Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  1. Trifke

    Trifke

  2. srb_Lo

    srb_Lo

  3. Ćiriličar

    Ćiriličar

  4. Zoran Đurović

    Zoran Đurović

  • Сличан садржај

    • Од Аристарх,
      Доласком на власт династије Немањић у Српске земље, наша Црква је сазрела за аутокефалију унутар Византије. Та аутокефалија није дата Охриду, већ је имала седише у малом и не превише важном граду Пећ. Разлог је богумилска јерес која је захвтаила већину балкана и била предвођена Попом Богумилом који је живео у македонији тадашњој. Иако је Пећ била Патриајршија, Зетска епархија у данашњем Тивту се чешће узимала много озбиљније због свог континуитета од времена Цара Константина, и као место одакле су Немањићи примили своју славу. Уметници и архитекте из те епархије су градили Дечане, осликавали Пећку патријаршију...
      Оно што сам ја приметио, то је настанак Катепаната Раса 971. године и његово укидање 976. године. Катепанат је као термин, предходница речи Капетан. Доласком Немањића на власт а можда и раније, уз добијање Аутокефалије, Србија је добила и политичку независност од катепаната Цариградског из времена Визанстијске власти над старом Рашком.
      Катепанат Рас — Википедија, слободна енциклопедија
      SR.WIKIPEDIA.ORG Немањићи су основали зборове (сабор-скупштина) који су били под благословом Митрополије или Епархије. И свака Епархија је била и територијално аутономна преко Кнезова и зборова.
      У Зетску митрополију, та скупштина се звала Михољски Збор, са три врсте посланика-или капетана како смо ми то називали. били су општински, војни или поморски капетан, ако је постоји нека вода за пловидбу близи. То је значи била Парламентарна Царевина-монархија. Такав систем управе уводи и династија Палеолог Драгаш касније колико сам схватио,. То је посматрано историјски било много раније од француске револуције где се одваја парламент од Цркве и Цара. Али и пре Цетињског сената који су Петровићи основали у оквиру сердарско-племенског друштвеног система у Црну Гору која наслеђује Зету и такође по уставу СПЦ, данашња Митрополија Црногорско-Приморска, наслеђује Зетску Митрополију (иако је то често упитно са културне тачке гледишта, колико су успели да раздвоје период под ЦГ вијалетом и без богословије до времена Краља Николе Петровића, од хришћанске канонске традиције из доба последњих сабора, пре пада под Османлије, јер мене неке карактеристике у то поднебље, подсећају на богумилизам или гностицизам).
      Михољски збор — Википедија, слободна енциклопедија
      SR.WIKIPEDIA.ORG Како се може најправилније дефинисат овај период капетанских зборова у Српској историји? дали је то саборни монархизам, нека претеча модерне парламентарне монархије какве имамо у европи? 
      Да ли постоји нека литература, која обухвата, колико је зборова укупно било и у којим временским периодима ?
      Помињу се у западним крајевима Српских земаља капетани (типа Крешто капетан) који су убијени од арбанаса и опевани у арбанашким епским песмама по Босни. Али о њима нисам нигде пронашао неке помене о континуитету рада неког збора коме би ти капетани припадали. Такође нисам пронашао неке публикације збора из околине Голупца који бих очекивао да је постојао, нема Пећког, Призренског, Охридског, Скопљанског, Нишког, Београдског, Драчки... Они су морали да постоје у оквиру тадашњих административних територија, током Немањића, обзиром да смо живели сви у исту државу и произашли из тог Цариградског катепаната. То је било административно уређење, подједнако као што је након санџачког управног система Османске империје, независна Кнежевина Србија на кратко увела сердарство, од 1834 до 1853 године, након чега уводи капетансије. Или Црногорци који га уводе од 1718. године до 1918. године. Са тиме што нестанком Црногорског сердарства, 1918. године нестаје и Бококоторска независност а са њом и Михољски збор који је трајао све до тада у континуитету од времена Немањића. Након што је кнез Милош Обреновић обновио капетаније у Србију, али без зборова. Тако ради и Црна Гора која уз Сердарство, уводи и капетанију паралелно током постојања Кнежевине Црне Горе.
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 19. јануара 2020. године, на Богојављење, свету архијерејску Литургију у Николајевској цркви у Земуну.     Саслуживали су протојереји-ставрофори Божо Бакајлић, Јеремија Старовлах и Драгомир Сандо, протојереј Раде Јовић, протонамесник Гојко Ракас, јереји Александар Затезало и Лука Верић, као и ђакони Владимир Руменић и Драган Танасијевић.   Светој архијерејској Литургији присуствовали су престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Марко Николић, представници ГО Земун, представници Војске Србије, Жандармерије, Ватрогасне бригаде, Полиције и многобројни венри народ.   После богослужења, свечана литија предвођена Патријархом српским, челницима Општине Земун и престолонаследником Александром и принцезом Катарином Карађорђевић, која је окупила више хиљада верника, стигла је до Земунског кеја где је Његова Светост освештао воде Дунава и благословио неустрашиве пливаче за Часни крст.   Преко две стотине пливача пливало је за Часни крст, а међу њима и четири девојке. Најбрже до Часног крста стигао је шестнаестодишњи Стефан Стојиљковић коме је Патријарх уручио заслужену награду и признање. Међу дамама најбржа је била Јелена Стошић.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 18. јануара 2020. године, на Крстовдан, светом архијерејском Литургијом у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду.     Саслуживали су протојереј-ставрофор Петар Лукић, јереји Славиша Поповић и Арсен Миловановић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Милојко Топаловић. Беседио је протојереј-ставрофор Бранко Топаловић. На крају свете Литургије, Патријарх је началствовао чином освећења Крстовданске водице.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је данас на празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог – Нову годину, 14. јануара 2020. године, свету архијерејску Литургију Светог Василија Великог у Саборној Цркви у Београду. У наставку служен је и Молебан на почетку Нове године и преломљен славски колач поводом славе Првог београдског певачког друштва – најстарије музичке институције у Србији и хора Саборне цркве.       Његовој Светости Патријарху Иринеју саслуживали су наша браћа из Грчке, Пољске Православне Цркве и свештеници из више Епархија СПЦ. Из Јеладе су били протојереј – ставрофор Ермолаос Масарас и јереј Панајотис Каратасиос. Из Пољске су били протојереји Михајло Циквин, Марко Вавренјук и Јарослав Јузвик. Свјатјејшем су, такође, саслуживали и протојереј – ставрофор Вајко Спасојевић из Норвешке, свештеник Мирољуб Стојановић из Ниша, протојереј – ставрофор Бранко Топаловић, јереј Славиша Поповић и протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић.   Литургијско славље увеличали су чланови Првог београдског певачког друштва удружени са својим Дечијим хором.   Његова Светост Патријарх Иринеј благословио је протојереја – ставрофора Бранка Топаловића да произнесе литургијску беседу. „Литургијско искуство Цркве довело нас је данас до још једног великог празника – Обрезања Господњег и прослављања светога оца нашега Василија Великога,“ рекао је о. Бранко и додао да често у овом празничним данима једни другима желимо срећу и радост, обично не знајући шта заправо срећа значи. Многи народи су кроз историју срећу разумевали на различите начине. Тако су стари Грци срећу видели у лепоти. Неки други су је видели у освајањима и покоравањима народа Старог света. Док у новије доба савремени човек срећу тражи у науци и благодатима цивилизације. Али нико од њих није нашао праву срећу, јер стварност нам је увек пружала другачију слику од очекиване. Зато ми хришћани праву и трајну срећу видимо једино у Богу: „Ко има Бога у срцу своме има свако добро и лепоту и власт и знање и задовољан је са оним што има“, истакао је о. Бранко. У том смислу, на питање шта је то срећа, о. Бранко Топаловић каже да нам је  најбољи одговор дао Господ Исус Христос рекавши: „најпре иштите Царство Божије, а све остало ће вам се придодати“. Што значи да је за нас најважније да се приближимо Богу Оцу, напомиње о. Бранко Топаловић, додајући да је права срећа једино „у тежњи за сједињењем са Богом“.   По резању славског колача Свјатјши је благословио присустни народ и том приликом је поздравио госте из иностранства напомињући да су нам они веома драги гости, јер Грци су нам доказали своје пријатељство у нашим најтежим данима, Пољаци су наша Православна браћа Словени, а сви се заједно на исти начин Богу молимо. Свјатјејши је нарочито поздравио Дечији хор ПБПД напоменувши да је велика радост видети децу у хору као будуће настављаче овог нашег најстаријег хора.     Извор: Радио Слово љубве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...