Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Авво, полако али сигурно, сустижеш Владу Димитријевића по броју текстова на Борби (да не кажем у Борби)

image.png.665204958407d961341244bd246f77fc.png

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Zoran Đurović рече

Да Ава не трабуња имате у драматичном писму Митрофана и Кирила

 

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КАНАДСКА

SERBIAN ORTHODOX DIOCESE OF CANADA

7470 McNiven Rd. R.R #3 Campbellville, Ontario, L0P 1B0, Phone: 905.878.0043  

E Бр 152/19

12. август 2019

Милтон – Торонто

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Б Е О Г Р А Д

            

            У вези са Црквено-народним Сабором Епархија Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама, одржаном од 13. до 16. јула 2019. године у Манастиру Покрова Пресвете Богородице-Нова Грачаница у Тирд Лејк, Илиноис, сматрамо за важно да вас обавестимо о следећем:

                ЦРКВЕНО-НАРОДНИ САБОР

1.     На наше изненађење, по први пут од како смо Епископ на северноамеричком континенту, нисмо добили позив за учешће на Сабору, нити смо добили материјал за Сабор, као ни Њ.П. епископ Кирило.

2.     Наше сагледавање Сабора основано је на сазнањима која смо добили од делегата и свештеника који су учествовали у раду Сабора, међу којима има много забринутих због новонасталог стања и начина рада.

3.     Нови ткз. Устав, (бела књига), који смо добили од учесника Сабора након његовог завршетка, ограничава, или како се представља - ’’арондира’’ границе које су оквир деловања овог документа на само три епархије у Сједињеним Америчким Државама. Без учешћа Епископа, свештеника, и делегата канадских, и јужноамеричких, напрасно је донесена одлука да се Устав више не односи на две од пет Епархија које су биле у самом наслову документа. Запажамо и то да нико од господе архијереја из САД није предложио да се Устав преименује у Статут, као што је обичај у свим епархијама СПЦ.

4.     У стварности, ова ’’арондација’’ објављена је на званичној интернет презентацији Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку осам дана пре почетка Сабора, (www.serborth.org) тако да већ 6. јула, као и данас, под рубриком Епископски савет наведена су имена само Њихових Преосвештенстава: Г. Лонгина, Иринеја, и Максима. Нигде се више не помињу као чланови Епископског савета Епископ канадски и буеносајрески.

5.     Морамо овде поменути да је и арондација епископије западно-америчке извршена без учешћа и консултације епископа Кирила. Њ.П. епископ Максим није консултовао Епископа Кирила, нити Епископски Савет, у вези припајања Мексика епархији буеносајреској и јужно-централно америчкој. Обично се некој епархји додаје нека територија да би јој се помогло у функционисању, у договору са новом епархијом. Стиче се утисак да је по убрзаном систему црквено неразвијени Мексико додељен епархији у развоју, јер је сметао да се остваре неке ’’уставотворне’’ замисли. Предлажемо да се та одлука, ако постоји званично, још једном размотри и преиначи.

                 УСТАВ СПЦ ЗА СЕВЕРНУ И ЈУЖНУ АМЕРИКУ

6.     Нови ’’арондирани’’ Устав, по протонамеснику Василију Вранићу, што је неадекватан појам, на који се деценијама ослањала Епархија канадска, свакако мање од како је усвојен Статут Епархије канадске, слаби валидност садржаја Статута Епархије канадске јер се у више наврата одредбе Статута позивају на Епископски Савет, као и на Црквено-народни Сабор. На пример чл.18.1. који каже:  ’’Епископски савет је највиша црквено-јерархијска власт у Северној и Јужној Америци. Његове дужности су изложене у Уставу Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци’’. Исто тако чл.18.3.(11) који каже: ’’Епископски Савет решава о улози и степену учествовања представника Епархије канадске у Црквеном сабору и осталим телима у Северној и Јужној Америци.’’

7.     Комплетно је заобиђен чл.33 Устава за Северну и Јужну Америку који тачно предвиђа процедуру сваке промене постојећег Устава.

8.     У образложењима која су упућена Њ.П. Епископу буеносајревском и централно-јужноамеричком од стране председавајућег Епископског Савета, без заглавља, редног броја и потписа, износи се више нетачних тврдњи:

i.      Колико је нама познато Епископски Савет тројице Епископа у САД не постоји. У писму се наводи да уколико се нешто тиче Канаде или Латинске Америке, целокупан Епископски Савет за Северну и Јужну Америку ће бити консултован, у супротном Епископи у САД ће путем телефона решавати питања Цркве у САД. Управо то је повод реакције Епископа Кирила да у свом писму постави питање како ће се убудуће доносити одлуке у оквиру Епископског Савета за Северну и Јужну Америку? Да ли ће се одлуке тројице епископа у САД сервирати као готове ширем Савету? У одговору тројице Епископа владици Кирили говори се да они у САД имају нека своја ’’приватна питања’’ која треба решавати самостално. Која су то питања у Цркви приватног карактера?

ii.     Канадска Епархија је учествовала у свим Црквено-народним Саборима СПЦ за Северну и Јужну Америку до овог последњег, о чему нам говоре записници Црквених Сабора. Умировљени Епископ канадски Г. Георгије учествовао је у раду, а по приликама и свештенство Епархије. Није исто путовати из Канаде, или Јужне Америке у САД, уз све трошкове, као што је онима који то чине унутар своје државе. Истина је да Епархија канадска дуже време не уплаћује ’’разрез’’ Централном Савету због канадског законодавства, али неизоставно уплаћује више десетина хиљада долара годишње за теолошки факултет у Либертивилу.

iii.    Епархији новограчаничкој, која је укључена у све токове живота СПЦ, то значи и учешће у Црквено-народном Сабору, тек након арондације 2009., пре две године је опроштено око $250 000 дуговања ’разреза’ Централном Савету.

iv.    Свака Епархија појединачно има своју Епархијску скупштину и Епархијски савет. То је нижи степен администрације од Црквено-народног Сабора где све Епархије из Северне и Јужне Америке учествују равноправно.

v.     Одлуке Светог Архијерејског Сабора из 2018. године које се помињу у образложењу три епископа донете су у одсуству Епископа Кирила са сабора. Сматрамо да није испоштована процедура која је предвиђена у одлуци САСбр45/зап 171 од 7. маја 2018. Свакако, није испоштована процедура у вези са чл.33. Устава за Северну и Јужну Америку. Још мање се у тој одлуци помиње ново име црквене структуре у САД! На крају стоји да све те одлуке донесене у одсуству двеју Епархија морају бити прихваћене од стране Светог Архијерејског Сабора.

                 ТЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У ЛИБЕРТИВИЛУ

9.     Дан пре почетка Сабора добили смо извињење секретара Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку, јереја Николаја Костура, који нас обавештава да његовом грешком нисмо позвани на Сабор. Ово, супротно од опширних образложења, која су пружена да због одлуке Светог Архијерејског Сабора није нам место на Сабору, не мења чињеницу да нисмо позвани чак ни у својству декана Теолошког Факултета. Извештај о раду истог поднео је привремени повереник школе протојереј-ставрофор Никола Чеко. Радује нас да је већина свештеника, као и делегата стала у заштиту ове деценијске тековине високог теолошког образовања у Америци.

10.  На састанку Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку, у децембру 2018. у Чикагу, Николић Фонд (Студентски фонд), замрзнут је на инсистирање адвоката Ерцега из Калифорније. У грубом излагању које је, у присуству сина блаженопочившег Митрополита Христифора г. Павла Ковачевића – члана Централног Савета Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, поднео адвокат Ерцег испало је да је упокојени Митрополит Христифор својевољно преиначио вољу дародавца и деценијама додељивао Теолошком Факултету новац који му не припада. Заслуге Митрополита Христифора за рад и опстанак школе су свима познате. Како то да они који су седели са упокојеним митрополитом у Централном Савету из године у годину одобравали су овај начин рада – а сада на тумачење адвоката – па макар био и чтец, спремни су да укаљају име покојника, доносећи одлуке које ће имати трајне последице по СПЦ на овим континентима. Да ли нам је толико неопходно да се будући свештеници СПЦ школују по туђим институцијама, од којих поједине се распадају од сопствених проблема? Молимо Свети Архијерејски Синод да утиче на Централни Савет СПЦ за Северну и Јужну Америку да одмрзну фонд поч.Д. Николића (Студентски фонд), да би факултет могао нормално да ради.

                ЗАКЉУЧАК

Сасвим је могуће да су правни савети двојице адвоката Миличић и Ерцег тачни што се тиче легалног аспекта Цркве као овоземаљске институције у Америци. Али морамо да приметимо да њихови методи и начин понашања, нарочито према нама, увелико одударају од јеванђелских норми. Сматрамо да су многи од њихових потеза ’’забадање трна у здраву ногу’’ јер увек почињу са тенденциозним ’’ако се нешто деси Црква ће бити одговорна’’. 

Црква је увек налазила начина да се одреди према онима који имају државну власт, али само у тренуцима када је Цркви претила непосредна опасност – као што је сада случај у Црној Гори. У САД нема закона који би директно угрозили Православну Цркву.

Црква се увек првенствено руководила Светим Писмом и Христовом науком. Колико тога имамо да чинимо да себе, и своју паству, приближимо Господу? Да ли нам је у тренуцима великих искушења за Српску Православну Цркву у дијаспори потребно исхитрено обнављање питања Устава (које може да се одрази и на неке Епархије у САД) или да учврстимо своје јединство и радимо на јачању постојеће структуре? Уосталом доношење тог Устава (мислимо да је боље да се преименује у Статут) имало је за циљ да уједини наш народ у САД и Канади који је, на пример у време живота Св. Мардарија, био прилично разједињен на појединачне парохијалне групације – што је сада случај у Јужној Америци.

Сматрамо да је покретање питања ревидирања Устава повод за разједињење. Реорганизација Српских Епархија у Северној и Јужној Америци, ако је уопште потребна, може да се постигне само заједничким језиком и са учешћем свих оних коју су до овог Сабора учествовали у њему. Све друго даје повод непријатељима Цркве, па и верницима и свештенству, да спекулишу и постављају питања о потреби ових реформи, а поготово о начину спровођења истих.

Умољавамо Свети Архијерејски Синод да утиче на Епископе, и институције Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама да се, до исправно донесених амандмана, или промена, придржавају поретка који је образложен у Уставу Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку.

 

У прилогу овог акта достављамо вам:

·         ’’Устав Српских Православних Епархија у САД’’

·         Позив делегатима на Сабор у којем у заглављу стоји ’’Српске Православне Епархије у САД, Канади, и Централној и Јужној Америци’’

·         Званична страница Централног Савета СПЦ за Северну у Јужну Америку на којој су само тројица епископа из САД чланови Епископског Савета

·         ’’Осврт на правну арондацију Устава Спц за Северну и Јужну Америку’’ свештеника Василија Вранића

·         Писмо Епископа Кирила епископима Епископског Савета за Северну и Јужну Америку

·         Одговор Епископа Лонгина Епископу Кирилу

E. Maksim se zali na manjak komunikacije izmedju episkopa, a ovamo ga najblizi episkopi iz susednih eparhija nista ne razumeju i traze pojasnjenja?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Golub рече

Travolta, не лажи!

Ено, на 5:30 Макса управо говори да је у питању 800 година аутокефалности! 

ГолХубе Голхубе послушај прву реченицу шта прича:scratch_head:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ако неко нађе реч "демон" или "зао дух" или "отпали дух/анђео" у теолошким текстовима и научним радовима писаним код нас задњих 2 деценије шаљем 1000 еврића вестерном....и врућ бурек.
Па имаш у супостатним облицима, пала црква, заосталост, морализам, неонтолошки, неаутентично.
Како и могу да имају свест о злу кад гледају из есхатолошке перспективе?
Најјаче што је то увјек у футуру.

Есхатологије код њих нема у прошлости, па тиме ни традиције, нема је ни сада- дакле нема Цркве она тек долази.
Самим тиме нема ни одговорности јер ће се она показати тек посљедњи судом, а добри Господ ће све спасити, јер неисказива је милост његова и ми из људских и сеоских, националистичких уских и ниских полних идентита не можемо то појмити.

Зато тек онтолошком егзистенцијом ми имамо предукус есхатолошке перспективе о којој свједочимо затуцаним и непросвећеним....

У оваквим и сличним трактатима имаш не само помен зла, него и опијајуће присуство и укус.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Ćiriličar рече

Да, али ти си "несрећа из Рима", ниси наш, осим тога све што није објављено на теологија.нет не рачуна се...не важи то са "сумњивих" сајтова, осим тога ако имаш неки научни рад немаш православни докторат....

Амен! Ово да ми стоји као епитаф! 12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Travolta рече

ГолХубе Голхубе послушај прву реченицу шта прича:scratch_head:

Travnjavi TraHvolta, кад гледаш филм или читаш књигу никад не суди по првој реченици! 

Прочитај, одгледај до краја... :)  конац дело краси! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Вукашин рече

E. Maksim se zali na manjak komunikacije izmedju episkopa, a ovamo ga najblizi episkopi iz susednih eparhija nista ne razumeju i traze pojasnjenja?

Људе није ни позвао на састанак, као то је нешто било неформално (зовем те на славу али не и на роштиљ са неким другарима). Мени у животу није одговорио ни на један мејл (нисам погрешио адресу, јер га имам од његовог пријатеља, а слао сам и на званичне). Човек ... као фока. И прича о личном односу и сл. Ако се не варам, Исус неке назва окреченим гробовима, а ти су припадали касти.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Ćiriličar рече

шаљем 1000 еврића вестерном....и врућ бурек.

пре 37 минута, Zoran Đurović рече

Тога имаш код мене. 

Није то због 1000 еврића већ због бурека :D

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Zoran Đurović рече

’’Осврт на правну арондацију Устава Спц за Северну и Јужну Америку’’ свештеника Василија Вранића

Може ли се доћи до овог документа?

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Travolta Хвала ти.

Хајде да поставимо цео овде на сајт да имамо и овде:

 

Осврт на правну арондацију Устава Српске Православне Цркве 

у Северној и Јужној Америци

 


Пре десет година, проф. др Коста Чавошки, еминентни професор на Правном факултету Универзитета у Београду, објавио је критику тада новопроглашеног Устава Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци („Нове невоље у Цркви“, Печат 63, 15. мај 2009). Усвајање новог Устава је био коначан административно-правни корак у залечењу раскола који је цепао Српску Православну Цркву од 1963. године. Канонско-јерархијско јединство је постигнуто 1992. године између Српске Православне Цркве у Америци и Канади (основана 1921. године од стране Светог Архијерејског Сабора СПЦ) и Српске Православне Митрополије новограчаничке – Епархија америчко-канадска (основана 1992. године од стране Светог Архијерејског Сабора; претходно у расколу позната као „Слободна Епархија америчко-канадска“). Ова два паралелна ентитета имала су своје засебне уставе, а од уједињења (1992) до усвајања новог Устава (2009) руковођене су Прелазним Правилима, које је усвојио Свети Архијерејски Сабор 1992. године.

 

У свом осврту на усвајање новог Устава, проф. Чавошки је посебно био критичан према стварању Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци (2007) као правног ентитета са својим основним правним документом – „уставом“. Према његовом мишљењу то је водило ка одвајању Српске Православне Цркве на америчком континенту и омогућавало је сепаратистички настројенима да лакше спроведу издвајање епархија Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци од остатка Српске Православне Цркве.

 

Проф. Чавошки је елоквентно заступао мишљење да у Српској Православној Цркви може постојати само један Устав, и то патријаршијски, којим се управља Српска Православна Црква у целини. Према његовом мишљењу, увођење устава за само један део Српске Православне Цркве је била иновација, неутемељена у постојећим правним и административним регулативама и у поретку Цркве. Као такво, према проф. Чавошком, доношење Устава СПЦ у Америци, могло би у будућности да доведе до раскола тог дела Цркве од остатка српске Патријаршије.

 

Критике проф. Чавошког су указивале на само један од многих правних и административних недостатака тог Устава. Препознајући потенцијално разорне недостатке, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, као највише и једино законодавно тело наше Цркве, одлучио је да почне са решавањем тих недостатака на свом редовном заседању у мају 2018. године.

 

Да би се сачувала и заштитила имовина и правни статус Српских Православних епархија у Сједињеним Америчким Државама, Свети Архијерејски Сабор је одлучио да је неопходно да се изврши правна арондација, тј. да се географски ограничи правна територија на америчком континенту коју покрива постојећи Устав из 2009. године.

 

Овде је неопходно нагласити неколико важних момената:

Арондација Устава Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци је спроведена на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Патријаршији српској у мају 2018. године, а на основу званичног предлога и захтева тројице епископа из САД. Према Канонском праву Православне Цркве уопште, а на основу правних регулатива Српске Православне Цркве, Свети Архијерејски Сабор је највише законодавно тело. Стога, Свети Архијерејски Сабор је у потпуности и без сумње имао право да спроведе арондацију, посебно узевши у обзир да је арондација била предложена од стране епископа о чијој се територији ради. Према канонима Православне цркве уопште и у складу са правним одредбама Српске Православне Цркве, арондација епархије се може спровести само на захтев или уз пристанак надлежног архијереја. 

 

Чланови Епископског савета српских архијереја у Северној и Јужној Америци (3 епископа у САД, 1 епископ у Канади и 1 у Јужној и Централној Америци) су сви узели учешћа у заседању Светог Архијерејсог Сабора у мају 2018. године, када је арондација спроведена.

 

Са правне тачке гледишта, арондација није суштинска промена локалног Устава, већ само редефинисање његовог правног делокруга.

 

Иако наш локални Устав више не укључује Канаду и Јужну и Централну Америку, највише хијерархијско тело наше Цркве на америчком континенту – Епископски савет – остаје неизмењен. Наиме, његови чланови су и даље свих пет епископа: три из САД, један из Канаде, и један из Јужне и Централне Америке.

 

Такође, потребно је истаћи да арондација Устава из маја 2018. не сноси одговорност за искључење Епархије канадске и Епархије буеносајреске и јужноцентрално америчке из своје правне територије. Ни једна од те две епархије се de facto никада није ни управљала Уставом Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. Епархија канадска ужива административну аутономију од 1995. године, док је Епархија буеносајреска и јужноцентрално америчка основана пре само неколико година, тј. много касније по усвајању тог Устава, те он никада није био коришћен као њен управни документ. Од свог оснивања та епархија се управља по општем Уставу Српске Православне Цркве и тако ће и наставити до усвајања сопственог Статута.

 

Што се тиче Епархије канадске, она је усвојила сопствени Статут као свој основни правни документ још 1993. године. Као разлог за израду Статута, представници из Канаде су навели да канадски закони не дозвољавају да Устав донесен у САД буде основни правни акт непрофитног правног ентитета (као што је Црква) у Канади. Свети Архијерејски Сабор, на свом заседању у Патријаршији српској 1995. године, прихватио је ове аргументе и о Статут. По доношењу Устава Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци 2007. године (проглашен 2009. године), Статут је признат као основни правни акт Епархије канадске. Стога de facto Епархија канадска се управља својим Статутом, а не Уставом.

 

Оснивање епархије за Јужну и Централну Америку, донело је нове изазове. Требало је превазићи два проблема: (i) разлика у језику званичне и правне преписке и (ii) разлике у правним системима.

 

Језичке разлике представљале су очигледну и озбиљну препреку за правилно спровођење Устава. Правни систем у Америци користи енглески језик, док латино-америчке земље користе махом шпански и понегде португалски језик. 

 

Поред тога, правне регулативе Устава нису могле да буду спроведене у Епархији буеносајреској и јужноцентрално америчкој с обзиром да његови правни оквири нису могли да узму у обзир комплексну правну ситуацију те епархије. Епархија буеносајреска и јужноцентрално америчка покрива 45 земаља, са веома различитим правосудним системима (12 земаља Јужне Америке, 7 земаља Централне Америке [укључујући Мексико] и 26 земаља на Карибским острвима).

 

Намера арондације Устава из 2018. је да пружи неопходну правну заштиту имовини Српске Православне Цркве у САД. Имајући у виду да амерички грађански правни систем и могућност покретања правних спорова против свих парохија и парохијских организација, Епископски савет је потражио савет од стручњака за осигурање и релевантне правне регулативе, који осигуравају верске организације и нуде заштиту од потенцијалних тужби. Покушавајући да унапреди правну заштиту на локалном, епархијском и на нивоу целе Америке, Црква је успоставила програм осигурања имовине и лица кроз Guide One Insurance Company и њиховог агента Insurance Systems of Ohio. Програм нуди висок ниво заштите за имовину наших цркава и личну имовину свештенства и запослених у Цркви. Такође, програм нуди широк спектар заштите за свештенство, парохијска управна тела, парохијске административне раднике, парохијске школе, и слично, од потенцијално разорних тужби, које су у многоме присутне у америчком правном систему. Због различитих правних и регулаторних ограничења, осигуравајуће компаније у САД нуде полисе осигурања само институцијама и правним субјектима. Стога, свештенство и црквени радници епархија изван САД не могу бити покривени овим програмом.

 

Циљ арондације је, дакле, да заштити Цркву од потенцијалних судских тужби које би могле да настану у Канади или Јужној и Централној Америци. Такве тужбе би могле да имају озбиљне финансијске последице по нашу Цркву у Америци, с обзиром да је Устав Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци укључивао као своју правну територију целокупне територије оба америчка континента (и северноамерички и јужноамерички континент). Са територијалним одредбама, али без праве јурисдикције над тим територијама, Централни савет наше Цркве није имао механизам да осигура имовину Српске Православне Цркве у САД. Арондација која је спроведена у мају 2018. решава тај проблем.

 

На концу,  враћамо се на првобитну критику да и само постојање Устава за већу, географски дефинисану територију, као што је Амерички континент, може да доведе до подела и раскола у Цркви. Ако прихватимо ту претпоставку (аутор овог текста ту претпоставку не прихвата , јер солидно срочен основни правни документ увек предупређује такав сценарио), онда правну арондацију и смањење подручја јурисдикције важећег Устава засигурно треба разумети као корак у добром правцу. 

 

Овде треба приметити да је у исправљеној верзији Устава реч „црква“ замењена речју „епархије“. Ова веома мала, али свакако веома важна промена у терминологији наглашава да црквена структура у САД није независна од Патријаршије српске и да нико не покушава да створи нову не-српску цркву. Такође, ова промена је у потпуности у сагласности са одредбама општег Устава Српске Православне Цркве. Као што је проф. Чавошки приметио, општи Устав у свом Члану 5 препознаје следеће правне ентитете: „Патријаршија, епархије, црквене општине, манастири, задужбине, самосталне установе или такви фондови и према црквеној намени, поједини храмови“. Стога, важећи Устав Српске Православне Цркве је у потпуности у складу са променама у називу – Српске Православне Епархије у САД. Терминолошку промену теба разумети као исправку непрецизности из прошлости и као покушај да се предупреде било какве сепаратистичке тенденције у будућности. Време ће показати, али можда ће и име основног управног документа Српских Православних Епархија у САД бити промењено у „Статут“ или неки други правни документ, који ће још јасније ставити до знања нераскидиво јединство Српских Православних Епархија у САД са нашом Патријаршијом, тј. целом Српском Православном Црквом.

 

Исправљени документ је још увек није без мане, али је свакако значајан корак ка изради боље дефинисаног основног управног документа Српских Православних Епархија у САД. Епископски савет је основао Законодавни одбор, који је представљен на последњем Сабору у јулу 2019. године. Пред овим Одбором је дугачак и веома напоран посао, који ће изискивати консултације на свим нивоима Црквеног живота у САД, како на епархијском, тако и на парохијском нивоу, као и са Патријаршијом и другим релевантним институцијама.

 

Ипак, уверен сам да ће тај труд бити најпре Богу на славу, а на корист целе Српске Православне Цркве, а под молитвеним окриљем и заштитом наших великих светих отаца и просветитеља: Св. Саве, Св. Мардарија, Св. Севастијана, Св. Варнаве и Св. Николаја.

 

протонамесник др Василије Вранић, предавач на катедри за Канонско и Црквено право на Богословском факултету Св. Саве у Либетивилу

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, The Godfather рече

Sa'ce Milojkov da jrene da oponira 😊

 

DtwABTLW4AAMVPW.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Zoran Đurović рече

Ниједан од америчких владика није невин. Ролексе бих поклонио свима. И да лепо иду у пензију, ...

 

пре 2 часа, Golub рече

... , после 14 година суђења, враћен Српској православној цркви. Трошкови ових судских спорова прелазили су суму од пет милиона ондашњих долара''.

пре 3 часа, Рапсоди рече
imageproxy.php?img=&key=b8fa97d452b73217
WWW.PETITEGENEVE.COM

Elegantna časovničarska oaza u samom centru Beograda odražava najsavremenije tendencije uređenja enterijera, postajući nezaobilazna Rolex destinacija.

:smeh1:

Значи, најјефтинија варијанта је да се купе Ролекси.

Да отворимо онда фонд "Три Ролекса за срећу" :)))

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски Иринеј, служио је данас, 13. октобра 2019. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Патријарху су саслуживали протојереји Јован Планојевић и Невенко Сукур, јереј Милош Марковић и ђакон Александар Танацковић, уз присуство ђакона Петра Бакајлића и парохијана овог новобеоградској храма. На крају Литургије Патријарх се обратио присутнима и говорио о стицању аутокефалности наше помесне цркве и о значају свете лозе Немањића за наш народ.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      У склопу централне прославе јубилеја осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј отворио је 9. октобра 2019. године у Музеју Српске Православне Цркве монументалну изложбу „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве“.   Фотогалерија 1 (ђакон Драган Танасијевић)   Фотогалерија 2 (ђакон Александар Секулић)   Повезана вест:   Патријарх Иринеј на отварању изложбе у музеју СПЦ: Срби стварали и у ропству и у страдањима!     Изложба је устројена са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и чланова Светог Архијерејског Синода, уз помоћ Министарства културе и информисања, Министарства правде, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, Секретаријата за културу града Београда и других институција. Изложбу прати истоимени каталог на 157 страна са преко стотину илустрација у боји, аутора др Миљане Матић, кустоса Музеја Српске Православне Цркве.   Изложба је отворена у присуству чланова Светог Архијерејског Сабора, престолонаследника Александра и принцезе Катарине Карађорђевић, представника министарстава Владе Републике Србије, представника Војске Србије, сарадника и пријатеља Музеја, као и бројне публике.   На путу Светосавља настајао је велики корпус српске црквене уметности – од времена светородне лозе Немањића, па преко кнеза Лазара и његових наследника,  деспота Бранковића и обласних владара српских земаља Балшића, Котроманића, Црнојевића... На том путу остала нам је поука од Саве Немањића, који се на овом пољу визионарски осврнуо и на будућа времена давне 1208. године, кроз једну од глава Студеничког типика, путем Указа о завесама, иконама и књигама црквеним, (Глава 21): Неизмењен желим да буде иметак свештених сасуда и икона, и завеса, и књига и осталог свег иметка црквеног. Не само да неизмењен буде већ и да се отуд не покреће, и ни од кога никада од било ког дела не узима. А ко од овога нешто отимајући узме користи ради неке, у грех црквене крађе да упадне, и због овога законском казном осуђен буде. Из другог оправданог разлога чинећи – узимати ове или премештати, ни ми, нити ко други неко добро мудрујући [не може] наредити, осим ако се догоди у време невоље због пожара манастира, када се догоди да се запали, или падне од земљотреса, или штогод друго што може да буде манастиру од помоћи, а друге никакве нема помоћи, тада да се покреће ова, али да то тајно не чини сам игуман, него да је од све старије братије уговорено и одлучено. Благословио је да предмети ризница цркава и манастира заувек остану на месту којем су намењене, али истовремено одорио да у случају када је благо у опасности – исто може бити пренесено на сигурно место. Наравно са условом да одлука о томе буде јавна и саборна.   Велики део тог корпуса црквених уметничких предмета и књига нестао је у ратним метежима и разарањима. Данас располажемо само мањим делом тога, што смо успели да отргнемо из чељусти разних непријатеља и освајача. Поучени од стране Светога Саве, Срби су у сеобама носили све што је претекло, а могло се понети. Тако и ово благо које је постављено на изложби организованом поводом осам векова ауокефалности Српске Православне Цркве само је оквирна слика - тек предукус, онога шта је некад кроз историју било створено у црквеној уметности.   У простору Музеја Српске Православне Цркве, специјално преуређеном за ову прилику, изложено је преко шестстотина експоната који су настали под окриљем Српске Православне Цркве – од Пећке Патријаршије и Високих Дечана, широм територије коју су насељавали Срби, све до манастира Крка, од XIII до XX века. Ризнице цркава и манастира чији су богослужбени предмети и књиге настајали као поруџбине средњовековних српских владара и чланова њихових породица, патријараха и епископа, игумана и монаха, као и верујућих људи из народа, из скривница изнете на видело пред поклонике и музејску публику.   Изложена дела су радови врхунских уметника – до радова кућне рукодјељи, и са ретким изузецима, настали су из руку српског народа, а у славу Тројединог Бога и његових светих.   На самом улазу у велики фоаје Музеја публику дочекује копија Богородице Соколичке (1312-1316) која је красила портал Милутинове гробне цркве у манастиру Бањска. Уз њу је и Родопово звоно (1432.) из цркве Светог Николе у Дреници. Даље на степеништу које води у главни ходник на почетку поставке изложене су и најстарије иконе изложбе, а то су две чудотворне, литијске иконе Богородице Пелагонијске и Архангела Гаврила, које су настале средином XIV века. На високим зидовима степеништа изложене су копије фресака из манастира Жиче и Пећке патријаршије (XIV век).   Затим се наилази да две издвојене, за ову прилику у потпуности преадаптиране просторије у којима су изложене рукописне и стара штампана књига, које припадају збирци Музеја, Пећкој Патријаршији, манастиру Дечанима и манастиру Крки. Поставку писане речи краси стотину примерака рукописних књига XIII – XIX век. Најпре је изложен примерак настао у скрипторији Црколез у близини Дечана у XIII веку. Писана је, као и већина књига и током наредног столећа на пергаменту. Као најчешћи тип јавља се Четворојеванђеље, затим је ту и Апостол, Минеји, Пролози, Лествица Јована Лествичника, Добротољубље, дела Теодора Студита и Григорија Паламе. Из  XIV века је сет књига које су припадале манастиру Дечанима, а то је Поменик манастира Дечана, Дечанска крмчија и Житије Стефана Дечанског. Међу ликовно најизразитијим књижним експонатима то су Четворојеванђеља из XVI столећа, богато осликаним минералним бојама и топљеним златом, кроз раскошне заставице, минијатуре и иницијале. Овај период обележен је и појавом богатог окова, који је – изведен од сребрног па позлаћеног лима, са додацима у полудрагом камену, најчешће красио управо Четворојеванђеља. Затим се нижу и друге врсте штива, попут Октоиха, Псалтира, Служебника,Патерика, Типика... У овим просторијама могу се видети налоњи из XVI, као и певница из XVII века која је припадала манастиру Дечанима. Овде се може видети како је изгледао дивит и метална торбица за путно Јеванђеље.   На крају обиласка изложених кодекса, наилазимо на србуље – прве штампане књиге у Срба. То је примерак Октоиха из XV века насталог на Цетињу под покровитељством породице Црнојевића, док је прва штампана књига у Београду – Четворојеванђеље типографа јеромонаха Мардарија из XVI столећа. Следе старе штампане књиге израђиване у манастирским типографијама: у Цетињу, Горажду, Грачаници, Милешеви и Скадру, као и оне богослужбене књиге које су Срби издавали ван граница своје земље, у Венецији, Бечу, Римнику, Будиму, Москви.   По изласку из просторија са изложеним књигама крећемо се ходником у коме је галерија икона. Музејска публика и поклоници имаће овог пута посебну прилику, да се упознају са иконама које су донете из ризница Пећке Патријаршије и манастира Дечана, као и незнатно манастира Крке. Свети образи на поставци припадају периоду од обнове Пећке Патријаршије и времена патријарха Макарија Соколовића (1557-1570) па све до Велике сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Овај период у историји уметности настао под окриљем Српске Православне Цркве обележен је великим успоном у жељи за обновом. Патријарх Макарије је покренуо велики талас у духовном и уметничком животу. Окупио је талентоване људе који су са ентузијазмом радили према његовим упутствима. За сликаре су постојала нека основна начела – да се не напушта византијски стил и да се, где год је то могуће прикажу свети Срби. Главни извођачи сликаног програма били су зограф Лонгин и зограф Андреја који су радили живопис Пећке Патријаршије, као и небројене иконе припремљене за иконостасе и појединачне. Њихови радови красе галерију икона у поставци Музеја Српске Православне Цркве. Иконе из овог периода налазимо у широком ареалу који је припадао јурисдикцији патријарха Макарија. Међу млађим примерцима икона изложени су радови српских зографа из периода XVII-XVIII века, попут радова поп Станоја Поповића, Остоје Мркојевића и Козме Дамјановића који су делали у Славонији и на територији Карловачке Митрополије. Овим радовима следе иконописци представници српског барока, као што је Теодор Димитријевић Крачун, Димитрије Бачевић и Никола Нешковић.   У сталној поставци, овога пута дошло је до измена у самом постављању експоната, који су овога пута у збирним витринама по својој природи. Тако је читава прва соба сталне поставке и део друге посвећен приказу црквеног текстила. Одмах у првој витрини изложена је Лонгинова плаштаница (темпера на платну) као припрема за потоњи златовез из XVI века. Затим следе најстарији, руком цртани антиминси, плаштанице и аери  XVI-XVII столећа. Уз њих су и врхунски примерци златовезених текстилних утвари XVIII – XIX века насталих из руку вредних везиља које су делале на територији Карловачке Митрополије, попут Ане Баић и Јулијане Станковић. У посебном делу витрине са наруквицама изложен је и примерак цариградских архијерејских наруквица из XV столећа. Изложен је и комплетни орнат од златотканог броката, са златовезеним апликацијама израђен у некој од новосадских радионица црквених утвари, а који је припадао архиепископу Стефану Стратимировићу (1790-1836).   У другој соби сталне поставке могу се видети врхунски примерци епитрахиља у златовезу из XV- XVII столећа, који су припадали ризницама Пећке патријаршије, манастирима Дечани и Крка и текстилној колекцији Музеја Српске Православне Цркве. Уз збирку орара и појасева  XVI- XVIII, изложена су и жезла од метала, дрвета (жезло којим се инронира Српски Патријарх, у техници интарзије) и израђеног у слоновачи које је припадало патријарху Арсенију IV Јовановићу Шакабенти (осликан и на његовом портрету).   У збирци митри приказана је једна од најстаријих коју је израдила Јелена Баћањи (из рода Бранковића) у XVI веку, као и митра Арсенија III Чарнојевића – дар руских поклоника из Москве 1697. године.   Трећа соба посвећена је теми – црквеноуметнички предмети од метала. Ту је збирка најстаријих предмета у виду средњовековних напрсних крстова од VII до XII века, израђених од бронзе и сребра. Уз њих су ручни крстови за благосиљање израђени у комбинованој техници дуборез-оков од сребрног па позлаћеног лима са бисерима, коралима и полудрагим камењем XVI – XVIII века, који су чувани у ризницама фрушкогорских манастира. Овој техници припадају и димензијом највећи изложени, престони крстови међу којима су импозантни они који припадали Пећкој Патријаршији и манастиру Дечанима, међу којима и онај који у себи носи крст цара Душана. Иста техника најчешће се јавља као украс панагијама које су такође изложене у збирној витрини. У њој су изложена и два енколпиона један из XII и други XIV века. Вотиви из XIX столећа такође су се нашли међу експонатима на поставци. Иза овога се нижу бројни путири, дискоси, кивоти, рипиде, дарохранилнице, кадионице, тамјанице, звездице, копља и кашичице, неки од њих настали из београдске кујунџијске радионице, затим оне у Смедереву, али и из руку даровитих кујунџија и златара попут Павла Чајничанина, Дмитра из Липове, Недељка и Луке из Ћипровца, Николе Недељковића из Ћипровца, Кондо Вука и Димитрија Аргирија из Мосхопоља.   Четврта соба кроз експонате приказује предмете који су припадали светим Србима. Најпре је, крај самог улаза у просторију постављене су две дечанске светиње: првобитни кивот Стефана Дечанског из 1348. године (доцније замењен каменом копијом у коју су премештене његове мошти, и који се налази у Дечанима) и изнад (као некад у храму) икона Светог Стефана Дечанског са сценама из житија, рад зографа Лонгина из 1577. Одмах поред изложене су повеље српских владара: цара Душана, којим дарује села у околини Призрена као метохе манастиру Хиландар из 1347/48; препис повеље кнеза Лазара издате манастиру Раваница крајем XIV века, даровна повеља Вука Бранковића манастиру Хиландар о поклону села Горње и Доње Гадимље из око 1390. године; те влашког војводе Дуке манастиру Милешева 1675. У следећој витрини је најстарији сачувани примерак српске примењене уметности, споменик музеолошке нулте категорије – Плаштаница краља Милутина, израђена у техници златовеза почетком XIV века у цариградској дворској радионици. У посебној витрини налази се свечана одора кнеза Лазара с краја XIV века. Сачувана заједно са одором на моштима и овде је у суседној витрини изложена златовезена Јефмијина похвала кнезу Лазару, прво у Србији потписано, женско, везиљско и песничко дело – датовано у 1402. годину. Исто тако, радом руку српске властелинке Катарине Кантакузине Бранковић (кћери деспота Ђурђа Бранковића и супруге Ирине Кантакузине) настала је златовезена митра београдског митрополита Максима. У централној витрини хоризонтално постављеној изложена је гостујућа плаштаница Антонија Хераклејског из друге половине XIV века а која се чува у манастиру Студеници. Њу је према предању Јелена Мрњавчевић, потоња монахиња Јефимија посредовањем кнегиње Милице даровала манастиру Студеници.   У петој соби изложени су уметничи предмети и архивска докумена која приказују живот Срба на територији Хабзбуршке монархије. Писане на пергаменту у свечаном рукопису и опреми, са великим воштаним печатима у дрвеним кутијама изложене су повеље аустријских царева Леополда I, Јозефа I, Карла VI и Марије Терезије из XVII -  XVIII столећа. Изложен је и превод привилегије Марије Терезије на српски језик. У витрини са руским иконама занимљив је примерак Илустрованог календара или минејна икона за период март-септембар из XVIII века. У посебној витрини су рипиде у барокном стилу Теодора Димитријевића Крачуна као и један барокни налоњ. У последњој просторији је изложена тематска витрина са плочама и отисцима старе дрворезне и бакрорезне графике из XVI - XIX века, као и разни манастирски печати.   Изложба српске црквене уметности у сталној поставци Музеја Српске Православне Цркве завршава се престоном иконом Светог архангела Гаврила, уље на платну, рад Уроша Предића 1920. године.     Зидове предворја и саме поставке красе портрети, који су само део велке галерије која се чува у фонду Музеја Српске Православне Цркве и део изложен у двору Патријаршије српске у Београду. Они су рад домаћих и страних мајстора, а то су портрети српских патријараха: Арсенија III (Јов Василијевич, 1744), Aрсенија IV Јовановића Шакабенте (Јов Василијевич, 1744), Јосифа Рајачића (E.Swoboda, 1848-1861, и Новак Радонић, Карловци 1855), Митрополита карловачког и Патријарха српског Георгија Бранковића (Урош Предић, 1906), затим Митрополита београдско-карловачких Мосија Петровића (1726-1730), Вићентија Јовановића Видака (Јаков Орфелин, 1774-1780); Митрополита карловачког Стефана Стратимировића (Павел Ђурковић, 1772-1830), београдског митрополита Хаџи Мелентија Павловића (1831-1833) и митрополита Србије Михаила Јовановића (Sv. Ivanovich, Paris 1899).   Изложбу су приредили: ђакон Владимир Радовановић, др Мирјана Матић, Марија Јовић, ма Биљана Цинцар-Костић, ђакон Александар Секулић, Петер Крајинц, Александар Радосављевић, Стефан Којадиновић. Консервација и рестаурација: Милодарка Коцев, Саша Живић. Стручна сарадња: мр Миланка Убипарип, Мила Гајић.       Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова светост Патријарх српски г. Иринеј истакао је синоћ у Београду, отварајући изложбу „Осам векова уметности под окриљем Српске православне цркве“ да су Срби стварали и у ропству и у страдањима.     Патријарх Иринеј нагласио је да ово изложба драгоцјености од непроцјењивог значаја на којој је представљен само мали остатак онога што је СПЦ створила кроз протекле вијекове, а што је чувано у ризницама српских манастира од Крке до Високих Дечана.   Његова светост истакао је да су српске светиње пљачкане и разношене, али да су Срби стварали и у тешким условима.   Патријарх сматра да је потребно да надлежне институције ријеше питање изложбеног простора Музеја СПЦ који је мали.   Управник музеја СПЦ ђакон Владимир Радовановић рекао је да ће посјетиоци изложбе моћи да се упознају о богатом културном и духовном насљеђу српског народа и да се увјере да чињенице и артефакти потврђују да су Срби вијековима стварали.   – Кроз две ризнице, манастира Високи Дечани и манастира Крка, приказали смо простор на којем је стварао наш народ. Реч је о два удаљена манастира, о две ризнице, од којих је једна на крајњем југу наше земље, а друга у другој држави, али у тренутку стварања уметничких дела то су два средишта нашег народа – истакао је ђакон Радовановић.   Он је нагласио да оно што можда боли данас, када се сматра да се живи у времену просвећености и да су прошла времена уништавања туђих обиљежја, јесте то да се живи у простору гдје је српско духовно и културно насљеђе угрожено.   Отварању изложбе присуствовали су Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије и Митрополит загребачко – љубљански Г. Порфирије, Преосвећени Епископи: шумадијски Јован, крушевачки Давид, британско – скандинавски Доситеј, јужноцентралноамерички Кирило, бачки Иринеј, источноамерички Иринеј (Добријевић), осјечкопољски Херувим, мохачки Исихије, ремезијански Стефан, Њ. К. В. принц Александар Карађорђевић и Њ. К. В. принцеза Катарина Карађорђевић, затим директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Милета Радојевић и многобројни културни посленици.   На изложби „Осам векова умјетности под окриљем СПЦ 1219-2019“ у Музеју СПЦ премијерно је представљено 135 рукописних и двадесетак штампаних књига са раскошним оковима које свједоче о томе шта је књига значила и какав је углед уживала у средњем вијеку.   Међу бројним реликвијама је и дечански крст цара Душана, оригиналне повеље манастира Хиландара, први кивот у који су положене мошти Стефана Дечанског, круне, те бројни предмети из порушених манастира на Косову и Метохији и много тога другог.   Отварањем изложбе заокружено је званично обиљежавање и прослава осам вијекова аутокефалности СПЦ, које је започело Светом архијерејском литургијом 6. октобра у манастиру Жича, настављено 7. октобра архијерејском посјетом Пећкој патријаршији и Високим Дечанима и 8. октобра свечаном академијом „Завет Светог Саве“ у Београду.   Изложба ће бити отворена до 2. децембра, а посетиоци ће моћи да виде црквено-уметничке предмете непроцењиве вредности, настајале од 13. до 19. века.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом
       
      Када сам месеца маја писао да је Амфилохије са групом епископа кренуо у прављење раскола многи – чак и од мојих пријатеља – су казали да нешто није у реду са мојим душевним здрављем. Сада очекујем да ми се извине.
      Кратко ћу прокоментарисати захтеве у писму које је Патријарх одбио. Наиме, на прослави јубилеја 800 годишњице аутокефалије СПЦ, одржане 6. октобра у манастиру Жича, десила се жучна расправа патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, који је на све начине гледао да да Патријарху захтеве групе сепаратиста. Видимо по тачкама:
      1. Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава.
      - Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно.
      2. По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу. Оваквим понашањем остављамо утисак да нам је до јединства са свеукупним тамошњим народом понајмање стало и шаљемо двосмислену поруку васељенском Православљу.
      - Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.
      3. Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора, изазвало је негодовање међу јерархијом и народом. Један број архијереја је већ изразио протест и у виду демантија се оградио од поменутог саопштења, што је, међутим, пропраћено ћутањем и игнорисањем од стране Синода.
      - Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни. Да нешто није у реду код пучиста, види се и из чињенице да се пензионисани Атанасије потписао у протесту да извештај о раду Сабора није добар, а сам није био на Сабору! Затим је у писму Патријарху слагао (праштајте на јасном српском, јер и Таса је народски владика) да су 22 потписника, а било их је 8! Број од 22 не помиње случајно јер је то та апсолутна и жуђена већина.
      4. Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.
      - Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.   
      5. Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.
      - Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији и зато је Синод поништио све њихове одлуке. Кирило се жалио на то што су га изопштили, али у том случају испада да није обдарен интелигенцијом јер ништа није схватио, тј. није разумео «исправне» намере америчких владика. Реаговао је и Митрофан и сасвим стао на страну Синода. Амфилохије би хтео да је и он збуњиве природе.
      6. Такође, сматрамо за потребно да се саборски разговара о неутемељеној одлуци Светог архијерејског синода везано за повлачење благослова за предавање двојици професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Уз то саборску расправу потребује и најновија синодска одлука да се први пут у осмовековној историји наше Цркве, и то баш на ову свечаност, додели орден Светог Саве првог степена једном председнику Србије. Овим поводом огроман број верника је почео да шаље протесна писма па сматрамо да о тој одлуци треба да се саборски договоримо.
      - Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.
      И у мају је Вучић саборски позван. Тада је Тасићка причала да су Амфилохијеви захтевали да Патријарх абдицира. То се показало као лош потез, јер су после неколико месеци, када су се карте на столу помешале, медији који раде за Амфилохијеве узели да спинују и синодској линији (Буловић, Перић итд.) почели да приписују како они иду на рушење Патријарха!
      Амфилохије и Григорије in primis, али и Максим, су оркестрирали срамну хајку у време прославе, тако да је Бећковић дан пред држање говора у Жичи отказао (ако је прилика била добра, и Амфилохије је ту био, зашто не би и Матија? Ако није била добра, онда је Амфилохије бескичмењак, како и рече на посмртном говору Борислава Милошевића); затим су организовали „спонтане“ петиције, у Дечанима се изругивали ордену Светог Саве па су га давали свима...
      Занимљиво је да је пре само пет година на предлог Амфилохијев патријарх одликовао Филипа Вујановића, тадашњег председника Црне Горе, за време чијег мандата је Црна Гора постала независна држава и признала лажну државу Косово! Амфилохије је одликовао и «црвеног војводу» Шешеља, агностика и борца против веронауке. Одликовао је и Мирослава Мишковића, познатог српског тајкуна. Клео је свакога ко би се одрекао Русије, а нападе га изненада подмукли Шваба Алцхајмер, па заборави да је Путин, који је гарант и наше сигурности, одликовао тог истог АВ орденом св. Александра Невског!
      7. Подсећамо вас, такође, на одлуку прошлог мајског Сабора да се за ову јесен сазове Свети архијерејски сабор који би био посвећен црквеној просвети. Умољавамо Вас да ту одлуку поштујемо и спроведемо.
      Ваша Светости, ми знамо да они којима све наведено одговара скривају то од Вас, али Вам са жалошћу сведочимо да је углед наше најсветије Цркве и Вас лично нарушен. Због свега наведеног, после дужег суздржавања коначно смо били приморани да се огласимо и да заједнички покушамо – сабрани на Сабору у Светој Жичи – да што пре вратимо углед и стабилност нашој Цркви. Поводом свега овога умољавамо Вашу Светост да сходно Уставу сазове редовну седницу јесењег Светог Архијерејског Сабора. Могло би и ово Жичко Сабрање бити проглашено јесењим Сабором. Истичемо да је Патријарх Герман за 750-годишњицу наше Цркве сазвао ванредни Сабор. Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве.
      - То није била одлука Сабора.
      Ванредан сабор сазива Синод и то када процени да има разлога. Хумористично је да тај сабор тражи и еп. Лука који ни на редовном не може због болести да присуствује! И налази се у тим потписницима иако није био у Жичи!
      Најалармантнија је последња реченица у којој прете расколом: «Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве». Напокон и казаше шта им је на срцу. Мене су спиновали и троловали да умишљам некакве расколе, али сада и рекоше.
      Раскол је процес. Он се припрема како сам и показао у текстовима и коментарима око америчког и црногорског раскола. На свему већ годинама марљиво раде. И ћутали су све до сада да се народ не би досетио. Сада упорно користе Вучића као страшило и као некаквог издајника да би искористили општенародно незадовољство тешком економском ситуацијом.
      Ову екипу подржавају Весна Пешић, Ђилас, Иван Ивановић, Двери итд. Кампању су појачали и са свих страна опседају СПЦ, али и моју маленкост. Григорије је са ланца пустио Вука Бачановића, из СПЦ имамо Николу Станковића, кога плаћа Патријаршија и многе друге. Једноставно је немогуће испратити све наслове.
      Текст је смушен јер тражи сазивање редовне седнице јесењег Сабора, а онда се позива како је Герман сазвао ванредни Сабор. Амфилохије вређа нашу интелигенцију, јер канони говоре о 2 сабора годишње, али зашто их није било у СПЦ до сада? Што се тек данас сетио канона? (Он је пак познат како се држи канона па покрштава и крштене католике). Вређа нашу интелигенцију јер све то добро знамо, али пише текст за неуку рају. Да каже, као Артемије, како ми не поштујемо каноне. А сам је ишао само на 1 сабор годишње за свих 34 године своје службе! Неолиберашки медији напречац заборављају да Амфилохије куне, да хомосексуалце проглашава промотерима културе смрти итд. Интересантно. Чворовићу и сличнима напомињем да свака од помесних Цркава може прећутно да уређује своју праксу, како пише наш највећи каноничар светске славе еп. Никодим Милаш. Он је на основу тога писао да можемо да имамо и жењене епископе. И да за то не треба сазив Васељенског сабора. Такође, Милаш говори о томе да је неканонски да се епископ премешта са епархије на епархију, али је то наша пракса, а коју су користили управо Амфилохије и Атанасије. Тада се Амфилохије није сетио канона. И заиста, не постоји ниједан канон који то допушта, него сви забрањују. Али када треба да се продаје магла, црногорски није гадљив. Амфилохије је неканонски митрополит црногорско-приморски. Он је то само по милости СПЦ.   
      - Неки мисле да је Амфилохије писмо сочинио за време ручка и додела панагија. Није. Тада је сачинио промеморију, односно још један захтев да се Патријарх осврне на њихова тражења. Писмо је написано раније и било је предато Патријарху. Било је откуцано, а не писано руком. Потписе су већ били ставили. Како се Патријарх није обазирао на то, онда Амфилохије врши додатни притисак на њега, држи га за руку и препире се са њиме пред почетак приредбе. Даје му тај поновни подстицај. Максим је ту и наћуљио је уши (све се има на снимку), јер је директно заинтересован. Патријарх одбија, његов помоћник узима тај коверат. То ничим није уродило.
      Коаутор писма је Максим Васиљевић. Он и други су увукли Игњатија, декана ПБФ, у ово врзино коло. Дискурс о јединству одаје Максимово перо. Игњатија је Патријарх изгрдио јер је одуговлачио са давањем отказа Максиму. Када је видео да је враг однео шалу, Игњатије даје отказе Максиму и Вилотићу. Тиме се завршава део ове саге. Амфилохије предаје писмо својим медијима и оно бива публиковано. Моје лично разочарење је Јоаникијев потпис, јер сам мислио да барем једног Србина имамо у Црној Гори.
       
      Ваше Светости у Христу одана браћа и саслужитељи:
       
      Следи 15 потписа. Надам се да сам све потписе исправно рашчитао, јер их нам нису дали у доброј резолуцији.  
      Колона лево:
      Јустин жички
      Максим
      Лаврентије
      Кирило
      Лука
       
      Главна Колона:
      Амфилохије
      Јоаникије
      Атанасије милешевски
      Јован славонски
      Григорије
      Теодосије
      Димитрије
      Иринеј Добријевић
      Методије
      Игњатије

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...