Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ти иначе манупилишеш цитатима, што показује да не знаш да је цитат - литургијски помен, па прво доведи своју релацију - о којој ти виси идентиет- са Давидом у ред и онда се усуди да га цитираш. Ти знаш Давид је као и многи једно врјеме био поринут у ту жваку.

Релациони идентитет је социјолошка теорија релативитета. Од старих времена идентитет је самоистовјетност суштог.

Дакле немојте ми давати идентитет, ни слободу - јер то је криминал.

То имам по себи, дајте благодати, заједнице, спасења, пара...

То сам доказао -узалуд- Игњатију, рекавиши: ево сад ја прекинем заједницу са свима, са епископом, са Богом и идем у пакао, ок. Ко је у паклу? је ли се моја личност расточила или је само у пакленом стању? Ако се расточила онда је ђаво дао аутентичну понуду - да могу да се убијем јер посље ме нема. А, ако ме има онда моји идентитет (задати -неостварени образ-али и непропадиви, опстаје и у паклу, јер се неда Божија љепота до краја унаказити).

Тако Црква зна да је Денца био љеп, и да се није расточио и унаказио до краја - а то је пакао)

Зато то давање идентита од стране заједнице је погрешно, јер мјеша заједничарење -са шетодневом са стварањем.

видим да иду поруке...не стижем... да испратим

Али ја сам теби замјерио неправославно поистовјећење са ментором, имаш горе текст - изфронцлај га!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Александар Милојков рече

И после нека неки кажу да Црква није, својим животом, икона живпга Бога

Па то управо негира Перишић! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Па то управо негира Перишић! 

Како ми оно рече на одбрани дисертације - кандидат је мислио својом главом. :) Да, ја мислим својом главом.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Александар Милојков рече

Како ми оно рече на одбрани дисертације - кандидат је мислио својом главом. :) Да, ја мислим својом главом.

Мислиш својом главом, али са релацоионом личношћу, па се преко те релације управља тобом. Зато ти Ава није једнак са менотром.(идентитетски)

Ја исто причам и са Тасом и са неким дјететом, може благодат да буде увјек, а ти имаш идоле који те руководе.

Кад будеш са мном причао једнако као са свима, онда ме братај, а кад љубав осјетиш онда ме љуби. Немој да ме љубиш кад паклено нешто...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Александар Милојков рече

Аво, нико не устаје против Синода. Али постоји легитимна жеља да Сабор да коначни суд. Зато нас немој поредити са артемитима, није у реду.

Па и моја жеља да се у мају рашчини Максим је била легитимна. И није само моја жеља. 

Ти немаш баш бистар поглед. Овде си месецима проповедао како не постоји сукоб у СПЦ и како су то само безначајни неспоразуми. Тако си утицао на Максима да срочи и свој покајнички псалам на Сабору. Мене сте прогласили лже пророком и фантазером, да ми се привиђају ствари, да радим на расколу итд. Да ли трена Бог Отац да сиђе на земљу па да вам каже да је Ава мудро зборио? 

Поређење са артемитима је умесно. Максим одбија да се покори одлуци Синода, а овде већ сви видеше да си хипнотисан Максимом као Максим Врљави и Николај Туњави Артемијем.

Ако је та пак жеља за саборском одлуком (наложили Игњатија) легитимна, онда нека Игњатије у понедељак одбије да да отказ двојцу Максим-Вилотић. Ја пак не верујем да је Игњатије толико подложан као ти Максиној магији па да се одлучи на самоубилачки корак. 

Ето, толико о твојој радној тези да је све био само безазлени неспоразум а да смо ми тлапили.   

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 45 минута, Александар Милојков рече

И Учитељ одговара: "Прва и највећа је љуби Господа Бога свога.... А друга је КАО И ОВА, љуби ближњега свога... О овим двема заповестима висе сав Закон и Пророци."

Ово нема везе са релационом онтологијом, и то је како би ти рекао хула. Јер ти си већ рекао ко ти је учитељ у пуном смислу рјечи. Пеђа је мени био јасан, Христос је једини учитељ. Ти просто једнога љубиш као Бога и ту га вежи.

А ја ти кажем, да заиста њега љубиш, љубио би и мене, и не би био пристрасан, а ево многи су ти људи, браћа рекли, али недопире до тебе иако их волиш?

Ово ти је максимовче заповјест о пистовјећењу, ја провјерио код Тасе.

Поистовјети се са Богом, и ближњим свом снагом својом.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Александар Милојков рече

Како ми оно рече на одбрани дисертације - кандидат је мислио својом главом. :) Да, ја мислим својом главом.

Замисли како зна и доказује да мисли својом главом! Рекао Владан - па мора онда да је истина, и сви тако мисле својом главом.:0426_feel:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Zoran Đurović рече

Ако је та пак жеља за саборском одлуком (наложили Игњатија) легитимна, онда нека Игњатије у понедељак одбије да да отказ двојцу Максим-Вилотић. Ја пак не верујем да је Игњатије толико подложан као ти Максиној магији па да се одлучи на самоубилачки корак.

Па ти јуче рече да је отказ потписан, а сад ипак чекамо понедељак. Дакле, ипак још увек ништа није потписано. Да ли ће бити, видећемо.

 

Ово остало што си написао нећу да коментаришем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, Александар Милојков рече

Максим је мој учитељ, у правом и пуном смислу те речи.

Исус Христос: На Мојсејеву столицу седоше књижевници и фарисеји. И воле зачеља на гозбама и прва мјеста по синагогама. И да им се клања по трговима, и да их људи зову: учитељу! А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос.

- Дакле, нисам те за џ. упозорио на артемизам. Ја имам богато искуство у полемикама са њима и очи хоће да ми изваде кад им кажем нешто на рачун Злог Патуљка.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Александар Милојков рече

Па ти јуче рече да је отказ потписан, а сад ипак чекамо понедељак.

Па у понедељак ћеш и ти сазнати. Мораш мало инклузивног мишљења да користиш...  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Рекао Владан - па мора онда да је истина,

Da mu nije rekao ne bi znao ?, mada ni tada nije mislio svojom glavom, kao ni sada, vec Maximovom, kako onda, tako i sada. Men' se cini da ovde nesto debelo nije kako treba, a mozda sam samo fantazer - kako rece Avva.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Александар Милојков рече

Па ти јуче рече да је отказ потписан, а сад ипак чекамо понедељак

Nije rekao on, nego ja! A ponedeljak prvi radni dan u nedelji, da se ozvanici i za simpatizere Maxine - kako dolikuje

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Zoran Đurović рече

Исус Христос: На Мојсејеву столицу седоше књижевници и фарисеји. И воле зачеља на гозбама и прва мјеста по синагогама. И да им се клања по трговима, и да их људи зову: учитељу! А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос.

- Дакле, нисам те за џ. упозорио на артемизам. Ја имам богато искуство у полемикама са њима и очи хоће да ми изваде кад им кажем нешто на рачун Злог Патуљка.

Сад цитираш ко адвентисти. Па зашто онда у Посланици Јеврејима каже "опомињите се учитеља својих који вам казиваше реч Божју"? Зашто тебе зовем оче, ако је Христос рекао "Оцем не зовите никог..."?

 

Аво можеш да испираш памет некима овде на форуму. Мени не.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, The Godfather рече

Nije rekao on, nego ja! A ponedeljak prvi radni dan u nedelji, da se ozvanici i za simpatizere Maxine - kako dolikuje

Добро. Чекамо понедељак.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Свештеник Александар Милутиновић, старешина храма у изградњи посвећеног св. Владики Николају охридском и жичком у Реснику, говорио је данас о блаженопочившем Патријарху српском г. Павлу, чија је 10. годишњица упокојења обележена пригодном духовном академијом у манастиру Раковица.    Звучни запис беседе   "Патријарх Павле је имао план и програм свете, јеванђељске, небеске Србије", рекао је између осталог о. Александар. Замолили смо нашег госта да нам појасни дубину речи "будимо људи", али и да нам приближи појам вере код Патријарха Павла. "Црква није морално-хуманитарни сервис, већ богочовечански организам" подсетио је између осталог о. Александар, који је све време указивао да је блаженопочивши Патријарх Павле својим животом сведочио Јеванђеље.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 17. октобра 2019. године, на празник Светога Стефана и Преподобне Јелене (Штиљановић), свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Београду. Саслуживали су старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, архијерејски намесник београдски други протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереји Славиша Поповић и Игор Грацун, као и протођакон Дамјан Божић.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 16. октобра 2019. године, на празник Светог Пајсија (Јањевца), Патријарха српског, свету архијерејску Литургију у манастиру Пећкој Патријаршији.     -Свети новојављени и богоносни отац наш Пајсије, чија се часна глава чува у Саборној цркви Светих Апостола у манастиру Пећкој Патријаршији, био је изданак косовско-метохијске земље и косовско-метохијских светиња, поручио је владика Јоаникије.   Подсећајући на житије Светог Пајсија Пећког, Владика је казао да је његов отац Димитрије био свештеник, рођен у Јањеву, срцу Косова:   -Био је Митрополит грачанички, а касније, у најтежим временима, Патријарх српски. Његов претходник патријарх Јован Кантул борио се за слободу, али је, нажалост, издан од западних моћника и кажњен најстрашнијом казном. Турци су га обесили на Јени капији у Цариграду. У то вријеме српски архијереји бирају најјачу личност између себе да води архијереје, свештенике, игумане и цио српски народ. Свети Пајсије, такође, је наставио да се бори за слободу, али другачијим, јачим средствима. Он је објединио свој народ око Престола Господњег, духовно и културно га просвећивао, утврдио народно јединство, ојачао вјеру, украсио светиње, подносећи многе невоље и трпећи сталне притиске од Турака и Латина. Није хтио да долази у сукоб са Латинима, као што није хтио да долази у сукоб ни са Турцима, освајачима, него је користио оно мало простора, а кад је човјек у тјескоби онда се, врло често, јављају у његовој личности чудне силе, као што о томе и Његош пјева да се уздигне изнад свега. И он је, ваистину уздигао. Свети Пајсије је био већ средовјечан човјек када је изабран за Патријарха, а на Пећком трону је био 33 године, најдуже од свих досадашњих поглавара Српске Цркве.   -Он је међу првима успоставио редовне незе са Руском Црквом и руском државом, преко својих архијереја. Многи од њих су одлазили у Русију и тамо остајали, јер се нијесу имали гдје враћати. Али, Свети патријарх Пајсије остао је на свом мјесту, јачајући духовне и културне корјене свог народа, јачајући његов идентитет, обнављајући славу Немањића. Он је један од последњих из старог доба који су били под турским јармом, а који је те најузвишеније и најсветије традиције Немањића, његовао и оживљавао. Написао је прву службу Светом краљу Стефану Првовјенчаном. Такав светитељ и Божји угодник Свети краљ Стефан Првовјенчани, али још није имао службе, ни успостављеног култа. Њега прославља Свети Патријарх Пајсије, а јављао му се и Свети цар Урош чиме се објавила, потпуно, његова светост“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки и подсетио да је Свети Пајсије написао житије и службу Светом цару Урошу, кратко житије Светом Стефану Штиљановићу, обновио гробове Светих, који су већ били оронули, украсио свету обитељ Пећке Патријаршије, Грачаницу, посећивао све српске земље, утврђивао, сабирао српски народ од југа до севера, од истока до запада.   -Био је поклоник Гроба Господњег, ишао и у Цариград да утврди јединство међу православнима, а Цариград је мјеркао кад ће доћи вријеме да се укине Пећка Патријаршија, да они распростру јурисдикцију на подручју цијеле турске државе. Увјерени смо да као што су Соколовићи, прије патријарха Пајсија, дали нови замах српском народу и Српској Цркви да је, такође, послије страшних искушења, у вријеме погибије Јована Кантула, Свети патријарх Пајсије продужио вијек Пећке Патријаршије у оно вријеме макар за сто година, казао је владика Јоаникије.   Култ Светог Пајсија, Патријарха пећког, указао је Владика, није одмах заживио.   -У вријеме патријарха Максима, овдје се већ Свети патријарх Пајсије прослављао као свети. Нађена је његова икона према којој су сестре монахиње радиле нову икону. Дакле, због тешких искушења и страдања, које је доживјела Патријаршија његов култ је касније био запостављен и, ево, у ово наше вријеме, када се боримо да очувамо наше светиње на Косову и Метохији, да очувамо наше домове на Косову и Метохији, да очувамо свијест о томе шта Косово и Метохија значи за све нас, у ово вријеме, пројави се светост патријарха Пајсија и обасја нас новом снагом, новом љепотом, као и други свети са Косова и Метохије да нас оснаже. Јављају се нови свети да нас оснаже, да нас саберу, а ми који долазимо овдје у Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу, Љевишку, Призрен, Девич сабирамо се као на своје огњиште са кога сви потичемо. Варнице са тог огњишта су се далеко распрострле, српски народ јесте се разишао, раселио и ван своје отаџбине, али свуда носи са собом, у свом срцу, Косово и Метохију и његове светиње. Гдје се год налазили, сви имамо једну те исту мисао, једну те исту жељу, једну те исту молитву - да се сабирамо око наших светиња, да се сабирамо око нашег духовног огњишта, Пећке Патријаршије и осталих светиња на Косову и Метохији, поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У седишту Речне флотиле Војске Србије, у кругу касарне Александар Берић на Лиману, налази се величанствен храм подигнут у славу Божју а у част Светог Стефана Штиљановића. Ово је једини храм у Епархији бачкој посвећен имену и делу узорног хришћанског владара, којем се приписују многобројна племенита дела и јуначка борба против Турака.     Управо у тој светињи, обасјаној јутарњим зрацима сунчеве светлости, у четвртак, 17. октобра 2019. године, служена је света архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, а саслуживали су војни свештеници Оружаних снага Руске Федерације, као и протонамесник Васо Поповић, војни свештеник из Републике Српске, мајор Слађан Влајић, главни војни свештеник Генералштаба Републике Србије, капетан Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник команде Прве бригаде Копнене Војске Србије и презвитер Селимир Вагић, војни свештеник Речне флотиле.   Литургијском сабрању су присуствовали командант Речне флотиле и капетан бојног брода Андрија Андрић, представници, припадници и пријатељи Речне флотиле, Копнене Војске и Војске Србије, као и многобројни грађани. Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, владика Исихије је истакао значај личности светитеља Стефана Штиљановића. Овај велики и одважни витез нам је и данас светило, и учи нас како да се понашамо и да не клонемо ни у најтежим ситуацијама. Ми сматрамо да смо у тешким временима, да нас нападају разни непријатељи са свих страна, али треба да се окренемо Господу као што су се наши владари окретали Господу, у том Косовском Завету који је у срцу нашег идентитета, да се окренемо Господу и да се угледамо на свете наше владаре и војсковође, рекао је Епископ мохачки.   Током свете Тајне Причешћа коришћен је путир који се чува у Покретној капели Шајкашког батаљона, која датира из 1875. године. Покретна капела је у власништву Светоархангелског манастира у Ковиљу и, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, поверена је храму у касарни на Лиману на чување и привремено коришћење.   После Литургије одржана је литија, а потом је служен помен руским морнарима пострадалим у разминирању Дунава, и то у моментима саме завршнице најсмртоноснијег рата у људској историји – Другог светског рата.   На платоу испред храма благосиљани су славски колач и кољиво. Епископ Исихије је честитао славу надлежном свештенику, оцу Селимиру, и припадницима Речне флотиле који посећују храм и узимају активно учешће у богослужбеном животу.   Захваливши свима који су узели учешће у данашњој празничној радости, презвитер Селимир Вагић је најавио да је у плану обнова руског војничког гробља у касарни Александар Берић. Дошли смо и до података да имамо и италијанско војно гробље које, за сада, није обележено, али наћи ћемо место почивалишта тих антифашиста, а то су исто наша драга браћа хришћани који су пострадали ослобађајући Нови Сад, навео је отац Селимир.    Испред храма налазе се два постамента.   Рузмарине моје росно цвеће, тебе народ више видети неће, што би дике оде у војнике, што би шкарта оде да се карта… Где је наша Војводина? Жива нам је сахрањена, али осташе деца њена – ови стихови песме 1300 каплара исписани су на првом постаменту подигнутом у спомен и вечну славу цвету српства на олтару отаџбине, уписаног у Књигу вечног живота, бесмртном ђачком батаљону 1300 каплара. Други постамент подсећа на стогодишњицу од васпостављања славе Речне флотиле Краљевске морнарице – У вечну славу и част хероја Српске Војске који подигоше заставу отаџбине на јарбол заробљеног аустроугарског ратног брода Бодрог.     Богослужбени простор у касарни Александар Берић је освештан 2017. године, на Васкршњи уторак. Речна флотила је носилац традиције Шајкашке флотиле и Шајкашког батаљона. Свети Стефан Штиљановић, патрон храма у касарни на Лиману, заслужан је за обнављање Шајкашке флотиле.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од александар живаљев,
      Милош Ернаут: Српски архијереји – јединствени у нејединству
      BY СТАЊЕ СТВАРИ on 17. ОКТОБРА 2019. • 
      Вјерницима остаје да ћуте и гледају све јавније свађе својих отаца, да се ставе на страну једних или других, или да дигну руке од свега, чекајући да нас прогутају или Москва или Цариград
      Милош Ернаут
      Жалости чињеница да се данас номинално јединство православних огледа у нејединству. Стављајући се на страну Москве или Цариграда, бранећи једне и оспоравајући друге, многи српски јерарси, свештеници и теолози, чини ми се, занемарују опасност која се, између осталог и ради овог црквеног спора, надвила над саму Српску Цркву, која у години великог јубилеја, али и на сам јубилеј, показује своју слабост urbi et orbi, манифестујући унутрашње нејединство на крајње неприхватљив начин.
      Клица расколништва, чије је сјеме годинама чекало да проклија, дала је своје прве плодове 2010. године, када је (не)праведно разријешени епископ Артемије, не допуштајући да Господ буде Праведни Судија, распаљене сујете из Шишатовца кренуо да својим „правовјерјем“ раздјељује монаштво, свештенство и вјерујући народ којима је, мало прије тога, док је он управљао Епархијом рашко-призренском, свима био Архипастир. И у њему, који је деценије провео у монашком и епископском чину, преовладала је партијска логика смјењених предсједника, који вођени повријеђеном сујетом након смјене, оснивају сопствене партије, да би бар негдје били први. Донекле разумљиво за свјетовне људе жељне моћи, угледа и славе, али потпуно несхватљиво за оне који су се, бар номинално, одрекли свега земаљског, Христа ради!
      И баш када је Артемијева звијезда залазила на тамним хоризонтима медијске сцене, престајући изазивати интерес јавности, дошли су дани када је пуноћа Православне Цркве требало свијету показати толико жељено лице јединства. Деценијама припремани Свети и Велики Сабор показао је одсуство елементарне еклисиолошке свијести. Не улазећи у стварне разлоге непојављивања руске и других делегација неких Помјесних Цркава, остао је укус горчине што се нису на Криту, те злосрећне 2016. године, бар заједно фотографисали, да пријатељима и непријатељима покажемо да смо једно, да нас има и да ћемо љубављу надићи сваку разлику међу нама. Тада је постало јасно да у земаљској Цркви много тога није како треба, те да се будућа неслагања тек очекују. Тако је и било.
      Владика Артемије (Фото: Царса)
      Криза Цркве у Украјини само је изнијела на видјело оно што је већ било скривено испод површине. Васељенски патријархат, у маниру старе оцвале даме моћног Константинопоља, желио је свијету доказати и показати примат над свима, ризикујући да оно мало јединства проспе на ватру геостратешке ломаче. С друге стране, Руска православна црква, опијена империјалним заносом, свјесна своје бројности (на којој углавном почива њена снага и углед) и нарасле јачине руске државе, настојала је и још увијек настоји очувати своју позицију Трећег Рима.
      Мислећи да су Руси у праву по питању Цркве у Украјине, нећу да им опростим што се нису појавили на Криту. Или, можда је Украјина бумеранг за Крит?
      Али, све то није толико важно за нас, колико смо ми важни за себе. Остављајући на страну појединачна мишљења уважених теолога, историчара и политиколога, у Украјинској утакмици највише смо изгубили ми, Срби, јер смо допустили да оно на шта (ни)смо позвани утиче на нас саме, да нас слабе фрагментира, да се исцрпљујемо догађајима из комшилука на које ни на који начин не можемо утицати, јер нити смо велики као Руси, нити смо историјски утемељени као Цркве Истока. Можемо само бити мост између једних и других, али, чини ми се, тим мостом не желе прећи ни Цариград ни Москва, ни Кирил ни Вартоломеј.
      Свађе у селу одразиле су се и на нашу малу, али стару Савину кућу, у којој је јединства (изузимајући Амерички раскол) било више у комунизму неголи данас.
      Референдумска разрачунавања – За Русе и против њих, За Цариград и против њега, добила су нову димензију – За Максима и против њега, За Иринеја бачког и против њега. Два јерарха, несумњивог богословског образовања и вишедеценијског угледа, допустила су себи да се јавно надгорњавају, као два незрела дјечака, желећи један другог да потопе, додуше академским рјечником. Питам се, гдје нестаде онај новозавјетни савјет Спаситеља: „Ако ли ти згријеши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега“ (Мт. 18, 15).
      Владика Максим (Фото: Д. Јевремовић) / Владика Иринеј (Фото Н. Неговановић)
      А онда се, на исту тему, пинг-понг писмима, која не знам ко и с којим циљем пласира у јавност, настављају разрачунавати Његова Светост и умировљени епископ Атанасије. У све то, као по добром сценарију мексичких сапуница, да би ликова било више и да би радња добила на напетости, убацују и епископа Игњатија браничевског, који је добио незахвалну улогу да се као декан ПБФ-а држи прописа и закона, а да као епископ поштује одлуке Синода, а све у случају Максим Васиљевић.
      А онда, у освит великог јубилеја, стављени смо пред избор – За Вучића и против њега. Одлука Синода да Предсједнику Србије додијели Орден Светог Саве додатно је подијелила већ подијељене Савине синове, српске архијереје, од којих неки, вођени митрополитом Амфилохијем, нису смогли снаге прећутати своје неслагање и доћи, Светог Саве ради, на Свечану академију у Сава Центар, већ су попут мале дјечице јавно дигли нос и демонстративно бојкотовали Свечану академију, допуштајући злурадим медијима да и на овоме поентирају, све дубље ширећи причу о видљивом и недопустивом нејединству унутар Српске православне цркве.
      Александар Вучић прима орден на академији поводом 800 година аутокефалности СПЦ (Фото: Председништво Србије)
      Вјернике, по старом добром обичају, нико ништа и не пита. Њима остаје да ћуте и гледају све јавније свађе својих отаца, да се ставе на страну једних или других, или, што је најгоре, да дигну руке од свега, мирно чекајући да нас, све заједно, разбраћене међу собом, прогутају или Москва или Цариград! Свеједно.
      Аутор је магистар философије из Бањалуке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...