Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 6 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Мислим да сви они вјерују у Авине рјечи, само је ђаво у тумачењу, Артемије  мисли да је он Патријарх, а да су се ова тројица удаљила од Цркве, да их је власт осљепила и да су самим тиме прерано у пензији.

Таса се из скромности  брже боље ухватио пензије као најбезболније опције, али су га осљепиле власти па је гуро Григорија (свој алтер его), а сада се нада Амфилохија, а сматра да је Иренија засљепила власт и да је подвластио друге, али није немогуће да  постане Амерички Патријарх:D.

Амифи се неда у пемзију, ако направи ЦПЦ удаљиће се од Цркве и можда му је Ацо мало зашљаштио очи и још је отворено да буде Патријарах, чак и није крио да му је мало жао, кад се вратио са испомоћи.

Иринејева чеда су имала послушање да гласају за Вучка, ту нема пензије, можда се саборском већином удаљио од саборности (Цркве) и на неки начин јесте патријарх.

Е, тако је то са пророчанствима, нема предестинације, а испуниће се.

Ово је најбоље тумачење које сам до сада прочитао. Просто генијално.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Александар Милојков рече

То је тачно, али непотпуно. Без Максима од тога не би било ништа. Увек то иде Ја-Бог-други чоевек (ближњи).

Па има ту и Аве, како си писао, само што се за мене ниси потресао. Буди и сада као Конфучије као кад сам ја био у питању. 

Мени је нанета реална неправда и нема везе са овим лажним страдањем Максима, како би га он представио. Никакви безбожници нису бранили моју каузу. За Максима се дигли сви класични непријатељи Цркве. Ја сам запретио и теби и Беговићу да ме не браните. Лишили су ме свих ових година плате а и младих да их поучавам. Они су код мене долазили приватно, на Поуке и на фејс. Признајем да свима нисам могао да помогнем, јер ја нисам плаћен за тај посао. А њихови професори нису радили тај посао. Које је то лудило мозга: Ја треба да дајем литературу и руководим људе на докторским студијима јер њихови професори то не могу! Помогао сам некима који гравитирају мојој области, а другима, иако су из те области нисам могао да помогнем јер бих им компликовао живот зато што су им проф незналице и знам шта мисле. Поштедео сам људе непријатности. Био сам искрен са свима. 

Ако има неко ко је радио за џ. и на коме се испевао тропар истински као Козми и Дамјану, ја сам тај. Што је најгоре, ја нисам за џ. добио - јесам од Господа, и сада му благодарим на дару! - и све сам морао да плаћам. Док сви имате своје станове, ја немам свој и где главу да склоним. Италијански систем ме је онемогућио да дођем до стана па сам и данас подстанар и бацам паре у ветар, али то није тема. И зато не разумем зашто ти сада сечеш вене, а ниси хтео ни да прочиташ карте око мог случаја, и плачеш над Максимом. 

Кажеш да је све лично, а мене си грдио како ја лично доживљавам ствари! Мени је неприродно твоје слепило, да кажеш како је Максим у теби, а тај исти Максим на моје мејлове (сигурно приспеле) никад није хтео да одговори! Који је он фрајер? Употребио је тактику игнорисања у мом случају, а сада му се све олупало о главу и ти плачеш над њиме? Не дам на се. Данас ми се јавио и Бубица повређен прозивањем његовог епископа Добријевића. Ја са Добријевићем, америчким доказаним агентом, нисам ни почео. Имате каблове. Лонгин је испао најлакши за манипулисање и хороричан је онај интервју што је дао за Тв Храм. Сам није веровао у то што прича. То кажемо ми прости, јер си ти суптилни доктор и "а" би исекао на 10 фронцли. Срећом да синодалци нису толико суптилни него су разумели проблем. 

Видиш ли сада како су ствари личне? Да ли разумеш сада српску: Туђа рука свраб не чеше? 

Бестидно сте се ругали мени и смејали кад сам се жалио како је Макс и компанија могао да потпише да немам основну школу! И данас окрећеш главу. То је твој ментор потписао! И ја ти одговорно кажем да је то полусвет. Да то нису људи. Доктору наука ови беспризорници пишу и потписују да нема основну школу! 

Говорио си ми да нико није дужан да ме запосли. Зашто сада сечеш вене што је Максим избачен са ПБФ? Ко је дужан да га држи тамо? Зашто не користиш исте критеријуме? 

Теби као да се свет срушио, а стално си давао суптилне коментраре на моје смешне теорије завере, некаква моја вигдовњаштва. Као да ја имам визије по мокраћи... Немам, брате, него видим како ствари стоје и са киме имамо посла.   

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Zoran Đurović рече

Па има ту и Аве, како си писао, само што се за мене ниси потресао. Буди и сада као Конфучије као кад сам ја био у питању. 

Мени је нанета реална неправда и нема везе са овим лажним страдањем Максима, како би га он представио. Никакви безбожници нису бранили моју каузу. За Максима се дигли сви класични непријатељи Цркве. Ја сам запретио и теби и Беговићу да ме не браните. Лишили су ме свих ових година плате а и младих да их поучавам. Они су код мене долазили приватно, на Поуке и на фејс. Признајем да свима нисам могао да помогнем, јер ја нисам плаћен за тај посао. А њихови професори нису радили тај посао. Које је то лудило мозга: Ја треба да дајем литературу и руководим људе на докторским студијима јер њихови професори то не могу! Помогао сам некима који гравитирају мојој области, а другима, иако су из те области нисам могао да помогнем јер бих им компликовао живот зато што су им проф незналице и знам шта мисле. Поштедео сам људе непријатности. Био сам искрен са свима. 

Ако има неко ко је радио за џ. и на коме се испевао тропар истински као Козми и Дамјану, ја сам тај. Што је најгоре, ја нисам за џ. добио - јесам од Господа, и сада му благодарим на дару! - и све сам морао да плаћам. Док сви имате своје станове, ја немам свој и где главу да склоним. Италијански систем ме је онемогућио да дођем до стана па сам и данас подстанар и бацам паре у ветар, али то није тема. И зато не разумем зашто ти сада сечеш вене, а ниси хтео ни да прочиташ карте око мог случаја, и плачеш над Максимом. 

Кажеш да је све лично, а мене си грдио како ја лично доживљавам ствари! Мени је неприродно твоје слепило, да кажеш како је Максим у теби, а тај исти Максим на моје мејлове (сигурно приспеле) никад није хтео да одговори! Који је он фрајер? Употребио је тактику игнорисања у мом случају, а сада му се све олупало о главу и ти плачеш над њиме? Не дам на се. Данас ми се јавио и Бубица повређен прозивањем његовог епископа Добријевића. Ја са Добријевићем, америчким доказаним агентом, нисам ни почео. Имате каблове. Лонгин је испао најлакши за манипулисање и хороричан је онај интервју што је дао за Тв Храм. Сам није веровао у то што прича. То кажемо ми прости, јер си ти суптилни доктор и "а" би исекао на 10 фронцли. Срећом да синодалци нису толико суптилни него су разумели проблем. 

Видиш ли сада како су ствари личне? Да ли разумеш сада српску: Туђа рука свраб не чеше? 

Бестидно сте се ругали мени и смејали кад сам се жалио како је Макс и компанија могао да потпише да немам основну школу! И данас окрећеш главу. То је твој ментор потписао! И ја ти одговорно кажем да је то полусвет. Да то нису људи. Доктору наука ови беспризорници пишу и потписују да нема основну школу! 

Говорио си ми да нико није дужан да ме запосли. Зашто сада сечеш вене што је Максим избачен са ПБФ? Ко је дужан да га држи тамо? Зашто не користиш исте критеријуме? 

Теби као да се свет срушио, а стално си давао суптилне коментраре на моје смешне теорије завере, некаква моја вигдовњаштва. Као да ја имам визије по мокраћи... Немам, брате, него видим како ствари стоје и са киме имамо посла.   

Амин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Maksim nece pretrpeti nikakvu stetu sa ovim osim sto ce manje lutati i skitati po belom svetu. Samim tim manje ce kostati eparhiju za putne troskove. Sto se tice profesorske plate i za to ne treba brinuti jer ce sam sebi povecati vladicansku platu.

Milojkov je previse subjektivan i pristrasan i on ne bi trebao da uopste komentarise ove teme. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Travolta рече

Maksim nece pretrpeti nikakvu stetu sa ovim osim sto ce manje lutati i skitati po belom svetu. Samim tim manje ce kostati eparhiju za putne troskove. Sto se tice profesorske plate i za to ne trbe brinuti jer ce sam sebi povecati vladicansku platu.

Vama je izgleda u SPC najveći problem Maxim....realno..sve drugo staviste pod tepih...ali ima Boga....neka...samo radite svoj posao....Svaki kamen njemu,  jedan Hristu manje...na njega blagodat a na vas ne smem ni pomisliti šta...Gospod neka vam pomogne....iskreno ...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Istopljeni kamen рече

Vama je izgleda u SPC najveći problem Maxim....realno..sve drugo staviste pod tepih...ali ima Boga....neka...samo radite svoj posao....Svaki kamen njemu,  jedan Hristu manje...na njega blagodat a na vas ne smem ni pomisliti šta...Gospod neka vam pomogne....iskreno ...

Објаснио је Ђуровић у својим текстовима све око Максима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Zoran Đurović рече

Па има ту и Аве, како си писао, само што се за мене ниси потресао.

Аво, има ту и тебе и још неколико других људи којима сам се у дисертацији званично захвалио. Али ментор је кичма. А Максим је био моја велика људска и акадмеска подршка и као такав је уткан у мој лични идентитет - заувек. Он је мој учитељ, у правом и пуном смислу те речи. Никада га се нећу одрећи као личности. А зашто да се потресам због тебе? Ја те нисам познавао пре 10 година, када ти се десила тужна епизода. И твој случај нема везе са мојим личним животом, ма колико да ми је жа тебе што се мучиш и потуцаш, јер те држим за пријатеља. Максим је друго. Како рекох, задужио ме је на плану мог личног идентитета.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Жика рече

Објаснио је Ђуровић у својим текстовима све око Максима.

Ma dajte, kakav Vam je to argument?

 

Poznajem mnogo popova kojima je učinjena veća šteta od jednog episkopa...mnogo popova i mnogo veća šteta...pa ćute...mole se i čekaju nebesku platu....nemaju ni stan ni....platu..ali imaju dostojanstvo i Hrista...

 

Danas je veliki prazznik...

 

Ljudi kako se pričešćujete?

 

Gde vam je savest?

 

 

Spava li? Ili ste je uspavali lekovima????

 

Gospode dodji!!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Istopljeni kamen рече

Ma dajte, kakav Vam je to argument?

 

Poznajem mnogo popova kojima je učinjena veća šteta od jednog episkopa...mnogo popova i mnogo veća šteta...pa ćute...mole se i čekaju nebesku platu....nemaju ni stan ni....platu..ali imaju dostojanstvo i Hrista...

 

Danas je veliki prazznik...

 

Ljudi kako se pričešćujete?

 

Gde vam je savest?

 

 

Spava li? Ili ste je uspavali lekovima????

 

Gospode dodji!!!!

Што не бисмо мирно спавали кад пишемо против расколничких тежњи и неправде.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Александар Милојков Овде се прича о нечијим (по)грешкама, не о врлинама. Падре је говорио из позиције личног страдања, а и некога ко, верујем, воли Српку Цркву и Цркву уопште. Многи други, па и ја, говрили смо о ставрима које су нас саблазниле.

Твоји ставови, Александре, у проткани тиме што кажееш - твом односу ка проф. Васиљевићу (причаш о учитељству) и то је ОцКеј, али намеће се питање: ако раздвојиш своја осећања има ли ишта за критику, или је све потаман?

Рецимо, ти здушно критикујеп падреа, али нема критике "дарвиниста" (ставио сам наводнике). Ето, добар си са оцем Оливером (са свима си добар), али отац је ставио потпис, а ови су писали против....ок, може се бити по страни, али ти учествујеш активно на форуму, и не чусмо ни једне критике - објективност? Па ја се макар нашалим на свој рачун некад, ти све што си рекао рекао си како си се мучио, како си добра, како је све...нити критике нити самокритике...једина криитика је била падрео....колико ја читам овај месец. мало ми је то шкаљиво кад је све потаман. Или мислиш да ми неки који смо се оглашавали, да смо мрзитељи и устајемо на тамо неке велике људе, а ми мишеви? Неће бити, роде, тресе се васењенска Црква а дошло је жешћег раскорака неке либерал-теологије са живим животом, а изгледа и са црквеном традицијом, да не кажем Предањем, да не буде јака реч. Светац написао Догматику, а будућим свештеницима сервирају Зизјуласа...и мали милион других другости.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пуч у Цркви! -Декан Богословског факултета Игњатије одбија да спроведе одлуку Синода о смени Максима Штампај Е-пошта
четвртак, 26 септембар 2019
      Vladika-Ignatije-480x475.pngКако „Борба за веру“ сазнаје из својих извора у Патријаршији, декан Богословског факултета у Београду епископ браничевски Игњатије Мидић упутио је недавно писмо Синоду у коме га обавештава да као декан факултета не може да смени мајмунолога Максима Васиљевића.

Синод је јуче, 26.9.2019. године, одговорио писмом Игњатију у коме му наређује да изврши сионодску одлуку о смени Максима, да је та одлука коначна и да се о њој не може више разговарати.

Како ствари стоје, после поништавања пучистичког устава Максимове расколничке екипе (овде:), Максим је сада двоструки губитник.

 Што се тиче пучистичког понашања јеретика и расколника Игњатија Мидића, оно није новина.

Игњатије већ 13 година (почев од 2006. године) одбија да спроведе одлуке Светог Архијерејског Сабора да се богослужење има вршити "по вишевековној пракси наше Цркве". Игњатије изиграва одлуку Сабора лажним учењем свог духовног оца јересијарха Јована Зизиуласа, по коме, тобоже, "Сабор није изнад епископа", пошто је и сам "конституисан од епископских чинова."

Игњатије је својом непослушношћу СА Сабору, највишем законодавном телу СПЦ, изазвао дубок раскол у својој епархији, а својим лажним учењем затровао и друге, њему послушне и одане епископе.

Сада видимо да Игњатије, на исти начин, језуитским лукавствима, покушава да изигра и одлуку Синода о смени Максима (овде:).

На жалост, Игњатија нема ко да процесуира и санкционише, јер иза њега стоји моћна ватиканско-фанариотска двоглава аждаја.

 Но, "једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога својега. Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се"  (Пс. 20, 7 - 8.)

Сваком злу једном дође крај...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, The Godfather рече

'Ajmo sad svi kao nekada na maturskoj veceri, MIR MIR MIR niko nije kriv, AVA AVA AVA, niko nije krAVA! 

E jbg ( skjuz maj french ) obrni - okreni AVA! :pop:

Onaj ko ne želi mir...neka se zapita za sebe i za svoj odnos sa Hristom.....

Ko je naš Bog i ko smo mi?

 

 

 

Gospode pomiluj ljude tvoje!!!!

 

??????

 

Volela bih ....i to svima želim mir u srcu i pomirenje!!!

 

Previše je ovo ....za Telo Hristovo....

Dozovite se ljudi....ocima...ko su naši učititelji? Vi...

 

Ko su vaši učitelji?

 

Kakvi su bili vaši učitelji?

 

Sve što smo naučili od vas i vaših učitelja...danas je daleko...od naše Crkve....pa zar mi najmanji i najnebitniji...moramo da ispovedamo....

 

I apelujemo....

 

Gospode pomozi...ako imaš kome....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост патриајрх бугарски Неофит обележио је 74. рођендан  у уторак, 15. октобра 2019. године.     Нови бугарски патријарх, на крштењу Симеон Николов Димитров, рођен је 15. октобра 1945. у Софији. Софијску духовну семинарију је завршио 1965. да би од 1967. до 1971. студирао на Духовној академији Светог Климента Охридског у Софији. О јесени 1971. до 1973. године провео је на богословској специјализацији при катедри „Црквено певање“ на Московској духовној академији, да би од 1. септембра 1973. био предавач црквеног појања и диригент студентског хора на Духовној академији у Софији. У Тројанском манастиру је пострижен у монашки чин 3. августа 1975. кад је добио име Неофит. Чин монашења савршио је лично блаженопочивши патријарх Максим.   Патријарх Максим је рукоположио монаха Неофита у јерођаконски и јеромонашки чин у Саборној цркви Свете Недеље у Софији 1976. године. Почев од 1975. он је диригент Свештеничког хора, а од 1977. он је виши предавач источно-црквеног појања и богослужбене праксе на Софијској духовној академији. У тој служби остаје до 1980. године. У чин архимандрита произведен је у софијској Саборној цркви 21. новембра 1977. године.   За викарног епископа Митрополита софијског с титулом Левкијски хиротонисан је 8. децембра 1985. у патријаршијској катедрали Светог Александра Невског.   Почев од 1. децембра 1989. године епископ Неофит је ректор Софијске духовне академије, а 15. јула 1991. изабран је за првог декана Богословског факултета од како је 1. јула те године ова висока богословска школа враћена у састав Софијског универзитета. На овом положају је остао до јануара1992. године. Наиме, од 27. јануара 1992. епископ Неофит је главни секретар Светог Синода. За Митрополита доростолског и червенског изабран је 27. марта 1994. године, а канонски је устоличен 3. априла.   Међутим, одлуком Петог црквено-народног сабора од 17. децембра 2001. године Доростоло-червенска епархија је подељена на Русенску (град Русе на Дунаву) и Доростолску епархију, па је митрополит Неофит остао на Русенској митрополији, с тим да врши дужност администратора новоосноване Доростолске митрополије. Као Митрополит русенски обављао је дужност председника синодалне Просветне комисије.   За Патријарха Бугарске Православне Цркве изабран је 24. фебруара 2013. године.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 14. октобра 2019. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, свету архијерејску Литургију у Покровском храму у Београду.         Саслуживали су протојереји-ставрофори Стеван Станковић, старешина храма у пензији; Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; Драгослав Стикић, старешина цркве Лазарице на Звездари; Споменко Грујић, старешина Богородичне цркве у Батајници; и Милош Мићић, старешина цркве Светог Илије у Миријеву; протојереј Верољуб Глишић; јереји Игор Лукић, парох цркве Светог Јована Владимира на Медаку; Димитрије Вељковић, старешина цркве у Врчину; и Марко Максовић, парох при храму Светог Василија Острошког; протођакони Томислав Милановић и Радомир Перчевић, као и ђакони Бранислав Кеџић и Урош Стојановић.   Храмовној слави присуствовао је и представник Римокатоличке цркве Светог Антуна, викар самостана Леополд. У цркви препуној благочестивог народа Његова Светост се обратио пригодном беседом. Уследила је литија око храма током које је освештана новоподигнута чесма у порти храма. Преломљен је славски колач г. Слободана и гђе Милице Пешић из Београда, који су приредили славски ручак у Парохијском дому. За следећу годину кумство су преузели г. Лазар и гђа Гордана Симеуновић из Београда.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски Иринеј, служио је данас, 13. октобра 2019. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду.   Звучни запис беседе   Патријарху су саслуживали протојереји Јован Планојевић и Невенко Сукур, јереј Милош Марковић и ђакон Александар Танацковић, уз присуство ђакона Петра Бакајлића и парохијана овог новобеоградској храма. На крају Литургије Патријарх се обратио присутнима и говорио о стицању аутокефалности наше помесне цркве и о значају свете лозе Немањића за наш народ.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      У склопу централне прославе јубилеја осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј отворио је 9. октобра 2019. године у Музеју Српске Православне Цркве монументалну изложбу „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве“.   Фотогалерија 1 (ђакон Драган Танасијевић)   Фотогалерија 2 (ђакон Александар Секулић)   Повезана вест:   Патријарх Иринеј на отварању изложбе у музеју СПЦ: Срби стварали и у ропству и у страдањима!     Изложба је устројена са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и чланова Светог Архијерејског Синода, уз помоћ Министарства културе и информисања, Министарства правде, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, Секретаријата за културу града Београда и других институција. Изложбу прати истоимени каталог на 157 страна са преко стотину илустрација у боји, аутора др Миљане Матић, кустоса Музеја Српске Православне Цркве.   Изложба је отворена у присуству чланова Светог Архијерејског Сабора, престолонаследника Александра и принцезе Катарине Карађорђевић, представника министарстава Владе Републике Србије, представника Војске Србије, сарадника и пријатеља Музеја, као и бројне публике.   На путу Светосавља настајао је велики корпус српске црквене уметности – од времена светородне лозе Немањића, па преко кнеза Лазара и његових наследника,  деспота Бранковића и обласних владара српских земаља Балшића, Котроманића, Црнојевића... На том путу остала нам је поука од Саве Немањића, који се на овом пољу визионарски осврнуо и на будућа времена давне 1208. године, кроз једну од глава Студеничког типика, путем Указа о завесама, иконама и књигама црквеним, (Глава 21): Неизмењен желим да буде иметак свештених сасуда и икона, и завеса, и књига и осталог свег иметка црквеног. Не само да неизмењен буде већ и да се отуд не покреће, и ни од кога никада од било ког дела не узима. А ко од овога нешто отимајући узме користи ради неке, у грех црквене крађе да упадне, и због овога законском казном осуђен буде. Из другог оправданог разлога чинећи – узимати ове или премештати, ни ми, нити ко други неко добро мудрујући [не може] наредити, осим ако се догоди у време невоље због пожара манастира, када се догоди да се запали, или падне од земљотреса, или штогод друго што може да буде манастиру од помоћи, а друге никакве нема помоћи, тада да се покреће ова, али да то тајно не чини сам игуман, него да је од све старије братије уговорено и одлучено. Благословио је да предмети ризница цркава и манастира заувек остану на месту којем су намењене, али истовремено одорио да у случају када је благо у опасности – исто може бити пренесено на сигурно место. Наравно са условом да одлука о томе буде јавна и саборна.   Велики део тог корпуса црквених уметничких предмета и књига нестао је у ратним метежима и разарањима. Данас располажемо само мањим делом тога, што смо успели да отргнемо из чељусти разних непријатеља и освајача. Поучени од стране Светога Саве, Срби су у сеобама носили све што је претекло, а могло се понети. Тако и ово благо које је постављено на изложби организованом поводом осам векова ауокефалности Српске Православне Цркве само је оквирна слика - тек предукус, онога шта је некад кроз историју било створено у црквеној уметности.   У простору Музеја Српске Православне Цркве, специјално преуређеном за ову прилику, изложено је преко шестстотина експоната који су настали под окриљем Српске Православне Цркве – од Пећке Патријаршије и Високих Дечана, широм територије коју су насељавали Срби, све до манастира Крка, од XIII до XX века. Ризнице цркава и манастира чији су богослужбени предмети и књиге настајали као поруџбине средњовековних српских владара и чланова њихових породица, патријараха и епископа, игумана и монаха, као и верујућих људи из народа, из скривница изнете на видело пред поклонике и музејску публику.   Изложена дела су радови врхунских уметника – до радова кућне рукодјељи, и са ретким изузецима, настали су из руку српског народа, а у славу Тројединог Бога и његових светих.   На самом улазу у велики фоаје Музеја публику дочекује копија Богородице Соколичке (1312-1316) која је красила портал Милутинове гробне цркве у манастиру Бањска. Уз њу је и Родопово звоно (1432.) из цркве Светог Николе у Дреници. Даље на степеништу које води у главни ходник на почетку поставке изложене су и најстарије иконе изложбе, а то су две чудотворне, литијске иконе Богородице Пелагонијске и Архангела Гаврила, које су настале средином XIV века. На високим зидовима степеништа изложене су копије фресака из манастира Жиче и Пећке патријаршије (XIV век).   Затим се наилази да две издвојене, за ову прилику у потпуности преадаптиране просторије у којима су изложене рукописне и стара штампана књига, које припадају збирци Музеја, Пећкој Патријаршији, манастиру Дечанима и манастиру Крки. Поставку писане речи краси стотину примерака рукописних књига XIII – XIX век. Најпре је изложен примерак настао у скрипторији Црколез у близини Дечана у XIII веку. Писана је, као и већина књига и током наредног столећа на пергаменту. Као најчешћи тип јавља се Четворојеванђеље, затим је ту и Апостол, Минеји, Пролози, Лествица Јована Лествичника, Добротољубље, дела Теодора Студита и Григорија Паламе. Из  XIV века је сет књига које су припадале манастиру Дечанима, а то је Поменик манастира Дечана, Дечанска крмчија и Житије Стефана Дечанског. Међу ликовно најизразитијим књижним експонатима то су Четворојеванђеља из XVI столећа, богато осликаним минералним бојама и топљеним златом, кроз раскошне заставице, минијатуре и иницијале. Овај период обележен је и појавом богатог окова, који је – изведен од сребрног па позлаћеног лима, са додацима у полудрагом камену, најчешће красио управо Четворојеванђеља. Затим се нижу и друге врсте штива, попут Октоиха, Псалтира, Служебника,Патерика, Типика... У овим просторијама могу се видети налоњи из XVI, као и певница из XVII века која је припадала манастиру Дечанима. Овде се може видети како је изгледао дивит и метална торбица за путно Јеванђеље.   На крају обиласка изложених кодекса, наилазимо на србуље – прве штампане књиге у Срба. То је примерак Октоиха из XV века насталог на Цетињу под покровитељством породице Црнојевића, док је прва штампана књига у Београду – Четворојеванђеље типографа јеромонаха Мардарија из XVI столећа. Следе старе штампане књиге израђиване у манастирским типографијама: у Цетињу, Горажду, Грачаници, Милешеви и Скадру, као и оне богослужбене књиге које су Срби издавали ван граница своје земље, у Венецији, Бечу, Римнику, Будиму, Москви.   По изласку из просторија са изложеним књигама крећемо се ходником у коме је галерија икона. Музејска публика и поклоници имаће овог пута посебну прилику, да се упознају са иконама које су донете из ризница Пећке Патријаршије и манастира Дечана, као и незнатно манастира Крке. Свети образи на поставци припадају периоду од обнове Пећке Патријаршије и времена патријарха Макарија Соколовића (1557-1570) па све до Велике сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Овај период у историји уметности настао под окриљем Српске Православне Цркве обележен је великим успоном у жељи за обновом. Патријарх Макарије је покренуо велики талас у духовном и уметничком животу. Окупио је талентоване људе који су са ентузијазмом радили према његовим упутствима. За сликаре су постојала нека основна начела – да се не напушта византијски стил и да се, где год је то могуће прикажу свети Срби. Главни извођачи сликаног програма били су зограф Лонгин и зограф Андреја који су радили живопис Пећке Патријаршије, као и небројене иконе припремљене за иконостасе и појединачне. Њихови радови красе галерију икона у поставци Музеја Српске Православне Цркве. Иконе из овог периода налазимо у широком ареалу који је припадао јурисдикцији патријарха Макарија. Међу млађим примерцима икона изложени су радови српских зографа из периода XVII-XVIII века, попут радова поп Станоја Поповића, Остоје Мркојевића и Козме Дамјановића који су делали у Славонији и на територији Карловачке Митрополије. Овим радовима следе иконописци представници српског барока, као што је Теодор Димитријевић Крачун, Димитрије Бачевић и Никола Нешковић.   У сталној поставци, овога пута дошло је до измена у самом постављању експоната, који су овога пута у збирним витринама по својој природи. Тако је читава прва соба сталне поставке и део друге посвећен приказу црквеног текстила. Одмах у првој витрини изложена је Лонгинова плаштаница (темпера на платну) као припрема за потоњи златовез из XVI века. Затим следе најстарији, руком цртани антиминси, плаштанице и аери  XVI-XVII столећа. Уз њих су и врхунски примерци златовезених текстилних утвари XVIII – XIX века насталих из руку вредних везиља које су делале на територији Карловачке Митрополије, попут Ане Баић и Јулијане Станковић. У посебном делу витрине са наруквицама изложен је и примерак цариградских архијерејских наруквица из XV столећа. Изложен је и комплетни орнат од златотканог броката, са златовезеним апликацијама израђен у некој од новосадских радионица црквених утвари, а који је припадао архиепископу Стефану Стратимировићу (1790-1836).   У другој соби сталне поставке могу се видети врхунски примерци епитрахиља у златовезу из XV- XVII столећа, који су припадали ризницама Пећке патријаршије, манастирима Дечани и Крка и текстилној колекцији Музеја Српске Православне Цркве. Уз збирку орара и појасева  XVI- XVIII, изложена су и жезла од метала, дрвета (жезло којим се инронира Српски Патријарх, у техници интарзије) и израђеног у слоновачи које је припадало патријарху Арсенију IV Јовановићу Шакабенти (осликан и на његовом портрету).   У збирци митри приказана је једна од најстаријих коју је израдила Јелена Баћањи (из рода Бранковића) у XVI веку, као и митра Арсенија III Чарнојевића – дар руских поклоника из Москве 1697. године.   Трећа соба посвећена је теми – црквеноуметнички предмети од метала. Ту је збирка најстаријих предмета у виду средњовековних напрсних крстова од VII до XII века, израђених од бронзе и сребра. Уз њих су ручни крстови за благосиљање израђени у комбинованој техници дуборез-оков од сребрног па позлаћеног лима са бисерима, коралима и полудрагим камењем XVI – XVIII века, који су чувани у ризницама фрушкогорских манастира. Овој техници припадају и димензијом највећи изложени, престони крстови међу којима су импозантни они који припадали Пећкој Патријаршији и манастиру Дечанима, међу којима и онај који у себи носи крст цара Душана. Иста техника најчешће се јавља као украс панагијама које су такође изложене у збирној витрини. У њој су изложена и два енколпиона један из XII и други XIV века. Вотиви из XIX столећа такође су се нашли међу експонатима на поставци. Иза овога се нижу бројни путири, дискоси, кивоти, рипиде, дарохранилнице, кадионице, тамјанице, звездице, копља и кашичице, неки од њих настали из београдске кујунџијске радионице, затим оне у Смедереву, али и из руку даровитих кујунџија и златара попут Павла Чајничанина, Дмитра из Липове, Недељка и Луке из Ћипровца, Николе Недељковића из Ћипровца, Кондо Вука и Димитрија Аргирија из Мосхопоља.   Четврта соба кроз експонате приказује предмете који су припадали светим Србима. Најпре је, крај самог улаза у просторију постављене су две дечанске светиње: првобитни кивот Стефана Дечанског из 1348. године (доцније замењен каменом копијом у коју су премештене његове мошти, и који се налази у Дечанима) и изнад (као некад у храму) икона Светог Стефана Дечанског са сценама из житија, рад зографа Лонгина из 1577. Одмах поред изложене су повеље српских владара: цара Душана, којим дарује села у околини Призрена као метохе манастиру Хиландар из 1347/48; препис повеље кнеза Лазара издате манастиру Раваница крајем XIV века, даровна повеља Вука Бранковића манастиру Хиландар о поклону села Горње и Доње Гадимље из око 1390. године; те влашког војводе Дуке манастиру Милешева 1675. У следећој витрини је најстарији сачувани примерак српске примењене уметности, споменик музеолошке нулте категорије – Плаштаница краља Милутина, израђена у техници златовеза почетком XIV века у цариградској дворској радионици. У посебној витрини налази се свечана одора кнеза Лазара с краја XIV века. Сачувана заједно са одором на моштима и овде је у суседној витрини изложена златовезена Јефмијина похвала кнезу Лазару, прво у Србији потписано, женско, везиљско и песничко дело – датовано у 1402. годину. Исто тако, радом руку српске властелинке Катарине Кантакузине Бранковић (кћери деспота Ђурђа Бранковића и супруге Ирине Кантакузине) настала је златовезена митра београдског митрополита Максима. У централној витрини хоризонтално постављеној изложена је гостујућа плаштаница Антонија Хераклејског из друге половине XIV века а која се чува у манастиру Студеници. Њу је према предању Јелена Мрњавчевић, потоња монахиња Јефимија посредовањем кнегиње Милице даровала манастиру Студеници.   У петој соби изложени су уметничи предмети и архивска докумена која приказују живот Срба на територији Хабзбуршке монархије. Писане на пергаменту у свечаном рукопису и опреми, са великим воштаним печатима у дрвеним кутијама изложене су повеље аустријских царева Леополда I, Јозефа I, Карла VI и Марије Терезије из XVII -  XVIII столећа. Изложен је и превод привилегије Марије Терезије на српски језик. У витрини са руским иконама занимљив је примерак Илустрованог календара или минејна икона за период март-септембар из XVIII века. У посебној витрини су рипиде у барокном стилу Теодора Димитријевића Крачуна као и један барокни налоњ. У последњој просторији је изложена тематска витрина са плочама и отисцима старе дрворезне и бакрорезне графике из XVI - XIX века, као и разни манастирски печати.   Изложба српске црквене уметности у сталној поставци Музеја Српске Православне Цркве завршава се престоном иконом Светог архангела Гаврила, уље на платну, рад Уроша Предића 1920. године.     Зидове предворја и саме поставке красе портрети, који су само део велке галерије која се чува у фонду Музеја Српске Православне Цркве и део изложен у двору Патријаршије српске у Београду. Они су рад домаћих и страних мајстора, а то су портрети српских патријараха: Арсенија III (Јов Василијевич, 1744), Aрсенија IV Јовановића Шакабенте (Јов Василијевич, 1744), Јосифа Рајачића (E.Swoboda, 1848-1861, и Новак Радонић, Карловци 1855), Митрополита карловачког и Патријарха српског Георгија Бранковића (Урош Предић, 1906), затим Митрополита београдско-карловачких Мосија Петровића (1726-1730), Вићентија Јовановића Видака (Јаков Орфелин, 1774-1780); Митрополита карловачког Стефана Стратимировића (Павел Ђурковић, 1772-1830), београдског митрополита Хаџи Мелентија Павловића (1831-1833) и митрополита Србије Михаила Јовановића (Sv. Ivanovich, Paris 1899).   Изложбу су приредили: ђакон Владимир Радовановић, др Мирјана Матић, Марија Јовић, ма Биљана Цинцар-Костић, ђакон Александар Секулић, Петер Крајинц, Александар Радосављевић, Стефан Којадиновић. Консервација и рестаурација: Милодарка Коцев, Саша Живић. Стручна сарадња: мр Миланка Убипарип, Мила Гајић.       Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...