Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 18 минута, Zoran Đurović рече

Немој да се плашиш толико. 

Интересантно је да ништа од чињеничног ниси порекао и да је све што сам казао тачно. Проблем је сада наше рецепције истих ствари.

Најпре, ја нисам судија па да Едину судим, нити улазим у детаље. Ти велиш да су га наместили, али га је зато Митрофан преместио. Ако га је преместио зато што су га неки намонтирали невиног, онда је Митрофан лош епископ, па ти грешиш. Ако га је праведно сменио, онда је Митрофан добар епископ како тврдиш, али си у криву око Едина јер тврдиш да је супер поп. Примећујеш ли да ти прича шкрипи?

Затим, те форе око мог тобожњег неприхваћања конвертита можеш да продаш само приглупом свету. Покушаваш по стаклу да се узвереш. Не може, колега. Мој пријатељ је један поп коме је отац био муслиман и овај је сјајан поп. Бољи од мене. У Аустрији је. Боље пева од мене, зна типик, језике, свира, пева, катихета је као и што проводи сво време са парохијанима. Ја пак радим и са живим људима, и са "виртуелнима". Парохија ми је нешто шира. Дакле, слажемо се да чак и чисти муслиман може да постане супер поп. Оно што сада се клати је то да се Един најпре крстио као католик. И то не као дете. Тек после се крсти као православан и завршава неку "вечерњу школу". То није курикулум који сам ја прошао. Ја сам био у школи око 30 година. Небитно. И данас се бавим хришћанском науком и уметношћу.

Ништа лично немам против Едина-Јована. Ни против тебе. У животу те нисам видео. Само, питам те као човека, да ли је морално да си против човека који ти се нашао кад си био потребит? Размисли о томе.   

 

Meni najsmijesnije kad neko kao Golub mrtvah hladan kaze nekome da je prolupao, kao da ti trebas da cutis i zatvoris oci pred losim stvarima koje se dogadjaju u Crkvi. Mislim kod nas stvarno ima mnogo ljudi koji ili guraju pod tepih ili zabijaju glavu u pjesak i jos se ljute kad neko pomene probleme.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Немој да се плашиш толико. 

Интересантно је да ништа од чињеничног ниси порекао и да је све што сам казао тачно. Проблем је сада наше рецепције истих ствари.

Најпре, ја нисам судија па да Едину судим, нити улазим у детаље. Ти велиш да су га наместили, али га је зато Митрофан преместио. Ако га је преместио зато што су га неки намонтирали невиног, онда је Митрофан лош епископ, па ти грешиш. Ако га је праведно сменио, онда је Митрофан добар епископ како тврдиш, али си у криву око Едина јер тврдиш да је супер поп. Примећујеш ли да ти прича шкрипи?

Затим, те форе око мог тобожњег неприхваћања конвертита можеш да продаш само приглупом свету. Покушаваш по стаклу да се узвереш. Не може, колега. Мој пријатељ је један поп коме је отац био муслиман и овај је сјајан поп. Бољи од мене. У Аустрији је. Боље пева од мене, зна типик, језике, свира, пева, катихета је као и што проводи сво време са парохијанима. Ја пак радим и са живим људима, и са "виртуелнима". Парохија ми је нешто шира. Дакле, слажемо се да чак и чисти муслиман може да постане супер поп. Оно што сада се клати је то да се Един најпре крстио као католик. И то не као дете. Тек после се крсти као православан и завршава неку "вечерњу школу". То није курикулум који сам ја прошао. Ја сам био у школи око 30 година. Небитно. И данас се бавим хришћанском науком и уметношћу.

Ништа лично немам против Едина-Јована. Ни против тебе. У животу те нисам видео. Само, питам те као човека, да ли је морално да си против човека који ти се нашао кад си био потребит? Размисли о томе.   

 

Аво, човече Божији, пролупао си дибидус...  неко те филује са погрешним информацијама!  полуистинама, а оне су најгоре!

Митрофан није преместио само Јована, њему је учинио услугу јер га је поставио у град где му живи породица, па сад не мора да путује старим  (и често кварљивим ) аутомобилом из Кичинера у Торонто. И што.јес'јес' људи у Кичинеру су куд и камо бољи од Торонтћана... даклеМ њему је учињена услуга! реално гледано, а ови што су му покушали наместити крађу су премештени подаље од породица... срамота је то што су чинили и та прича о муслиману потиче од  једног од њих...  тако да моја прича уопште не шкрипи! дапаче, штоно би рекли браћа 'Рвати, твоја полуистинита прича не да шкрипи, него се заглавила ... зупчаници се поломили, схваташ ли? 

Ово око конврертита ти верујем. Зато ти велим: браво! 

Распитај се мало боље, отац Јован није завршио ''вечерњу школу''!? Тачно је да си ти многооо дуже био у школи, то те и зајебава, с опроштњем, ти велим... преучио си! стога код мене и имаш олакшавајућу околност, јер није лако бити толико дуго у школи, а остати нормалан човек! :)  

Прво, мислим да си у праву и да није морално бити против човека, уопште, а камо ли онога ко ти се нађе кад си био потребит. Ја нисам ни против иједног човека, а најмање против тебе, или владике Иринеја на кога, вероватно, циљаш. С тим да бих имао штошта питати уваженог епископа Бачког, нпр. како то да је свесрдно бранио Герогија, Качавенду, Филарета... а плахо се разгоропадио на Максима ... мислим кад је у питању морална димензија!?  мислим будимо реални упоредимо Качавенду и Максима?!

Прво, нисам тај, за којег мислиш да јеасм :)  опет те прозорљивост оманула, опери мало тај прозор!  :) нисмо колеге по свештеничком чину, можда можемо бити по уметничком дару... али то је, сасвим,  друга прича!  Ово велим због попа из Нијагаре, да се човек не осећа лоше, ако случајно ово прочита, у шта сумњам, али би било интересантно држати у у тој заблуди, као што си у заблуди да, рецимо, ''Лохи'' са Милом прави црногорску цркву... 

или да ти Бог шапуће лото комбинације... ;)  све ти ово велим,  не би ли икако, успео да  ставиш прст на чело...  док још скроз није касно, веруј ми, превише си се упрегао... пустиће те низ воду. и већ ми те је жао...   и нећеш имати никакве користи чак и ако патријарх Иринеј купи и подели све ове ролексе које прижељкујеш... 

Ово ти све велим са голубијег становишта и станишта, а могло би и много грубље, веруј ми! јер сам у поседу много интересантнијих и спекулативнијих информација... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Golub рече

мислим будимо реални упоредимо Качавенду и Максима?!

Качавенда не прави раскол!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Ronald рече

Meni najsmijesnije kad neko kao Golub mrtvah hladan kaze nekome da je prolupao, kao da ti trebas da cutis i zatvoris oci pred losim stvarima koje se dogadjaju u Crkvi. Mislim kod nas stvarno ima mnogo ljudi koji ili guraju pod tepih ili zabijaju glavu u pjesak i jos se ljute kad neko pomene probleme.

Мош'ти да се смејеш колќо те воља, али ја нисам мртав хладан, него само  људски и искрено велим Ави римском да овде износи полуистине и непроверене ствари, које штете и које ће итекако штетити  понајвише њему самом... мени је њега већ жао, у суштини врло добар човек, али је пролупао, јер је умислио да он спасава Цркву...  неко га грдно вара са овим полуистинама које тура овде  а да не причамо да  свакако то штети нашој напаћеној Цркви!

Не треба забијати главу у песак, али још мање треба из Рима поповати, тј. паповати о стварима, нпр. у канадској Епархији и веровати неким озлојађеним и завидним поповима који су оклеветали младог попа, а све због тога што је успео да за кратко време оживи парохију, тј. удупла број верника у Цркви и то већином младих људи ...  па сад је човек испао крив што му је отац био муслиман, а он постао Православни свештеник! 

јес' ео признајем да забијам главу у песак по овом питању и да ме уопште није брига што је човек из мешовитог брака, већ гледам шта и како ради као парохијски свештеник... 

Дочим, Ава би требао да зна како су, ономад, опањкавали и клеветали његовог кума, попа Владу... на правди Бога, тако сада клеветају попа Јована на правди Бога! 

Њих двојица ће свакако преживети клевете, али Ава римски ће имати штете од овога... бар ја тако видим, овим мојим голубијим очима и инстиктом безазлене птичурине...  :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Ромејац рече

Качавенда не прави раскол!

Не прави. ПеМзиЈонисали га по заслузи.

 

Али у праву си, овде се не говори о нечијим склоностима него о сепаратизму.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 51 минута, Жељко рече

Не прави. ПеМзиЈонисали га по заслузи.

 

Али у праву си, овде се не говори о нечијим склоностима него о сепаратизму.

Али ти, Жељко, ниси у праву, јер је ава римски управо и први почео да говори о ''лоповским'' склоностима Едина, ( ава упоран у његовом муслиманском имену) а човек се зове Јована! 

Ава изоштрио дурбине из Рима па као види шта се збива по Канади...  или му неко ко не воли Цркву (а и не зна шта је Црква)  шаље  лажне информације...  

трећег нема. :) штоно би неки овде каз'ли ...  а колико ме сећање служи, ономад је Бачки бранио Качавенду, и да се он питао не би биЈо пеМзиЈонисан... :)  

но свега има у Божијој башти и све ће то Он уредити, а ми треба да се поставимо у положај другог и да чинимо другом онако како би желели да други нама чине... 

па ако смо за ролекс и пеМзију, Боже мој драги, није ни то тако лоша опција, неко попут Георгија уз ролекс закачи и кућу у власништву... а Качавенда дворац... :)   док Един има 10-15 година стара кола... срамота је блага реч! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Golub рече

Прво, нисам тај, за којег мислиш да јеасм :)  опет те прозорљивост оманула, опери мало тај прозор!

Не би био први који негира кад га откријемо.

пре 9 часа, Golub рече

А као Максим прави раскол?! 

Објасни нам због чега је Синод поништио и устав и све друге одлуке америчког тројца? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Golub рече

Дупликат

Милораде Голубе, 

Владика Георгије је скинут на закучаст начин и отворено се говори о његовој рехабилитацији. Зато ја не бих био храбар као ти кад не знаш шта носи дан а шта ноћ. 

Друго, Един Бенедикт Јован има 2 плате и парохију. 

Треће, Митрофан се сада хвали да је спречио раскол у СПЦ. Можда се и њему нешто причињава? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma rehabilute vi bivseg vl. Georgija koliko hocete. Mi koji zivimo u Kanadi znamo dobro ko je ko a Srbi ovde su slobodni i ne zavise od bilo cijeg sendvica. Zato smo u sustini i dosli. I dok je god cica Drazina slika u nasim crkvama koje su izgradili Srbi koji zive ovde sopstvenim i posteno zaradjenim parama, ja se ne brinem. Nametanjem neke prisile mozete samo da rasplamsate sukobe koji su se na jedvite jade nekako stisali zahvaljujuci pok. patrijarhu Pavlu. 

Uzgred, lep pozdrav za Ontario iz BC. Kakva je atmosfera kod vas? Nadam se da cemo se pozdraviti sa g. Socks-om uskoro?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Zoran Đurović рече

Милораде Голубе, 

Владика Георгије је скинут на закучаст начин и отворено се говори о његовој рехабилитацији. Зато ја не бих био храбар као ти кад не знаш шта носи дан а шта ноћ. 

Друго, Един Бенедикт Јован има 2 плате и парохију. 

Треће, Митрофан се сада хвали да је спречио раскол у СПЦ. Можда се и њему нешто причињава? 

Мислим да Голуб није Милорад. За овог Јована не знам, а истина је да је Милорад био у епархији Бачкој. Не могу да се сетим да ли је примао и стипендију.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Golub рече

човек се зове Јована! 

Добро како се сад зове тај поп Един или Јована?

У оба случаја како је поп?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, florenntina рече

mozete samo da rasplamsate sukobe koji su se na jedvite jade nekako stisali zahvaljujuci pok. patrijarhu Pavlu

То је заправо одрадила српска служба безбедности а не патријарх Павле. Али је због вас из Онтарија морало да се прича у јавности како је то одрадио Паја да се не бисте ватали за главу како су вас комунисти опет зезнули.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост патриајрх бугарски Неофит обележио је 74. рођендан  у уторак, 15. октобра 2019. године.     Нови бугарски патријарх, на крштењу Симеон Николов Димитров, рођен је 15. октобра 1945. у Софији. Софијску духовну семинарију је завршио 1965. да би од 1967. до 1971. студирао на Духовној академији Светог Климента Охридског у Софији. О јесени 1971. до 1973. године провео је на богословској специјализацији при катедри „Црквено певање“ на Московској духовној академији, да би од 1. септембра 1973. био предавач црквеног појања и диригент студентског хора на Духовној академији у Софији. У Тројанском манастиру је пострижен у монашки чин 3. августа 1975. кад је добио име Неофит. Чин монашења савршио је лично блаженопочивши патријарх Максим.   Патријарх Максим је рукоположио монаха Неофита у јерођаконски и јеромонашки чин у Саборној цркви Свете Недеље у Софији 1976. године. Почев од 1975. он је диригент Свештеничког хора, а од 1977. он је виши предавач источно-црквеног појања и богослужбене праксе на Софијској духовној академији. У тој служби остаје до 1980. године. У чин архимандрита произведен је у софијској Саборној цркви 21. новембра 1977. године.   За викарног епископа Митрополита софијског с титулом Левкијски хиротонисан је 8. децембра 1985. у патријаршијској катедрали Светог Александра Невског.   Почев од 1. децембра 1989. године епископ Неофит је ректор Софијске духовне академије, а 15. јула 1991. изабран је за првог декана Богословског факултета од како је 1. јула те године ова висока богословска школа враћена у састав Софијског универзитета. На овом положају је остао до јануара1992. године. Наиме, од 27. јануара 1992. епископ Неофит је главни секретар Светог Синода. За Митрополита доростолског и червенског изабран је 27. марта 1994. године, а канонски је устоличен 3. априла.   Међутим, одлуком Петог црквено-народног сабора од 17. децембра 2001. године Доростоло-червенска епархија је подељена на Русенску (град Русе на Дунаву) и Доростолску епархију, па је митрополит Неофит остао на Русенској митрополији, с тим да врши дужност администратора новоосноване Доростолске митрополије. Као Митрополит русенски обављао је дужност председника синодалне Просветне комисије.   За Патријарха Бугарске Православне Цркве изабран је 24. фебруара 2013. године.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 14. октобра 2019. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, свету архијерејску Литургију у Покровском храму у Београду.         Саслуживали су протојереји-ставрофори Стеван Станковић, старешина храма у пензији; Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; Драгослав Стикић, старешина цркве Лазарице на Звездари; Споменко Грујић, старешина Богородичне цркве у Батајници; и Милош Мићић, старешина цркве Светог Илије у Миријеву; протојереј Верољуб Глишић; јереји Игор Лукић, парох цркве Светог Јована Владимира на Медаку; Димитрије Вељковић, старешина цркве у Врчину; и Марко Максовић, парох при храму Светог Василија Острошког; протођакони Томислав Милановић и Радомир Перчевић, као и ђакони Бранислав Кеџић и Урош Стојановић.   Храмовној слави присуствовао је и представник Римокатоличке цркве Светог Антуна, викар самостана Леополд. У цркви препуној благочестивог народа Његова Светост се обратио пригодном беседом. Уследила је литија око храма током које је освештана новоподигнута чесма у порти храма. Преломљен је славски колач г. Слободана и гђе Милице Пешић из Београда, који су приредили славски ручак у Парохијском дому. За следећу годину кумство су преузели г. Лазар и гђа Гордана Симеуновић из Београда.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски Иринеј, служио је данас, 13. октобра 2019. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду.   Звучни запис беседе   Патријарху су саслуживали протојереји Јован Планојевић и Невенко Сукур, јереј Милош Марковић и ђакон Александар Танацковић, уз присуство ђакона Петра Бакајлића и парохијана овог новобеоградској храма. На крају Литургије Патријарх се обратио присутнима и говорио о стицању аутокефалности наше помесне цркве и о значају свете лозе Немањића за наш народ.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      У склопу централне прославе јубилеја осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј отворио је 9. октобра 2019. године у Музеју Српске Православне Цркве монументалну изложбу „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве“.   Фотогалерија 1 (ђакон Драган Танасијевић)   Фотогалерија 2 (ђакон Александар Секулић)   Повезана вест:   Патријарх Иринеј на отварању изложбе у музеју СПЦ: Срби стварали и у ропству и у страдањима!     Изложба је устројена са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и чланова Светог Архијерејског Синода, уз помоћ Министарства културе и информисања, Министарства правде, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, Секретаријата за културу града Београда и других институција. Изложбу прати истоимени каталог на 157 страна са преко стотину илустрација у боји, аутора др Миљане Матић, кустоса Музеја Српске Православне Цркве.   Изложба је отворена у присуству чланова Светог Архијерејског Сабора, престолонаследника Александра и принцезе Катарине Карађорђевић, представника министарстава Владе Републике Србије, представника Војске Србије, сарадника и пријатеља Музеја, као и бројне публике.   На путу Светосавља настајао је велики корпус српске црквене уметности – од времена светородне лозе Немањића, па преко кнеза Лазара и његових наследника,  деспота Бранковића и обласних владара српских земаља Балшића, Котроманића, Црнојевића... На том путу остала нам је поука од Саве Немањића, који се на овом пољу визионарски осврнуо и на будућа времена давне 1208. године, кроз једну од глава Студеничког типика, путем Указа о завесама, иконама и књигама црквеним, (Глава 21): Неизмењен желим да буде иметак свештених сасуда и икона, и завеса, и књига и осталог свег иметка црквеног. Не само да неизмењен буде већ и да се отуд не покреће, и ни од кога никада од било ког дела не узима. А ко од овога нешто отимајући узме користи ради неке, у грех црквене крађе да упадне, и због овога законском казном осуђен буде. Из другог оправданог разлога чинећи – узимати ове или премештати, ни ми, нити ко други неко добро мудрујући [не може] наредити, осим ако се догоди у време невоље због пожара манастира, када се догоди да се запали, или падне од земљотреса, или штогод друго што може да буде манастиру од помоћи, а друге никакве нема помоћи, тада да се покреће ова, али да то тајно не чини сам игуман, него да је од све старије братије уговорено и одлучено. Благословио је да предмети ризница цркава и манастира заувек остану на месту којем су намењене, али истовремено одорио да у случају када је благо у опасности – исто може бити пренесено на сигурно место. Наравно са условом да одлука о томе буде јавна и саборна.   Велики део тог корпуса црквених уметничких предмета и књига нестао је у ратним метежима и разарањима. Данас располажемо само мањим делом тога, што смо успели да отргнемо из чељусти разних непријатеља и освајача. Поучени од стране Светога Саве, Срби су у сеобама носили све што је претекло, а могло се понети. Тако и ово благо које је постављено на изложби организованом поводом осам векова ауокефалности Српске Православне Цркве само је оквирна слика - тек предукус, онога шта је некад кроз историју било створено у црквеној уметности.   У простору Музеја Српске Православне Цркве, специјално преуређеном за ову прилику, изложено је преко шестстотина експоната који су настали под окриљем Српске Православне Цркве – од Пећке Патријаршије и Високих Дечана, широм територије коју су насељавали Срби, све до манастира Крка, од XIII до XX века. Ризнице цркава и манастира чији су богослужбени предмети и књиге настајали као поруџбине средњовековних српских владара и чланова њихових породица, патријараха и епископа, игумана и монаха, као и верујућих људи из народа, из скривница изнете на видело пред поклонике и музејску публику.   Изложена дела су радови врхунских уметника – до радова кућне рукодјељи, и са ретким изузецима, настали су из руку српског народа, а у славу Тројединог Бога и његових светих.   На самом улазу у велики фоаје Музеја публику дочекује копија Богородице Соколичке (1312-1316) која је красила портал Милутинове гробне цркве у манастиру Бањска. Уз њу је и Родопово звоно (1432.) из цркве Светог Николе у Дреници. Даље на степеништу које води у главни ходник на почетку поставке изложене су и најстарије иконе изложбе, а то су две чудотворне, литијске иконе Богородице Пелагонијске и Архангела Гаврила, које су настале средином XIV века. На високим зидовима степеништа изложене су копије фресака из манастира Жиче и Пећке патријаршије (XIV век).   Затим се наилази да две издвојене, за ову прилику у потпуности преадаптиране просторије у којима су изложене рукописне и стара штампана књига, које припадају збирци Музеја, Пећкој Патријаршији, манастиру Дечанима и манастиру Крки. Поставку писане речи краси стотину примерака рукописних књига XIII – XIX век. Најпре је изложен примерак настао у скрипторији Црколез у близини Дечана у XIII веку. Писана је, као и већина књига и током наредног столећа на пергаменту. Као најчешћи тип јавља се Четворојеванђеље, затим је ту и Апостол, Минеји, Пролози, Лествица Јована Лествичника, Добротољубље, дела Теодора Студита и Григорија Паламе. Из  XIV века је сет књига које су припадале манастиру Дечанима, а то је Поменик манастира Дечана, Дечанска крмчија и Житије Стефана Дечанског. Међу ликовно најизразитијим књижним експонатима то су Четворојеванђеља из XVI столећа, богато осликаним минералним бојама и топљеним златом, кроз раскошне заставице, минијатуре и иницијале. Овај период обележен је и појавом богатог окова, који је – изведен од сребрног па позлаћеног лима, са додацима у полудрагом камену, најчешће красио управо Четворојеванђеља. Затим се нижу и друге врсте штива, попут Октоиха, Псалтира, Служебника,Патерика, Типика... У овим просторијама могу се видети налоњи из XVI, као и певница из XVII века која је припадала манастиру Дечанима. Овде се може видети како је изгледао дивит и метална торбица за путно Јеванђеље.   На крају обиласка изложених кодекса, наилазимо на србуље – прве штампане књиге у Срба. То је примерак Октоиха из XV века насталог на Цетињу под покровитељством породице Црнојевића, док је прва штампана књига у Београду – Четворојеванђеље типографа јеромонаха Мардарија из XVI столећа. Следе старе штампане књиге израђиване у манастирским типографијама: у Цетињу, Горажду, Грачаници, Милешеви и Скадру, као и оне богослужбене књиге које су Срби издавали ван граница своје земље, у Венецији, Бечу, Римнику, Будиму, Москви.   По изласку из просторија са изложеним књигама крећемо се ходником у коме је галерија икона. Музејска публика и поклоници имаће овог пута посебну прилику, да се упознају са иконама које су донете из ризница Пећке Патријаршије и манастира Дечана, као и незнатно манастира Крке. Свети образи на поставци припадају периоду од обнове Пећке Патријаршије и времена патријарха Макарија Соколовића (1557-1570) па све до Велике сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Овај период у историји уметности настао под окриљем Српске Православне Цркве обележен је великим успоном у жељи за обновом. Патријарх Макарије је покренуо велики талас у духовном и уметничком животу. Окупио је талентоване људе који су са ентузијазмом радили према његовим упутствима. За сликаре су постојала нека основна начела – да се не напушта византијски стил и да се, где год је то могуће прикажу свети Срби. Главни извођачи сликаног програма били су зограф Лонгин и зограф Андреја који су радили живопис Пећке Патријаршије, као и небројене иконе припремљене за иконостасе и појединачне. Њихови радови красе галерију икона у поставци Музеја Српске Православне Цркве. Иконе из овог периода налазимо у широком ареалу који је припадао јурисдикцији патријарха Макарија. Међу млађим примерцима икона изложени су радови српских зографа из периода XVII-XVIII века, попут радова поп Станоја Поповића, Остоје Мркојевића и Козме Дамјановића који су делали у Славонији и на територији Карловачке Митрополије. Овим радовима следе иконописци представници српског барока, као што је Теодор Димитријевић Крачун, Димитрије Бачевић и Никола Нешковић.   У сталној поставци, овога пута дошло је до измена у самом постављању експоната, који су овога пута у збирним витринама по својој природи. Тако је читава прва соба сталне поставке и део друге посвећен приказу црквеног текстила. Одмах у првој витрини изложена је Лонгинова плаштаница (темпера на платну) као припрема за потоњи златовез из XVI века. Затим следе најстарији, руком цртани антиминси, плаштанице и аери  XVI-XVII столећа. Уз њих су и врхунски примерци златовезених текстилних утвари XVIII – XIX века насталих из руку вредних везиља које су делале на територији Карловачке Митрополије, попут Ане Баић и Јулијане Станковић. У посебном делу витрине са наруквицама изложен је и примерак цариградских архијерејских наруквица из XV столећа. Изложен је и комплетни орнат од златотканог броката, са златовезеним апликацијама израђен у некој од новосадских радионица црквених утвари, а који је припадао архиепископу Стефану Стратимировићу (1790-1836).   У другој соби сталне поставке могу се видети врхунски примерци епитрахиља у златовезу из XV- XVII столећа, који су припадали ризницама Пећке патријаршије, манастирима Дечани и Крка и текстилној колекцији Музеја Српске Православне Цркве. Уз збирку орара и појасева  XVI- XVIII, изложена су и жезла од метала, дрвета (жезло којим се инронира Српски Патријарх, у техници интарзије) и израђеног у слоновачи које је припадало патријарху Арсенију IV Јовановићу Шакабенти (осликан и на његовом портрету).   У збирци митри приказана је једна од најстаријих коју је израдила Јелена Баћањи (из рода Бранковића) у XVI веку, као и митра Арсенија III Чарнојевића – дар руских поклоника из Москве 1697. године.   Трећа соба посвећена је теми – црквеноуметнички предмети од метала. Ту је збирка најстаријих предмета у виду средњовековних напрсних крстова од VII до XII века, израђених од бронзе и сребра. Уз њих су ручни крстови за благосиљање израђени у комбинованој техници дуборез-оков од сребрног па позлаћеног лима са бисерима, коралима и полудрагим камењем XVI – XVIII века, који су чувани у ризницама фрушкогорских манастира. Овој техници припадају и димензијом највећи изложени, престони крстови међу којима су импозантни они који припадали Пећкој Патријаршији и манастиру Дечанима, међу којима и онај који у себи носи крст цара Душана. Иста техника најчешће се јавља као украс панагијама које су такође изложене у збирној витрини. У њој су изложена и два енколпиона један из XII и други XIV века. Вотиви из XIX столећа такође су се нашли међу експонатима на поставци. Иза овога се нижу бројни путири, дискоси, кивоти, рипиде, дарохранилнице, кадионице, тамјанице, звездице, копља и кашичице, неки од њих настали из београдске кујунџијске радионице, затим оне у Смедереву, али и из руку даровитих кујунџија и златара попут Павла Чајничанина, Дмитра из Липове, Недељка и Луке из Ћипровца, Николе Недељковића из Ћипровца, Кондо Вука и Димитрија Аргирија из Мосхопоља.   Четврта соба кроз експонате приказује предмете који су припадали светим Србима. Најпре је, крај самог улаза у просторију постављене су две дечанске светиње: првобитни кивот Стефана Дечанског из 1348. године (доцније замењен каменом копијом у коју су премештене његове мошти, и који се налази у Дечанима) и изнад (као некад у храму) икона Светог Стефана Дечанског са сценама из житија, рад зографа Лонгина из 1577. Одмах поред изложене су повеље српских владара: цара Душана, којим дарује села у околини Призрена као метохе манастиру Хиландар из 1347/48; препис повеље кнеза Лазара издате манастиру Раваница крајем XIV века, даровна повеља Вука Бранковића манастиру Хиландар о поклону села Горње и Доње Гадимље из око 1390. године; те влашког војводе Дуке манастиру Милешева 1675. У следећој витрини је најстарији сачувани примерак српске примењене уметности, споменик музеолошке нулте категорије – Плаштаница краља Милутина, израђена у техници златовеза почетком XIV века у цариградској дворској радионици. У посебној витрини налази се свечана одора кнеза Лазара с краја XIV века. Сачувана заједно са одором на моштима и овде је у суседној витрини изложена златовезена Јефмијина похвала кнезу Лазару, прво у Србији потписано, женско, везиљско и песничко дело – датовано у 1402. годину. Исто тако, радом руку српске властелинке Катарине Кантакузине Бранковић (кћери деспота Ђурђа Бранковића и супруге Ирине Кантакузине) настала је златовезена митра београдског митрополита Максима. У централној витрини хоризонтално постављеној изложена је гостујућа плаштаница Антонија Хераклејског из друге половине XIV века а која се чува у манастиру Студеници. Њу је према предању Јелена Мрњавчевић, потоња монахиња Јефимија посредовањем кнегиње Милице даровала манастиру Студеници.   У петој соби изложени су уметничи предмети и архивска докумена која приказују живот Срба на територији Хабзбуршке монархије. Писане на пергаменту у свечаном рукопису и опреми, са великим воштаним печатима у дрвеним кутијама изложене су повеље аустријских царева Леополда I, Јозефа I, Карла VI и Марије Терезије из XVII -  XVIII столећа. Изложен је и превод привилегије Марије Терезије на српски језик. У витрини са руским иконама занимљив је примерак Илустрованог календара или минејна икона за период март-септембар из XVIII века. У посебној витрини су рипиде у барокном стилу Теодора Димитријевића Крачуна као и један барокни налоњ. У последњој просторији је изложена тематска витрина са плочама и отисцима старе дрворезне и бакрорезне графике из XVI - XIX века, као и разни манастирски печати.   Изложба српске црквене уметности у сталној поставци Музеја Српске Православне Цркве завршава се престоном иконом Светог архангела Гаврила, уље на платну, рад Уроша Предића 1920. године.     Зидове предворја и саме поставке красе портрети, који су само део велке галерије која се чува у фонду Музеја Српске Православне Цркве и део изложен у двору Патријаршије српске у Београду. Они су рад домаћих и страних мајстора, а то су портрети српских патријараха: Арсенија III (Јов Василијевич, 1744), Aрсенија IV Јовановића Шакабенте (Јов Василијевич, 1744), Јосифа Рајачића (E.Swoboda, 1848-1861, и Новак Радонић, Карловци 1855), Митрополита карловачког и Патријарха српског Георгија Бранковића (Урош Предић, 1906), затим Митрополита београдско-карловачких Мосија Петровића (1726-1730), Вићентија Јовановића Видака (Јаков Орфелин, 1774-1780); Митрополита карловачког Стефана Стратимировића (Павел Ђурковић, 1772-1830), београдског митрополита Хаџи Мелентија Павловића (1831-1833) и митрополита Србије Михаила Јовановића (Sv. Ivanovich, Paris 1899).   Изложбу су приредили: ђакон Владимир Радовановић, др Мирјана Матић, Марија Јовић, ма Биљана Цинцар-Костић, ђакон Александар Секулић, Петер Крајинц, Александар Радосављевић, Стефан Којадиновић. Консервација и рестаурација: Милодарка Коцев, Саша Живић. Стручна сарадња: мр Миланка Убипарип, Мила Гајић.       Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...