Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Борис Беговић – ловац на сумњива лица и елементарне непогоде

Оцени ову тему

Recommended Posts

Зоран Ђуровић: Борис Беговић – ловац на сумњива лица и елементарне непогоде

 

Проф. Беговић је прибегао класичној замени теза и argumentum ad hominem (Данас, 07/09/2019, тај текст ћу назвати Бег2, јер ћу се осврнути и на први, Бег1), на што сам се ја навикао, јер је то метод и православних талибана, који га уредно користе против мене. То пак значи да нема аргумената који се користе у академском свету и да је сунце одрадило своје. Да бисмо се одмах договорили, ја признајем да сам горда и грешна особа, али то никога не дисквалификује да докторира и буде стручњак за економију, теологију, политику итд. Проблем који је био у питању није моја личност, него зашто је владика Максим ражалован.

Нећу се обазирати на омаловажавања, која довољно говоре о Беговићевом посрнућу и немоћи (он „се [Ђуровић] представља“ – не представљам се, него јесам канонски православни свештеник као и понтификални доктор), нити ћу помињати његову провенијенцију о којој се пише у медијима и другим аферама, него ћу се позабавити конкретним.

Пише: „'римски доктор' тврди да ме је ухватио у 'подметању, односно лагању' - баш леп, академски и хришћански речник – због тога што сам при тврдњи да је блок-настава експлицитно дозвољена Статутом Универзитета, члан 105, став 8, пропустио да тај став цитирам“. Верујем да сам исправно казао да Беговић подмеће или лаже (то је српски језик), јер ако то не ради, онда је лимитиране интелигенције. Дакле, или је глуп (необдарен интелигенцијом; да искористим еуфемизам да не бих повређивао његову сензибилност) или лаже (не говори истину). Tertium non datur.

После тога следи озбиљан делиријум у кога Беговић упада. Навео сам да је блок-настава допуштена, али у изванредним околностима, како и вели текст статута. Беговић покушава да се ишчупа: „Поставља се, међутим, питање које 'римски доктор' није поставио: на шта се односи реч 'изузетно'. До одговора на то питање долази се уколико се прописи читају као целина, ако се чланови и њихови ставови стављају у контекст целог прописа, а не сричу реч по реч, како то чини 'римски доктор'. Па се онда иако види да се члан 105, на који се он позва, налази под насловом 'Ангажовања студената у току школске године', што значи да се одредница 'изузетно' сагледава у односу на ангажовање студената, а не појединачног професора који учествује у настави. Дакле, 'римски доктор' није у праву, због тога што је погрешно прочитао пропис“.

Ово је вређање интелигенције. Испада да су студенти ти који организују блок-наставу! Јер је то у заглављу о ангажовању студената! Шта рећи а не заплакати од смеха! Студенти се изузетно ангажују за време блока? Студенти изузетно воле блок?

Беговићу морам да приведем и из Матичиног речника, јер је слаб са српским: изузетак, -тка м... оно што се изузима, издваја од правила, изнимка. Изузетно, прил. на изузетан начин, посебно, нарочито. Прилог из Статута Универзитета у Бг је сасвим јасан на шта се односи: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама“. Не односи се на никакво ангажовање студената или слично о чему тлапи „устајали мозак“. Односи се на наставу која је дефинисана као ванредна, изузетна. И такве блок-наставе се могу изводити када се имају ретко вредни професори из света, или кад се нпр. потопи факултет на 3 месеца, па онда морају да буду предавања надокнађена, или га задеси нека друга катастрофа и сл. (надође нека „римска несрећа“). А неко ко слови као редовни проф, као Максим, не може да држи блок наставу, јер она није редовна.

Самозвани херменеутичар претендује да ме учи мојој професији – како се читају текстови – и онда се губи у књижевним жанровима. Правнички текст није поезија или хумореска, како би он желео. Борис није правник, него економиста. Проф. на Правном факултету, Шошкић, говорио је: држи се сваке речи; овде се ради о речи изузетно, што не схвата Беговић да је свака реч уткана у једну норму и мора строго да се појединачно тумачи. Нпр.: Имате норму којом се регулише застарелост па тамо пише: Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом. Али како постоје многи закони који уређују разне области онда ово радње ће се односити само на онај закон којим се тражи застаревање потраживања или дела из конкретног закона. А сви они имају различите радње. Управа има радњу доношења решења и покретања забрана, кривично другачије радње, облигационо, својинско, све су то различите радње. Значи да и реч изузетно у контексту овог статуса се мора тако посматрати, као посебан начин организовања а не уобичајен и дозвољен за све случајеве.

Великодушно Беговић даје могућност да, „расправе ради, је 'римски доктор' у праву, иако није [демагошки дискурс]. Поставља се, онда, питање да ли би владика Максим био одговоран за то... Према томе, одговорност за пропусте на овом плану, када би их било, а претходни пасус јасно показује да их нема, била на Наставно-научном већу Православног богословског факултета, а не на владици Максиму“. – Нигде то нисам инсинуирао. Максим је само део машинерије. Као што је и Беговић. Мени су сасвим јасни њихови психолошки профили и над тим се само разоружам. Јер ту нема наде за промене.

Бег1 ће написати: „тзв. блок-настава... је експлицитно дозвољена Статутом универзитета ставом 8, Члана 105, Статутом Богословског факултета Чланом 63, став 8“. Беговић просто воли реч експлицтно, јер тиме баца прашину у очи, а чл. 63 ПБФ само понавља чл. 105 БУ, и гласи овако: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блокови, модули и сл.)“.

Опет, Бег2 пише, али без да користи омиљено експлицитно: „члан 104 Статута, који у ставу 1 јасно ставља до знања да се студије, са блок-наставом, уколико постоји, обављају према плану извођења наставе који 'усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије'“. Све су ово „(друго)србијанског доктора“ учитавања. Пати од дисторзије. Или пак намерно не цитира ствари да би манипулисао са неупућенима. Наиме, тамо пише: „Студије се изводе према плану извођења наставе који, у складу с општим актом који доноси Сенат, усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије, односно Веће за студије при Универзитету“.  У члану 104 се нигде не помиње блок-настава. „Србијански др“ се самоубија навођењем овог члана, јер са једне стране се не помиње блок (изузев ако га не учита под „и др.“ 2/4), а са друге тиме што став 2 рецитује: „Планом извођења наставе утврђују се: 1) наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском програму; 2) места извођења наставе; 3) почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе“. Управо „распоред извођења наставе“, је тачка коју Максим никако није могао задовољити. Код њега је све било „клизно“. Зависило је од његових епископских дужности које су по природи „клизне“. По закону, план извођења наставе објављује се пре почетка наставе у текућој школској години и доступан је студентима. Дакле, то што је Максим радио било је не само изванредно, него и у сукобу са планом извођења наставе, осим ако план по Беговићу не значи кад се видимо, или план значи непланирано, као што изванредно значи за њега редовно. Тако је за „србијанског др“ редовно да неко 13 година предаје нередовно. На страну то што се Беговић није запитао како то неко успева да буде владика и редовни проф а удаљен је више од 24 сата (рачунам све припреме) од факултета, и то авионом.

Да видимо и позадину Беговићевог деловања. Он, ван сваке разумне сумње, ради удружено са онима које сам ја назвао херцеговачки клан. Дакле, нема никакве академске и непристрасне мотивације за ово што чини.

0.png

1) Његов глас протеста нисмо чули у световним сличним случајевима.

2) Карактеристика овог клана је да пишу заједно. Тако се у Бег1 види да је он „читао“ Јанараса, Мајендорфа, Вера итд., и да су они еволуционисти, а ја могу да ставим руку у ватру да он није прочитао ниједно дело од поменутих аутора. Нпр., ја сам прочитао скоро све од Мајендорфа и на ТЕ нисам наишао. Максим је сигурно негде нешто нашао у неком интервјуу и то интерпретирао у своју корист. Борис нема ниједан теолошки текст да би се закључило да он чита теологе. Ово што је он побројао то је модерни флорилегиј који плету Максим и Перишић.

3) Бег2: „какве су му [З.Ђ.] све неправде, бар он тако мисли, нанели Атанасије Јефтић и Амфилохије Радовић, а никако, занимљиво, Иринеј Буловић“. То је Максимова реченица. Имам је у фб преписци, али нећу да је износим да не угрозим човека. Ова банда је почела да се извлачи на „командну одговорност“, а само су преварили Иринеја (који је у то време био декан) и веће, што је јасно из њиховог реферата. – Не улазим да Беговић слуша само себе, па не чита оно што сам написао, а то је било залагање поменутих епископа да се не објави мој одговор, а не да су ми они нанели неправду. Само сам упоредио политику Данаса са овим владикама. Ове „демократе“ не дају право на реплику. 

4) Наводи ствари из синодске одлуке, као и из статута ПБФ које нису доступне на нету нити су публиковане. То му је неко доставио и дао инструкције шта да напише. Тако Бег1: „Иринеј Бачки наводи Члан 141 као доказ да Статут универзитета забрањује тзв. блок-наставу“. То у интервјуу са Владиком у Данасу не постоји, а вероватно стоји у синодској одлуци. Откуда Беговићу синодско писмо?

Даље, Бег2: „како јасно стоји из пажљивог читања целог члана 8 Статута Православног богословског факултета“. То не постоји на сајту ПБФ, нити је публиковано на папиру. Откуда Беговићу Статут ПБФ? Имате ли ви, који ово читате, ова документа? Немате. Ко их је дао Беговићу?

5) Ово су документа која се не могу добити редовним путем. Могу, али од надлежних органа. У такве не спада Беговић. Дакле, неко је безаконо проследио ове документе Беговићу. Јасно је да су то Максимови другари, а оправдана сумња пада на о. Владана Перишића, старог интриганта и Беговићевог друга. Перишић, који је у своје време направио пропаганду да је прогоњен, јер су његову магистарску тезу у Бг одбили академик Михаило Ђурић и проф. Радмила Шајковић, а коју је на волшебан начин у Сарајеву, код свог пријатеља Шијаковића, претворио у докторат, је био један од егзекутора у мом случају.

Беговић, по наитију Духа Светога, који има смисла за хумор, а дарвинисти би рекли случајно, ми шаље грешком мејл, без сумње, намењен Перишићу. Пише: „Драги Владане, Ево ове несреће из Рима. Чекамо да ли ће неко да му објави, можда 'Стање ствари', па онда реагујемо, по потреби. Шта каже: 'Имате о мени на Википедији а тамо и линк за мој сајт'. К'о да ја не знам ко је писао то на Википедији. Ода самом себи. Баш лепо. Срдачан поздрав, Борис“. Желећи да поправи непоправљиво, пише ми у другом мејлу: „Занемарите овај мејл. Није био намањен Вама. Очигледно. Борис Беговић“. Наиме, овај Владан (Перишић) је директор Центра за филозофију и теологију из Требиња који руководи годишњим симпозијумом Теологија у јавној сфери а Беговић је био учесник на симпозијуму прошле године.

Борис се толико фамилијазирао са мном да не каже ено, него ево „ове несреће из Рима“. Распредали су о мени. Као да сам им постао ноћна мора. Опет, Борис није ажуриран да „отечествени“ сајт Стање ствари не објављује моје текстове. Њих не објављују ни другосрбијанци ни отечествени. Уз то, мени није било никакве потребе да се хвалим пред неким анонимусом, него да се представим. Ни на крај памети ми није пало да припада овој добровољачко-интересној организацији. И њега су извукли из нафталина да представи њихову каузу као нешто што је напредно и у складу са законом, а против затуцаних мантијаша. Јер „модерним“ теолозима треба неко споља, са БУ, да би они добили на вредности, јер је у себи немају. То је само удружење за ухлебљење, са паролом за напредак!

Још, Беговић, који мене назива живописним, вели: „владика ће морати да нађе новог пешадинца, будући да овај непомично лежи међу булкама на Соми, страдао је несретник у првом таласу бесмисленог јуриша“. То је асоцијација коју је понео из куће, јер му је тата, како пишу, био Брозов хитмен. Асоцијација је и уопште срамна, јер се изругује погинулим Енглезима, као да су они били будалаши.

154907400-f8c26205-71d6-4e17-9a5a-d0444e

Овај „доброжелатељ“ СПЦ вели за Поуке да су некакав сумњив сајт, где се појавио мој текст о херцеговачком клану. Поуке су при Мисионарском одељењу СПЦ. Дакле, са Врха имају благослов за своју делатност. То што не подржавају Нато политику је њихова ствар. Максима и њему сличне боли што сам овде имао „катедру“, истина, гратис.

Тлапње пак где Беговић негира аутономију ПБФ у односу на БУ, не завређују пажњу, јер је то уређено од почетка преамбулом СПЦ за Статут ПБФ: „Универзитет у Београду – Православни богословски факултет... је самостално правно лице, установа Српске Православне Цркве и Државе Србије у саставу Универзитета у Београду... Факултет се налази под пуним духовним и канонским окриљем Српске Православне Цркве. Врховни покровитељ Факултета је ex officio Његова Светост Патријарх српски“. БУ је пристао на ово, и то је озваничено, тако да сам Патријарх може да скине или постави професора по свом нахођењу, мада то не ради по хиру, него у саветовању са Синодом и по протоколу факултета. То даље значи да ако би Држава покушала да инсталира неког свог клирика за наставника, патријарх га може рашчинити без да тражи друге разлоге, а Држава би насилно могла да покуша да инсталирала неког свог сателита на ПБФ. Даље, СПЦ би могла да угаси тај факултет и да отвори свој, јер кадар са отуђеног факултета не би прихватила, а то би створило огромне проблеме на терену. СПЦ би остала као у време комунизма и преживела би. Држава би пак прсла у очима међународне заједнице због повређивања религијских права. Тај сан који сањају Максим, Беговић и ини није остварив.

 

Зоран Ђуровић

Рим 11/09/2019


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Жалим дубоку због стања каво јетсте, а и твог падре, јер си уложио огроман труд школујући се, па је зло-и-наопако ако је то неко злоупотребио, ипак, упркос жала - треба ућуткати овог либерала који се - само он (а можда и ти :) ) зна зашто - петља у црквене ствари, подижући неку револуцију у, тобож, академској заједници, којој је он, опет тобож, "савест.

Данас билогија доказује разно-разне генетске везе-и-везице...можда је ово Бег наследио...да буде авангарда (зврц!). Ипак треба да се консултује ДНК...ако се докаже да је то од претка - онда човеку не треба замерити - то је јаче од њега.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, The Godfather рече

Danas i dalje cuti povodom laznih obecanja da ce text objaviti?

Да, само су нас завлачили. То све говори о моралном карактеру ових људи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović to su beskicmenjaci koji zive ( kao i oni protiv kojih pisu ) od nesrece ovog naroda. Cime bi se bavili kada bi sistem bio uredjen? Znaci - no problem - no tiraz - no slava novinarska - no uzimanje novca za proteziranje liberalnih vrednosti i prodavanje magle...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Вукашин рече

Lepo je o. Zoran objasnio oko autonomije PBF.  Ne moze biti autonoman u odnosu na Crkvu. To je ludilo mozga.

Sa jedne strane ne moze biti autonoman u odnosu na Crkvu a sa druge ne bi smio biti autonoman u odnosu na univerzitet kome pripada. Tako da po mom misljenju i univerzitet i Crkva moraju odlucivati. Jer ako odlucuje samo Crkva onda je on samo formalno dio univerziteta i ne vidim sto bi uopste bio u sastavu kad univerzitet kome pripada nema nikakve ingerencije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Вукашин рече

To je ludilo mozga.

Ма јок бре, каво лудило, то је лицемерје и безобразлук напуцано гордошћу и интересима. Она нас покушавају да направе лудим, далеко су они од "лудила мозга"...сујета, слва, нарцизам, положаји.

Како је кренуло, говорим о начину деловања неких, не би мечудило да затраже не само Сабор, негао ако Сабор потврди (ако буде на Сабору) да траже референдум. Онда лепо кампања по медијиа, па постери по граду: "БУдућност ПБФ-а, еп. Максим" и сл.

Просто је непојмљиво...када су Курајева мицали са Академије, човек се извинуо пред камерама у разговору са једним попом, ако је својим писањем и деловањем икога саблазнио...не пратим где је сада и то, али говорим....водити медијску кампању, епископ, да истера нешто...па то метод новог либерализма који се увлачи у Цркви

Ево, вл. Максим је писао, у интервјуу, како нема довољно комуникације, како епископи не обавештавају друге шта раде и то...немогуће је да епископ 40-орици браће телефонира и прича и пише, дакле преко сајтова се показује деловање епархије....како ће владика или неко ко не зна енглески да зна шта се дешава у западно-америчкој? Да плати преводиоца? Имамо самовољу која се буни чим је неко хоће да стави на место, а овамо као не обавештавамо...чисто противречје самоме себи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ronald рече

univerzitet i Crkva moraju odlucivati.

Да, требају, али о чему? О кадрирању сигурно не! Овде се о томе ради...одлулчивали су када су се договарали око уласак ПБФа у сатав БУ. Не межајмо бабе и жабе и не заводимо за Голеш...

Замисли да Порфирије Перић, професор са катедре за Нови завет, пише текст, све са метафорама и епитетима као Беговић, о томе да је неко сменио неког професора на Правном или Филолошком? Па неммогуће је то....то васпитани људи не раде...а образовање је ирелевантно. Беговић је један од последљих на БУ који треба да прича о овоме ако и к о  ван ПБФа треба да прича - а не треба. То што Максим хоће од себе да направи неког Јустина Поповића, а од своје Цркве КПЈ...то је тек прича за себе. Максим није прогнан, него смењен, рекао је Давид јер - опасне оптужбе - Синод сумња чак и како он исповеда веру.

Ја немам разлога да не верује Синоду. Ко има нека сумња, ако му је на корист. Такав је непослушан ко и Максим.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ćiriličar рече

Да, требају, али о чему? О кадрирању сигурно не! Овде се о томе ради...одлулчивали су када су се договарали око уласак ПБФа у сатав БУ. Не межајмо бабе и жабе и не заводимо за Голеш...

Mogu i kod kadriranja da pomognu tako sto ce sve biti transparentno ali meni se cini da to ni univerzitet ali ni Crkva ne zele. Narocito su sve odluke u Crkvi netransparentne, nesto nam sa Sabora ispliva od spijuna. I ep. Irinej je trebao otvoreno reci sta je i kako bez da kaze kako nije za novine. Zatim statut treba biti dostupan svima jer ga kriju kao ove zadnje dvije vlade ugovor sa Fiatom. Da je sve transparentno i javno ava Zoran bi dobio posao i birali bi najbolje. Kadriranje ti je jedan od najvaznijih parametara za kvalitet fakukteta. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 49 минута, Ronald рече

Da je sve transparentno i javno ava Zoran bi dobio posao i birali bi najbolje.

Ја се плашим да би ми нешто нашли да чак ни у богословији не бих могао да предајем!:))12:smeha::))

Кад су ме рокнули на конкурсу пре 10 година, Перишић узе да се правда: Знаш, ти си преквалификован...

- Не бих се ја бунио да сте тако рекли, него сте у реферату написали како сам неквалификован! 

- А одакле теби реферат?

Дакле, није био проблем што лаже, него то што сам га ухватио у лажи! :smeh1: Одакле мени реферат?! То је грех! Тај човек све муља испод жита и извлачи недоступна документа, као кад је радио Калезићу о глави. Никад то нисам изнео у јавност да не бих једног пријатеља ставио у непријатну ситуацију. Сва та документа имам. Понављам, детаље нећу изнети. 

Муљач је припремио све Беговићу и манипулише сада Игњатијем. 

Гледај шта су сада измислили као лекс специјалис да би ме спречили да дођем на ПБФ. У конкурсним условима (још није расписан конкурс за патрологију) пише "докторат православних богословских наука". Ја тај докторат немам јер сам завршио папски факс. За разлику од Перишћа, ја барем имам теолошки, па макар он био и латински. И ја не могу да предајем патрологију, а Периша који нема ни богословију ни БФ и докторат из теологије, може! Ово је кафкијански свет, али свет реалности не литературе... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Zoran Đurović рече

Зоран Ђуровић: Борис Беговић – ловац на сумњива лица и елементарне непогоде

 

Проф. Беговић је прибегао класичној замени теза и argumentum ad hominem (Данас, 07/09/2019, тај текст ћу назвати Бег2, јер ћу се осврнути и на први, Бег1), на што сам се ја навикао, јер је то метод и православних талибана, који га уредно користе против мене. То пак значи да нема аргумената који се користе у академском свету и да је сунце одрадило своје. Да бисмо се одмах договорили, ја признајем да сам горда и грешна особа, али то никога не дисквалификује да докторира и буде стручњак за економију, теологију, политику итд. Проблем који је био у питању није моја личност, него зашто је владика Максим ражалован.

Нећу се обазирати на омаловажавања, која довољно говоре о Беговићевом посрнућу и немоћи (он „се [Ђуровић] представља“ – не представљам се, него јесам канонски православни свештеник као и понтификални доктор), нити ћу помињати његову провенијенцију о којој се пише у медијима и другим аферама, него ћу се позабавити конкретним.

Пише: „'римски доктор' тврди да ме је ухватио у 'подметању, односно лагању' - баш леп, академски и хришћански речник – због тога што сам при тврдњи да је блок-настава експлицитно дозвољена Статутом Универзитета, члан 105, став 8, пропустио да тај став цитирам“. Верујем да сам исправно казао да Беговић подмеће или лаже (то је српски језик), јер ако то не ради, онда је лимитиране интелигенције. Дакле, или је глуп (необдарен интелигенцијом; да искористим еуфемизам да не бих повређивао његову сензибилност) или лаже (не говори истину). Tertium non datur.

После тога следи озбиљан делиријум у кога Беговић упада. Навео сам да је блок-настава допуштена, али у изванредним околностима, како и вели текст статута. Беговић покушава да се ишчупа: „Поставља се, међутим, питање које 'римски доктор' није поставио: на шта се односи реч 'изузетно'. До одговора на то питање долази се уколико се прописи читају као целина, ако се чланови и њихови ставови стављају у контекст целог прописа, а не сричу реч по реч, како то чини 'римски доктор'. Па се онда иако види да се члан 105, на који се он позва, налази под насловом 'Ангажовања студената у току школске године', што значи да се одредница 'изузетно' сагледава у односу на ангажовање студената, а не појединачног професора који учествује у настави. Дакле, 'римски доктор' није у праву, због тога што је погрешно прочитао пропис“.

Ово је вређање интелигенције. Испада да су студенти ти који организују блок-наставу! Јер је то у заглављу о ангажовању студената! Шта рећи а не заплакати од смеха! Студенти се изузетно ангажују за време блока? Студенти изузетно воле блок?

Беговићу морам да приведем и из Матичиног речника, јер је слаб са српским: изузетак, -тка м... оно што се изузима, издваја од правила, изнимка. Изузетно, прил. на изузетан начин, посебно, нарочито. Прилог из Статута Универзитета у Бг је сасвим јасан на шта се односи: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама“. Не односи се на никакво ангажовање студената или слично о чему тлапи „устајали мозак“. Односи се на наставу која је дефинисана као ванредна, изузетна. И такве блок-наставе се могу изводити када се имају ретко вредни професори из света, или кад се нпр. потопи факултет на 3 месеца, па онда морају да буду предавања надокнађена, или га задеси нека друга катастрофа и сл. (надође нека „римска несрећа“). А неко ко слови као редовни проф, као Максим, не може да држи блок наставу, јер она није редовна.

Самозвани херменеутичар претендује да ме учи мојој професији – како се читају текстови – и онда се губи у књижевним жанровима. Правнички текст није поезија или хумореска, како би он желео. Борис није правник, него економиста. Проф. на Правном факултету, Шошкић, говорио је: држи се сваке речи; овде се ради о речи изузетно, што не схвата Беговић да је свака реч уткана у једну норму и мора строго да се појединачно тумачи. Нпр.: Имате норму којом се регулише застарелост па тамо пише: Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом. Али како постоје многи закони који уређују разне области онда ово радње ће се односити само на онај закон којим се тражи застаревање потраживања или дела из конкретног закона. А сви они имају различите радње. Управа има радњу доношења решења и покретања забрана, кривично другачије радње, облигационо, својинско, све су то различите радње. Значи да и реч изузетно у контексту овог статуса се мора тако посматрати, као посебан начин организовања а не уобичајен и дозвољен за све случајеве.

Великодушно Беговић даје могућност да, „расправе ради, је 'римски доктор' у праву, иако није [демагошки дискурс]. Поставља се, онда, питање да ли би владика Максим био одговоран за то... Према томе, одговорност за пропусте на овом плану, када би их било, а претходни пасус јасно показује да их нема, била на Наставно-научном већу Православног богословског факултета, а не на владици Максиму“. – Нигде то нисам инсинуирао. Максим је само део машинерије. Као што је и Беговић. Мени су сасвим јасни њихови психолошки профили и над тим се само разоружам. Јер ту нема наде за промене.

Бег1 ће написати: „тзв. блок-настава... је експлицитно дозвољена Статутом универзитета ставом 8, Члана 105, Статутом Богословског факултета Чланом 63, став 8“. Беговић просто воли реч експлицтно, јер тиме баца прашину у очи, а чл. 63 ПБФ само понавља чл. 105 БУ, и гласи овако: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блокови, модули и сл.)“.

Опет, Бег2 пише, али без да користи омиљено експлицитно: „члан 104 Статута, који у ставу 1 јасно ставља до знања да се студије, са блок-наставом, уколико постоји, обављају према плану извођења наставе који 'усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије'“. Све су ово „(друго)србијанског доктора“ учитавања. Пати од дисторзије. Или пак намерно не цитира ствари да би манипулисао са неупућенима. Наиме, тамо пише: „Студије се изводе према плану извођења наставе који, у складу с општим актом који доноси Сенат, усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије, односно Веће за студије при Универзитету“.  У члану 104 се нигде не помиње блок-настава. „Србијански др“ се самоубија навођењем овог члана, јер са једне стране се не помиње блок (изузев ако га не учита под „и др.“ 2/4), а са друге тиме што став 2 рецитује: „Планом извођења наставе утврђују се: 1) наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском програму; 2) места извођења наставе; 3) почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе“. Управо „распоред извођења наставе“, је тачка коју Максим никако није могао задовољити. Код њега је све било „клизно“. Зависило је од његових епископских дужности које су по природи „клизне“. По закону, план извођења наставе објављује се пре почетка наставе у текућој школској години и доступан је студентима. Дакле, то што је Максим радио било је не само изванредно, него и у сукобу са планом извођења наставе, осим ако план по Беговићу не значи кад се видимо, или план значи непланирано, као што изванредно значи за њега редовно. Тако је за „србијанског др“ редовно да неко 13 година предаје нередовно. На страну то што се Беговић није запитао како то неко успева да буде владика и редовни проф а удаљен је више од 24 сата (рачунам све припреме) од факултета, и то авионом.

Да видимо и позадину Беговићевог деловања. Он, ван сваке разумне сумње, ради удружено са онима које сам ја назвао херцеговачки клан. Дакле, нема никакве академске и непристрасне мотивације за ово што чини.

0.png

1) Његов глас протеста нисмо чули у световним сличним случајевима.

2) Карактеристика овог клана је да пишу заједно. Тако се у Бег1 види да је он „читао“ Јанараса, Мајендорфа, Вера итд., и да су они еволуционисти, а ја могу да ставим руку у ватру да он није прочитао ниједно дело од поменутих аутора. Нпр., ја сам прочитао скоро све од Мајендорфа и на ТЕ нисам наишао. Максим је сигурно негде нешто нашао у неком интервјуу и то интерпретирао у своју корист. Борис нема ниједан теолошки текст да би се закључило да он чита теологе. Ово што је он побројао то је модерни флорилегиј који плету Максим и Перишић.

3) Бег2: „какве су му [З.Ђ.] све неправде, бар он тако мисли, нанели Атанасије Јефтић и Амфилохије Радовић, а никако, занимљиво, Иринеј Буловић“. То је Максимова реченица. Имам је у фб преписци, али нећу да је износим да не угрозим човека. Ова банда је почела да се извлачи на „командну одговорност“, а само су преварили Иринеја (који је у то време био декан) и веће, што је јасно из њиховог реферата. – Не улазим да Беговић слуша само себе, па не чита оно што сам написао, а то је било залагање поменутих епископа да се не објави мој одговор, а не да су ми они нанели неправду. Само сам упоредио политику Данаса са овим владикама. Ове „демократе“ не дају право на реплику. 

4) Наводи ствари из синодске одлуке, као и из статута ПБФ које нису доступне на нету нити су публиковане. То му је неко доставио и дао инструкције шта да напише. Тако Бег1: „Иринеј Бачки наводи Члан 141 као доказ да Статут универзитета забрањује тзв. блок-наставу“. То у интервјуу са Владиком у Данасу не постоји, а вероватно стоји у синодској одлуци. Откуда Беговићу синодско писмо?

Даље, Бег2: „како јасно стоји из пажљивог читања целог члана 8 Статута Православног богословског факултета“. То не постоји на сајту ПБФ, нити је публиковано на папиру. Откуда Беговићу Статут ПБФ? Имате ли ви, који ово читате, ова документа? Немате. Ко их је дао Беговићу?

5) Ово су документа која се не могу добити редовним путем. Могу, али од надлежних органа. У такве не спада Беговић. Дакле, неко је безаконо проследио ове документе Беговићу. Јасно је да су то Максимови другари, а оправдана сумња пада на о. Владана Перишића, старог интриганта и Беговићевог друга. Перишић, који је у своје време направио пропаганду да је прогоњен, јер су његову магистарску тезу у Бг одбили академик Михаило Ђурић и проф. Радмила Шајковић, а коју је на волшебан начин у Сарајеву, код свог пријатеља Шијаковића, претворио у докторат, је био један од егзекутора у мом случају.

Беговић, по наитију Духа Светога, који има смисла за хумор, а дарвинисти би рекли случајно, ми шаље грешком мејл, без сумње, намењен Перишићу. Пише: „Драги Владане, Ево ове несреће из Рима. Чекамо да ли ће неко да му објави, можда 'Стање ствари', па онда реагујемо, по потреби. Шта каже: 'Имате о мени на Википедији а тамо и линк за мој сајт'. К'о да ја не знам ко је писао то на Википедији. Ода самом себи. Баш лепо. Срдачан поздрав, Борис“. Желећи да поправи непоправљиво, пише ми у другом мејлу: „Занемарите овај мејл. Није био намањен Вама. Очигледно. Борис Беговић“. Наиме, овај Владан (Перишић) је директор Центра за филозофију и теологију из Требиња који руководи годишњим симпозијумом Теологија у јавној сфери а Беговић је био учесник на симпозијуму прошле године.

Борис се толико фамилијазирао са мном да не каже ено, него ево „ове несреће из Рима“. Распредали су о мени. Као да сам им постао ноћна мора. Опет, Борис није ажуриран да „отечествени“ сајт Стање ствари не објављује моје текстове. Њих не објављују ни другосрбијанци ни отечествени. Уз то, мени није било никакве потребе да се хвалим пред неким анонимусом, него да се представим. Ни на крај памети ми није пало да припада овој добровољачко-интересној организацији. И њега су извукли из нафталина да представи њихову каузу као нешто што је напредно и у складу са законом, а против затуцаних мантијаша. Јер „модерним“ теолозима треба неко споља, са БУ, да би они добили на вредности, јер је у себи немају. То је само удружење за ухлебљење, са паролом за напредак!

Још, Беговић, који мене назива живописним, вели: „владика ће морати да нађе новог пешадинца, будући да овај непомично лежи међу булкама на Соми, страдао је несретник у првом таласу бесмисленог јуриша“. То је асоцијација коју је понео из куће, јер му је тата, како пишу, био Брозов хитмен. Асоцијација је и уопште срамна, јер се изругује погинулим Енглезима, као да су они били будалаши.

154907400-f8c26205-71d6-4e17-9a5a-d0444e

Овај „доброжелатељ“ СПЦ вели за Поуке да су некакав сумњив сајт, где се појавио мој текст о херцеговачком клану. Поуке су при Мисионарском одељењу СПЦ. Дакле, са Врха имају благослов за своју делатност. То што не подржавају Нато политику је њихова ствар. Максима и њему сличне боли што сам овде имао „катедру“, истина, гратис.

Тлапње пак где Беговић негира аутономију ПБФ у односу на БУ, не завређују пажњу, јер је то уређено од почетка преамбулом СПЦ за Статут ПБФ: „Универзитет у Београду – Православни богословски факултет... је самостално правно лице, установа Српске Православне Цркве и Државе Србије у саставу Универзитета у Београду... Факултет се налази под пуним духовним и канонским окриљем Српске Православне Цркве. Врховни покровитељ Факултета је ex officio Његова Светост Патријарх српски“. БУ је пристао на ово, и то је озваничено, тако да сам Патријарх може да скине или постави професора по свом нахођењу, мада то не ради по хиру, него у саветовању са Синодом и по протоколу факултета. То даље значи да ако би Држава покушала да инсталира неког свог клирика за наставника, патријарх га може рашчинити без да тражи друге разлоге, а Држава би насилно могла да покуша да инсталирала неког свог сателита на ПБФ. Даље, СПЦ би могла да угаси тај факултет и да отвори свој, јер кадар са отуђеног факултета не би прихватила, а то би створило огромне проблеме на терену. СПЦ би остала као у време комунизма и преживела би. Држава би пак прсла у очима међународне заједнице због повређивања религијских права. Тај сан који сањају Максим, Беговић и ини није остварив.

 

Зоран Ђуровић

Рим 11/09/2019

 

View full Странице

Егзорцизам, али не јеног демончића, него компликовано вађење пантличаре, ка коју се закачило што шта, са свом пажњом ка унесрећеним, просто ми дође жао Беговића, човјек некако једва скупио снаге да приђе Цркви да се мало огрије и одмах увучен у непочинства.

То за групно писање немој да замериш, то је саборно, а докторати су по љубави.

Прави спој цркве и академије!

Сад ми је јасно зашто стално лупају неке новотарије - покушавају да дају стваран допринос.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ronald рече

tako sto ce sve biti transparentno ali meni se cini da to ni univerzitet ali ni Crkva ne zele.

Црква не фунционнише по принципу демократије. Пример: Св. Ксенија Петроградска није ништа радила транспрентно, правила се луда, као и хиљаде јуродивих. Свеци ништа транспарентно де делују. Бог не делује транпраентно. И кад се неко чудо деси, то је нека нужда и сл. Транпарентно је данас све осим оних који су нас окупирали.  Ми смо сви транспарентни и све наше тако да лакше управљају са нама и пљачкају нас и поробљавају...Универзитет, генерално, има огромних проблема, а верујем да је ПБФ светла тачка Универзитета - дакле најпре нека сваки факс и Универзитет чисти своје смеће...нека крену од плагијата министара и лажних доктората па дање...Беговић је смешна фигура у свему.

Управо сада, Ronald рече

nesto nam sa Sabora ispliva od spijuna. I ep. Irinej je trebao otvoreno reci sta je i kako bez da kaze kako nije za novine

Са Сабора није ништа требало испливати, а да се мене пита - срћом не пирта се и никад неће, ја би позвао на одгворнист оне који путају саборске инфо. у јавност. Није ни ђаво транспарентан, а Црква се бори против ђавола....што би она износила све своје на пијацу.

 

Управо сада, Ronald рече

Zatim statut treba biti dostupan svima jer ga kriju kao ove zadnje dvije vlade ugovor sa Fiatom.

То и јесте проблем - што неки желе да поистовете Цркву са фабриком кондома или аутомобила, али то никад није било и неће никада бити. ово су назнаке надолазећих времена - сада Цркви неће ништа бити, али ово су добошари прогона Цркве који ће се неминовно десити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Ја се плашим да би ми нешто нашли да чак ни у богословији не бих могао да предајем!:))12:smeha::))

Кад су ме рокнули на конкурсу пре 10 година, Перишић узе да се правда: Знаш, ти си преквалификован...

- Не бих се ја бунио да сте тако рекли, него сте у реферату написали како сам неквалификован! 

- А одакле теби реферат?

Дакле, није био проблем што лаже, него то што сам га ухватио у лажи! :smeh1: Одакле мени реферат?! То је грех! Тај човек све муља испод жита и извлачи недоступна документа, као кад је радио Калезићу о глави. Никад то нисам изнео у јавност да не бих једног пријатеља ставио у непријатну ситуацију. Сва та документа имам. Понављам, детаље нећу изнети. 

Муљач је припремио све Беговићу и манипулише сада Игњатијем. 

Гледај шта су сада измислили као лекс специјалис да би ме спречили да дођем на ПБФ. У конкурсним условима (још није расписан конкурс за патрологију) пише "докторат православних богословских наука". Ја тај докторат немам јер сам завршио папски факс. За разлику од Перишћа, ја барем имам теолошки, па макар он био и латински. И ја не могу да предајем патрологију, а Периша који нема ни богословију ни БФ и докторат из теологије, може! Ово је кафкијански свет, али свет реалности не литературе... 

Razumijem akademska mafija je u Srbiji zarobila sve fakultete, to je odavno jasno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Случај папе јеретика, Хонорија I


       
      Одредницу о овом проблему имамо у Question d’Onorius у Dictionnaire de Théologie Catholique (vol. VII, coll. 96-132), и јасно је да се бестрасно треба бавити овим врућим кромпиром, јер је овај случај изношен против догме о незаблудивости папе.

      Хонорије је владао од 625 до 638, у периоду монотелитске кризе у којој је император Ираклије тражио од Константинопољског патријарха Сергија да нађе компромисну формулу између монофизита (једна природа и личност у Ис Хс) и дифизита (2 природе у једној личности). Компромис рађа нову јерес монотелита и моноенергита где се потврђују 2 природе у Хр, али једна воља и једна енергија. Ову јеретичку формулу одбацује јерусалимски пт. Софроније. Сергије пише Хонорију „да убудуће нико ме не буде допуштено да тврди 2 операције у Христу нашем Богу“. Хонорије га подржава и пише му: „воља нашег Господа Исуса Христа је била само једна (unam voluntatem fatemur), због тога што је наша људска природа усвојена од божанства“, али је позвао Сергија да не шири то учење. Преписку имамо у актима VI васионског сабора, Трулског (Mansi, Sacrorum conciliorum nova et amplissima Collectio, vol. XI, coll. 529-554) и прештампана је на лат., гр. и фр. Arthur Loth, La cause d’Honorius. Documents originaux avec traduction, notes et conclusion, Victor Palmé, Paris 1870; нет: https://books.google.it/books?id=EWlQAQAAMAAJ&hl=it&source=gbs_book_other_versions).
       

      Ираклије 638 издаје монотелистички Ектесис (Изложење) за целу империју. Опозицију има у новом папи Мартину који у Латерану сазива сабор на коме је мозак био Максим Исповедник. Император их прогони обојицу, а они се данас славе као свеци.

      Трулски сабор 680 у присуству папских легата враћа православну веру. Међу анатемисаним монотелитима је и Хонорије. На XIII сесији од 28 марта 681, пошто су анатемисали јересијархе, веле: „Са њима одбацујемо из свете Цркве Божије и анатемишемо и Хонорија, папу старог Рима, јер смо нашли његово писмо Сергију чије је мишљење овај у свему следио и ратификовао његова безбожна учења“ (Mansi, XI, col. 556). 

      9 августа 681, на крају XVI сесије поново се анатемишу ови јеретици и Хонорије са њима:: „Sergio haeretico anathema, Cyro haeretico anathema, Honorio haeretico anathema, Pyrro, haeretico anathema“ (Mansi, XI, col. 622). Анатемише се и у догматском декрету са XVIII сесије одржане 16 септембра (Mansi, XI, coll. 636-637).

      Трулска акта ратификује св. папа Лав II (682-683). Папа вели да је Хонорије издао апостолско предање (Mansi, XI, col. 733). И друге папе су поновиле осуду, као и васионски сабори из  787 и 869-870.



      Amann сматра неприхватљивом позицију великог кардинала Баронија који је тврдио да су акта на том месту фалсификована (Бароније као наш вл. Атанасије). Амана такође не убеђују покушаји као онај св. Roberto Bellarmino, где се негирају очигледне грешке у Хоноријевим писмима (пуке вратоломије), и с правом примећује да онда ови узимају да кажу како васионски сабор може да греши! Јер, ако Хонорије није исповедао јерес, онда су трулски оци пали у заблуду, као и папе које су га анатемисале. Признаје се да је васионски сабор незаблудив, али да се заблуде могу јавити у редовном понтификалном Магистерију Цркве. Стога је још и I Ватикански сабор инсистирао на свечаном проглашењу једне догме која би била обавезна за све вернике (Mansi, LII, coll. 1204-1232).

      Хоноријева писма не задовољавају овај услов; ван свакое сумње су Учитељске, али у том редовном научавању могу да папе падну у заблуду. Дакле, папе могу да падну у јереси, али се сматра да их не може изрећи ex cathedra. Тако бенедиктинац Dom John Chapman, држи да Хоноријева изјава није била ex cathedra: „Хонорије је био заблудив, био је у криву, био је јеретик, управо зато што није са ауторитетом прокламовао, како је морао учинити, петровску традицију Римске цркве“ (The Condemnation of Pope Honorius (1907), Reprint Forgotten Books, London 2013, p. 110). У тим писмима нема анатема које су нужне за једну догму типа ex cathedra.

      Верујем да је овај приступ реинтерпретирања догме о незаблудивости разуман, јер се тако може укључити и саборска свест цркве, која се, изгледа, формулацијом ex sese искључила. То је посао сада католичких теолога, али је велики искорак што се већ искристалисало мишљење да је папа итекако погрешив и у питањима вере, ако она изражавају његово приватно мишљење и немају никакву „машинерију“ иза себе и предискусију. На делу је такав нови приступ благословио папа Франциско. Надајмо се да ће успети за његовог понтификата да се реши овај проблем, јер ако дође на Петрову катедру неки незаблудиви талибан, одоше па-па наше екуменске наде.


       
      Приредио Зоран Ђуровић

      Рим, 12.10.2016

    • Од Логос,
      Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама
      Зоран Ђуровић српски теолог, свештеник и сликар већ неко време налази се у жижи јавности. Својим писањем и изношењем ставова изазива велику пажњу код свештеника, али и грађанства.
      Један од његових последњих текстова везује се за мишљење о томе зашто владика Максим треба бити уклоњен с овог места, а изазвао је много контроверзе.
      Претпоставља се како је текст инспирисала полемика између двојице српских владика, епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима, а шта је прави разлог и одакле је црпео инспирацију за овај текст Ђуровић открива за Espreso.rs.
      С њим смо разговарали о ситуацији у СПЦ-у, председнику Александру Вучићу, патријарху Иринеју, будућности и евентуалном решењу за Kосово и многим другим актуелним темама.
      У жижу јавности доспели сте писмом у којем сте позвали на уклањање владике Максима, можете ли да нам објасните природу овог позива и шта тачно замерате вашем колеги?
      – Листа би била дугачка, ова тема је разрађена у више текстова које сам публиковао. Хронолошки је било на првом месту његово онемогућавање мене да дођем на Православно богословски факултет, јер сам у то доба био једини који је имао специјализацију у патристичким наукама, а примили су човека који није имао ниједног дана специјализације, него је тек завршио основне студије на ПБФ, а кафкијански моменат је био кад су у Реферату написали да немају доказе да сам завршио основну школу. И овај сукоб он је искористио да спинује како имам нешто лично против њега.
      Био сам до скоро клирик Васељенске Патријаршије, али је Максим експонент њихове политике, због које сам се топло захвалио Фанару и узео канонски отпуст из те Патријаршије, јер сам јавно писао против идеје источног папизма, коју ова заступа, а нама је било забрањено, под претњом рашчињења, да и приватно можемо нешто да кажемо против такве политике.
      Случај је експлодирао када је Максим тврдио да је Св. Сава на превару задобио аутокефалију СПЦ. Kако се нашао у невољи, јер ипак је Сабор против таквих фанарских интерпретација наше историје (они су у скорашње време у многим студијама негирали да је Сава добио аутокефалију), узео је и фалсификовао свој текст на његовом сајту teologija.net.
      Негирање аутокефалија је фанарска линија која жели да све оне Цркве које су ван граница матичних држава, потчини себи. Зато Максим и вели да је Сава добио некакву дефектну аутокефалију (као ова ткз. Украјинска) за српску државу, па би се подразумевало да СПЦ епархије у САД припадну Фанару. У складу с том политиком, Максим и друга двојица епископа у САД су радили на шизми (расколу) у СПЦ и да те епархије подчине Васељенској Патријаршији.
      Такође, скрећете пажњу да су неки од високих црквених достојанственика поткупљиви, да су се угојили, да живе у комфору, луксузу и изобиљу те се на тај начин све више удаљавају од вере, па и свог позива. На шта сте конкретно мислили кад сте то писали?
      – Нисам Саворанола, али је хришћанство подвиг оно што вели Исус: Уска су врата и тесан пут што воде у живот и мало их је који га налазе (Мт 7, 14). Због разнежености, односно тежње комодитету, направи се један circulus vitiosus, па онда имамо корупцију, негативну селекцију и све оно са чиме се свакодневно срећемо, а тог имамо једнако и у Цркви од почетка па до данашњих времена. То се може кориговати, али само у мањој мери.
      Имали сте и замерке везане за Теолошки факултет. Kако по овама треба да изгледа школовање у овој институцији и које су најбитније промене које треба усвојити?
      – ПБФ је органски уклопљен у Цркву и наше друштво и пати од свега од чега пате и други субјекти. Не може се од никаквих научника правити квалитетна институција. Велики део није прошао озбиљан дрил у смислу светских стандарда. Више од десетак људи из наставног особља би се морало отпустити. Тамо су се нашли на волшебан начин. Тако нпр. Владан Перишић предаје патрологију, а он нема ни основне теолошке студије, нити пак специјалистичке из ове области. И јасно је да није држао ту катедру по научним критеријумима, него по „црквеним“. Или нпр. Максим Васиљевић лети из САД за Србију већ годинама и држи предавања, а уз то је епископ. То у свету не постоји. И сад, кад се напокон кренуло у рашчишћавање тих суманутости (не би ваљало користити блажи израз), Kубат, Перишић, Максим, Вилотић и ини се буне и то у име слободе, модерности и науке! Ово је ретко дрска замена теза.
      Kакав је ваш поглед на веру данашњих људи? Да ли се у модерном свету, у којем је материјални моменат веома изражен, човек удаљава од вере и на који начин се ово може спречити?
      – Нема рецепта. Мора живо сведочење вере, јер је хришћанство у глобалу преуморно. Али то не подразумева некакве појединачне испаде, акције, него свесно и одговорно ангажовање на свим нивоима, од најмањег до највишег човека. Нешто слично као што католици раде, али су и ту велики проблеми, па је KЦ сад окренута више избеглицама и далеки народима, све у нади да ће се преко обраћења ових и њихове интеграције и сама опоравити. Но, ништа од тога се не може направити само за столом. „Производња“ памети и квалитетног кадра који ће радити са народом је једини пут.
      Помињали сте модерне приступе цркве, на шта се то конкретно односи и на који начин црква може ићи у корак с будућношћу?
      – Модеран приступ не значи тралала... Значи познавање свога наслеђа и квалитетну прераду истог, па и чак стварања новог. Писао сам да је хришћанство нужно „новотарско“ или није хришћанство. Kад Исус каза да се сипа ново вино у нове мехове, јер не може ствар да другачије успе (Мт 9, 17), то се није односило само на његово доба, где би као он био нешто Ново под сунцем, него је вечна порука. Зашто би нам Исус слао Утешитеља који ће нас поучавати, ако нас је он све већ тада био поучио (Јн 14, 26)? Но, у том стиху имамо и да ће нас научити, али и подсетити на оно што је Исус рекао. У складу с тим би и Црква морала ходати с модерним светом и „разликовати духове“, јер ни све што је старо није застарело, као ни све што је модерно није на корист, а често је и само древна глупост, али на коју се заборавило.
      Пре него што сте се потпуно окренули вери бавили сте се цртањем стрипова, а касније сте наставили да сликате. Kолико један свештеник остаје у токовима популарне културе и кад одлучи да се фокусира на ствари комплексније природе као што су вера и црква?
      – Kако рекох пре, није све модерно и заиста ново. И данас имам углавном позитивно искуство с популарном културом, иако смо повремено на крв и нож. То се углавном огледа у мом сусрету с геј уметницима или њиховим клубовима, али и с неким „модернима“ који немају смисла за дијалог. Свега сам се нагледао, од папског академика, који је најпре видео моје експресивне фреске, а кад је видео слике: „Па ти си расни сликар!“, до: „То је превише авангвардно“. Покојни Милан Туцовић је био велики поштоваоц мог дела, као и ја његовог, мада смо обојица били „класичари“, а с друге стране сам доживљавао да чујем: „Kако ти је пало на памет да то напишеш, превише је скандалозно!“. Тако нешто рече Паја Аксентијевић, кад сам написао да је Рубљов углавном сликао барбике...
      Модерни стрип или филм који тежи само спољашњим ефектима не ценим. То је баш поп-култура, тј. треш. Превише ми је јефтино. Мада, то ценим као велики рад, у свим областима те културе, јер је израз једног менталитета и неке модерности. Нисам за елитизам по себи.
      Ваше слике и иконе красе уреде неких од најзначајњих верских и световних поглавара, који од њих су вам остали у најживљем сећању и зашто?
      – Kардинал Фјоренцо Анђелини. Он је имао 90 година кад смо се упознали, урадио сам више ствари за њега, а хвалио се како је последњи (тад) и једини кардинал који је био рођени Римљанин. Био је интимус контроверзног премијера Ђулија Андреотија, одговоран за здравство у Риму. Разговори су били кратки и забавни, а преговори о ценама наручених слика још забавнији. Он: „Ниси ваљда Јеверјин“? – Ја: „Нисте ваљда Ви Јерменин“?
      Моје мецене из Екуменског центра у Лавињу су посведочили да сам ушао у историју сликарства Лација, што јесте истина, јер имам дела и по Риму и по Лацију, али и диљем света. Лепу и интензивну сарадњу сам имао са о. Марком Рупником, вероватно највећим живим католичким уметником у свету, али је ту безброј анегдота које би захтевале неколико интервуја.
      У изради икона помаже вам и ваша супруга Сузана. Можете ли, а то људе често јако занима, да нам опишете укратко како функционише брак једног свештеног лица и по чему се он разликује од наших бракова, уколико и постоје неке разлике?
      – Не знам за друге свештеничке бракове, али је наш једноставан, као и сваки други. Не постоје никаква очекивања. Жена ме уредно критикује, без икаквог страха Божијег :)... Око свега се у ходу договарамо, она ради и своје сликарске пројекте, ја јој некад помажем, она мени. Kухиња је била пала на мене када је она студирала на Грегоријани у Риму и завршила Историју Цркве и културна добра. Зато се може рећи да сам духовно посрнули Црногорац :).
      Служите у тзв. дијаспори. Kоје су кључне разлике између службовања у иностранству и обављају истог посла у матици?
      – У матици је све готово, уређено. Нема о чему да размишљате осим о детаљима. У дијаспори је драматично другачије, али и саме дијаспоре се разликују. Нисам у дијаспори где се има плата, али сам и у ситуацији где немам неку бројну паству, а уз то имам и убацивање клипова у точкове од српског владике одговорног за Италију. Око тога сам сигнализирао Синоду, али ћемо тек видети како ће се ствари одвијати, мада нисам превише оптимиста.
      Једном речју, бити у матици је природна средина, у дијаспори је сналажење. Мада, у већем делу дијаспоре ствари су уређене. Већа је гратификација бити свештеник у својој земљи него вани.
      Kако гледате на перманенте сукобе у СПЦ?
      – Нису перманентни, него ови актуелни нам се чине перманентнима. Ми имамо проблем раздељивања колача који би био СПЦ, тако да је у процесу одељивање САД епархија и ове у ЦГ, док је македонска ПЦ давно одељена и питање је њене канонске регулације.
      Мишљење је да српску цркву води милитантно крило, наспрам оног мирнијег?
      – Нажалост, то мишљење је резултат дуготрајног спиновања. Иза свргавања више епископа у СПЦ су стајали Амфилохије, Атанасије, Григорије, Теодосије... Много мекшу позицију су заузимали Патријарх Иринеј и Иринеј Буловић. Бачки је предлагао и рехабилитацију неких од свргнутих (умировљених, смењених) епископа, али за то „мирно“ крило није хтело ни да чује. Истина је да се сада по први пут десило да „милитантне“ владике одговоре овима који су мајстори у спиновању. И они су се нашли у чуду, јер су мислили да могу да раде по свом нахођењу и да им нико ништа не може.
      Kакво је ваше мишљење о доласку Папе у Србију? Да ли до тога треба да дође и кад?
      – Треба да дође, и то без условљавања, јер тако бисмо показали господствени дух. Ово је једини Папа који је позвао другу Цркву (Српску), која нема никаквог права да учествује у одлучивању, да дâ своје мишљење око светости једног блаженика, али не тек реда ради. Познато је да га више поштују у Србији него у Хрватској. Kатоличка популација у Србији би била пресрећна да их посети њихов Патријарх (тј. Папа), зашто бисмо им то ускраћивали? Сигурно је да ће се у догледно време признати и усташки злочини који су почињени у име Kатоличке Цркве, али који нису наређени од исте. Они су само делимично препознати, чиме многи Срби нису задовољни. Што пре дође до тога, то боље.
      Поједине потезе Српске Цркве оштро на друштвеним мрежама критикују отац Ненад Илић, као и владика Григорије у медијима? Kако ви гледате на те критике?
      – Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. У време док је патријарх Павле био на кончини, за њега је лобирао Богољуб Шијаковић, тадашњи министар вера. Сам Григорије је написао писмо у коме се нуди за патријаршијски трон. Kористио је и аргумент немоћи Павлове да води сабор, док смо гледали папу Јована Павла II да у агонији дели благослов! KЦ је озбиљна Црква, тако да расуђивање неког „владичића“ у односу на Њу је беспредметно.
      Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама.
      Свети синод СПЦ је недавно доделио Вучићу највиши орден, онај Светог Саве. Имате ли став по том питању?
      – Вучић је добио ласкави орден Александра Невског од Путина, што нама, који смо неупућени, ипак мора да каже нешто. Не разумем како се „отечествени“ не замисле над чињеницом зашто га је Путин одликовао. Сигурно се није пробудио једног јутра и сетио Вучића! То питање бих поставио букачима из Двери. И тај орден ми је у складу с нашом средњовековном праксом. Поздрављам.
      Патријарх Иринеј тврди да се Вучић као лав бори за Kосово? Да ли бисте и ви рекли тако нешто?
      – Не бих, јер немам валидне информације. Мада, када се размисли, све „издаје“ Вучићеве никако да се остваре... Мало је много... Сигурно испада да АВ се бори за KиМ. Убеђен сам да патријарх зна шта говори.
      Kакав став држава Србија треба да заступа кад је Kосово у питању?
      – Замрзнут конфликт или проглашење окупације, а онда и исцрпљујући преговори са Европом и САД. Kарте на столу се мењају свакодневно. Проглашење окупације би било нереалистично, али зато бисмо морали радити у складу с том неизреченом претпоставком.
      Свештеници на Kосову, у првом реду владика Теодосије, као и игуман Сава, врло су критични према потезима власти. Да ли сте некад били у прилици да с њима разговарате на ту тему? Ако нисте, а да јесте, шта бисте им рекли?
      – Мало сам преко о. Саве разговарао о овим проблемима. Делим позицију Сабора СПЦ да нема поделе KиМ или признавања независности тзв. државе Kосово. Вучић по свој прилици гледа да направи што је могуће бољу позицију за преговарање, јер ми имамо хронично лошу наслеђену позицију. Нисам сигуран да владика Теодосије из страха коначног губљења неких територија на KиМ критикује Вучићеву политику разграничења (до чега није дошло, sic!), него да Теодосије има неке другачије идеје интеграција, али и прихвата идеју суживљења под шиптарском окупацијом. Могуће је да иза свега стоји договор с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем где би се направиле две црквене јединице аутономне у односу на СПЦ, али у тесној вези једна са другом или пак да Kосовска ПЦ буде у саставу Архиепископије црногорско-приморске, јер Амфилохије претендује да се Метохија потпадне јуриздикцијски Архиепископији.
      Kако гледате на актуелне сукобе власти и СПЦ у Црној Гори?
      - Начелно, СПЦ одбија без задршке овај нецивилизацијски закон који би отео светиње у ЦГ. Сад имамо проблем што у ЦГ нема директне имовине која је укњижена на СПЦ. Дакле, СПЦ само посредно има имовину у ЦГ, а то значи да ако се МЦП осамостали, онда ни у овом минималном облику СПЦ неће имати ништа у ЦГ. Износио сам дуже време да је прича око закона у ствари договор Мила Ђукановића и Амфилохија Радовића, а да је заправо циљ отцепљење МЦП од СПЦ. Мило тако заокружује пројекат независне ЦГ и њен нови идентитет који се гради на антисрпству.
      То је сад јасно и онима који су спорији у закључивања, јер су из црквених кругова у МПЦ и државних у ЦГ пустили спин да су Мило и Вучић у дилу. Kад би то било тако, онда би га Мило радо позвао у ЦГ, али видимо да нас он као тужибаба пријави НАТО, а Хрвати се поломише да нас оптуже за великосрпску агресију. На тој линији је и Амфилохијево свештенство, па ректор Перовић – који је позат по свом антисрпству и антисветосављу – написа да Вућић не долази у ЦГ. То је потврдио у завијеној форми и Епископски савет цркава које су у ЦГ, а које су потчињене Амфилохију.
      Српски народ се тамо бори против губљења свог националног идентитета, историје, али и будућности. Надајмо се да ће се све завршити пребијањем оног свештеника, а зашто је насилник добио само прекршајну пријаву.
      Извор:  Еспресо
       
       
      View full Странице
       
    • Од Логос,
      Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама
      Зоран Ђуровић српски теолог, свештеник и сликар већ неко време налази се у жижи јавности. Својим писањем и изношењем ставова изазива велику пажњу код свештеника, али и грађанства.
      Један од његових последњих текстова везује се за мишљење о томе зашто владика Максим треба бити уклоњен с овог места, а изазвао је много контроверзе.
      Претпоставља се како је текст инспирисала полемика између двојице српских владика, епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима, а шта је прави разлог и одакле је црпео инспирацију за овај текст Ђуровић открива за Espreso.rs.
      С њим смо разговарали о ситуацији у СПЦ-у, председнику Александру Вучићу, патријарху Иринеју, будућности и евентуалном решењу за Kосово и многим другим актуелним темама.
      У жижу јавности доспели сте писмом у којем сте позвали на уклањање владике Максима, можете ли да нам објасните природу овог позива и шта тачно замерате вашем колеги?
      – Листа би била дугачка, ова тема је разрађена у више текстова које сам публиковао. Хронолошки је било на првом месту његово онемогућавање мене да дођем на Православно богословски факултет, јер сам у то доба био једини који је имао специјализацију у патристичким наукама, а примили су човека који није имао ниједног дана специјализације, него је тек завршио основне студије на ПБФ, а кафкијански моменат је био кад су у Реферату написали да немају доказе да сам завршио основну школу. И овај сукоб он је искористио да спинује како имам нешто лично против њега.
      Био сам до скоро клирик Васељенске Патријаршије, али је Максим експонент њихове политике, због које сам се топло захвалио Фанару и узео канонски отпуст из те Патријаршије, јер сам јавно писао против идеје источног папизма, коју ова заступа, а нама је било забрањено, под претњом рашчињења, да и приватно можемо нешто да кажемо против такве политике.
      Случај је експлодирао када је Максим тврдио да је Св. Сава на превару задобио аутокефалију СПЦ. Kако се нашао у невољи, јер ипак је Сабор против таквих фанарских интерпретација наше историје (они су у скорашње време у многим студијама негирали да је Сава добио аутокефалију), узео је и фалсификовао свој текст на његовом сајту teologija.net.
      Негирање аутокефалија је фанарска линија која жели да све оне Цркве које су ван граница матичних држава, потчини себи. Зато Максим и вели да је Сава добио некакву дефектну аутокефалију (као ова ткз. Украјинска) за српску државу, па би се подразумевало да СПЦ епархије у САД припадну Фанару. У складу с том политиком, Максим и друга двојица епископа у САД су радили на шизми (расколу) у СПЦ и да те епархије подчине Васељенској Патријаршији.
      Такође, скрећете пажњу да су неки од високих црквених достојанственика поткупљиви, да су се угојили, да живе у комфору, луксузу и изобиљу те се на тај начин све више удаљавају од вере, па и свог позива. На шта сте конкретно мислили кад сте то писали?
      – Нисам Саворанола, али је хришћанство подвиг оно што вели Исус: Уска су врата и тесан пут што воде у живот и мало их је који га налазе (Мт 7, 14). Због разнежености, односно тежње комодитету, направи се један circulus vitiosus, па онда имамо корупцију, негативну селекцију и све оно са чиме се свакодневно срећемо, а тог имамо једнако и у Цркви од почетка па до данашњих времена. То се може кориговати, али само у мањој мери.
      Имали сте и замерке везане за Теолошки факултет. Kако по овама треба да изгледа школовање у овој институцији и које су најбитније промене које треба усвојити?
      – ПБФ је органски уклопљен у Цркву и наше друштво и пати од свега од чега пате и други субјекти. Не може се од никаквих научника правити квалитетна институција. Велики део није прошао озбиљан дрил у смислу светских стандарда. Више од десетак људи из наставног особља би се морало отпустити. Тамо су се нашли на волшебан начин. Тако нпр. Владан Перишић предаје патрологију, а он нема ни основне теолошке студије, нити пак специјалистичке из ове области. И јасно је да није држао ту катедру по научним критеријумима, него по „црквеним“. Или нпр. Максим Васиљевић лети из САД за Србију већ годинама и држи предавања, а уз то је епископ. То у свету не постоји. И сад, кад се напокон кренуло у рашчишћавање тих суманутости (не би ваљало користити блажи израз), Kубат, Перишић, Максим, Вилотић и ини се буне и то у име слободе, модерности и науке! Ово је ретко дрска замена теза.
      Kакав је ваш поглед на веру данашњих људи? Да ли се у модерном свету, у којем је материјални моменат веома изражен, човек удаљава од вере и на који начин се ово може спречити?
      – Нема рецепта. Мора живо сведочење вере, јер је хришћанство у глобалу преуморно. Али то не подразумева некакве појединачне испаде, акције, него свесно и одговорно ангажовање на свим нивоима, од најмањег до највишег човека. Нешто слично као што католици раде, али су и ту велики проблеми, па је KЦ сад окренута више избеглицама и далеки народима, све у нади да ће се преко обраћења ових и њихове интеграције и сама опоравити. Но, ништа од тога се не може направити само за столом. „Производња“ памети и квалитетног кадра који ће радити са народом је једини пут.
      Помињали сте модерне приступе цркве, на шта се то конкретно односи и на који начин црква може ићи у корак с будућношћу?
      – Модеран приступ не значи тралала... Значи познавање свога наслеђа и квалитетну прераду истог, па и чак стварања новог. Писао сам да је хришћанство нужно „новотарско“ или није хришћанство. Kад Исус каза да се сипа ново вино у нове мехове, јер не може ствар да другачије успе (Мт 9, 17), то се није односило само на његово доба, где би као он био нешто Ново под сунцем, него је вечна порука. Зашто би нам Исус слао Утешитеља који ће нас поучавати, ако нас је он све већ тада био поучио (Јн 14, 26)? Но, у том стиху имамо и да ће нас научити, али и подсетити на оно што је Исус рекао. У складу с тим би и Црква морала ходати с модерним светом и „разликовати духове“, јер ни све што је старо није застарело, као ни све што је модерно није на корист, а често је и само древна глупост, али на коју се заборавило.
      Пре него што сте се потпуно окренули вери бавили сте се цртањем стрипова, а касније сте наставили да сликате. Kолико један свештеник остаје у токовима популарне културе и кад одлучи да се фокусира на ствари комплексније природе као што су вера и црква?
      – Kако рекох пре, није све модерно и заиста ново. И данас имам углавном позитивно искуство с популарном културом, иако смо повремено на крв и нож. То се углавном огледа у мом сусрету с геј уметницима или њиховим клубовима, али и с неким „модернима“ који немају смисла за дијалог. Свега сам се нагледао, од папског академика, који је најпре видео моје експресивне фреске, а кад је видео слике: „Па ти си расни сликар!“, до: „То је превише авангвардно“. Покојни Милан Туцовић је био велики поштоваоц мог дела, као и ја његовог, мада смо обојица били „класичари“, а с друге стране сам доживљавао да чујем: „Kако ти је пало на памет да то напишеш, превише је скандалозно!“. Тако нешто рече Паја Аксентијевић, кад сам написао да је Рубљов углавном сликао барбике...
      Модерни стрип или филм који тежи само спољашњим ефектима не ценим. То је баш поп-култура, тј. треш. Превише ми је јефтино. Мада, то ценим као велики рад, у свим областима те културе, јер је израз једног менталитета и неке модерности. Нисам за елитизам по себи.
      Ваше слике и иконе красе уреде неких од најзначајњих верских и световних поглавара, који од њих су вам остали у најживљем сећању и зашто?
      – Kардинал Фјоренцо Анђелини. Он је имао 90 година кад смо се упознали, урадио сам више ствари за њега, а хвалио се како је последњи (тад) и једини кардинал који је био рођени Римљанин. Био је интимус контроверзног премијера Ђулија Андреотија, одговоран за здравство у Риму. Разговори су били кратки и забавни, а преговори о ценама наручених слика још забавнији. Он: „Ниси ваљда Јеверјин“? – Ја: „Нисте ваљда Ви Јерменин“?
      Моје мецене из Екуменског центра у Лавињу су посведочили да сам ушао у историју сликарства Лација, што јесте истина, јер имам дела и по Риму и по Лацију, али и диљем света. Лепу и интензивну сарадњу сам имао са о. Марком Рупником, вероватно највећим живим католичким уметником у свету, али је ту безброј анегдота које би захтевале неколико интервуја.
      У изради икона помаже вам и ваша супруга Сузана. Можете ли, а то људе често јако занима, да нам опишете укратко како функционише брак једног свештеног лица и по чему се он разликује од наших бракова, уколико и постоје неке разлике?
      – Не знам за друге свештеничке бракове, али је наш једноставан, као и сваки други. Не постоје никаква очекивања. Жена ме уредно критикује, без икаквог страха Божијег :)... Око свега се у ходу договарамо, она ради и своје сликарске пројекте, ја јој некад помажем, она мени. Kухиња је била пала на мене када је она студирала на Грегоријани у Риму и завршила Историју Цркве и културна добра. Зато се може рећи да сам духовно посрнули Црногорац :).
      Служите у тзв. дијаспори. Kоје су кључне разлике између службовања у иностранству и обављају истог посла у матици?
      – У матици је све готово, уређено. Нема о чему да размишљате осим о детаљима. У дијаспори је драматично другачије, али и саме дијаспоре се разликују. Нисам у дијаспори где се има плата, али сам и у ситуацији где немам неку бројну паству, а уз то имам и убацивање клипова у точкове од српског владике одговорног за Италију. Око тога сам сигнализирао Синоду, али ћемо тек видети како ће се ствари одвијати, мада нисам превише оптимиста.
      Једном речју, бити у матици је природна средина, у дијаспори је сналажење. Мада, у већем делу дијаспоре ствари су уређене. Већа је гратификација бити свештеник у својој земљи него вани.
      Kако гледате на перманенте сукобе у СПЦ?
      – Нису перманентни, него ови актуелни нам се чине перманентнима. Ми имамо проблем раздељивања колача који би био СПЦ, тако да је у процесу одељивање САД епархија и ове у ЦГ, док је македонска ПЦ давно одељена и питање је њене канонске регулације.
      Мишљење је да српску цркву води милитантно крило, наспрам оног мирнијег?
      – Нажалост, то мишљење је резултат дуготрајног спиновања. Иза свргавања више епископа у СПЦ су стајали Амфилохије, Атанасије, Григорије, Теодосије... Много мекшу позицију су заузимали Патријарх Иринеј и Иринеј Буловић. Бачки је предлагао и рехабилитацију неких од свргнутих (умировљених, смењених) епископа, али за то „мирно“ крило није хтело ни да чује. Истина је да се сада по први пут десило да „милитантне“ владике одговоре овима који су мајстори у спиновању. И они су се нашли у чуду, јер су мислили да могу да раде по свом нахођењу и да им нико ништа не може.
      Kакво је ваше мишљење о доласку Папе у Србију? Да ли до тога треба да дође и кад?
      – Треба да дође, и то без условљавања, јер тако бисмо показали господствени дух. Ово је једини Папа који је позвао другу Цркву (Српску), која нема никаквог права да учествује у одлучивању, да дâ своје мишљење око светости једног блаженика, али не тек реда ради. Познато је да га више поштују у Србији него у Хрватској. Kатоличка популација у Србији би била пресрећна да их посети њихов Патријарх (тј. Папа), зашто бисмо им то ускраћивали? Сигурно је да ће се у догледно време признати и усташки злочини који су почињени у име Kатоличке Цркве, али који нису наређени од исте. Они су само делимично препознати, чиме многи Срби нису задовољни. Што пре дође до тога, то боље.
      Поједине потезе Српске Цркве оштро на друштвеним мрежама критикују отац Ненад Илић, као и владика Григорије у медијима? Kако ви гледате на те критике?
      – Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. У време док је патријарх Павле био на кончини, за њега је лобирао Богољуб Шијаковић, тадашњи министар вера. Сам Григорије је написао писмо у коме се нуди за патријаршијски трон. Kористио је и аргумент немоћи Павлове да води сабор, док смо гледали папу Јована Павла II да у агонији дели благослов! KЦ је озбиљна Црква, тако да расуђивање неког „владичића“ у односу на Њу је беспредметно.
      Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама.
      Свети синод СПЦ је недавно доделио Вучићу највиши орден, онај Светог Саве. Имате ли став по том питању?
      – Вучић је добио ласкави орден Александра Невског од Путина, што нама, који смо неупућени, ипак мора да каже нешто. Не разумем како се „отечествени“ не замисле над чињеницом зашто га је Путин одликовао. Сигурно се није пробудио једног јутра и сетио Вучића! То питање бих поставио букачима из Двери. И тај орден ми је у складу с нашом средњовековном праксом. Поздрављам.
      Патријарх Иринеј тврди да се Вучић као лав бори за Kосово? Да ли бисте и ви рекли тако нешто?
      – Не бих, јер немам валидне информације. Мада, када се размисли, све „издаје“ Вучићеве никако да се остваре... Мало је много... Сигурно испада да АВ се бори за KиМ. Убеђен сам да патријарх зна шта говори.
      Kакав став држава Србија треба да заступа кад је Kосово у питању?
      – Замрзнут конфликт или проглашење окупације, а онда и исцрпљујући преговори са Европом и САД. Kарте на столу се мењају свакодневно. Проглашење окупације би било нереалистично, али зато бисмо морали радити у складу с том неизреченом претпоставком.
      Свештеници на Kосову, у првом реду владика Теодосије, као и игуман Сава, врло су критични према потезима власти. Да ли сте некад били у прилици да с њима разговарате на ту тему? Ако нисте, а да јесте, шта бисте им рекли?
      – Мало сам преко о. Саве разговарао о овим проблемима. Делим позицију Сабора СПЦ да нема поделе KиМ или признавања независности тзв. државе Kосово. Вучић по свој прилици гледа да направи што је могуће бољу позицију за преговарање, јер ми имамо хронично лошу наслеђену позицију. Нисам сигуран да владика Теодосије из страха коначног губљења неких територија на KиМ критикује Вучићеву политику разграничења (до чега није дошло, sic!), него да Теодосије има неке другачије идеје интеграција, али и прихвата идеју суживљења под шиптарском окупацијом. Могуће је да иза свега стоји договор с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем где би се направиле две црквене јединице аутономне у односу на СПЦ, али у тесној вези једна са другом или пак да Kосовска ПЦ буде у саставу Архиепископије црногорско-приморске, јер Амфилохије претендује да се Метохија потпадне јуриздикцијски Архиепископији.
      Kако гледате на актуелне сукобе власти и СПЦ у Црној Гори?
      - Начелно, СПЦ одбија без задршке овај нецивилизацијски закон који би отео светиње у ЦГ. Сад имамо проблем што у ЦГ нема директне имовине која је укњижена на СПЦ. Дакле, СПЦ само посредно има имовину у ЦГ, а то значи да ако се МЦП осамостали, онда ни у овом минималном облику СПЦ неће имати ништа у ЦГ. Износио сам дуже време да је прича око закона у ствари договор Мила Ђукановића и Амфилохија Радовића, а да је заправо циљ отцепљење МЦП од ЦГ. Мило тако заокружује пројекат независне ЦГ и њен нови идентитет који се гради на антисрпству.
      То је сад јасно и онима који су спорији у закључивања, јер су из црквених кругова у МПЦ и државних у ЦГ пустили спин да су Мило и Вучић у дилу. Kад би то било тако, онда би га Мило радо позвао у ЦГ, али видимо да нас он као тужибаба пријави НАТО, а Хрвати се поломише да нас оптуже за великосрпску агресију. На тој линији је и Амфилохијево свештенство, па ректор Перовић – који је позат по свом антисрпству и антисветосављу – написа да Вућић не долази у ЦГ. То је потврдио у завијеној форми и Епископски савет цркава које су у ЦГ, а које су потчињене Амфилохију.
      Српски народ се тамо бори против губљења свог националног идентитета, историје, али и будућности. Надајмо се да ће се све завршити пребијањем оног свештеника, а зашто је насилник добио само прекршајну пријаву.
      Извор:  Еспресо
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...