Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Борис Беговић – ловац на сумњива лица и елементарне непогоде

Оцени ову тему

Recommended Posts

Зоран Ђуровић: Борис Беговић – ловац на сумњива лица и елементарне непогоде

 

Проф. Беговић је прибегао класичној замени теза и argumentum ad hominem (Данас, 07/09/2019, тај текст ћу назвати Бег2, јер ћу се осврнути и на први, Бег1), на што сам се ја навикао, јер је то метод и православних талибана, који га уредно користе против мене. То пак значи да нема аргумената који се користе у академском свету и да је сунце одрадило своје. Да бисмо се одмах договорили, ја признајем да сам горда и грешна особа, али то никога не дисквалификује да докторира и буде стручњак за економију, теологију, политику итд. Проблем који је био у питању није моја личност, него зашто је владика Максим ражалован.

Нећу се обазирати на омаловажавања, која довољно говоре о Беговићевом посрнућу и немоћи (он „се [Ђуровић] представља“ – не представљам се, него јесам канонски православни свештеник као и понтификални доктор), нити ћу помињати његову провенијенцију о којој се пише у медијима и другим аферама, него ћу се позабавити конкретним.

Пише: „'римски доктор' тврди да ме је ухватио у 'подметању, односно лагању' - баш леп, академски и хришћански речник – због тога што сам при тврдњи да је блок-настава експлицитно дозвољена Статутом Универзитета, члан 105, став 8, пропустио да тај став цитирам“. Верујем да сам исправно казао да Беговић подмеће или лаже (то је српски језик), јер ако то не ради, онда је лимитиране интелигенције. Дакле, или је глуп (необдарен интелигенцијом; да искористим еуфемизам да не бих повређивао његову сензибилност) или лаже (не говори истину). Tertium non datur.

После тога следи озбиљан делиријум у кога Беговић упада. Навео сам да је блок-настава допуштена, али у изванредним околностима, како и вели текст статута. Беговић покушава да се ишчупа: „Поставља се, међутим, питање које 'римски доктор' није поставио: на шта се односи реч 'изузетно'. До одговора на то питање долази се уколико се прописи читају као целина, ако се чланови и њихови ставови стављају у контекст целог прописа, а не сричу реч по реч, како то чини 'римски доктор'. Па се онда иако види да се члан 105, на који се он позва, налази под насловом 'Ангажовања студената у току школске године', што значи да се одредница 'изузетно' сагледава у односу на ангажовање студената, а не појединачног професора који учествује у настави. Дакле, 'римски доктор' није у праву, због тога што је погрешно прочитао пропис“.

Ово је вређање интелигенције. Испада да су студенти ти који организују блок-наставу! Јер је то у заглављу о ангажовању студената! Шта рећи а не заплакати од смеха! Студенти се изузетно ангажују за време блока? Студенти изузетно воле блок?

Беговићу морам да приведем и из Матичиног речника, јер је слаб са српским: изузетак, -тка м... оно што се изузима, издваја од правила, изнимка. Изузетно, прил. на изузетан начин, посебно, нарочито. Прилог из Статута Универзитета у Бг је сасвим јасан на шта се односи: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама“. Не односи се на никакво ангажовање студената или слично о чему тлапи „устајали мозак“. Односи се на наставу која је дефинисана као ванредна, изузетна. И такве блок-наставе се могу изводити када се имају ретко вредни професори из света, или кад се нпр. потопи факултет на 3 месеца, па онда морају да буду предавања надокнађена, или га задеси нека друга катастрофа и сл. (надође нека „римска несрећа“). А неко ко слови као редовни проф, као Максим, не може да држи блок наставу, јер она није редовна.

Самозвани херменеутичар претендује да ме учи мојој професији – како се читају текстови – и онда се губи у књижевним жанровима. Правнички текст није поезија или хумореска, како би он желео. Борис није правник, него економиста. Проф. на Правном факултету, Шошкић, говорио је: држи се сваке речи; овде се ради о речи изузетно, што не схвата Беговић да је свака реч уткана у једну норму и мора строго да се појединачно тумачи. Нпр.: Имате норму којом се регулише застарелост па тамо пише: Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом. Али како постоје многи закони који уређују разне области онда ово радње ће се односити само на онај закон којим се тражи застаревање потраживања или дела из конкретног закона. А сви они имају различите радње. Управа има радњу доношења решења и покретања забрана, кривично другачије радње, облигационо, својинско, све су то различите радње. Значи да и реч изузетно у контексту овог статуса се мора тако посматрати, као посебан начин организовања а не уобичајен и дозвољен за све случајеве.

Великодушно Беговић даје могућност да, „расправе ради, је 'римски доктор' у праву, иако није [демагошки дискурс]. Поставља се, онда, питање да ли би владика Максим био одговоран за то... Према томе, одговорност за пропусте на овом плану, када би их било, а претходни пасус јасно показује да их нема, била на Наставно-научном већу Православног богословског факултета, а не на владици Максиму“. – Нигде то нисам инсинуирао. Максим је само део машинерије. Као што је и Беговић. Мени су сасвим јасни њихови психолошки профили и над тим се само разоружам. Јер ту нема наде за промене.

Бег1 ће написати: „тзв. блок-настава... је експлицитно дозвољена Статутом универзитета ставом 8, Члана 105, Статутом Богословског факултета Чланом 63, став 8“. Беговић просто воли реч експлицтно, јер тиме баца прашину у очи, а чл. 63 ПБФ само понавља чл. 105 БУ, и гласи овако: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блокови, модули и сл.)“.

Опет, Бег2 пише, али без да користи омиљено експлицитно: „члан 104 Статута, који у ставу 1 јасно ставља до знања да се студије, са блок-наставом, уколико постоји, обављају према плану извођења наставе који 'усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије'“. Све су ово „(друго)србијанског доктора“ учитавања. Пати од дисторзије. Или пак намерно не цитира ствари да би манипулисао са неупућенима. Наиме, тамо пише: „Студије се изводе према плану извођења наставе који, у складу с општим актом који доноси Сенат, усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије, односно Веће за студије при Универзитету“.  У члану 104 се нигде не помиње блок-настава. „Србијански др“ се самоубија навођењем овог члана, јер са једне стране се не помиње блок (изузев ако га не учита под „и др.“ 2/4), а са друге тиме што став 2 рецитује: „Планом извођења наставе утврђују се: 1) наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском програму; 2) места извођења наставе; 3) почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе“. Управо „распоред извођења наставе“, је тачка коју Максим никако није могао задовољити. Код њега је све било „клизно“. Зависило је од његових епископских дужности које су по природи „клизне“. По закону, план извођења наставе објављује се пре почетка наставе у текућој школској години и доступан је студентима. Дакле, то што је Максим радио било је не само изванредно, него и у сукобу са планом извођења наставе, осим ако план по Беговићу не значи кад се видимо, или план значи непланирано, као што изванредно значи за њега редовно. Тако је за „србијанског др“ редовно да неко 13 година предаје нередовно. На страну то што се Беговић није запитао како то неко успева да буде владика и редовни проф а удаљен је више од 24 сата (рачунам све припреме) од факултета, и то авионом.

Да видимо и позадину Беговићевог деловања. Он, ван сваке разумне сумње, ради удружено са онима које сам ја назвао херцеговачки клан. Дакле, нема никакве академске и непристрасне мотивације за ово што чини.

0.png

1) Његов глас протеста нисмо чули у световним сличним случајевима.

2) Карактеристика овог клана је да пишу заједно. Тако се у Бег1 види да је он „читао“ Јанараса, Мајендорфа, Вера итд., и да су они еволуционисти, а ја могу да ставим руку у ватру да он није прочитао ниједно дело од поменутих аутора. Нпр., ја сам прочитао скоро све од Мајендорфа и на ТЕ нисам наишао. Максим је сигурно негде нешто нашао у неком интервјуу и то интерпретирао у своју корист. Борис нема ниједан теолошки текст да би се закључило да он чита теологе. Ово што је он побројао то је модерни флорилегиј који плету Максим и Перишић.

3) Бег2: „какве су му [З.Ђ.] све неправде, бар он тако мисли, нанели Атанасије Јефтић и Амфилохије Радовић, а никако, занимљиво, Иринеј Буловић“. То је Максимова реченица. Имам је у фб преписци, али нећу да је износим да не угрозим човека. Ова банда је почела да се извлачи на „командну одговорност“, а само су преварили Иринеја (који је у то време био декан) и веће, што је јасно из њиховог реферата. – Не улазим да Беговић слуша само себе, па не чита оно што сам написао, а то је било залагање поменутих епископа да се не објави мој одговор, а не да су ми они нанели неправду. Само сам упоредио политику Данаса са овим владикама. Ове „демократе“ не дају право на реплику. 

4) Наводи ствари из синодске одлуке, као и из статута ПБФ које нису доступне на нету нити су публиковане. То му је неко доставио и дао инструкције шта да напише. Тако Бег1: „Иринеј Бачки наводи Члан 141 као доказ да Статут универзитета забрањује тзв. блок-наставу“. То у интервјуу са Владиком у Данасу не постоји, а вероватно стоји у синодској одлуци. Откуда Беговићу синодско писмо?

Даље, Бег2: „како јасно стоји из пажљивог читања целог члана 8 Статута Православног богословског факултета“. То не постоји на сајту ПБФ, нити је публиковано на папиру. Откуда Беговићу Статут ПБФ? Имате ли ви, који ово читате, ова документа? Немате. Ко их је дао Беговићу?

5) Ово су документа која се не могу добити редовним путем. Могу, али од надлежних органа. У такве не спада Беговић. Дакле, неко је безаконо проследио ове документе Беговићу. Јасно је да су то Максимови другари, а оправдана сумња пада на о. Владана Перишића, старог интриганта и Беговићевог друга. Перишић, који је у своје време направио пропаганду да је прогоњен, јер су његову магистарску тезу у Бг одбили академик Михаило Ђурић и проф. Радмила Шајковић, а коју је на волшебан начин у Сарајеву, код свог пријатеља Шијаковића, претворио у докторат, је био један од егзекутора у мом случају.

Беговић, по наитију Духа Светога, који има смисла за хумор, а дарвинисти би рекли случајно, ми шаље грешком мејл, без сумње, намењен Перишићу. Пише: „Драги Владане, Ево ове несреће из Рима. Чекамо да ли ће неко да му објави, можда 'Стање ствари', па онда реагујемо, по потреби. Шта каже: 'Имате о мени на Википедији а тамо и линк за мој сајт'. К'о да ја не знам ко је писао то на Википедији. Ода самом себи. Баш лепо. Срдачан поздрав, Борис“. Желећи да поправи непоправљиво, пише ми у другом мејлу: „Занемарите овај мејл. Није био намањен Вама. Очигледно. Борис Беговић“. Наиме, овај Владан (Перишић) је директор Центра за филозофију и теологију из Требиња који руководи годишњим симпозијумом Теологија у јавној сфери а Беговић је био учесник на симпозијуму прошле године.

Борис се толико фамилијазирао са мном да не каже ено, него ево „ове несреће из Рима“. Распредали су о мени. Као да сам им постао ноћна мора. Опет, Борис није ажуриран да „отечествени“ сајт Стање ствари не објављује моје текстове. Њих не објављују ни другосрбијанци ни отечествени. Уз то, мени није било никакве потребе да се хвалим пред неким анонимусом, него да се представим. Ни на крај памети ми није пало да припада овој добровољачко-интересној организацији. И њега су извукли из нафталина да представи њихову каузу као нешто што је напредно и у складу са законом, а против затуцаних мантијаша. Јер „модерним“ теолозима треба неко споља, са БУ, да би они добили на вредности, јер је у себи немају. То је само удружење за ухлебљење, са паролом за напредак!

Још, Беговић, који мене назива живописним, вели: „владика ће морати да нађе новог пешадинца, будући да овај непомично лежи међу булкама на Соми, страдао је несретник у првом таласу бесмисленог јуриша“. То је асоцијација коју је понео из куће, јер му је тата, како пишу, био Брозов хитмен. Асоцијација је и уопште срамна, јер се изругује погинулим Енглезима, као да су они били будалаши.

154907400-f8c26205-71d6-4e17-9a5a-d0444e

Овај „доброжелатељ“ СПЦ вели за Поуке да су некакав сумњив сајт, где се појавио мој текст о херцеговачком клану. Поуке су при Мисионарском одељењу СПЦ. Дакле, са Врха имају благослов за своју делатност. То што не подржавају Нато политику је њихова ствар. Максима и њему сличне боли што сам овде имао „катедру“, истина, гратис.

Тлапње пак где Беговић негира аутономију ПБФ у односу на БУ, не завређују пажњу, јер је то уређено од почетка преамбулом СПЦ за Статут ПБФ: „Универзитет у Београду – Православни богословски факултет... је самостално правно лице, установа Српске Православне Цркве и Државе Србије у саставу Универзитета у Београду... Факултет се налази под пуним духовним и канонским окриљем Српске Православне Цркве. Врховни покровитељ Факултета је ex officio Његова Светост Патријарх српски“. БУ је пристао на ово, и то је озваничено, тако да сам Патријарх може да скине или постави професора по свом нахођењу, мада то не ради по хиру, него у саветовању са Синодом и по протоколу факултета. То даље значи да ако би Држава покушала да инсталира неког свог клирика за наставника, патријарх га може рашчинити без да тражи друге разлоге, а Држава би насилно могла да покуша да инсталирала неког свог сателита на ПБФ. Даље, СПЦ би могла да угаси тај факултет и да отвори свој, јер кадар са отуђеног факултета не би прихватила, а то би створило огромне проблеме на терену. СПЦ би остала као у време комунизма и преживела би. Држава би пак прсла у очима међународне заједнице због повређивања религијских права. Тај сан који сањају Максим, Беговић и ини није остварив.

 

Зоран Ђуровић

Рим 11/09/2019


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Жалим дубоку због стања каво јетсте, а и твог падре, јер си уложио огроман труд школујући се, па је зло-и-наопако ако је то неко злоупотребио, ипак, упркос жала - треба ућуткати овог либерала који се - само он (а можда и ти :) ) зна зашто - петља у црквене ствари, подижући неку револуцију у, тобож, академској заједници, којој је он, опет тобож, "савест.

Данас билогија доказује разно-разне генетске везе-и-везице...можда је ово Бег наследио...да буде авангарда (зврц!). Ипак треба да се консултује ДНК...ако се докаже да је то од претка - онда човеку не треба замерити - то је јаче од њега.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, The Godfather рече

Danas i dalje cuti povodom laznih obecanja da ce text objaviti?

Да, само су нас завлачили. То све говори о моралном карактеру ових људи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović to su beskicmenjaci koji zive ( kao i oni protiv kojih pisu ) od nesrece ovog naroda. Cime bi se bavili kada bi sistem bio uredjen? Znaci - no problem - no tiraz - no slava novinarska - no uzimanje novca za proteziranje liberalnih vrednosti i prodavanje magle...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Вукашин рече

Lepo je o. Zoran objasnio oko autonomije PBF.  Ne moze biti autonoman u odnosu na Crkvu. To je ludilo mozga.

Sa jedne strane ne moze biti autonoman u odnosu na Crkvu a sa druge ne bi smio biti autonoman u odnosu na univerzitet kome pripada. Tako da po mom misljenju i univerzitet i Crkva moraju odlucivati. Jer ako odlucuje samo Crkva onda je on samo formalno dio univerziteta i ne vidim sto bi uopste bio u sastavu kad univerzitet kome pripada nema nikakve ingerencije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Вукашин рече

To je ludilo mozga.

Ма јок бре, каво лудило, то је лицемерје и безобразлук напуцано гордошћу и интересима. Она нас покушавају да направе лудим, далеко су они од "лудила мозга"...сујета, слва, нарцизам, положаји.

Како је кренуло, говорим о начину деловања неких, не би мечудило да затраже не само Сабор, негао ако Сабор потврди (ако буде на Сабору) да траже референдум. Онда лепо кампања по медијиа, па постери по граду: "БУдућност ПБФ-а, еп. Максим" и сл.

Просто је непојмљиво...када су Курајева мицали са Академије, човек се извинуо пред камерама у разговору са једним попом, ако је својим писањем и деловањем икога саблазнио...не пратим где је сада и то, али говорим....водити медијску кампању, епископ, да истера нешто...па то метод новог либерализма који се увлачи у Цркви

Ево, вл. Максим је писао, у интервјуу, како нема довољно комуникације, како епископи не обавештавају друге шта раде и то...немогуће је да епископ 40-орици браће телефонира и прича и пише, дакле преко сајтова се показује деловање епархије....како ће владика или неко ко не зна енглески да зна шта се дешава у западно-америчкој? Да плати преводиоца? Имамо самовољу која се буни чим је неко хоће да стави на место, а овамо као не обавештавамо...чисто противречје самоме себи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ronald рече

univerzitet i Crkva moraju odlucivati.

Да, требају, али о чему? О кадрирању сигурно не! Овде се о томе ради...одлулчивали су када су се договарали око уласак ПБФа у сатав БУ. Не межајмо бабе и жабе и не заводимо за Голеш...

Замисли да Порфирије Перић, професор са катедре за Нови завет, пише текст, све са метафорама и епитетима као Беговић, о томе да је неко сменио неког професора на Правном или Филолошком? Па неммогуће је то....то васпитани људи не раде...а образовање је ирелевантно. Беговић је један од последљих на БУ који треба да прича о овоме ако и к о  ван ПБФа треба да прича - а не треба. То што Максим хоће од себе да направи неког Јустина Поповића, а од своје Цркве КПЈ...то је тек прича за себе. Максим није прогнан, него смењен, рекао је Давид јер - опасне оптужбе - Синод сумња чак и како он исповеда веру.

Ја немам разлога да не верује Синоду. Ко има нека сумња, ако му је на корист. Такав је непослушан ко и Максим.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ćiriličar рече

Да, требају, али о чему? О кадрирању сигурно не! Овде се о томе ради...одлулчивали су када су се договарали око уласак ПБФа у сатав БУ. Не межајмо бабе и жабе и не заводимо за Голеш...

Mogu i kod kadriranja da pomognu tako sto ce sve biti transparentno ali meni se cini da to ni univerzitet ali ni Crkva ne zele. Narocito su sve odluke u Crkvi netransparentne, nesto nam sa Sabora ispliva od spijuna. I ep. Irinej je trebao otvoreno reci sta je i kako bez da kaze kako nije za novine. Zatim statut treba biti dostupan svima jer ga kriju kao ove zadnje dvije vlade ugovor sa Fiatom. Da je sve transparentno i javno ava Zoran bi dobio posao i birali bi najbolje. Kadriranje ti je jedan od najvaznijih parametara za kvalitet fakukteta. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 49 минута, Ronald рече

Da je sve transparentno i javno ava Zoran bi dobio posao i birali bi najbolje.

Ја се плашим да би ми нешто нашли да чак ни у богословији не бих могао да предајем!:))12:smeha::))

Кад су ме рокнули на конкурсу пре 10 година, Перишић узе да се правда: Знаш, ти си преквалификован...

- Не бих се ја бунио да сте тако рекли, него сте у реферату написали како сам неквалификован! 

- А одакле теби реферат?

Дакле, није био проблем што лаже, него то што сам га ухватио у лажи! :smeh1: Одакле мени реферат?! То је грех! Тај човек све муља испод жита и извлачи недоступна документа, као кад је радио Калезићу о глави. Никад то нисам изнео у јавност да не бих једног пријатеља ставио у непријатну ситуацију. Сва та документа имам. Понављам, детаље нећу изнети. 

Муљач је припремио све Беговићу и манипулише сада Игњатијем. 

Гледај шта су сада измислили као лекс специјалис да би ме спречили да дођем на ПБФ. У конкурсним условима (још није расписан конкурс за патрологију) пише "докторат православних богословских наука". Ја тај докторат немам јер сам завршио папски факс. За разлику од Перишћа, ја барем имам теолошки, па макар он био и латински. И ја не могу да предајем патрологију, а Периша који нема ни богословију ни БФ и докторат из теологије, може! Ово је кафкијански свет, али свет реалности не литературе... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Zoran Đurović рече

Зоран Ђуровић: Борис Беговић – ловац на сумњива лица и елементарне непогоде

 

Проф. Беговић је прибегао класичној замени теза и argumentum ad hominem (Данас, 07/09/2019, тај текст ћу назвати Бег2, јер ћу се осврнути и на први, Бег1), на што сам се ја навикао, јер је то метод и православних талибана, који га уредно користе против мене. То пак значи да нема аргумената који се користе у академском свету и да је сунце одрадило своје. Да бисмо се одмах договорили, ја признајем да сам горда и грешна особа, али то никога не дисквалификује да докторира и буде стручњак за економију, теологију, политику итд. Проблем који је био у питању није моја личност, него зашто је владика Максим ражалован.

Нећу се обазирати на омаловажавања, која довољно говоре о Беговићевом посрнућу и немоћи (он „се [Ђуровић] представља“ – не представљам се, него јесам канонски православни свештеник као и понтификални доктор), нити ћу помињати његову провенијенцију о којој се пише у медијима и другим аферама, него ћу се позабавити конкретним.

Пише: „'римски доктор' тврди да ме је ухватио у 'подметању, односно лагању' - баш леп, академски и хришћански речник – због тога што сам при тврдњи да је блок-настава експлицитно дозвољена Статутом Универзитета, члан 105, став 8, пропустио да тај став цитирам“. Верујем да сам исправно казао да Беговић подмеће или лаже (то је српски језик), јер ако то не ради, онда је лимитиране интелигенције. Дакле, или је глуп (необдарен интелигенцијом; да искористим еуфемизам да не бих повређивао његову сензибилност) или лаже (не говори истину). Tertium non datur.

После тога следи озбиљан делиријум у кога Беговић упада. Навео сам да је блок-настава допуштена, али у изванредним околностима, како и вели текст статута. Беговић покушава да се ишчупа: „Поставља се, међутим, питање које 'римски доктор' није поставио: на шта се односи реч 'изузетно'. До одговора на то питање долази се уколико се прописи читају као целина, ако се чланови и њихови ставови стављају у контекст целог прописа, а не сричу реч по реч, како то чини 'римски доктор'. Па се онда иако види да се члан 105, на који се он позва, налази под насловом 'Ангажовања студената у току школске године', што значи да се одредница 'изузетно' сагледава у односу на ангажовање студената, а не појединачног професора који учествује у настави. Дакле, 'римски доктор' није у праву, због тога што је погрешно прочитао пропис“.

Ово је вређање интелигенције. Испада да су студенти ти који организују блок-наставу! Јер је то у заглављу о ангажовању студената! Шта рећи а не заплакати од смеха! Студенти се изузетно ангажују за време блока? Студенти изузетно воле блок?

Беговићу морам да приведем и из Матичиног речника, јер је слаб са српским: изузетак, -тка м... оно што се изузима, издваја од правила, изнимка. Изузетно, прил. на изузетан начин, посебно, нарочито. Прилог из Статута Универзитета у Бг је сасвим јасан на шта се односи: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама“. Не односи се на никакво ангажовање студената или слично о чему тлапи „устајали мозак“. Односи се на наставу која је дефинисана као ванредна, изузетна. И такве блок-наставе се могу изводити када се имају ретко вредни професори из света, или кад се нпр. потопи факултет на 3 месеца, па онда морају да буду предавања надокнађена, или га задеси нека друга катастрофа и сл. (надође нека „римска несрећа“). А неко ко слови као редовни проф, као Максим, не може да држи блок наставу, јер она није редовна.

Самозвани херменеутичар претендује да ме учи мојој професији – како се читају текстови – и онда се губи у књижевним жанровима. Правнички текст није поезија или хумореска, како би он желео. Борис није правник, него економиста. Проф. на Правном факултету, Шошкић, говорио је: држи се сваке речи; овде се ради о речи изузетно, што не схвата Беговић да је свака реч уткана у једну норму и мора строго да се појединачно тумачи. Нпр.: Имате норму којом се регулише застарелост па тамо пише: Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом. Али како постоје многи закони који уређују разне области онда ово радње ће се односити само на онај закон којим се тражи застаревање потраживања или дела из конкретног закона. А сви они имају различите радње. Управа има радњу доношења решења и покретања забрана, кривично другачије радње, облигационо, својинско, све су то различите радње. Значи да и реч изузетно у контексту овог статуса се мора тако посматрати, као посебан начин организовања а не уобичајен и дозвољен за све случајеве.

Великодушно Беговић даје могућност да, „расправе ради, је 'римски доктор' у праву, иако није [демагошки дискурс]. Поставља се, онда, питање да ли би владика Максим био одговоран за то... Према томе, одговорност за пропусте на овом плану, када би их било, а претходни пасус јасно показује да их нема, била на Наставно-научном већу Православног богословског факултета, а не на владици Максиму“. – Нигде то нисам инсинуирао. Максим је само део машинерије. Као што је и Беговић. Мени су сасвим јасни њихови психолошки профили и над тим се само разоружам. Јер ту нема наде за промене.

Бег1 ће написати: „тзв. блок-настава... је експлицитно дозвољена Статутом универзитета ставом 8, Члана 105, Статутом Богословског факултета Чланом 63, став 8“. Беговић просто воли реч експлицтно, јер тиме баца прашину у очи, а чл. 63 ПБФ само понавља чл. 105 БУ, и гласи овако: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блокови, модули и сл.)“.

Опет, Бег2 пише, али без да користи омиљено експлицитно: „члан 104 Статута, који у ставу 1 јасно ставља до знања да се студије, са блок-наставом, уколико постоји, обављају према плану извођења наставе који 'усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије'“. Све су ово „(друго)србијанског доктора“ учитавања. Пати од дисторзије. Или пак намерно не цитира ствари да би манипулисао са неупућенима. Наиме, тамо пише: „Студије се изводе према плану извођења наставе који, у складу с општим актом који доноси Сенат, усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије, односно Веће за студије при Универзитету“.  У члану 104 се нигде не помиње блок-настава. „Србијански др“ се самоубија навођењем овог члана, јер са једне стране се не помиње блок (изузев ако га не учита под „и др.“ 2/4), а са друге тиме што став 2 рецитује: „Планом извођења наставе утврђују се: 1) наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском програму; 2) места извођења наставе; 3) почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе“. Управо „распоред извођења наставе“, је тачка коју Максим никако није могао задовољити. Код њега је све било „клизно“. Зависило је од његових епископских дужности које су по природи „клизне“. По закону, план извођења наставе објављује се пре почетка наставе у текућој школској години и доступан је студентима. Дакле, то што је Максим радио било је не само изванредно, него и у сукобу са планом извођења наставе, осим ако план по Беговићу не значи кад се видимо, или план значи непланирано, као што изванредно значи за њега редовно. Тако је за „србијанског др“ редовно да неко 13 година предаје нередовно. На страну то што се Беговић није запитао како то неко успева да буде владика и редовни проф а удаљен је више од 24 сата (рачунам све припреме) од факултета, и то авионом.

Да видимо и позадину Беговићевог деловања. Он, ван сваке разумне сумње, ради удружено са онима које сам ја назвао херцеговачки клан. Дакле, нема никакве академске и непристрасне мотивације за ово што чини.

0.png

1) Његов глас протеста нисмо чули у световним сличним случајевима.

2) Карактеристика овог клана је да пишу заједно. Тако се у Бег1 види да је он „читао“ Јанараса, Мајендорфа, Вера итд., и да су они еволуционисти, а ја могу да ставим руку у ватру да он није прочитао ниједно дело од поменутих аутора. Нпр., ја сам прочитао скоро све од Мајендорфа и на ТЕ нисам наишао. Максим је сигурно негде нешто нашао у неком интервјуу и то интерпретирао у своју корист. Борис нема ниједан теолошки текст да би се закључило да он чита теологе. Ово што је он побројао то је модерни флорилегиј који плету Максим и Перишић.

3) Бег2: „какве су му [З.Ђ.] све неправде, бар он тако мисли, нанели Атанасије Јефтић и Амфилохије Радовић, а никако, занимљиво, Иринеј Буловић“. То је Максимова реченица. Имам је у фб преписци, али нећу да је износим да не угрозим човека. Ова банда је почела да се извлачи на „командну одговорност“, а само су преварили Иринеја (који је у то време био декан) и веће, што је јасно из њиховог реферата. – Не улазим да Беговић слуша само себе, па не чита оно што сам написао, а то је било залагање поменутих епископа да се не објави мој одговор, а не да су ми они нанели неправду. Само сам упоредио политику Данаса са овим владикама. Ове „демократе“ не дају право на реплику. 

4) Наводи ствари из синодске одлуке, као и из статута ПБФ које нису доступне на нету нити су публиковане. То му је неко доставио и дао инструкције шта да напише. Тако Бег1: „Иринеј Бачки наводи Члан 141 као доказ да Статут универзитета забрањује тзв. блок-наставу“. То у интервјуу са Владиком у Данасу не постоји, а вероватно стоји у синодској одлуци. Откуда Беговићу синодско писмо?

Даље, Бег2: „како јасно стоји из пажљивог читања целог члана 8 Статута Православног богословског факултета“. То не постоји на сајту ПБФ, нити је публиковано на папиру. Откуда Беговићу Статут ПБФ? Имате ли ви, који ово читате, ова документа? Немате. Ко их је дао Беговићу?

5) Ово су документа која се не могу добити редовним путем. Могу, али од надлежних органа. У такве не спада Беговић. Дакле, неко је безаконо проследио ове документе Беговићу. Јасно је да су то Максимови другари, а оправдана сумња пада на о. Владана Перишића, старог интриганта и Беговићевог друга. Перишић, који је у своје време направио пропаганду да је прогоњен, јер су његову магистарску тезу у Бг одбили академик Михаило Ђурић и проф. Радмила Шајковић, а коју је на волшебан начин у Сарајеву, код свог пријатеља Шијаковића, претворио у докторат, је био један од егзекутора у мом случају.

Беговић, по наитију Духа Светога, који има смисла за хумор, а дарвинисти би рекли случајно, ми шаље грешком мејл, без сумње, намењен Перишићу. Пише: „Драги Владане, Ево ове несреће из Рима. Чекамо да ли ће неко да му објави, можда 'Стање ствари', па онда реагујемо, по потреби. Шта каже: 'Имате о мени на Википедији а тамо и линк за мој сајт'. К'о да ја не знам ко је писао то на Википедији. Ода самом себи. Баш лепо. Срдачан поздрав, Борис“. Желећи да поправи непоправљиво, пише ми у другом мејлу: „Занемарите овај мејл. Није био намањен Вама. Очигледно. Борис Беговић“. Наиме, овај Владан (Перишић) је директор Центра за филозофију и теологију из Требиња који руководи годишњим симпозијумом Теологија у јавној сфери а Беговић је био учесник на симпозијуму прошле године.

Борис се толико фамилијазирао са мном да не каже ено, него ево „ове несреће из Рима“. Распредали су о мени. Као да сам им постао ноћна мора. Опет, Борис није ажуриран да „отечествени“ сајт Стање ствари не објављује моје текстове. Њих не објављују ни другосрбијанци ни отечествени. Уз то, мени није било никакве потребе да се хвалим пред неким анонимусом, него да се представим. Ни на крај памети ми није пало да припада овој добровољачко-интересној организацији. И њега су извукли из нафталина да представи њихову каузу као нешто што је напредно и у складу са законом, а против затуцаних мантијаша. Јер „модерним“ теолозима треба неко споља, са БУ, да би они добили на вредности, јер је у себи немају. То је само удружење за ухлебљење, са паролом за напредак!

Још, Беговић, који мене назива живописним, вели: „владика ће морати да нађе новог пешадинца, будући да овај непомично лежи међу булкама на Соми, страдао је несретник у првом таласу бесмисленог јуриша“. То је асоцијација коју је понео из куће, јер му је тата, како пишу, био Брозов хитмен. Асоцијација је и уопште срамна, јер се изругује погинулим Енглезима, као да су они били будалаши.

154907400-f8c26205-71d6-4e17-9a5a-d0444e

Овај „доброжелатељ“ СПЦ вели за Поуке да су некакав сумњив сајт, где се појавио мој текст о херцеговачком клану. Поуке су при Мисионарском одељењу СПЦ. Дакле, са Врха имају благослов за своју делатност. То што не подржавају Нато политику је њихова ствар. Максима и њему сличне боли што сам овде имао „катедру“, истина, гратис.

Тлапње пак где Беговић негира аутономију ПБФ у односу на БУ, не завређују пажњу, јер је то уређено од почетка преамбулом СПЦ за Статут ПБФ: „Универзитет у Београду – Православни богословски факултет... је самостално правно лице, установа Српске Православне Цркве и Државе Србије у саставу Универзитета у Београду... Факултет се налази под пуним духовним и канонским окриљем Српске Православне Цркве. Врховни покровитељ Факултета је ex officio Његова Светост Патријарх српски“. БУ је пристао на ово, и то је озваничено, тако да сам Патријарх може да скине или постави професора по свом нахођењу, мада то не ради по хиру, него у саветовању са Синодом и по протоколу факултета. То даље значи да ако би Држава покушала да инсталира неког свог клирика за наставника, патријарх га може рашчинити без да тражи друге разлоге, а Држава би насилно могла да покуша да инсталирала неког свог сателита на ПБФ. Даље, СПЦ би могла да угаси тај факултет и да отвори свој, јер кадар са отуђеног факултета не би прихватила, а то би створило огромне проблеме на терену. СПЦ би остала као у време комунизма и преживела би. Држава би пак прсла у очима међународне заједнице због повређивања религијских права. Тај сан који сањају Максим, Беговић и ини није остварив.

 

Зоран Ђуровић

Рим 11/09/2019

 

View full Странице

Егзорцизам, али не јеног демончића, него компликовано вађење пантличаре, ка коју се закачило што шта, са свом пажњом ка унесрећеним, просто ми дође жао Беговића, човјек некако једва скупио снаге да приђе Цркви да се мало огрије и одмах увучен у непочинства.

То за групно писање немој да замериш, то је саборно, а докторати су по љубави.

Прави спој цркве и академије!

Сад ми је јасно зашто стално лупају неке новотарије - покушавају да дају стваран допринос.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ronald рече

tako sto ce sve biti transparentno ali meni se cini da to ni univerzitet ali ni Crkva ne zele.

Црква не фунционнише по принципу демократије. Пример: Св. Ксенија Петроградска није ништа радила транспрентно, правила се луда, као и хиљаде јуродивих. Свеци ништа транспарентно де делују. Бог не делује транпраентно. И кад се неко чудо деси, то је нека нужда и сл. Транпарентно је данас све осим оних који су нас окупирали.  Ми смо сви транспарентни и све наше тако да лакше управљају са нама и пљачкају нас и поробљавају...Универзитет, генерално, има огромних проблема, а верујем да је ПБФ светла тачка Универзитета - дакле најпре нека сваки факс и Универзитет чисти своје смеће...нека крену од плагијата министара и лажних доктората па дање...Беговић је смешна фигура у свему.

Управо сада, Ronald рече

nesto nam sa Sabora ispliva od spijuna. I ep. Irinej je trebao otvoreno reci sta je i kako bez da kaze kako nije za novine

Са Сабора није ништа требало испливати, а да се мене пита - срћом не пирта се и никад неће, ја би позвао на одгворнист оне који путају саборске инфо. у јавност. Није ни ђаво транспарентан, а Црква се бори против ђавола....што би она износила све своје на пијацу.

 

Управо сада, Ronald рече

Zatim statut treba biti dostupan svima jer ga kriju kao ove zadnje dvije vlade ugovor sa Fiatom.

То и јесте проблем - што неки желе да поистовете Цркву са фабриком кондома или аутомобила, али то никад није било и неће никада бити. ово су назнаке надолазећих времена - сада Цркви неће ништа бити, али ово су добошари прогона Цркве који ће се неминовно десити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Ја се плашим да би ми нешто нашли да чак ни у богословији не бих могао да предајем!:))12:smeha::))

Кад су ме рокнули на конкурсу пре 10 година, Перишић узе да се правда: Знаш, ти си преквалификован...

- Не бих се ја бунио да сте тако рекли, него сте у реферату написали како сам неквалификован! 

- А одакле теби реферат?

Дакле, није био проблем што лаже, него то што сам га ухватио у лажи! :smeh1: Одакле мени реферат?! То је грех! Тај човек све муља испод жита и извлачи недоступна документа, као кад је радио Калезићу о глави. Никад то нисам изнео у јавност да не бих једног пријатеља ставио у непријатну ситуацију. Сва та документа имам. Понављам, детаље нећу изнети. 

Муљач је припремио све Беговићу и манипулише сада Игњатијем. 

Гледај шта су сада измислили као лекс специјалис да би ме спречили да дођем на ПБФ. У конкурсним условима (још није расписан конкурс за патрологију) пише "докторат православних богословских наука". Ја тај докторат немам јер сам завршио папски факс. За разлику од Перишћа, ја барем имам теолошки, па макар он био и латински. И ја не могу да предајем патрологију, а Периша који нема ни богословију ни БФ и докторат из теологије, може! Ово је кафкијански свет, али свет реалности не литературе... 

Razumijem akademska mafija je u Srbiji zarobila sve fakultete, to je odavno jasno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Куросава међ' српским владикама
       
      Акира Куросава је пре дуплих изештаја са саборâ наше помесне Цркве направио ремек-дело Рашомон,  где сваки од протагониста прича своју причу и свака од њих се разликује. Свако прича причу онако како је сам доживео тај исти догађај, желећи тиме да оног другог увери у истину коју говори. На званични извештај са мајског Сабора СПЦ текуће године, појави се и друго приопћење, које је први потписао митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Сада смо добили и два извештаја са седнице Епископског Савета СПЦ у Северној, Средњој и Јужној Америци, одржане у Чикагу, 7. децембра 2019. Привешћу оба извештаја. Први је мој превод текста који су писали епископи Лонгин и Максим (за њих је званични језик енглески, па се не труде да нам дају текст на српском; оригинал овде), а други је епископа Митрофана (овде).
       
      1) САОПШТЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ЦРКВЕНОГ САВЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      Централни Савет Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, који представља свих пет српских православних епархија на овим територијама, састао се у катедрали Светог Васкрсења у Чикагу 6-7, децембра 2019. Наш састанак је почео Светом Литургијом коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ Кирило Буенос Аирески и Јужне и Централне Америке. Тиме смо поново потврдили наше јединство у Христу и са пуноћом Српске Православне Цркве.
      Савет је размотрио и одлучио о многим питањима важним за живот и функционисање наше Свете Цркве.
      Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке Црквеног Сабора одржаног у јулу, а које се тичу територијалног ограничења садашњег устројства, и да се Црквени Сабор који би укључивао свих пет епархија сазове почетком следеће године. Наши епископи су известили Савет да ће Епископски Савет извршити све директиве Синода. Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар.
      Одлучујући о буџету Централне Цркве за наредну годину, Савет је поновио своју финансијску и моралну подршку раду Теолошке школе Свети Сава, смештене у манастиру Нова Грачаница. Од наших епископа се тражило да именују Веће Поверења које ће сарађивати са нашим епископима, дајући препоруке за побољшање и развој школе.
      Црквени спољни правни савет САД-а одржао је презентацију у вези савета који су дали 2017., који се тиче корпоративне структуре за епархију и преименовања и понудио је низ опција и препорука за осигурање поштовања свих законских захтева. Оне су узете у брижљиво разматрање.
      Централни Савет је са великом забринутошћу констатовао постојање концентрисаних напада на наше епископе, и преко њих на нашу Свету Цркву, који су вођени на интернету и путем друштвених медија. Знамо да су напади, који приписују нечасне мотиве и проблематичне правне методе нашим епископима, у ствари лажни и сасвим неутемељени. Савет даје наново пуну подршку и поверење нашим епископима и целокупном Епископском Савету, и тражи од наших верника да те нападе одбаце као лажи, као што то они и јесу.
      Чикаго, 7. децембра 2019
       
      За време овог светог Божићног Поста молимо се за Његову Светост, нашег Патријарха Иринеја, за јерархију, свештенство, монаштво и све вернике Српске Православне Цркве, као и за снагу и благодат од Новорођеног Спаситеља да наставе светим путем Св. Саве.

       
      2) ЕПИСКОПСКИ САВЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      6. децембра/23. новембра 2019. године
      У Чикагу
       
      Свој богоданој Црквеној пуноћи Српског православног Народа у Северној, Средњој и Јужној Америци
      По благодати и дару Светога и Животворнога Духа, чувајући благообразност и свештени поредак (1Кор 14,40) Цркве Христове, а на основу одлуке Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године), и у духу налога Епископског савета (Еп.сав. Бр. 11 од 5. децембра 2019. године), Епископи чланови Епископског савета за Северну, Средњу и Јужну Америку имају част да саопште да усвајају одлуку Светог Архијерејског Синода која гласи: „Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци…. које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју“ (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године).
      Сложивши се са овом одлуком Светог Архијерејског Синода, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода.
      Тако је оно што је зависило од богољубивих епископа учињено, а преостало се односи на вас да пројавите сложну и сагласну љубав према Господу, чиме ће се пројавити и ваша искрена љубав према нашој Светосавској Цркви.
      Епископски Савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци
       
      ОСВРТ НА РАЗЛИЧИТЕ ИЗВЕШТАЈЕ
       
      Ваља најпре приметити да је Митрофанов извештај ранији (6. дец.), док је Лонгин-Максим каснији (7. дец.). Испада да Л-М коригују Митрофанов извештај, односно да је Митр. независан. Митр. је лојалан Синоду, док у Л-М имамо муљање. Л-М вели: „Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке (certain decisions) Црквеног Сабора одржаног у јулу“. У Митр. се јасно понавља синодска одлука: „Ставити ван снаге све одлуке“.   
      Сасвим је јасно да је Л-М за америчку публику и да покушава да релативизује речено од Синода. Синод је тражио још 25. септ. да се сазове ванредни Сабор, док је Лонгин то одбио 19 нов. сазивајући само састанак Епископског Савета за Северну, Средњу и Јужну Америку, а за 6. и 7. децембар састанак Централног Црквеног Савета. Синод на то пролонгирање (није игра речи) понавља захтев за Сабором 25. нов. не пристајући на Лонгинове игре без граница.
      Иначе, Лонгин и Максим су сво време дезинформисали црквену јавност да није било никаквих промена, да за све имају покриће и сагласност Сабора и Синода СПЦ, а сада су спиновали преко несвесних борбаша за неверу да су имали ту сагласност, и објављено је несрећно срочено (да се благо изразим, јер смо имали и случај позивног писма Јустина Жичког које је Патријарх – верујући у здраву памет српског епископа – потписао, за позив на прославу рукоположења Светог Саве) писмо еп. Јована шумадијског (овде). Но ни из тог несрећног писма не произилази оно што се десило на терену, а то је да су променили име још пре две године. Зашто? С чијим допуштењем? Из ког разлога? Питао се неко: „Ко је крив што је Устав 'усвојен' без дозволе Сабора и Синода у Бг? Ко је крив што се у Уству не помиње Спц и Патријарх у Београду? Шта тачно значи Максимово саопштење да ће он да саслужује са свима са којима је до сада саслуживао, без обзира на став Сабора у Београду? Да ли то значи ако Спц прекине општење са турским патријархом Вартоломејем да се то не односи на Максима?“.
      Из Л-М не знамо ни да ли је Сабор на крају сазван! „Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар (The Central Council received this information and awaits the calling of the Sabor by the Episcopal Council for February 29)“. Ово је врхунац апсурда, јер исти Савет од себе очекује да се посаветује сам са собом, а онда да донесе одлуку о седници о саветовању и тако у круг. Савет се већ био састао и могли су да донесу одлуку, а не да пишу ове бесмислице. Код Митр. је све јасно: „Епископски савет... саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода“. Питање је да ли је то Митрофанова „истина“? Знамо да је било свађе између њега и Лонгина. Подсећам на дуплу игру Лонгина и Иринеја, јер Лонгин у свом акту вели: „На тим састанцима [о којима сада пишем] ће се приступити извршењу одлука Светог Архијерејског Синода“. Иринеј: „Седнице поменутих тела су сазване ради имплеметација одлукâ Светог Архијерејског Синода“.
      Зашто одлуке већ нису донешене, јер ни претходне нису донешене на Сабору? Неко вели, да би се Сабор поставио као ауторитет и да би се обнародовало шта су пучисти урадили. Наиме, и сами пучисти су своје потезе правдали потврдом сабора који су летос држали, али тада није било никаквог гласања о овим одлукама.
      Пучисти су гледали да на сваки начин не дође до Сабора, правдајући то великим трошковима, а у бази прилепљујући те трошкове Синоду и окрећући тако делегате против истог. Сабор су сазвали (ако јесу) за 29. феб., што је последњи дан пред истек рока који им је Синод дао, а то је 1. март. Не постоји никакав позитиван рационалан разлог за тај датум, него показује само како се спрдају са Синодом. Очекују да ће до тада врбовати још неке истомишљенике, а у ствари се надају пропасти Сабора, јер ће људи одбити да дођу. Наиме, тада је Long Weekend и људи ће ићи другде или бити у кругу породице, а почиње и пост. Даље, Сабор је сазван у Клирвотеру, Флорида, што је далеко од Чикага где је концентрација Срба и трошкови које чланови морају да сносе су огромни. Такође се састанак планира у цркви где је била промоција књиге Гејл Волшек, заступнице дарвинизма и геј права, а Максим је био организатор тога. Он јој је и публиковао књигу, а надам се да је Атанасије Јевтић добио потписан примерак.
      Никакву одговорност за датум и место немају Митрофан и Кирило. Они су мањина. Јако ружна епизода је била ругање Максимово на рачун Кирила коме су (његовој епархији) САД епархије дужне да дотирају одређену суму, што је још у Амфилохијево време било установљено. То је мисионарска епархија, али се зна да сит гладноме не верује, мада може да му се и не руга барем. Максиму је пак битно да иде наоколо и да се хвали како је још увек професор на ПБФ...
      Сасвим су гратис жалопојке Л-М, али и Добријевића (овде), како их неки злонамерници гоне по медијима и друштвеним мрежама, јер су они дужни да објасне и зашто их „гони зли“ Синод и зашто им је поништио све одлуке. Г. Давид је рекао владикама да „хоћете да нас завадите са Синодом и са СПЦ“. И то је тачно. Американци су мајстори у замени теза. Већ годинамо бивамо бомбардовани спиновима и лажима који су финансирани из ових кругова, а бачка епархија доби и спор против Блица (овде), мада то може да изгледа као Пирова победа, али је битна као зарез на стаблу дрвета.
      Највећи проблем овде је прегистрација коју је тројац извршио, тако да су власништва црквеношколских парохија и других тела постала епархијска, и регистрована су као The one person corporation, што значи да могу да пређу код кога им драго. Добар текст о томе написа Каргановић (овде).
      Патријарх Вартоломеј у мају долази у САД. Да ли ће српске владике из САД доћи на мајски Сабор у Београд?
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 10.12.2019

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Куросава међ' српским владикама
       
      Акира Куросава је пре дуплих изештаја са саборâ наше помесне Цркве направио ремек-дело Рашомон,  где сваки од протагониста прича своју причу и свака од њих се разликује. Свако прича причу онако како је сам доживео тај исти догађај, желећи тиме да оног другог увери у истину коју говори. На званични извештај са мајског Сабора СПЦ текуће године, појави се и друго приопћење, које је први потписао митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Сада смо добили и два извештаја са седнице Епископског Савета СПЦ у Северној, Средњој и Јужној Америци, одржане у Чикагу, 7. децембра 2019. Привешћу оба извештаја. Први је мој превод текста који су писали епископи Лонгин и Максим (за њих је званични језик енглески, па се не труде да нам дају текст на српском; оригинал овде), а други је епископа Митрофана (овде).
       
      1) САОПШТЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ЦРКВЕНОГ САВЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      Централни Савет Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, који представља свих пет српских православних епархија на овим територијама, састао се у катедрали Светог Васкрсења у Чикагу 6-7, децембра 2019. Наш састанак је почео Светом Литургијом коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ Кирило Буенос Аирески и Јужне и Централне Америке. Тиме смо поново потврдили наше јединство у Христу и са пуноћом Српске Православне Цркве.
      Савет је размотрио и одлучио о многим питањима важним за живот и функционисање наше Свете Цркве.
      Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке Црквеног Сабора одржаног у јулу, а које се тичу територијалног ограничења садашњег устројства, и да се Црквени Сабор који би укључивао свих пет епархија сазове почетком следеће године. Наши епископи су известили Савет да ће Епископски Савет извршити све директиве Синода. Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар.
      Одлучујући о буџету Централне Цркве за наредну годину, Савет је поновио своју финансијску и моралну подршку раду Теолошке школе Свети Сава, смештене у манастиру Нова Грачаница. Од наших епископа се тражило да именују Веће Поверења које ће сарађивати са нашим епископима, дајући препоруке за побољшање и развој школе.
      Црквени спољни правни савет САД-а одржао је презентацију у вези савета који су дали 2017., који се тиче корпоративне структуре за епархију и преименовања и понудио је низ опција и препорука за осигурање поштовања свих законских захтева. Оне су узете у брижљиво разматрање.
      Централни Савет је са великом забринутошћу констатовао постојање концентрисаних напада на наше епископе, и преко њих на нашу Свету Цркву, који су вођени на интернету и путем друштвених медија. Знамо да су напади, који приписују нечасне мотиве и проблематичне правне методе нашим епископима, у ствари лажни и сасвим неутемељени. Савет даје наново пуну подршку и поверење нашим епископима и целокупном Епископском Савету, и тражи од наших верника да те нападе одбаце као лажи, као што то они и јесу.
      Чикаго, 7. децембра 2019
       
      За време овог светог Божићног Поста молимо се за Његову Светост, нашег Патријарха Иринеја, за јерархију, свештенство, монаштво и све вернике Српске Православне Цркве, као и за снагу и благодат од Новорођеног Спаситеља да наставе светим путем Св. Саве.

       
      2) ЕПИСКОПСКИ САВЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      6. децембра/23. новембра 2019. године
      У Чикагу
       
      Свој богоданој Црквеној пуноћи Српског православног Народа у Северној, Средњој и Јужној Америци
      По благодати и дару Светога и Животворнога Духа, чувајући благообразност и свештени поредак (1Кор 14,40) Цркве Христове, а на основу одлуке Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године), и у духу налога Епископског савета (Еп.сав. Бр. 11 од 5. децембра 2019. године), Епископи чланови Епископског савета за Северну, Средњу и Јужну Америку имају част да саопште да усвајају одлуку Светог Архијерејског Синода која гласи: „Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци…. које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју“ (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године).
      Сложивши се са овом одлуком Светог Архијерејског Синода, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода.
      Тако је оно што је зависило од богољубивих епископа учињено, а преостало се односи на вас да пројавите сложну и сагласну љубав према Господу, чиме ће се пројавити и ваша искрена љубав према нашој Светосавској Цркви.
      Епископски Савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци
       
      ОСВРТ НА РАЗЛИЧИТЕ ИЗВЕШТАЈЕ
       
      Ваља најпре приметити да је Митрофанов извештај ранији (6. дец.), док је Лонгин-Максим каснији (7. дец.). Испада да Л-М коригују Митрофанов извештај, односно да је Митр. независан. Митр. је лојалан Синоду, док у Л-М имамо муљање. Л-М вели: „Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке (certain decisions) Црквеног Сабора одржаног у јулу“. У Митр. се јасно понавља синодска одлука: „Ставити ван снаге све одлуке“.   
      Сасвим је јасно да је Л-М за америчку публику и да покушава да релативизује речено од Синода. Синод је тражио још 25. септ. да се сазове ванредни Сабор, док је Лонгин то одбио 19 нов. сазивајући само састанак Епископског Савета за Северну, Средњу и Јужну Америку, а за 6. и 7. децембар састанак Централног Црквеног Савета. Синод на то пролонгирање (није игра речи) понавља захтев за Сабором 25. нов. не пристајући на Лонгинове игре без граница.
      Иначе, Лонгин и Максим су сво време дезинформисали црквену јавност да није било никаквих промена, да за све имају покриће и сагласност Сабора и Синода СПЦ, а сада су спиновали преко несвесних борбаша за неверу да су имали ту сагласност, и објављено је несрећно срочено (да се благо изразим, јер смо имали и случај позивног писма Јустина Жичког које је Патријарх – верујући у здраву памет српског епископа – потписао, за позив на прославу рукоположења Светог Саве) писмо еп. Јована шумадијског (овде). Но ни из тог несрећног писма не произилази оно што се десило на терену, а то је да су променили име још пре две године. Зашто? С чијим допуштењем? Из ког разлога? Питао се неко: „Ко је крив што је Устав 'усвојен' без дозволе Сабора и Синода у Бг? Ко је крив што се у Уству не помиње Спц и Патријарх у Београду? Шта тачно значи Максимово саопштење да ће он да саслужује са свима са којима је до сада саслуживао, без обзира на став Сабора у Београду? Да ли то значи ако Спц прекине општење са турским патријархом Вартоломејем да се то не односи на Максима?“.
      Из Л-М не знамо ни да ли је Сабор на крају сазван! „Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар (The Central Council received this information and awaits the calling of the Sabor by the Episcopal Council for February 29)“. Ово је врхунац апсурда, јер исти Савет од себе очекује да се посаветује сам са собом, а онда да донесе одлуку о седници о саветовању и тако у круг. Савет се већ био састао и могли су да донесу одлуку, а не да пишу ове бесмислице. Код Митр. је све јасно: „Епископски савет... саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода“. Питање је да ли је то Митрофанова „истина“? Знамо да је било свађе између њега и Лонгина. Подсећам на дуплу игру Лонгина и Иринеја, јер Лонгин у свом акту вели: „На тим састанцима [о којима сада пишем] ће се приступити извршењу одлука Светог Архијерејског Синода“. Иринеј: „Седнице поменутих тела су сазване ради имплеметација одлукâ Светог Архијерејског Синода“.
      Зашто одлуке већ нису донешене, јер ни претходне нису донешене на Сабору? Неко вели, да би се Сабор поставио као ауторитет и да би се обнародовало шта су пучисти урадили. Наиме, и сами пучисти су своје потезе правдали потврдом сабора који су летос држали, али тада није било никаквог гласања о овим одлукама.
      Пучисти су гледали да на сваки начин не дође до Сабора, правдајући то великим трошковима, а у бази прилепљујући те трошкове Синоду и окрећући тако делегате против истог. Сабор су сазвали (ако јесу) за 29. феб., што је последњи дан пред истек рока који им је Синод дао, а то је 1. март. Не постоји никакав позитиван рационалан разлог за тај датум, него показује само како се спрдају са Синодом. Очекују да ће до тада врбовати још неке истомишљенике, а у ствари се надају пропасти Сабора, јер ће људи одбити да дођу. Наиме, тада је Long Weekend и људи ће ићи другде или бити у кругу породице, а почиње и пост. Даље, Сабор је сазван у Клирвотеру, Флорида, што је далеко од Чикага где је концентрација Срба и трошкови које чланови морају да сносе су огромни. Такође се састанак планира у цркви где је била промоција књиге Гејл Волшек, заступнице дарвинизма и геј права, а Максим је био организатор тога. Он јој је и публиковао књигу, а надам се да је Атанасије Јевтић добио потписан примерак.
      Никакву одговорност за датум и место немају Митрофан и Кирило. Они су мањина. Јако ружна епизода је била ругање Максимово на рачун Кирила коме су (његовој епархији) САД епархије дужне да дотирају одређену суму, што је још у Амфилохијево време било установљено. То је мисионарска епархија, али се зна да сит гладноме не верује, мада може да му се и не руга барем. Максиму је пак битно да иде наоколо и да се хвали како је још увек професор на ПБФ...
      Сасвим су гратис жалопојке Л-М, али и Добријевића (овде), како их неки злонамерници гоне по медијима и друштвеним мрежама, јер су они дужни да објасне и зашто их „гони зли“ Синод и зашто им је поништио све одлуке. Г. Давид је рекао владикама да „хоћете да нас завадите са Синодом и са СПЦ“. И то је тачно. Американци су мајстори у замени теза. Већ годинамо бивамо бомбардовани спиновима и лажима који су финансирани из ових кругова, а бачка епархија доби и спор против Блица (овде), мада то може да изгледа као Пирова победа, али је битна као зарез на стаблу дрвета.
      Највећи проблем овде је прегистрација коју је тројац извршио, тако да су власништва црквеношколских парохија и других тела постала епархијска, и регистрована су као The one person corporation, што значи да могу да пређу код кога им драго. Добар текст о томе написа Каргановић (овде).
      Патријарх Вартоломеј у мају долази у САД. Да ли ће српске владике из САД доћи на мајски Сабор у Београд?
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 10.12.2019
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Крај пучиста на ПБФ
       
      Јелена Тасић 05. децембра 2019. објави текст – Пред данашњу седницу Наставно-научног већа Православног богословског факултета УБ – са бомбастичним насловом, али не више у индикативу, како је научила, него са несигурношћу, у кондиционалу, или, још боље, у оптативу: Ректорат блокирао избор новог декана?
      Одмах да одговорим: Није. Таксативно ћу навести о чему сам обавештен:
      За декана је изабран др Зоран Ранковић са 22 гласа.
      Др Радомир Поповић је имао 4 гласа.
      Др Игњатије Мидић је добио 1 глас.
      Један је био суздржан, један неважећи.
      Извор вели: За Игњатија је гласала Јелена Касапис; за Радомира он сам, док би 3 остала гласа била вероватно од др Александра Ђаковца, др Здравка Јовановића, мада се може мислити и на др Радета Кисића или др Златка Матића.
      Седници нису присуствовали: Игњатије Мидић, Владан Перишић, Родољуб Кубат, Драгомир Сандо, Предраг Драгутиновић, Вукашин Милићевић и Андреј Јефтић.
      Како смо знали и пре седнице, ова група, која није дошла, је желела да изврши бојкот седнице, јер су у делиричним фантазмагоријама умишљали да могу да онемогуће кворум. Звали су друге професоре не би ли их врбовали и ишли су да се сретну са њима. Најбитнији агитатор у томе је био Кубат, док су Перишић и Шијаковић првенствено тражили подршке на БУ.
      Кубат, кога је Иринеј Буловић, као и добар део ових одметнутих, довео на ПБФ и омогућио му смештај гратис, је објавио темпирани интервју у Нину, где је поновио тлапње како ПБФ није основала СПЦ (она је суоснивач), како је Савет овог факултета нелегалан итд. Тасићка помиње како је «Ректорат УБ јуче је званично обавестио управу ПБФ да је Савет овог факултета нелегалан. То практично значи да чланови овог тела из редова ПБФ морају поново да се бирају и то пре гласања за кандидата за новог декана, чији избор Савет потврђује, незванично сазнаје Данас из универзитетских кругова». У томе је била уплетена и ректорка БУ Иванка Поповић, која је упозорила је управу ПБФ о «могућој нелегалности његовог Савета». Проблем је што је ректор превазишла своја овлашћења, а шаље незаведена писма, као што је и овај мој текст који нема никакве правне вредности.
      Да све ово није тужно, било би жалосно, а сам епископ Игњатије Мидић је потписао предлог новог Устава СПЦ где се вели у члану 187: «Предавања и остале наставне и ваннаставне активности на Православним богословским факултетима, средњим богословским и другим школама морају бити у сагласности са учењем Православне Цркве. Свети Синод поставља и разрешава наставнике средњих богословских и других школа, а изабраним наставницима Православних богословских факултета и других високих црквенопросветних установа даје и ускраћује благослов за извођење наставе (missio canonica)». Питам Тасићку и Кубата: Кад се то Игњатије обратио на путу за Дамаск кад је могао овакав гнусни члан да потпише?
      Кубат пак вели: missio canonica својствена је римокатолицима, показујући тиме да је потпуна незналица у овим стварима, јер је још Ориген у 3. веку добио књигу распусну.
      Тасићки да потврдим и то што је чула да је тачно. Наиме, «Влада Србије јуче је, као оснивач ПБФ... именовала своје представнике у Савету ове високошколске установе. Академик Коста Чавошки није реизабран, а осам владиних представника у Савету ПБФ су, како је Данасу речено у Немањиној 11: владика бачки Иринеј (Буловић), академик Љубодраг Димић, Стаменко Шушак, Биљана Пејовић, Марко Никлић, Владимир Рогановић, Јован Мирић и Драган Протић».
      Овиме је чачкање мечке завршено.
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 05.12.2019

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...