Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 23 минута, Zoran Đurović рече

Проверено.

:)  

Ако ти је све проверено као она фрљока, тј. канадски трач о попу како краде паре, онда ... :scratch_head:

Јес' да сви путеви воде у Рим, али није баш речено да се све најбоље види из Рима! 

П.С. Видим да је администрација обрисала ту небулозу, с правом. Али би администрација требала повести рачуна и о другим фрљокама које се овде износе... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

 

 

 

 

 

јер им је неко из америчке администрације и без тога (а што треба да је услов) већ све регистровао.    

 

Жао ми Америке некад је то била правна држава и зато је била јака...   

 

 

 

 https://youtu.be/SN3hX75vB08

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Жао ми Америке некад је то била правна држава и зато је била јака...

Тренутак када сатанисти врше државни удар у САД, који и данас траје...САД је држава којој је устав суспнедован, а власт је преотета од сране људи из сенке...

https://www.youtube.com/watch?v=n1f2TR19fDk

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече

 

 

 

 

 

 

 

Жао ми Америке некад је то била правна држава и зато је била јака...   

 

 

 

https://youtu.be/SN3hX75vB08

 

 

 

 

Овај догађај, о коме на почетку свог излагања говори проф. Никола Милошевић, збио се 1861. године у Лондону, а не "(18)62. године", како он наводи. 

 

"Как раз с целью поиска возможности устроить старообрядческое книгопечатание он в 1861 г. совершает поездку в Лондон, где даже предполагалось учредить кафедру старообрядческого епископа. Здесь он знакомится с русскими эмигрантами: Герценом, Огаревым, Бакуниным и Кельсиевым. В результате знакомства Еп. Пафнутий вынес самые негативные впечатления о целях их деятельности. Поездка эта успеха не имела, и от намеченной цели - учреждения кафедры епископа в Англии - пришлось отказаться."

 

Више о Пафнутију овде:

 

http://yakov.works/history/19/56/belokr.html

 

ПАФНУТИЙ (Поликарп Петрович Овчинников; 1827-1907) - Епископ Коломенский. Родился в Стародубском у. Черниговской губ. Сын купца 3-й гильдии. С самого раннего детства в нем пробудилась склонность к религиозному созерцанию. В 19 лет он удалился в уединенное место для молитвы и размышлений и так прожил четыре года. В 1851 г., разуверившись в беглопоповстве, ушел за границу, в Молдавию, а затем по приглашению инока Павла Белокриницкого перешел в Белую Криницу. Общаясь с иноком Павлом, он убедился в правоте белокриницкой иерархии и присоединился к Древлеправославной Церкви Христовой. Через некоторое время он принял постриг; в 1853 г. был рукоположен в сан диакона, затем возведен в архидиаконы. После смерти инока Павла, в 1855 г., архидиакон Пафнутий удалился в Тисский монастырь для уединенной жизни и безмолвия. Однако в конце 1857 г. по просьбе Московского Архиеп. Антония он отправляется в Москву, где его рукополагают в сан священноинока, а 20 сент. 1858 г. по просьбе старообрядцев и согласно желанию архиепископа он соглашается быть рукоположенным на коломенскую кафедру. Пафнутий был от Бога наделен даром слова, обладал замечательной памятью, что в сочетании с начитанностью делало его прекрасным проповедником, прославившимся своим красноречием не только среди старообрядцев. Но епископствовал Пафнутий недолго. Из-за личного столкновения с некоторыми видными мирянами в 1860 г. он добровольно отстранился от церковно-иерархических дел. В это время он вместе с другими молодыми старообрядцами всецело предался работе по широкому распространению и укреплению старообрядчества посредством организации различных культурно-просветительских учреждений: школ, училищ, типографий и пр. Как раз с целью поиска возможности устроить старообрядческое книгопечатание он в 1861 г. совершает поездку в Лондон, где даже предполагалось учредить кафедру старообрядческого епископа. Здесь он знакомится с русскими эмигрантами: Герценом, Огаревым, Бакуниным и Кельсиевым. В результате знакомства Еп. Пафнутий вынес самые негативные впечатления о целях их деятельности. Поездка эта успеха не имела, и от намеченной цели - учреждения кафедры епископа в Англии - пришлось отказаться.Вскоре после возвращения Еп. Пафнутия в Россию между ним и Архиеп. Антонием возникло недоразумение по ряду вопросов. Пафнутий, обладая весьма самолюбивым характером, довел дело до полного разрыва с Антонием. Кроме того, его дела весьма ухудшились в связи с тем, что правительству стало известно о встречах с Герценом. Это привело к тому, что еп. Пафнутий, увлекая за собой слабохарактерного Еп. Онуфрия и еще двух других лиц, в 1865 г. отступил в единоверие, направив Митр. Филарету просьбу о присоединении. Благодаря этому переходу дело о лондонских встречах было замято, а сам Пафнутий был произведен в иеромонахи Чудова монастыря. Ему было дозволено по воскресеньям произносить проповеди с кремлевского Красного крыльца и вести "народные беседы". Более 15 лет он посвятил этому поприщу и получил прозвище Пафнутия кремлевского или просто - кремлевского проповедника. Бывший его друг и единомышленник, известный начетчик Рогожского кладбища Семен Семенович не раз приходил на эти прения, чтобы защищать старую веру от нападок епископа-ренегата. Семену Семеновичу неоднократно удавалось одерживать победы в собеседованиях, что было по тем временам небезопасно. Пример старого товарища, разочарование в господствующей церкви и многое другое повлияло на то, что, еще будучи миссионером синодальной церкви, Пафнутий начал писать "Апологию христиан-старообрядцев, или рассмотрение и опровержение обвинений, возводимых на старообрядчество духовно-господствующей литературой". Это сочинение, направленное против тенденциозности работ известного ненавистника старообрядчества Н.И. Субботина, стало результатом зреющего внутреннего переворота в душе Пафнутия, завершившегося в 1882 г. воссоединением со старообрядческой Церковью. Примирившись с Церковью, Пафнутий поселился как простой инок в Белокриницком монастыре, изредка выполняя секретарские обязанности в тамошней Митрополии.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Максим је јуче био 2 сата иза затворених врата са Игњатијем. Баш бих волео да одржи неко предавање, кад је већ ту, да се не бацају паре у ветар

Мислиш да неће?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Ваљало би видети и улогу Јована Шумадијског. Он (?) је написао писмо на које се амерички расколници у покушају позивају. 

Шта је то писао Сократ Шумадијски? Да ли знаш нешто?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Жељко рече

Мислиш да неће?

Макса нема шта да изгуби. Он је ионако препунио чашу за рашчињење. Овим потезом би можда покушао да баци неку димну бомбу. Ја у мају писах да га треба рашчинити. Не би било ни Данаса ни Блица ни ад хок блогова и сајтова за пропагирање америчког раскола. Владика Григорије га је пустио низ воду, јер је много паметнији од њега, и ништа не говори, Амфилохије није хтео чак ни за Америку да иде. Коме није јасно, жалим случај... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, Golub рече

Ма како да не... Шумадијски клан... 12:smeha:

Јован је формулисао саборску као одлуку око имена американаца (неки оправдано сумњају да је то писмо написао Максим а потписао Јован), а на које се американци позивају да имају покриће Сабора и Синода. - Не разумем како сада Свети Синод не мисли као и они? 

Иначе: Един Карабегић муслиман, крштен после као Бернард католик, а по смрти оца муслимана се крштава као Јован Маријанац, узевши мајчино презиме. После афере у цркви Свих српских светитеља бива премештен. Голуб пак зна ко је поп Милорад Делић из Нијагаре, који је био стипендиран од Иринеја Бачког коме се сада овако топло захваљује. Имао је Иринеј доста голуба. Неморалних. Чуди ме да Максим не удоми Делића? Сада се Голуб нада да ће преко Едина добити лепо намештење. 

Поукама: Ово је све моје приватно мишљење/тврдња и оставите овај коментар јер ови могу само мене да туже. Са друге стране, нема ничег чињенично нетачног. Где сада служи Един? Делић је био стипендиран од Бачког, а поп је у Нијагари. Ја за све одговарам, али је битно да се следи траг н...   

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Zoran Đurović рече

Јован је формулисао саборску као одлуку око имена американаца (неки оправдано сумњају да је то писмо написао Максим а потписао Јован), а на које се американци позивају да имају покриће Сабора и Синода. - Не разумем како сада Свети Синод не мисли као и они? 

Иначе: Един Карабегић муслиман, крштен после као Бернард католик, а по смрти оца муслимана се крштава као Јован Маријанац, узевши мајчино презиме. После афере у цркви Свих српских светитеља бива премештен. Голуб пак зна ко је поп Милорад Делић из Нијагаре, који је био стипендиран од Иринеја Бачког коме се сада овако топло захваљује. Имао је Иринеј доста голуба. Неморалних. Чуди ме да Максим не удоми Делића? Сада се Голуб нада да ће преко Едина добити лепо намештење. 

Поукама: Ово је све моје приватно мишљење/тврдња и оставите овај коментар јер ови могу само мене да туже. Са друге стране, нема ничег чињенично нетачног. Где сада служи Един? Делић је био стипендиран од Бачког, а поп је у Нијагари. Ја за све одговарам, али је битно да се следи траг н...   

Аво, бојим се да си пролупао... :( 

Штета јер си, збиља, талентован уметник, а будући да си ,,турски'' клирик превише си се упустио у ,,денунцирање одређених епископа за тешке прекршаје'' Цврц ! 

И то епископа не из Турске, већ из Српске Цркве!  Цврц поново!  И нашао си да денунцираш епископа Митрофана, који будући да није похлепан на доларе, (за разлику од његовог претходника Георгија, који је бајДвеј себи укњижио, не ролекс, него КУЋУ, кад је отпремљен у пеМзију и ти би том дао назад епархију?)  Митрофан напокон није под влашћу неколицине српскоканадских тајкуна, који појма немају шта је Црква, али би да управљају црквом и да воде ,, црквено кадровску'' политику... Митрофан је пре свега одличан епископ, који је спасио да Нијагара не оде у раскол... није похлепан на паре, духован човек и од манастира у Милтону прави духовни центар за разлику од бившег канадског, који и даље служи у ''његовој'' од епархије отетој кући, и само доброта и стрпљене Митрофаново то могу трпети...  грешиш душу Аво римски, то ти велим! Неко те обмањује са полуистинитим информацијама и прави од тебе будалу! Веруј ми!  твоје неке небулозе почињу да превршују меру... пази да не будеш као крчаг који је ишао по воду док није... 

Чињенично је нетачно да је поп Јован лопов!  Тачно је да човек потиче из мешовитог брака, али је крштем и завршио је руску духовну школу и постао свештеник СПЦ!  и шта ту има лоше?  то што му је отац био муслиман? ма 'ајде будимо људи... 

Иначе, поп Јован је покренуо духовни живот и привукао велики број младих у Цркву, а то је засметало неким ''старијим'' поповима и тајкунима да су млади и паметни људи почели долазити у храм, пуста завист и страх за губљењем ''власти''...  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Golub рече

Аво, бојим се да си пролупао... :( 

Немој да се плашиш толико. 

Интересантно је да ништа од чињеничног ниси порекао и да је све што сам казао тачно. Проблем је сада наше рецепције истих ствари.

Најпре, ја нисам судија па да Едину судим, нити улазим у детаље. Ти велиш да су га наместили, али га је зато Митрофан преместио. Ако га је преместио зато што су га неки намонтирали невиног, онда је Митрофан лош епископ, па ти грешиш. Ако га је праведно сменио, онда је Митрофан добар епископ како тврдиш, али си у криву око Едина јер тврдиш да је супер поп. Примећујеш ли да ти прича шкрипи?

Затим, те форе око мог тобожњег неприхваћања конвертита можеш да продаш само приглупом свету. Покушаваш по стаклу да се узвереш. Не може, колега. Мој пријатељ је један поп коме је отац био муслиман и овај је сјајан поп. Бољи од мене. У Аустрији је. Боље пева од мене, зна типик, језике, свира, пева, катихета је као и што проводи сво време са парохијанима. Ја пак радим и са живим људима, и са "виртуелнима". Парохија ми је нешто шира. Дакле, слажемо се да чак и чисти муслиман може да постане супер поп. Оно што сада се клати је то да се Един најпре крстио као католик. И то не као дете. Тек после се крсти као православан и завршава неку "вечерњу школу". То није курикулум који сам ја прошао. Ја сам био у школи око 30 година. Небитно. И данас се бавим хришћанском науком и уметношћу.

Ништа лично немам против Едина-Јована. Ни против тебе. У животу те нисам видео. Само, питам те као човека, да ли је морално да си против човека који ти се нашао кад си био потребит? Размисли о томе.   

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Zoran Đurović рече

Немој да се плашиш толико. 

Интересантно је да ништа од чињеничног ниси порекао и да је све што сам казао тачно. Проблем је сада наше рецепције истих ствари.

Најпре, ја нисам судија па да Едину судим, нити улазим у детаље. Ти велиш да су га наместили, али га је зато Митрофан преместио. Ако га је преместио зато што су га неки намонтирали невиног, онда је Митрофан лош епископ, па ти грешиш. Ако га је праведно сменио, онда је Митрофан добар епископ како тврдиш, али си у криву око Едина јер тврдиш да је супер поп. Примећујеш ли да ти прича шкрипи?

Затим, те форе око мог тобожњег неприхваћања конвертита можеш да продаш само приглупом свету. Покушаваш по стаклу да се узвереш. Не може, колега. Мој пријатељ је један поп коме је отац био муслиман и овај је сјајан поп. Бољи од мене. У Аустрији је. Боље пева од мене, зна типик, језике, свира, пева, катихета је као и што проводи сво време са парохијанима. Ја пак радим и са живим људима, и са "виртуелнима". Парохија ми је нешто шира. Дакле, слажемо се да чак и чисти муслиман може да постане супер поп. Оно што сада се клати је то да се Един најпре крстио као католик. И то не као дете. Тек после се крсти као православан и завршава неку "вечерњу школу". То није курикулум који сам ја прошао. Ја сам био у школи око 30 година. Небитно. И данас се бавим хришћанском науком и уметношћу.

Ништа лично немам против Едина-Јована. Ни против тебе. У животу те нисам видео. Само, питам те као човека, да ли је морално да си против човека који ти се нашао кад си био потребит? Размисли о томе.   

 

Meni najsmijesnije kad neko kao Golub mrtvah hladan kaze nekome da je prolupao, kao da ti trebas da cutis i zatvoris oci pred losim stvarima koje se dogadjaju u Crkvi. Mislim kod nas stvarno ima mnogo ljudi koji ili guraju pod tepih ili zabijaju glavu u pjesak i jos se ljute kad neko pomene probleme.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је да је једини владар који на Косову и Метохији стоји од 14. вијека Свети краљ Стефан Дечански и да стање у коме се сада налази Косово и Метохија треба називати окупацијом. Владика је ово казао данас у на трибини „Црква и држава кроз осам векова“ на Правном факултету Универзитета у Београду:     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј обишао је 17. новембра 2019. године, у пратњи Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, радове на изградњи храма Светог Василија Острошког у Нишу. Његову Светост и Преосвећеног Владику дочекао је протојереј Предраг Радосављевић, свештеник задужен за изградњу тог велелепног храма.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу, којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј, молитвено је прослављен велики јубилеј Ниша и целе Православне Епархије нишке - двеста година старог Саборног храма Сабора Светих Архангела у Нишу.   Звучни запис поздравног слова Епископа нишког Арсенија   Звучни запис беседе Патријарха српског Иринеја   -ФОТОГАЛЕРИЈА-     Повезана вест:    Вечерњом службом и свечаном академијом почело централно обележавање 200 година малог Саборног храма у Нишу   Свету архијерејску Литургију служили су и Архијереји Српске Цркве - Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Г. Порфирије, Њихова Преосвештенства Епископи врањски Г. Г. Пахомије, милешевски Г. Г. Атанасије, рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Г. Теодосије, крушевачки Г.Г. Давид, бихаћко-петровачки Г. Г. Сергије, далматински Г.Г. Никодим и домаћин Преосвећени Владика нишки Г. Г. Арсеније.   Сватјејшем Патријарху, Високопреосвећеном Митрополиту и Преосвећеним Владикама саслуживали су Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, Високопреподобни архимандрит Прокопије (Тајар) из Антиохијске Патријаршије и Севастијан (Гордон), игуман Манастира Крка из Епархије далматинске, Високопреподобни архимандрит Дионисије (Пантелић), протојереј – ставрофор Рашко Радовић, архијерејски намесник за Италију и протојереј-ставрофор Ермолај Масарас из грчког града Патра и бројно монаштво и свештенство.   Као и на свакој Светој Литургији у Саборном храму и ову Свету Евхаристију красило је појање хора нишког катедралног храма Нишка црквена певачка дружина "Бранко" предвођена диригентом г-ђом Саром Цинцаревић.   Саборни храм у Нишу испунио је верни народ, где је најпре са радошћу и љубављу дочекао Његову Светост Патријарха српског Г. Г. Иринеја, да би затим узео молитвено учешће у Светој Евхаристији.   Велики број верника приступио је Светој тајни причешћа, а након отпуста верника којим је завршена Света архијерејска Литургија, поздравно слово Његовој Светости одржао је Преосвећени Владика нишки Арсеније, у коме је најпре пожелео срдачну добродошлицу Сватјејшем Патријарху, а затим дивним речима верни народ подсетио на славну историју малог Саборног храма.   "По Божјем промислу наша генерација је имала прилику да учествује у његовој обнови, да прослави овај велики јубилеј и упише се на странице летописа нишке Саборне цркве Сабора Светих Архангела заједно са нашим Светим и хвале достојним прецима" рекао је Владика у својој беседи и истакао " Прослављајући овај велики јубилеј одајемо нашу благодарност Богу на тако великом дару. Узносимо молитве и похвале нашим Светим прецима који су живели и радили, подвизавали се и страдали за своју веру, своју Цркву и свој народ. Благодаримо нашој Светој Православној Цркви што нас је отхранила и очувала, за све што нам је дала и што је чинила за нас у протеклих осам векова. Ваша Светости, Господо Архијереји благодаримо вам на братској љубави коју сте нам указали и издвојили ваше драгоцено време да са нама данас прославите овај велики јубилеј за град Ниш и нишку Епархију."   Преосвећени Владика нишки захвалио се свима који су допринели, "макар и најмањом лептом", да мали Саборни храм заблиста оним сјајем којим сија данас на понос свих нас.   Надахнуту беседу је затим одржао Патријарх српски Иринеј говорећи о важности Српске Цркве за државу и о тешким временима којих Епархија нишка није била поштеђена ни у новијој историји. Патријарх се присетио пожара у коме је страдао велики Саборни храм, али и радости када је упркос тешкоћама он обновљен - још лепши него што је био, док се паралелно са њим градио и Светосавски дом.     Патријарх се у својој беседи захвалио свима који су помогли у обнови и подизању малог, али и великог Саборног храма и свих храмова у Епархији нишкој, истакавши да на "овај начин доказујемо да се враћамо својим духовним темељима и изворима. "   Орденом Светог Краља Милутина, великог српског ктитора и добротвора, Свети Архијерејски Синод СПЦ одликовао је, на предлог Преосвећеног Владике нишког Арсенија, све грађане Ниша и заслужне појединце који су помогли обнову малог Саборног храма.   У име Управе Града Ниша и свих грађана Ниша орден је примио градоначелник Ниша г. Дарко Булатовић.   У име Синода, Орден Светог Краља Милутина Патријарх српски Иринеј уручио је г. Бранку Бранковићу, власнику фирме "Пекара Бранковић" из Ниша и г. Саши Крстићу, приватном предузетнику из Ниша.   Потом је Владика нишки Арсеније орден Светог Краља Милутина уручио члану Црквене општине г. Зорану Раичићу, г. Дарку Булатовићу, градоначелнику Ниша, г. Милошу Милошевићу, помоћнику градоначелника Ниша, г-ђи Мирјани Андрић, директорки Републичког Завода за заштиту споменика културе из Београда, г. Јовици Стојановићу, власнику компаније "Тами трејд" из Ниша, г. Ивану и г-ђи Наташи Радовић, власницима фирме "Флу електра" из Ниша, Компанији "Телеком Србије", г. Славиши Ђорђевићу, власнику фирме "Смај продукт" из Ниша, г. Николи Гајићу, власнику фирме "Метало прерада" из Ниша, г. Момчилу Ковачевићу, адвокату из Ниша, г. Небојши Станковићу, адвокату из Ниша, г. Зорану Крстићу, г. Владимиру Јоцићу, власнику фирме "Махерца" из Ниша, г. Драгану Алексићу, власнику фирме "Форта трговина" из Ниша, г. Милану Николићу, власнику фирме "Водомаркет" из Ниша, г. Дејану Димитријевићу, директору "Паркинг сервиса" у Нишу и г-ђи Соњи Шуковић, директорки Народне библиотеке "Стеван Сремац" у Нишу.     Храм светих Архангела у Нишу, или Мала Саборна Црква, подигнута је трудом и залагањем двојице нишких митрополита фанариота- Макарија III и Мелетија Мученика. Изградња храма започета је, по свему судећи, пре 1815. године. У прилог овоме сведочи и запис на икони Сабора светих Архангела, која се данас налази на иконостасу у храму.   Ова вољена нишка Светиња била је молитвено уточиште и место Евхаристијског сабирања верног народа и у најтежим временима ропства, ратова и других недаћа, као и у данима мира и благостања.   Доласком Преосвећеног Владике нишког Арсенија на чело Православне Епархије нишке у августу 2017. године са његовим благословом отпочела је комплетна рестаурација ове велике нишке Светиње у организацији управе нишког Саборног храма, на челу са протојерејем-ставрофором Браниславом Цинцаревићем, старешином храма.     Рестауриран је комплетан иконостас као и иконе на њему, које су пар година старије од храма, постављена је нова Часна Трпеза, урађена је столарија, стари под замењен је мермерним и уведено је подно грејање, па ће се убудуће у овој нишкој Светињи богослужити и током зиме. Неугледне просторије око западног улаза су склоњене и да би биле осликане ослобођене зидне површине, а постављен је и нови полијелеј и расвета, док су оргинална дрвена врата конзерваторски третирана. На овај начи храму је враћен првобитни сјај, а његова унутрашњост је прилагођена савременом добу.     Извор: Епархија нишка
    • Од Grizzly Adams,
      Направити једноумну тј. без-умну секту са култом Великог Вође, Срби то воле Преузимање власти и контрола медија Злоупотребити мит о ”враћању Косова” максимално јер Срби цимају на то (иако знаш да је бесмислица) Рехабилитовати Милошевића и остале зликовце, они и ”нису били тако лоши” Подгревати мржњу према западу и цивилизацијским вредностима - ”злочиначко НАТО бомбардовање!” итд. Стаљинистичке методе дискредитације противника - ”подршка независности Косова”, ”страни плаћеници и шпијуни” итд. Постепено поништити везе са цивилизованим светом, глумити у међувремену јер се мора Окренути се Русији, КГБ-оцу и њему сличним Обезбедити подршку СПЦ и почистити је од ”непожељних”, потребна је ”идеолошка подршка” Цркве Завити Србију у црно за наредних 50 година Само ви стаљинови унучићи радите свој посао. Све то дође на своје.
    • Од Логос,
      Његова светост Патријарх српски г. Иринеј освештао је данас обновљени Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима код Доњег Михољца, родном мјесту блаженопочившег Патријарха Павла. Патријарх Иринеј је у обраћању истакао да је ово велики дан за Славонију и све народе овог краја, те пожелио да објекти, попут ове Цркве, никада не буду рушени, као што се десило у посљедњем рату.     – Хвала Богу обновисмо храм и надамо се да ће се та обнова, уз благослов Божији, пренијети на све народе овог подручја. Жеља је да та зла времена заувијек остану иза нас и да се не понове нигдје никада, јер сваки човјек је икона Божија без обзира ком народу припадао и коју боју коже имао – рекао је Патријарх Иринеј.   Свајтејши је поручио се сви морају вратити Богу да се зла времена не понове, те нагласио да је блаженопочивши Патријарх Павле био изузетан човјек кога би пожељели сваки народ и Црква.   – Красили су га смиреност, скромност и доброта коју су сви осјећали. Његова скромност је била примјер свима. О томе говори податак да ми је као свом ђаку једном приликом дао своју собу, а он преспавао у штали. Његове ријечи попут – будимо људи, постале су данас пословице. Он је свугдје сијао ријеч Божију. Он је за народ свети патријарх. Да је више таквих људи, другачије би било стање у свијету и код нас – оцијенио је Патријарх Иринеј.   У оквиру обиљежавања 800 година аутокефалности СПЦ у Епархији пакрачко-славонској и 270 година храма Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, у новоосвећеном храму служена је Света архијерејска литургија.   Свету службу Божију служио је Свајтејши Патријарх Иринеј са Високопреосвећеном господом: Архиепископом катарским Макаријем, Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, Митрополитом загребачко-љубљанским Порфиријем и Преосвећеном господом епископима: пакрачко-славонским Јованом, милешевским Атанасијем, будимљанско-никшићким Јоаникијем, рашко-призренским Теодосијем, бихаћко-петровачким Сергијем, далматинским Никодимом, осјечко-пољским и барањским Херувимом, захумско-херцеговачким Димитријем и умировљеним средњоевропским Константином.   У освећењу Цркве Светих Петра и Павла учествовали су и ученици Цетињске богословије по благослову Митрополита Амфилохија, предвођени професорима ђаконом Павлом Љешковићем и Александром Вујовићем и др Миодрагом Чизмовићем.   Свечаности су присуствовали амбасадор БиХ у Хрватској Александар Врањеш, министар иностраних послова у Савјету министара у техничком мандату Игор Црнадак, представници амбасаде Србије у Хрватској и српских организација из Хрватске.   Присутни су били и представници других цркава, предсједник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац, директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, бројни православни вјерници из Славоније, гости из Српске и Србије, свештенство, добротовори и донатори обнове овог храма.   Сви они су, након што је освештана црква у Кућанцима, у којој је крштен Патријарх Павле, посјетили имање на коме је он рођен.   Храм Светих апостола Петра и Павла подигнут је из темеља с обзиром да је миниран и потпуно уништен за вријеме протеклог рата. Обнова је трајала око десет година.   У Кућанцима се данас говорило о томе да на мјесту гдје је рођен Патријарх Павле буде саграђена истовјетна кућа у каквој је живио, као и спомен-црква, музеј-задужбина и конак.   Кућанци су село које су 1680. године основали Срби из Подриња, бјежећи пред Турцима. У селу данас живи око 500 становника.   У Храму Светих апостола Петра и Павла јуче је служена Света архијерејска литургија у спомен на десет година од упокојења Његове светости Патријарха српског Павла, а у Слатини је одржана свечана академија поводом обиљежавања 800 година аутокефалности СПЦ у Епархији пакрачко-славонској.   Његова светост Патријарх српски Иринеј том приликом је истакао да је блаженопочивши Патријарх Павле оставио дубок траг у српском народу и СПЦ.   Патријарх Павле рођен је у Кућанцима код Доњег Михољца у Славонији као Гојко Стојчевић. Студирао је у Београду и 1957. године постао је владика рашко-призренски, а 1990. је изабран за патријарха СПЦ, коју је водио 19 година.   Људи и вјерници су Патријарха Павла цијенили због скромности и приступачности, као и због залагања и борбе за права Срба на Космету, БиХ и у Хрватској. Био је 44. српски патријарх. Преминуо је 15. новембра 2009. године у 95. години.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...