Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Пре сат времена, Талични Том рече

Ко му нађе занерку тај је - или луд, или будала, или злонамеран човек! Четвртог нема!

Занерку је тешко наћи, док би се замерка могла и пронаћи... :)

напр. ово да је Макса негде рекао ,, да је дарвинизам јединоспасавајућа научна теорија'' 

Шалу на страну, текст је добар јер Србљи по дијаспорама су итекако чудни, и лако се поцепају на разно'разне групе и групице, још ране америчког раскола нису ни зарасле, и не треба нам нови...  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Талични Том рече

Сестро Григорија, ти ли си? Немој, молим те, да се смејш к’о будала на брашно, тамо где нема места смеху, још мање зафрканцији. Не приличи то једном суптилном женском створењу, попут тебе.

Nesam ta...ima gi razni.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Талични Том рече

Елем, као и много пута у нашој ближој или даљој историји, у дијаспори (европској, америчкој и иној) народ је тај који може да заустави даље посртање

Ни ово није тачно!

само да се подсетомо недавног раскола:

,,Потпуни прекид јединства Српске православне цркве у САД и Канади је формализован марта 1964, када су патријарх Герман и Свети архијерејски сабор лишили Дионисија епископског и монашког чина. Три епископа су га заменила, сва тројица из београдске Богословије, лојалне београдској црквеној хијерархији. Једини начин да се одреди наклоност црквеног чланства у конфликту између Дионисија и америчких Срба окупљених око њега и цркве-мајке у отаџбини било је гласање у свакој парохији појединачно.

Резултат је био подела народа на две групације. Они који су остали привржени цркви-мајци и признавали постојећу црквену хијерархију називали су се у јавности федералци. Поборници Дионисијеве струје називани су расколницима.

РАСКОЛ је из темеља потресао српску заједницу у САД, јер су обе стране сматрале да неопредељених не може бити. Дошло је до прекида дугогодишњих пријатељстава, раскида кумстава, физичких обрачуна... У Кливленду, Детроиту, Чикагу, Милвокију, Калифорнији, Виндзору, Торонту, од источне до западне обале, падају тешке оптужбе, почињу дугогодишња суђења око поделе имовине. Због честих свађа и туча између подељених страна, локалне власти у Кливленду доносе одлуку о затварању храма до доношења судске пресуде.

У манастиру Свети Сава, у коме је столовао Дионисије, расколници су били до 1979. године. Тада је судском одлуком, после 14 година суђења, враћен Српској православној цркви. Трошкови ових судских спорова прелазили су суму од пет милиона ондашњих долара''.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Види, ја знам много више него што сам овде изнео. Ово је пак новинарски текст, а писаћу посебно о конкретним финансијерима "наших" америчких владика. Ово је један комплексан напад на Православље. 
Кукала им мајка, све јунак до јунака.не смију поглед на обичног силника подићи, нико од њих се није ни побио, ни био на ратишту, имају по којег мафијаша, који је избезумљен дошао у Цркву, па му рекли, нема везе, може али онтолошки- за нас.

Не смију у дијалог у који се куну. Него један другог кураже.

Против ђавола се не боре, јер то не постоји, то су објекти свијести.
Али зато смију на православље на светог Саву јер је ретроградан.
А нису ни честит пост испостили...

Забораве сан те обузео!


Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
Nesam ta...ima gi razni.
Ниси та, ти си она што је вјеру за наду на УСА парохију ....

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ниси та, ти си она што је вјеру за наду на УСА парохију ....

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Na tri vjere okom namiguje....ali Njujorška mi najmilija....ahahahaahaha

Share this post


Link to post
Share on other sites

Бојим се да овакви невешто прекривени расколнички иступи канонских епископа не одведу одређени део пастве до поново васпоставље ненеканонске, расколничке и зилотске  ''Слободне Српске Православне Цркве'', која, додуше, за сада има само ''Епархију за Аустралију и Нови Зеланд'' на челу са извесним г. Христифором, али би сигурно била спремна да прошири своје деловање и на територију где је и пре више од пола века настао раскол. Само не знам колико је у парохијама које су припадале Епархији за Америку и Канаду ССПЦ остало  таквог духа, надам се да не пуно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Против ђавола се не боре, јер то не постоји, то су објекти свијести.

Ако неко нађе реч "демон" или "зао дух" или "отпали дух/анђео" у теолошким текстовима и научним радовима писаним код нас задњих 2 деценије шаљем 1000 еврића вестерном....и врућ бурек.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја мислим да је настанак Раскола у дијаспори неминовност и да је немогуће  зауставити га. Данас је нпр.изашло писмо на Борби за веру у коме епископи Кирило и Митрофан жестоко протестују против овог што раде три амигоса-Максим, Мирко и Лонгин.

У исто време Максим се равно из Истанбула запутио у Шарлот код Добријевића на освећење фресака. Човек је углавном свуда више него у својој епархији. Ево овде у видеу говори о прослави аутокефалије али неће да каже да је у питању 800.година.....лисац је то.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Скокнеш из С. Франциска до Истамбула; попијеш кафу и одеш у Њујорк; вратиш се у С. Франциско; обиђеш парохије и питаш попове за здравље деце...и после проштеша до Карабурме на предавања.

Све ногу-под-ногу, ладовином...ту одма иза ћошета....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Travolta рече

прослави аутокефалије али неће да каже да је у питању 800.година.

Travolta, не лажи!

Ено, на 5:30 Макса управо говори да је у питању 800 година аутокефалности! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Ćiriličar рече

Ако неко нађе реч "демон" или "зао дух" или "отпали дух/анђео" у теолошким текстовима и научним радовима писаним код нас задњих 2 деценије шаљем 1000 еврића вестерном....и врућ бурек.

Тога имаш код мене. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да Ава не трабуња имате у драматичном писму Митрофана и Кирила

 

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КАНАДСКА

SERBIAN ORTHODOX DIOCESE OF CANADA

7470 McNiven Rd. R.R #3 Campbellville, Ontario, L0P 1B0, Phone: 905.878.0043  

E Бр 152/19

12. август 2019

Милтон – Торонто

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Б Е О Г Р А Д

            

            У вези са Црквено-народним Сабором Епархија Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама, одржаном од 13. до 16. јула 2019. године у Манастиру Покрова Пресвете Богородице-Нова Грачаница у Тирд Лејк, Илиноис, сматрамо за важно да вас обавестимо о следећем:

                ЦРКВЕНО-НАРОДНИ САБОР

1.     На наше изненађење, по први пут од како смо Епископ на северноамеричком континенту, нисмо добили позив за учешће на Сабору, нити смо добили материјал за Сабор, као ни Њ.П. епископ Кирило.

2.     Наше сагледавање Сабора основано је на сазнањима која смо добили од делегата и свештеника који су учествовали у раду Сабора, међу којима има много забринутих због новонасталог стања и начина рада.

3.     Нови ткз. Устав, (бела књига), који смо добили од учесника Сабора након његовог завршетка, ограничава, или како се представља - ’’арондира’’ границе које су оквир деловања овог документа на само три епархије у Сједињеним Америчким Државама. Без учешћа Епископа, свештеника, и делегата канадских, и јужноамеричких, напрасно је донесена одлука да се Устав више не односи на две од пет Епархија које су биле у самом наслову документа. Запажамо и то да нико од господе архијереја из САД није предложио да се Устав преименује у Статут, као што је обичај у свим епархијама СПЦ.

4.     У стварности, ова ’’арондација’’ објављена је на званичној интернет презентацији Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку осам дана пре почетка Сабора, (www.serborth.org) тако да већ 6. јула, као и данас, под рубриком Епископски савет наведена су имена само Њихових Преосвештенстава: Г. Лонгина, Иринеја, и Максима. Нигде се више не помињу као чланови Епископског савета Епископ канадски и буеносајрески.

5.     Морамо овде поменути да је и арондација епископије западно-америчке извршена без учешћа и консултације епископа Кирила. Њ.П. епископ Максим није консултовао Епископа Кирила, нити Епископски Савет, у вези припајања Мексика епархији буеносајреској и јужно-централно америчкој. Обично се некој епархји додаје нека територија да би јој се помогло у функционисању, у договору са новом епархијом. Стиче се утисак да је по убрзаном систему црквено неразвијени Мексико додељен епархији у развоју, јер је сметао да се остваре неке ’’уставотворне’’ замисли. Предлажемо да се та одлука, ако постоји званично, још једном размотри и преиначи.

                 УСТАВ СПЦ ЗА СЕВЕРНУ И ЈУЖНУ АМЕРИКУ

6.     Нови ’’арондирани’’ Устав, по протонамеснику Василију Вранићу, што је неадекватан појам, на који се деценијама ослањала Епархија канадска, свакако мање од како је усвојен Статут Епархије канадске, слаби валидност садржаја Статута Епархије канадске јер се у више наврата одредбе Статута позивају на Епископски Савет, као и на Црквено-народни Сабор. На пример чл.18.1. који каже:  ’’Епископски савет је највиша црквено-јерархијска власт у Северној и Јужној Америци. Његове дужности су изложене у Уставу Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци’’. Исто тако чл.18.3.(11) који каже: ’’Епископски Савет решава о улози и степену учествовања представника Епархије канадске у Црквеном сабору и осталим телима у Северној и Јужној Америци.’’

7.     Комплетно је заобиђен чл.33 Устава за Северну и Јужну Америку који тачно предвиђа процедуру сваке промене постојећег Устава.

8.     У образложењима која су упућена Њ.П. Епископу буеносајревском и централно-јужноамеричком од стране председавајућег Епископског Савета, без заглавља, редног броја и потписа, износи се више нетачних тврдњи:

i.      Колико је нама познато Епископски Савет тројице Епископа у САД не постоји. У писму се наводи да уколико се нешто тиче Канаде или Латинске Америке, целокупан Епископски Савет за Северну и Јужну Америку ће бити консултован, у супротном Епископи у САД ће путем телефона решавати питања Цркве у САД. Управо то је повод реакције Епископа Кирила да у свом писму постави питање како ће се убудуће доносити одлуке у оквиру Епископског Савета за Северну и Јужну Америку? Да ли ће се одлуке тројице епископа у САД сервирати као готове ширем Савету? У одговору тројице Епископа владици Кирили говори се да они у САД имају нека своја ’’приватна питања’’ која треба решавати самостално. Која су то питања у Цркви приватног карактера?

ii.     Канадска Епархија је учествовала у свим Црквено-народним Саборима СПЦ за Северну и Јужну Америку до овог последњег, о чему нам говоре записници Црквених Сабора. Умировљени Епископ канадски Г. Георгије учествовао је у раду, а по приликама и свештенство Епархије. Није исто путовати из Канаде, или Јужне Америке у САД, уз све трошкове, као што је онима који то чине унутар своје државе. Истина је да Епархија канадска дуже време не уплаћује ’’разрез’’ Централном Савету због канадског законодавства, али неизоставно уплаћује више десетина хиљада долара годишње за теолошки факултет у Либертивилу.

iii.    Епархији новограчаничкој, која је укључена у све токове живота СПЦ, то значи и учешће у Црквено-народном Сабору, тек након арондације 2009., пре две године је опроштено око $250 000 дуговања ’разреза’ Централном Савету.

iv.    Свака Епархија појединачно има своју Епархијску скупштину и Епархијски савет. То је нижи степен администрације од Црквено-народног Сабора где све Епархије из Северне и Јужне Америке учествују равноправно.

v.     Одлуке Светог Архијерејског Сабора из 2018. године које се помињу у образложењу три епископа донете су у одсуству Епископа Кирила са сабора. Сматрамо да није испоштована процедура која је предвиђена у одлуци САСбр45/зап 171 од 7. маја 2018. Свакако, није испоштована процедура у вези са чл.33. Устава за Северну и Јужну Америку. Још мање се у тој одлуци помиње ново име црквене структуре у САД! На крају стоји да све те одлуке донесене у одсуству двеју Епархија морају бити прихваћене од стране Светог Архијерејског Сабора.

                 ТЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У ЛИБЕРТИВИЛУ

9.     Дан пре почетка Сабора добили смо извињење секретара Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку, јереја Николаја Костура, који нас обавештава да његовом грешком нисмо позвани на Сабор. Ово, супротно од опширних образложења, која су пружена да због одлуке Светог Архијерејског Сабора није нам место на Сабору, не мења чињеницу да нисмо позвани чак ни у својству декана Теолошког Факултета. Извештај о раду истог поднео је привремени повереник школе протојереј-ставрофор Никола Чеко. Радује нас да је већина свештеника, као и делегата стала у заштиту ове деценијске тековине високог теолошког образовања у Америци.

10.  На састанку Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку, у децембру 2018. у Чикагу, Николић Фонд (Студентски фонд), замрзнут је на инсистирање адвоката Ерцега из Калифорније. У грубом излагању које је, у присуству сина блаженопочившег Митрополита Христифора г. Павла Ковачевића – члана Централног Савета Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, поднео адвокат Ерцег испало је да је упокојени Митрополит Христифор својевољно преиначио вољу дародавца и деценијама додељивао Теолошком Факултету новац који му не припада. Заслуге Митрополита Христифора за рад и опстанак школе су свима познате. Како то да они који су седели са упокојеним митрополитом у Централном Савету из године у годину одобравали су овај начин рада – а сада на тумачење адвоката – па макар био и чтец, спремни су да укаљају име покојника, доносећи одлуке које ће имати трајне последице по СПЦ на овим континентима. Да ли нам је толико неопходно да се будући свештеници СПЦ школују по туђим институцијама, од којих поједине се распадају од сопствених проблема? Молимо Свети Архијерејски Синод да утиче на Централни Савет СПЦ за Северну и Јужну Америку да одмрзну фонд поч.Д. Николића (Студентски фонд), да би факултет могао нормално да ради.

                ЗАКЉУЧАК

Сасвим је могуће да су правни савети двојице адвоката Миличић и Ерцег тачни што се тиче легалног аспекта Цркве као овоземаљске институције у Америци. Али морамо да приметимо да њихови методи и начин понашања, нарочито према нама, увелико одударају од јеванђелских норми. Сматрамо да су многи од њихових потеза ’’забадање трна у здраву ногу’’ јер увек почињу са тенденциозним ’’ако се нешто деси Црква ће бити одговорна’’. 

Црква је увек налазила начина да се одреди према онима који имају државну власт, али само у тренуцима када је Цркви претила непосредна опасност – као што је сада случај у Црној Гори. У САД нема закона који би директно угрозили Православну Цркву.

Црква се увек првенствено руководила Светим Писмом и Христовом науком. Колико тога имамо да чинимо да себе, и своју паству, приближимо Господу? Да ли нам је у тренуцима великих искушења за Српску Православну Цркву у дијаспори потребно исхитрено обнављање питања Устава (које може да се одрази и на неке Епархије у САД) или да учврстимо своје јединство и радимо на јачању постојеће структуре? Уосталом доношење тог Устава (мислимо да је боље да се преименује у Статут) имало је за циљ да уједини наш народ у САД и Канади који је, на пример у време живота Св. Мардарија, био прилично разједињен на појединачне парохијалне групације – што је сада случај у Јужној Америци.

Сматрамо да је покретање питања ревидирања Устава повод за разједињење. Реорганизација Српских Епархија у Северној и Јужној Америци, ако је уопште потребна, може да се постигне само заједничким језиком и са учешћем свих оних коју су до овог Сабора учествовали у њему. Све друго даје повод непријатељима Цркве, па и верницима и свештенству, да спекулишу и постављају питања о потреби ових реформи, а поготово о начину спровођења истих.

Умољавамо Свети Архијерејски Синод да утиче на Епископе, и институције Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама да се, до исправно донесених амандмана, или промена, придржавају поретка који је образложен у Уставу Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку.

 

У прилогу овог акта достављамо вам:

·         ’’Устав Српских Православних Епархија у САД’’

·         Позив делегатима на Сабор у којем у заглављу стоји ’’Српске Православне Епархије у САД, Канади, и Централној и Јужној Америци’’

·         Званична страница Централног Савета СПЦ за Северну у Јужну Америку на којој су само тројица епископа из САД чланови Епископског Савета

·         ’’Осврт на правну арондацију Устава Спц за Северну и Јужну Америку’’ свештеника Василија Вранића

·         Писмо Епископа Кирила епископима Епископског Савета за Северну и Јужну Америку

·         Одговор Епископа Лонгина Епископу Кирилу

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Zoran Đurović рече

Тога имаш код мене. 

Да, али ти си "несрећа из Рима", ниси наш, осим тога све што није објављено на теологија.нет не рачуна се...не важи то са "сумњивих" сајтова, осим тога ако имаш неки научни рад немаш православни докторат....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Филм „Патријарх Варнава и живот за православље“, аутора Вељка Ђурића Мишине, приказан је пред бројном публиком у Српској кући у Подгорици, у оквиру обиљежавања јубилеја, 800 година аутокефалности Српске православне цркве. У уводном слову књижевник Будимир Дубак. је подсјетио на биографске податке патријарха Варнаве, рођеног као Петар Росић, 29. августа 1880, године у Пљевљима.     – Послије школовања у родном граду и царском Призрену одлази на Петроградску духовну академију. Још као студент IV течаја Академије прима монашки постриг. Замонашио га је епископ Сергије, ректор Петроградске духовне академије, који је потоњи руски патријарх у вријеме бољшевичког борбеног атеизма. Ректор Сергије је истакао у својој бесједи подвиг Светога Саве, чијим путем ће достојно ходити и будући српски патријарх Варнава. Он је као личност, како каже пјесник Војислав Илић Млађи, био „сејач верског и духовног здравља/грудобран, савест, разум Православља“.   Патријарх Варнава је био на трону Светога Саве од 1930. до ране и загонетне смрти 1937. године. То је период дубоке кризе Краљевине Југослави; убиства краља Александра; унутрашњих међунационалних и међуконфесионалних сукоба; јачања нацизма и комунизма. Патријарх Варнава је непоколебљиво бранио изворно светосавље казао је, између осталог, Дубак. Он је додао да распрострањено мишљење у српском народу, још за Варнавиног живота, јеромонах Мирон исказује стихом „Српске Цркве други Свети Сава“.   – И заиста се његова мисија упоређивала са подвигом Светога Саве. О томе свједочи и књига пјесама о патријарху Варнави „Син утјехе српске цркве“, коју је 2014. године објавила наша Књижевна задруга. Поменута драма српског народа кулминирала је доношењем Конкордата са Ватиканом, од стране владе Милана Стојадиновића 1935, а после „Крваве литије“, 1937. године изгласаног у Народној скупштини. Те исте вечери је умро патријарх Варнава. Сетонотсон каже: „Конкордат је изазвао у Србији (боље рећи код свих Срба) жестоку опозицију. Православна црква је сматрала угроженим свој сопствени положај.    Она је тврдила да Конкордат даје католичкој цркви права, која су ускраћена другим верским заједницама“. Да је то тако, нехотично потврђује и надбискуп Анте Бауер, који, увријеђен, каже: „Католичка црква нема ништа против тога да и Православна црква добије све оно чега можда данас нем, а Конкордат зајамчује Католичкој цркви“. Огласио се и папа Пије XI, поводом чијег иступа римски фашистички лист Ла Стампа пише: „Његове ријечи су циљале на непомирљивост у истину биједне Православне цркве, која није знала да се уздигне на висину истинског патриотизма, него је сасвим потчинила интересе своје земље својим личним и својој традиционалној тјескогрудности…“ Док је патријарх Варнава лежао на самрти, тајанствено умиру његова браћа, Урош и Алекса. Све те трагичне околности су допринијеле да смрт великог патријарха Варнаве српски народ доживи као истинску трагедију – напомиње Дубак.   Аутор тротомне „Историје српске православне цркве“ доктор Ђоко Слијепчевић сликовиге описује појаву патријарха Варнаве. Каже: „Изгледао је као један од оних старих Рашана чији су нам ликови остали сачувани на фрескама. Ретке мушке лепоте, висок и снажан, он је био пун оне питоме отмености људи његовог краја, која је госпоствена и присна. У његовој горостасној појави, привлачној и топлој, живео је човек борац, дубоко одан и православљу и српству“.   – О свему томе свједочи и филм „Патријарх Варнава и живот за православље“, казао је Дубак.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Свештеник Александар Милутиновић, старешина храма у изградњи посвећеног св. Владики Николају охридском и жичком у Реснику, говорио је данас о блаженопочившем Патријарху српском г. Павлу, чија је 10. годишњица упокојења обележена пригодном духовном академијом у манастиру Раковица.    Звучни запис беседе   "Патријарх Павле је имао план и програм свете, јеванђељске, небеске Србије", рекао је између осталог о. Александар. Замолили смо нашег госта да нам појасни дубину речи "будимо људи", али и да нам приближи појам вере код Патријарха Павла. "Црква није морално-хуманитарни сервис, већ богочовечански организам" подсетио је између осталог о. Александар, који је све време указивао да је блаженопочивши Патријарх Павле својим животом сведочио Јеванђеље.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 17. октобра 2019. године, на празник Светога Стефана и Преподобне Јелене (Штиљановић), свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Београду. Саслуживали су старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, архијерејски намесник београдски други протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереји Славиша Поповић и Игор Грацун, као и протођакон Дамјан Божић.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 16. октобра 2019. године, на празник Светог Пајсија (Јањевца), Патријарха српског, свету архијерејску Литургију у манастиру Пећкој Патријаршији.     -Свети новојављени и богоносни отац наш Пајсије, чија се часна глава чува у Саборној цркви Светих Апостола у манастиру Пећкој Патријаршији, био је изданак косовско-метохијске земље и косовско-метохијских светиња, поручио је владика Јоаникије.   Подсећајући на житије Светог Пајсија Пећког, Владика је казао да је његов отац Димитрије био свештеник, рођен у Јањеву, срцу Косова:   -Био је Митрополит грачанички, а касније, у најтежим временима, Патријарх српски. Његов претходник патријарх Јован Кантул борио се за слободу, али је, нажалост, издан од западних моћника и кажњен најстрашнијом казном. Турци су га обесили на Јени капији у Цариграду. У то вријеме српски архијереји бирају најјачу личност између себе да води архијереје, свештенике, игумане и цио српски народ. Свети Пајсије, такође, је наставио да се бори за слободу, али другачијим, јачим средствима. Он је објединио свој народ око Престола Господњег, духовно и културно га просвећивао, утврдио народно јединство, ојачао вјеру, украсио светиње, подносећи многе невоље и трпећи сталне притиске од Турака и Латина. Није хтио да долази у сукоб са Латинима, као што није хтио да долази у сукоб ни са Турцима, освајачима, него је користио оно мало простора, а кад је човјек у тјескоби онда се, врло често, јављају у његовој личности чудне силе, као што о томе и Његош пјева да се уздигне изнад свега. И он је, ваистину уздигао. Свети Пајсије је био већ средовјечан човјек када је изабран за Патријарха, а на Пећком трону је био 33 године, најдуже од свих досадашњих поглавара Српске Цркве.   -Он је међу првима успоставио редовне незе са Руском Црквом и руском државом, преко својих архијереја. Многи од њих су одлазили у Русију и тамо остајали, јер се нијесу имали гдје враћати. Али, Свети патријарх Пајсије остао је на свом мјесту, јачајући духовне и културне корјене свог народа, јачајући његов идентитет, обнављајући славу Немањића. Он је један од последњих из старог доба који су били под турским јармом, а који је те најузвишеније и најсветије традиције Немањића, његовао и оживљавао. Написао је прву службу Светом краљу Стефану Првовјенчаном. Такав светитељ и Божји угодник Свети краљ Стефан Првовјенчани, али још није имао службе, ни успостављеног култа. Њега прославља Свети Патријарх Пајсије, а јављао му се и Свети цар Урош чиме се објавила, потпуно, његова светост“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки и подсетио да је Свети Пајсије написао житије и службу Светом цару Урошу, кратко житије Светом Стефану Штиљановићу, обновио гробове Светих, који су већ били оронули, украсио свету обитељ Пећке Патријаршије, Грачаницу, посећивао све српске земље, утврђивао, сабирао српски народ од југа до севера, од истока до запада.   -Био је поклоник Гроба Господњег, ишао и у Цариград да утврди јединство међу православнима, а Цариград је мјеркао кад ће доћи вријеме да се укине Пећка Патријаршија, да они распростру јурисдикцију на подручју цијеле турске државе. Увјерени смо да као што су Соколовићи, прије патријарха Пајсија, дали нови замах српском народу и Српској Цркви да је, такође, послије страшних искушења, у вријеме погибије Јована Кантула, Свети патријарх Пајсије продужио вијек Пећке Патријаршије у оно вријеме макар за сто година, казао је владика Јоаникије.   Култ Светог Пајсија, Патријарха пећког, указао је Владика, није одмах заживио.   -У вријеме патријарха Максима, овдје се већ Свети патријарх Пајсије прослављао као свети. Нађена је његова икона према којој су сестре монахиње радиле нову икону. Дакле, због тешких искушења и страдања, које је доживјела Патријаршија његов култ је касније био запостављен и, ево, у ово наше вријеме, када се боримо да очувамо наше светиње на Косову и Метохији, да очувамо наше домове на Косову и Метохији, да очувамо свијест о томе шта Косово и Метохија значи за све нас, у ово вријеме, пројави се светост патријарха Пајсија и обасја нас новом снагом, новом љепотом, као и други свети са Косова и Метохије да нас оснаже. Јављају се нови свети да нас оснаже, да нас саберу, а ми који долазимо овдје у Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу, Љевишку, Призрен, Девич сабирамо се као на своје огњиште са кога сви потичемо. Варнице са тог огњишта су се далеко распрострле, српски народ јесте се разишао, раселио и ван своје отаџбине, али свуда носи са собом, у свом срцу, Косово и Метохију и његове светиње. Гдје се год налазили, сви имамо једну те исту мисао, једну те исту жељу, једну те исту молитву - да се сабирамо око наших светиња, да се сабирамо око нашег духовног огњишта, Пећке Патријаршије и осталих светиња на Косову и Метохији, поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У седишту Речне флотиле Војске Србије, у кругу касарне Александар Берић на Лиману, налази се величанствен храм подигнут у славу Божју а у част Светог Стефана Штиљановића. Ово је једини храм у Епархији бачкој посвећен имену и делу узорног хришћанског владара, којем се приписују многобројна племенита дела и јуначка борба против Турака.     Управо у тој светињи, обасјаној јутарњим зрацима сунчеве светлости, у четвртак, 17. октобра 2019. године, служена је света архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, а саслуживали су војни свештеници Оружаних снага Руске Федерације, као и протонамесник Васо Поповић, војни свештеник из Републике Српске, мајор Слађан Влајић, главни војни свештеник Генералштаба Републике Србије, капетан Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник команде Прве бригаде Копнене Војске Србије и презвитер Селимир Вагић, војни свештеник Речне флотиле.   Литургијском сабрању су присуствовали командант Речне флотиле и капетан бојног брода Андрија Андрић, представници, припадници и пријатељи Речне флотиле, Копнене Војске и Војске Србије, као и многобројни грађани. Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, владика Исихије је истакао значај личности светитеља Стефана Штиљановића. Овај велики и одважни витез нам је и данас светило, и учи нас како да се понашамо и да не клонемо ни у најтежим ситуацијама. Ми сматрамо да смо у тешким временима, да нас нападају разни непријатељи са свих страна, али треба да се окренемо Господу као што су се наши владари окретали Господу, у том Косовском Завету који је у срцу нашег идентитета, да се окренемо Господу и да се угледамо на свете наше владаре и војсковође, рекао је Епископ мохачки.   Током свете Тајне Причешћа коришћен је путир који се чува у Покретној капели Шајкашког батаљона, која датира из 1875. године. Покретна капела је у власништву Светоархангелског манастира у Ковиљу и, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, поверена је храму у касарни на Лиману на чување и привремено коришћење.   После Литургије одржана је литија, а потом је служен помен руским морнарима пострадалим у разминирању Дунава, и то у моментима саме завршнице најсмртоноснијег рата у људској историји – Другог светског рата.   На платоу испред храма благосиљани су славски колач и кољиво. Епископ Исихије је честитао славу надлежном свештенику, оцу Селимиру, и припадницима Речне флотиле који посећују храм и узимају активно учешће у богослужбеном животу.   Захваливши свима који су узели учешће у данашњој празничној радости, презвитер Селимир Вагић је најавио да је у плану обнова руског војничког гробља у касарни Александар Берић. Дошли смо и до података да имамо и италијанско војно гробље које, за сада, није обележено, али наћи ћемо место почивалишта тих антифашиста, а то су исто наша драга браћа хришћани који су пострадали ослобађајући Нови Сад, навео је отац Селимир.    Испред храма налазе се два постамента.   Рузмарине моје росно цвеће, тебе народ више видети неће, што би дике оде у војнике, што би шкарта оде да се карта… Где је наша Војводина? Жива нам је сахрањена, али осташе деца њена – ови стихови песме 1300 каплара исписани су на првом постаменту подигнутом у спомен и вечну славу цвету српства на олтару отаџбине, уписаног у Књигу вечног живота, бесмртном ђачком батаљону 1300 каплара. Други постамент подсећа на стогодишњицу од васпостављања славе Речне флотиле Краљевске морнарице – У вечну славу и част хероја Српске Војске који подигоше заставу отаџбине на јарбол заробљеног аустроугарског ратног брода Бодрог.     Богослужбени простор у касарни Александар Берић је освештан 2017. године, на Васкршњи уторак. Речна флотила је носилац традиције Шајкашке флотиле и Шајкашког батаљона. Свети Стефан Штиљановић, патрон храма у касарни на Лиману, заслужан је за обнављање Шајкашке флотиле.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...