерејски Синод СПЦ одликовао је, на предлог Преосвећеног Владике нишког Арсенија, све грађане Ниша и заслужне појединце који су помогли обнову малог Саборног храма.   У име Управе Града Ниша и свих грађана Ниша орден је примио градоначелник Ниша г. Дарко Булатовић.   У име Синода, Орден Светог Краља Милутина Патријарх српски Иринеј уручио је г. Бранку Бранковићу, власнику фирме "Пекара Бранковић" из Ниша и г. Саши Крстићу, приватном предузетнику из Ниша.   Потом је Владика нишки Арсеније орден Светог Краља Милутина уручио члану Црквене општине г. Зорану Раичићу, г. Дарку Булатовићу, градоначелнику Ниша, г. Милошу Милошевићу, помоћнику градоначелника Ниша, г-ђи Мирјани Андрић, директорки Републичког Завода за заштиту споменика културе из Београда, г. Јовици Стојановићу, власнику компаније "Тами трејд" из Ниша, г. Ивану и г-ђи Наташи Радовић, власницима фирме "Флу електра" из Ниша, Компанији "Телеком Србије", г. Славиши Ђорђевићу, власнику фирме "Смај продукт" из Ниша, г. Николи Гајићу, власнику фирме "Метало прерада" из Ниша, г. Момчилу Ковачевићу, адвокату из Ниша, г. Небојши Станковићу, адвокату из Ниша, г. Зорану Крстићу, г. Владимиру Јоцићу, власнику фирме "Махерца" из Ниша, г. Драгану Алексићу, власнику фирме "Форта трговина" из Ниша, г. Милану Николићу, власнику фирме "Водомаркет" из Ниша, г. Дејану Димитријевићу, директору "Паркинг сервиса" у Нишу и г-ђи Соњи Шуковић, директорки Народне библиотеке "Стеван Сремац" у Нишу.     Храм светих Архангела у Нишу, или Мала Саборна Црква, подигнута је трудом и залагањем двојице нишких митрополита фанариота- Макарија III и Мелетија Мученика. Изградња храма започета је, по свему судећи, пре 1815. године. У прилог овоме сведочи и запис на икони Сабора светих Архангела, која се данас налази на иконостасу у храму.   Ова вољена нишка Светиња била је молитвено уточиште и место Евхаристијског сабирања верног народа и у најтежим временима ропства, ратова и других недаћа, као и у данима мира и благостања.   Доласком Преосвећеног Владике нишког Арсенија на чело Православне Епархије нишке у августу 2017. године са његовим благословом отпочела је комплетна рестаурација ове велике нишке Светиње у организацији управе нишког Саборног храма, на челу са протојерејем-ставрофором Браниславом Цинцаревићем, старешином храма.     Рестауриран је комплетан иконостас као и иконе на њему, које су пар година старије од храма, постављена је нова Часна Трпеза, урађена је столарија, стари под замењен је мермерним и уведено је подно грејање, па ће се убудуће у овој нишкој Светињи богослужити и током зиме. Неугледне просторије око западног улаза су склоњене и да би биле осликане ослобођене зидне површине, а постављен је и нови полијелеј и расвета, док су оргинална дрвена врата конзерваторски третирана. На овај начи храму је враћен првобитни сјај, а његова унутрашњост је прилагођена савременом добу.     Извор: Епархија нишка
    • Од Grizzly Adams,
      Направити једноумну тј. без-умну секту са култом Великог Вође, Срби то воле Преузимање власти и контрола медија Злоупотребити мит о ”враћању Косова” максимално јер Срби цимају на то (иако знаш да је бесмислица) Рехабилитовати Милошевића и остале зликовце, они и ”нису били тако лоши” Подгревати мржњу према западу и цивилизацијским вредностима - ”злочиначко НАТО бомбардовање!” итд. Стаљинистичке методе дискредитације противника - ”подршка независности Косова”, ”страни плаћеници и шпијуни” итд. Постепено поништити везе са цивилизованим светом, глумити у међувремену јер се мора Окренути се Русији, КГБ-оцу и њему сличним Обезбедити подршку СПЦ и почистити је од ”непожељних”, потребна је ”идеолошка подршка” Цркве Завити Србију у црно за наредних 50 година Само ви стаљинови унучићи радите свој посао. Све то дође на своје.
    • Од Логос,
      Његова светост Патријарх српски г. Иринеј освештао је данас обновљени Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима код Доњег Михољца, родном мјесту блаженопочившег Патријарха Павла. Патријарх Иринеј је у обраћању истакао да је ово велики дан за Славонију и све народе овог краја, те пожелио да објекти, попут ове Цркве, никада не буду рушени, као што се десило у посљедњем рату.     – Хвала Богу обновисмо храм и надамо се да ће се та обнова, уз благослов Божији, пренијети на све народе овог подручја. Жеља је да та зла времена заувијек остану иза нас и да се не понове нигдје никада, јер сваки човјек је икона Божија без обзира ком народу припадао и коју боју коже имао – рекао је Патријарх Иринеј.   Свајтејши је поручио се сви морају вратити Богу да се зла времена не понове, те нагласио да је блаженопочивши Патријарх Павле био изузетан човјек кога би пожељели сваки народ и Црква.   – Красили су га смиреност, скромност и доброта коју су сви осјећали. Његова скромност је била примјер свима. О томе говори податак да ми је као свом ђаку једном приликом дао своју собу, а он преспавао у штали. Његове ријечи попут – будимо људи, постале су данас пословице. Он је свугдје сијао ријеч Божију. Он је за народ свети патријарх. Да је више таквих људи, другачије би било стање у свијету и код нас – оцијенио је Патријарх Иринеј.   У оквиру обиљежавања 800 година аутокефалности СПЦ у Епархији пакрачко-славонској и 270 година храма Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, у новоосвећеном храму служена је Света архијерејска литургија.   Свету службу Божију служио је Свајтејши Патријарх Иринеј са Високопреосвећеном господом: Архиепископом катарским Макаријем, Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, Митрополитом загребачко-љубљанским Порфиријем и Преосвећеном господом епископима: пакрачко-славонским Јованом, милешевским Атанасијем, будимљанско-никшићким Јоаникијем, рашко-призренским Теодосијем, бихаћко-петровачким Сергијем, далматинским Никодимом, осјечко-пољским и барањским Херувимом, захумско-херцеговачким Димитријем и умировљеним средњоевропским Константином.   У освећењу Цркве Светих Петра и Павла учествовали су и ученици Цетињске богословије по благослову Митрополита Амфилохија, предвођени професорима ђаконом Павлом Љешковићем и Александром Вујовићем и др Миодрагом Чизмовићем.   Свечаности су присуствовали амбасадор БиХ у Хрватској Александар Врањеш, министар иностраних послова у Савјету министара у техничком мандату Игор Црнадак, представници амбасаде Србије у Хрватској и српских организација из Хрватске.   Присутни су били и представници других цркава, предсједник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац, директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, бројни православни вјерници из Славоније, гости из Српске и Србије, свештенство, добротовори и донатори обнове овог храма.   Сви они су, након што је освештана црква у Кућанцима, у којој је крштен Патријарх Павле, посјетили имање на коме је он рођен.   Храм Светих апостола Петра и Павла подигнут је из темеља с обзиром да је миниран и потпуно уништен за вријеме протеклог рата. Обнова је трајала око десет година.   У Кућанцима се данас говорило о томе да на мјесту гдје је рођен Патријарх Павле буде саграђена истовјетна кућа у каквој је живио, као и спомен-црква, музеј-задужбина и конак.   Кућанци су село које су 1680. године основали Срби из Подриња, бјежећи пред Турцима. У селу данас живи око 500 становника.   У Храму Светих апостола Петра и Павла јуче је служена Света архијерејска литургија у спомен на десет година од упокојења Његове светости Патријарха српског Павла, а у Слатини је одржана свечана академија поводом обиљежавања 800 година аутокефалности СПЦ у Епархији пакрачко-славонској.   Његова светост Патријарх српски Иринеј том приликом је истакао да је блаженопочивши Патријарх Павле оставио дубок траг у српском народу и СПЦ.   Патријарх Павле рођен је у Кућанцима код Доњег Михољца у Славонији као Гојко Стојчевић. Студирао је у Београду и 1957. године постао је владика рашко-призренски, а 1990. је изабран за патријарха СПЦ, коју је водио 19 година.   Људи и вјерници су Патријарха Павла цијенили због скромности и приступачности, као и због залагања и борбе за права Срба на Космету, БиХ и у Хрватској. Био је 44. српски патријарх. Преминуо је 15. новембра 2009. године у 95. години.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      За радио Глас је своја сећања на блаженопочившег Патријарха Павла поделио протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије "Светих Кирила и Методија" са привременим седиштем у Нишу.   Звучни запис емисије   Извор: Радио Глас

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...