Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Борис Беговић – ловац на сумњива лица и елементарне непогоде

Оцени ову тему

Recommended Posts

Зоран Ђуровић: Борис Беговић – ловац на сумњива лица и елементарне непогоде

 

Проф. Беговић је прибегао класичној замени теза и argumentum ad hominem (Данас, 07/09/2019, тај текст ћу назвати Бег2, јер ћу се осврнути и на први, Бег1), на што сам се ја навикао, јер је то метод и православних талибана, који га уредно користе против мене. То пак значи да нема аргумената који се користе у академском свету и да је сунце одрадило своје. Да бисмо се одмах договорили, ја признајем да сам горда и грешна особа, али то никога не дисквалификује да докторира и буде стручњак за економију, теологију, политику итд. Проблем који је био у питању није моја личност, него зашто је владика Максим ражалован.

Нећу се обазирати на омаловажавања, која довољно говоре о Беговићевом посрнућу и немоћи (он „се [Ђуровић] представља“ – не представљам се, него јесам канонски православни свештеник као и понтификални доктор), нити ћу помињати његову провенијенцију о којој се пише у медијима и другим аферама, него ћу се позабавити конкретним.

Пише: „'римски доктор' тврди да ме је ухватио у 'подметању, односно лагању' - баш леп, академски и хришћански речник – због тога што сам при тврдњи да је блок-настава експлицитно дозвољена Статутом Универзитета, члан 105, став 8, пропустио да тај став цитирам“. Верујем да сам исправно казао да Беговић подмеће или лаже (то је српски језик), јер ако то не ради, онда је лимитиране интелигенције. Дакле, или је глуп (необдарен интелигенцијом; да искористим еуфемизам да не бих повређивао његову сензибилност) или лаже (не говори истину). Tertium non datur.

После тога следи озбиљан делиријум у кога Беговић упада. Навео сам да је блок-настава допуштена, али у изванредним околностима, како и вели текст статута. Беговић покушава да се ишчупа: „Поставља се, међутим, питање које 'римски доктор' није поставио: на шта се односи реч 'изузетно'. До одговора на то питање долази се уколико се прописи читају као целина, ако се чланови и њихови ставови стављају у контекст целог прописа, а не сричу реч по реч, како то чини 'римски доктор'. Па се онда иако види да се члан 105, на који се он позва, налази под насловом 'Ангажовања студената у току школске године', што значи да се одредница 'изузетно' сагледава у односу на ангажовање студената, а не појединачног професора који учествује у настави. Дакле, 'римски доктор' није у праву, због тога што је погрешно прочитао пропис“.

Ово је вређање интелигенције. Испада да су студенти ти који организују блок-наставу! Јер је то у заглављу о ангажовању студената! Шта рећи а не заплакати од смеха! Студенти се изузетно ангажују за време блока? Студенти изузетно воле блок?

Беговићу морам да приведем и из Матичиног речника, јер је слаб са српским: изузетак, -тка м... оно што се изузима, издваја од правила, изнимка. Изузетно, прил. на изузетан начин, посебно, нарочито. Прилог из Статута Универзитета у Бг је сасвим јасан на шта се односи: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама“. Не односи се на никакво ангажовање студената или слично о чему тлапи „устајали мозак“. Односи се на наставу која је дефинисана као ванредна, изузетна. И такве блок-наставе се могу изводити када се имају ретко вредни професори из света, или кад се нпр. потопи факултет на 3 месеца, па онда морају да буду предавања надокнађена, или га задеси нека друга катастрофа и сл. (надође нека „римска несрећа“). А неко ко слови као редовни проф, као Максим, не може да држи блок наставу, јер она није редовна.

Самозвани херменеутичар претендује да ме учи мојој професији – како се читају текстови – и онда се губи у књижевним жанровима. Правнички текст није поезија или хумореска, како би он желео. Борис није правник, него економиста. Проф. на Правном факултету, Шошкић, говорио је: држи се сваке речи; овде се ради о речи изузетно, што не схвата Беговић да је свака реч уткана у једну норму и мора строго да се појединачно тумачи. Нпр.: Имате норму којом се регулише застарелост па тамо пише: Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом. Али како постоје многи закони који уређују разне области онда ово радње ће се односити само на онај закон којим се тражи застаревање потраживања или дела из конкретног закона. А сви они имају различите радње. Управа има радњу доношења решења и покретања забрана, кривично другачије радње, облигационо, својинско, све су то различите радње. Значи да и реч изузетно у контексту овог статуса се мора тако посматрати, као посебан начин организовања а не уобичајен и дозвољен за све случајеве.

Великодушно Беговић даје могућност да, „расправе ради, је 'римски доктор' у праву, иако није [демагошки дискурс]. Поставља се, онда, питање да ли би владика Максим био одговоран за то... Према томе, одговорност за пропусте на овом плану, када би их било, а претходни пасус јасно показује да их нема, била на Наставно-научном већу Православног богословског факултета, а не на владици Максиму“. – Нигде то нисам инсинуирао. Максим је само део машинерије. Као што је и Беговић. Мени су сасвим јасни њихови психолошки профили и над тим се само разоружам. Јер ту нема наде за промене.

Бег1 ће написати: „тзв. блок-настава... је експлицитно дозвољена Статутом универзитета ставом 8, Члана 105, Статутом Богословског факултета Чланом 63, став 8“. Беговић просто воли реч експлицтно, јер тиме баца прашину у очи, а чл. 63 ПБФ само понавља чл. 105 БУ, и гласи овако: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блокови, модули и сл.)“.

Опет, Бег2 пише, али без да користи омиљено експлицитно: „члан 104 Статута, који у ставу 1 јасно ставља до знања да се студије, са блок-наставом, уколико постоји, обављају према плану извођења наставе који 'усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије'“. Све су ово „(друго)србијанског доктора“ учитавања. Пати од дисторзије. Или пак намерно не цитира ствари да би манипулисао са неупућенима. Наиме, тамо пише: „Студије се изводе према плану извођења наставе који, у складу с општим актом који доноси Сенат, усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије, односно Веће за студије при Универзитету“.  У члану 104 се нигде не помиње блок-настава. „Србијански др“ се самоубија навођењем овог члана, јер са једне стране се не помиње блок (изузев ако га не учита под „и др.“ 2/4), а са друге тиме што став 2 рецитује: „Планом извођења наставе утврђују се: 1) наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском програму; 2) места извођења наставе; 3) почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе“. Управо „распоред извођења наставе“, је тачка коју Максим никако није могао задовољити. Код њега је све било „клизно“. Зависило је од његових епископских дужности које су по природи „клизне“. По закону, план извођења наставе објављује се пре почетка наставе у текућој школској години и доступан је студентима. Дакле, то што је Максим радио било је не само изванредно, него и у сукобу са планом извођења наставе, осим ако план по Беговићу не значи кад се видимо, или план значи непланирано, као што изванредно значи за њега редовно. Тако је за „србијанског др“ редовно да неко 13 година предаје нередовно. На страну то што се Беговић није запитао како то неко успева да буде владика и редовни проф а удаљен је више од 24 сата (рачунам све припреме) од факултета, и то авионом.

Да видимо и позадину Беговићевог деловања. Он, ван сваке разумне сумње, ради удружено са онима које сам ја назвао херцеговачки клан. Дакле, нема никакве академске и непристрасне мотивације за ово што чини.

0.png

1) Његов глас протеста нисмо чули у световним сличним случајевима.

2) Карактеристика овог клана је да пишу заједно. Тако се у Бег1 види да је он „читао“ Јанараса, Мајендорфа, Вера итд., и да су они еволуционисти, а ја могу да ставим руку у ватру да он није прочитао ниједно дело од поменутих аутора. Нпр., ја сам прочитао скоро све од Мајендорфа и на ТЕ нисам наишао. Максим је сигурно негде нешто нашао у неком интервјуу и то интерпретирао у своју корист. Борис нема ниједан теолошки текст да би се закључило да он чита теологе. Ово што је он побројао то је модерни флорилегиј који плету Максим и Перишић.

3) Бег2: „какве су му [З.Ђ.] све неправде, бар он тако мисли, нанели Атанасије Јефтић и Амфилохије Радовић, а никако, занимљиво, Иринеј Буловић“. То је Максимова реченица. Имам је у фб преписци, али нећу да је износим да не угрозим човека. Ова банда је почела да се извлачи на „командну одговорност“, а само су преварили Иринеја (који је у то време био декан) и веће, што је јасно из њиховог реферата. – Не улазим да Беговић слуша само себе, па не чита оно што сам написао, а то је било залагање поменутих епископа да се не објави мој одговор, а не да су ми они нанели неправду. Само сам упоредио политику Данаса са овим владикама. Ове „демократе“ не дају право на реплику. 

4) Наводи ствари из синодске одлуке, као и из статута ПБФ које нису доступне на нету нити су публиковане. То му је неко доставио и дао инструкције шта да напише. Тако Бег1: „Иринеј Бачки наводи Члан 141 као доказ да Статут универзитета забрањује тзв. блок-наставу“. То у интервјуу са Владиком у Данасу не постоји, а вероватно стоји у синодској одлуци. Откуда Беговићу синодско писмо?

Даље, Бег2: „како јасно стоји из пажљивог читања целог члана 8 Статута Православног богословског факултета“. То не постоји на сајту ПБФ, нити је публиковано на папиру. Откуда Беговићу Статут ПБФ? Имате ли ви, који ово читате, ова документа? Немате. Ко их је дао Беговићу?

5) Ово су документа која се не могу добити редовним путем. Могу, али од надлежних органа. У такве не спада Беговић. Дакле, неко је безаконо проследио ове документе Беговићу. Јасно је да су то Максимови другари, а оправдана сумња пада на о. Владана Перишића, старог интриганта и Беговићевог друга. Перишић, који је у своје време направио пропаганду да је прогоњен, јер су његову магистарску тезу у Бг одбили академик Михаило Ђурић и проф. Радмила Шајковић, а коју је на волшебан начин у Сарајеву, код свог пријатеља Шијаковића, претворио у докторат, је био један од егзекутора у мом случају.

Беговић, по наитију Духа Светога, који има смисла за хумор, а дарвинисти би рекли случајно, ми шаље грешком мејл, без сумње, намењен Перишићу. Пише: „Драги Владане, Ево ове несреће из Рима. Чекамо да ли ће неко да му објави, можда 'Стање ствари', па онда реагујемо, по потреби. Шта каже: 'Имате о мени на Википедији а тамо и линк за мој сајт'. К'о да ја не знам ко је писао то на Википедији. Ода самом себи. Баш лепо. Срдачан поздрав, Борис“. Желећи да поправи непоправљиво, пише ми у другом мејлу: „Занемарите овај мејл. Није био намањен Вама. Очигледно. Борис Беговић“. Наиме, овај Владан (Перишић) је директор Центра за филозофију и теологију из Требиња који руководи годишњим симпозијумом Теологија у јавној сфери а Беговић је био учесник на симпозијуму прошле године.

Борис се толико фамилијазирао са мном да не каже ено, него ево „ове несреће из Рима“. Распредали су о мени. Као да сам им постао ноћна мора. Опет, Борис није ажуриран да „отечествени“ сајт Стање ствари не објављује моје текстове. Њих не објављују ни другосрбијанци ни отечествени. Уз то, мени није било никакве потребе да се хвалим пред неким анонимусом, него да се представим. Ни на крај памети ми није пало да припада овој добровољачко-интересној организацији. И њега су извукли из нафталина да представи њихову каузу као нешто што је напредно и у складу са законом, а против затуцаних мантијаша. Јер „модерним“ теолозима треба неко споља, са БУ, да би они добили на вредности, јер је у себи немају. То је само удружење за ухлебљење, са паролом за напредак!

Још, Беговић, који мене назива живописним, вели: „владика ће морати да нађе новог пешадинца, будући да овај непомично лежи међу булкама на Соми, страдао је несретник у првом таласу бесмисленог јуриша“. То је асоцијација коју је понео из куће, јер му је тата, како пишу, био Брозов хитмен. Асоцијација је и уопште срамна, јер се изругује погинулим Енглезима, као да су они били будалаши.

154907400-f8c26205-71d6-4e17-9a5a-d0444e

Овај „доброжелатељ“ СПЦ вели за Поуке да су некакав сумњив сајт, где се појавио мој текст о херцеговачком клану. Поуке су при Мисионарском одељењу СПЦ. Дакле, са Врха имају благослов за своју делатност. То што не подржавају Нато политику је њихова ствар. Максима и њему сличне боли што сам овде имао „катедру“, истина, гратис.

Тлапње пак где Беговић негира аутономију ПБФ у односу на БУ, не завређују пажњу, јер је то уређено од почетка преамбулом СПЦ за Статут ПБФ: „Универзитет у Београду – Православни богословски факултет... је самостално правно лице, установа Српске Православне Цркве и Државе Србије у саставу Универзитета у Београду... Факултет се налази под пуним духовним и канонским окриљем Српске Православне Цркве. Врховни покровитељ Факултета је ex officio Његова Светост Патријарх српски“. БУ је пристао на ово, и то је озваничено, тако да сам Патријарх може да скине или постави професора по свом нахођењу, мада то не ради по хиру, него у саветовању са Синодом и по протоколу факултета. То даље значи да ако би Држава покушала да инсталира неког свог клирика за наставника, патријарх га може рашчинити без да тражи друге разлоге, а Држава би насилно могла да покуша да инсталирала неког свог сателита на ПБФ. Даље, СПЦ би могла да угаси тај факултет и да отвори свој, јер кадар са отуђеног факултета не би прихватила, а то би створило огромне проблеме на терену. СПЦ би остала као у време комунизма и преживела би. Држава би пак прсла у очима међународне заједнице због повређивања религијских права. Тај сан који сањају Максим, Беговић и ини није остварив.

 

Зоран Ђуровић

Рим 11/09/2019


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Жалим дубоку због стања каво јетсте, а и твог падре, јер си уложио огроман труд школујући се, па је зло-и-наопако ако је то неко злоупотребио, ипак, упркос жала - треба ућуткати овог либерала који се - само он (а можда и ти :) ) зна зашто - петља у црквене ствари, подижући неку револуцију у, тобож, академској заједници, којој је он, опет тобож, "савест.

Данас билогија доказује разно-разне генетске везе-и-везице...можда је ово Бег наследио...да буде авангарда (зврц!). Ипак треба да се консултује ДНК...ако се докаже да је то од претка - онда човеку не треба замерити - то је јаче од њега.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, The Godfather рече

Danas i dalje cuti povodom laznih obecanja da ce text objaviti?

Да, само су нас завлачили. То све говори о моралном карактеру ових људи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović to su beskicmenjaci koji zive ( kao i oni protiv kojih pisu ) od nesrece ovog naroda. Cime bi se bavili kada bi sistem bio uredjen? Znaci - no problem - no tiraz - no slava novinarska - no uzimanje novca za proteziranje liberalnih vrednosti i prodavanje magle...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Вукашин рече

Lepo je o. Zoran objasnio oko autonomije PBF.  Ne moze biti autonoman u odnosu na Crkvu. To je ludilo mozga.

Sa jedne strane ne moze biti autonoman u odnosu na Crkvu a sa druge ne bi smio biti autonoman u odnosu na univerzitet kome pripada. Tako da po mom misljenju i univerzitet i Crkva moraju odlucivati. Jer ako odlucuje samo Crkva onda je on samo formalno dio univerziteta i ne vidim sto bi uopste bio u sastavu kad univerzitet kome pripada nema nikakve ingerencije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Вукашин рече

To je ludilo mozga.

Ма јок бре, каво лудило, то је лицемерје и безобразлук напуцано гордошћу и интересима. Она нас покушавају да направе лудим, далеко су они од "лудила мозга"...сујета, слва, нарцизам, положаји.

Како је кренуло, говорим о начину деловања неких, не би мечудило да затраже не само Сабор, негао ако Сабор потврди (ако буде на Сабору) да траже референдум. Онда лепо кампања по медијиа, па постери по граду: "БУдућност ПБФ-а, еп. Максим" и сл.

Просто је непојмљиво...када су Курајева мицали са Академије, човек се извинуо пред камерама у разговору са једним попом, ако је својим писањем и деловањем икога саблазнио...не пратим где је сада и то, али говорим....водити медијску кампању, епископ, да истера нешто...па то метод новог либерализма који се увлачи у Цркви

Ево, вл. Максим је писао, у интервјуу, како нема довољно комуникације, како епископи не обавештавају друге шта раде и то...немогуће је да епископ 40-орици браће телефонира и прича и пише, дакле преко сајтова се показује деловање епархије....како ће владика или неко ко не зна енглески да зна шта се дешава у западно-америчкој? Да плати преводиоца? Имамо самовољу која се буни чим је неко хоће да стави на место, а овамо као не обавештавамо...чисто противречје самоме себи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ronald рече

univerzitet i Crkva moraju odlucivati.

Да, требају, али о чему? О кадрирању сигурно не! Овде се о томе ради...одлулчивали су када су се договарали око уласак ПБФа у сатав БУ. Не межајмо бабе и жабе и не заводимо за Голеш...

Замисли да Порфирије Перић, професор са катедре за Нови завет, пише текст, све са метафорама и епитетима као Беговић, о томе да је неко сменио неког професора на Правном или Филолошком? Па неммогуће је то....то васпитани људи не раде...а образовање је ирелевантно. Беговић је један од последљих на БУ који треба да прича о овоме ако и к о  ван ПБФа треба да прича - а не треба. То што Максим хоће од себе да направи неког Јустина Поповића, а од своје Цркве КПЈ...то је тек прича за себе. Максим није прогнан, него смењен, рекао је Давид јер - опасне оптужбе - Синод сумња чак и како он исповеда веру.

Ја немам разлога да не верује Синоду. Ко има нека сумња, ако му је на корист. Такав је непослушан ко и Максим.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ćiriličar рече

Да, требају, али о чему? О кадрирању сигурно не! Овде се о томе ради...одлулчивали су када су се договарали око уласак ПБФа у сатав БУ. Не межајмо бабе и жабе и не заводимо за Голеш...

Mogu i kod kadriranja da pomognu tako sto ce sve biti transparentno ali meni se cini da to ni univerzitet ali ni Crkva ne zele. Narocito su sve odluke u Crkvi netransparentne, nesto nam sa Sabora ispliva od spijuna. I ep. Irinej je trebao otvoreno reci sta je i kako bez da kaze kako nije za novine. Zatim statut treba biti dostupan svima jer ga kriju kao ove zadnje dvije vlade ugovor sa Fiatom. Da je sve transparentno i javno ava Zoran bi dobio posao i birali bi najbolje. Kadriranje ti je jedan od najvaznijih parametara za kvalitet fakukteta. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 49 минута, Ronald рече

Da je sve transparentno i javno ava Zoran bi dobio posao i birali bi najbolje.

Ја се плашим да би ми нешто нашли да чак ни у богословији не бих могао да предајем!:))12:smeha::))

Кад су ме рокнули на конкурсу пре 10 година, Перишић узе да се правда: Знаш, ти си преквалификован...

- Не бих се ја бунио да сте тако рекли, него сте у реферату написали како сам неквалификован! 

- А одакле теби реферат?

Дакле, није био проблем што лаже, него то што сам га ухватио у лажи! :smeh1: Одакле мени реферат?! То је грех! Тај човек све муља испод жита и извлачи недоступна документа, као кад је радио Калезићу о глави. Никад то нисам изнео у јавност да не бих једног пријатеља ставио у непријатну ситуацију. Сва та документа имам. Понављам, детаље нећу изнети. 

Муљач је припремио све Беговићу и манипулише сада Игњатијем. 

Гледај шта су сада измислили као лекс специјалис да би ме спречили да дођем на ПБФ. У конкурсним условима (још није расписан конкурс за патрологију) пише "докторат православних богословских наука". Ја тај докторат немам јер сам завршио папски факс. За разлику од Перишћа, ја барем имам теолошки, па макар он био и латински. И ја не могу да предајем патрологију, а Периша који нема ни богословију ни БФ и докторат из теологије, може! Ово је кафкијански свет, али свет реалности не литературе... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Zoran Đurović рече

Зоран Ђуровић: Борис Беговић – ловац на сумњива лица и елементарне непогоде

 

Проф. Беговић је прибегао класичној замени теза и argumentum ad hominem (Данас, 07/09/2019, тај текст ћу назвати Бег2, јер ћу се осврнути и на први, Бег1), на што сам се ја навикао, јер је то метод и православних талибана, који га уредно користе против мене. То пак значи да нема аргумената који се користе у академском свету и да је сунце одрадило своје. Да бисмо се одмах договорили, ја признајем да сам горда и грешна особа, али то никога не дисквалификује да докторира и буде стручњак за економију, теологију, политику итд. Проблем који је био у питању није моја личност, него зашто је владика Максим ражалован.

Нећу се обазирати на омаловажавања, која довољно говоре о Беговићевом посрнућу и немоћи (он „се [Ђуровић] представља“ – не представљам се, него јесам канонски православни свештеник као и понтификални доктор), нити ћу помињати његову провенијенцију о којој се пише у медијима и другим аферама, него ћу се позабавити конкретним.

Пише: „'римски доктор' тврди да ме је ухватио у 'подметању, односно лагању' - баш леп, академски и хришћански речник – због тога што сам при тврдњи да је блок-настава експлицитно дозвољена Статутом Универзитета, члан 105, став 8, пропустио да тај став цитирам“. Верујем да сам исправно казао да Беговић подмеће или лаже (то је српски језик), јер ако то не ради, онда је лимитиране интелигенције. Дакле, или је глуп (необдарен интелигенцијом; да искористим еуфемизам да не бих повређивао његову сензибилност) или лаже (не говори истину). Tertium non datur.

После тога следи озбиљан делиријум у кога Беговић упада. Навео сам да је блок-настава допуштена, али у изванредним околностима, како и вели текст статута. Беговић покушава да се ишчупа: „Поставља се, међутим, питање које 'римски доктор' није поставио: на шта се односи реч 'изузетно'. До одговора на то питање долази се уколико се прописи читају као целина, ако се чланови и њихови ставови стављају у контекст целог прописа, а не сричу реч по реч, како то чини 'римски доктор'. Па се онда иако види да се члан 105, на који се он позва, налази под насловом 'Ангажовања студената у току школске године', што значи да се одредница 'изузетно' сагледава у односу на ангажовање студената, а не појединачног професора који учествује у настави. Дакле, 'римски доктор' није у праву, због тога што је погрешно прочитао пропис“.

Ово је вређање интелигенције. Испада да су студенти ти који организују блок-наставу! Јер је то у заглављу о ангажовању студената! Шта рећи а не заплакати од смеха! Студенти се изузетно ангажују за време блока? Студенти изузетно воле блок?

Беговићу морам да приведем и из Матичиног речника, јер је слаб са српским: изузетак, -тка м... оно што се изузима, издваја од правила, изнимка. Изузетно, прил. на изузетан начин, посебно, нарочито. Прилог из Статута Универзитета у Бг је сасвим јасан на шта се односи: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама“. Не односи се на никакво ангажовање студената или слично о чему тлапи „устајали мозак“. Односи се на наставу која је дефинисана као ванредна, изузетна. И такве блок-наставе се могу изводити када се имају ретко вредни професори из света, или кад се нпр. потопи факултет на 3 месеца, па онда морају да буду предавања надокнађена, или га задеси нека друга катастрофа и сл. (надође нека „римска несрећа“). А неко ко слови као редовни проф, као Максим, не може да држи блок наставу, јер она није редовна.

Самозвани херменеутичар претендује да ме учи мојој професији – како се читају текстови – и онда се губи у књижевним жанровима. Правнички текст није поезија или хумореска, како би он желео. Борис није правник, него економиста. Проф. на Правном факултету, Шошкић, говорио је: држи се сваке речи; овде се ради о речи изузетно, што не схвата Беговић да је свака реч уткана у једну норму и мора строго да се појединачно тумачи. Нпр.: Имате норму којом се регулише застарелост па тамо пише: Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом. Али како постоје многи закони који уређују разне области онда ово радње ће се односити само на онај закон којим се тражи застаревање потраживања или дела из конкретног закона. А сви они имају различите радње. Управа има радњу доношења решења и покретања забрана, кривично другачије радње, облигационо, својинско, све су то различите радње. Значи да и реч изузетно у контексту овог статуса се мора тако посматрати, као посебан начин организовања а не уобичајен и дозвољен за све случајеве.

Великодушно Беговић даје могућност да, „расправе ради, је 'римски доктор' у праву, иако није [демагошки дискурс]. Поставља се, онда, питање да ли би владика Максим био одговоран за то... Према томе, одговорност за пропусте на овом плану, када би их било, а претходни пасус јасно показује да их нема, била на Наставно-научном већу Православног богословског факултета, а не на владици Максиму“. – Нигде то нисам инсинуирао. Максим је само део машинерије. Као што је и Беговић. Мени су сасвим јасни њихови психолошки профили и над тим се само разоружам. Јер ту нема наде за промене.

Бег1 ће написати: „тзв. блок-настава... је експлицитно дозвољена Статутом универзитета ставом 8, Члана 105, Статутом Богословског факултета Чланом 63, став 8“. Беговић просто воли реч експлицтно, јер тиме баца прашину у очи, а чл. 63 ПБФ само понавља чл. 105 БУ, и гласи овако: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блокови, модули и сл.)“.

Опет, Бег2 пише, али без да користи омиљено експлицитно: „члан 104 Статута, који у ставу 1 јасно ставља до знања да се студије, са блок-наставом, уколико постоји, обављају према плану извођења наставе који 'усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије'“. Све су ово „(друго)србијанског доктора“ учитавања. Пати од дисторзије. Или пак намерно не цитира ствари да би манипулисао са неупућенима. Наиме, тамо пише: „Студије се изводе према плану извођења наставе који, у складу с општим актом који доноси Сенат, усваја наставно-научно веће факултета који изводи студије, односно Веће за студије при Универзитету“.  У члану 104 се нигде не помиње блок-настава. „Србијански др“ се самоубија навођењем овог члана, јер са једне стране се не помиње блок (изузев ако га не учита под „и др.“ 2/4), а са друге тиме што став 2 рецитује: „Планом извођења наставе утврђују се: 1) наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском програму; 2) места извођења наставе; 3) почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе“. Управо „распоред извођења наставе“, је тачка коју Максим никако није могао задовољити. Код њега је све било „клизно“. Зависило је од његових епископских дужности које су по природи „клизне“. По закону, план извођења наставе објављује се пре почетка наставе у текућој школској години и доступан је студентима. Дакле, то што је Максим радио било је не само изванредно, него и у сукобу са планом извођења наставе, осим ако план по Беговићу не значи кад се видимо, или план значи непланирано, као што изванредно значи за њега редовно. Тако је за „србијанског др“ редовно да неко 13 година предаје нередовно. На страну то што се Беговић није запитао како то неко успева да буде владика и редовни проф а удаљен је више од 24 сата (рачунам све припреме) од факултета, и то авионом.

Да видимо и позадину Беговићевог деловања. Он, ван сваке разумне сумње, ради удружено са онима које сам ја назвао херцеговачки клан. Дакле, нема никакве академске и непристрасне мотивације за ово што чини.

0.png

1) Његов глас протеста нисмо чули у световним сличним случајевима.

2) Карактеристика овог клана је да пишу заједно. Тако се у Бег1 види да је он „читао“ Јанараса, Мајендорфа, Вера итд., и да су они еволуционисти, а ја могу да ставим руку у ватру да он није прочитао ниједно дело од поменутих аутора. Нпр., ја сам прочитао скоро све од Мајендорфа и на ТЕ нисам наишао. Максим је сигурно негде нешто нашао у неком интервјуу и то интерпретирао у своју корист. Борис нема ниједан теолошки текст да би се закључило да он чита теологе. Ово што је он побројао то је модерни флорилегиј који плету Максим и Перишић.

3) Бег2: „какве су му [З.Ђ.] све неправде, бар он тако мисли, нанели Атанасије Јефтић и Амфилохије Радовић, а никако, занимљиво, Иринеј Буловић“. То је Максимова реченица. Имам је у фб преписци, али нећу да је износим да не угрозим човека. Ова банда је почела да се извлачи на „командну одговорност“, а само су преварили Иринеја (који је у то време био декан) и веће, што је јасно из њиховог реферата. – Не улазим да Беговић слуша само себе, па не чита оно што сам написао, а то је било залагање поменутих епископа да се не објави мој одговор, а не да су ми они нанели неправду. Само сам упоредио политику Данаса са овим владикама. Ове „демократе“ не дају право на реплику. 

4) Наводи ствари из синодске одлуке, као и из статута ПБФ које нису доступне на нету нити су публиковане. То му је неко доставио и дао инструкције шта да напише. Тако Бег1: „Иринеј Бачки наводи Члан 141 као доказ да Статут универзитета забрањује тзв. блок-наставу“. То у интервјуу са Владиком у Данасу не постоји, а вероватно стоји у синодској одлуци. Откуда Беговићу синодско писмо?

Даље, Бег2: „како јасно стоји из пажљивог читања целог члана 8 Статута Православног богословског факултета“. То не постоји на сајту ПБФ, нити је публиковано на папиру. Откуда Беговићу Статут ПБФ? Имате ли ви, који ово читате, ова документа? Немате. Ко их је дао Беговићу?

5) Ово су документа која се не могу добити редовним путем. Могу, али од надлежних органа. У такве не спада Беговић. Дакле, неко је безаконо проследио ове документе Беговићу. Јасно је да су то Максимови другари, а оправдана сумња пада на о. Владана Перишића, старог интриганта и Беговићевог друга. Перишић, који је у своје време направио пропаганду да је прогоњен, јер су његову магистарску тезу у Бг одбили академик Михаило Ђурић и проф. Радмила Шајковић, а коју је на волшебан начин у Сарајеву, код свог пријатеља Шијаковића, претворио у докторат, је био један од егзекутора у мом случају.

Беговић, по наитију Духа Светога, који има смисла за хумор, а дарвинисти би рекли случајно, ми шаље грешком мејл, без сумње, намењен Перишићу. Пише: „Драги Владане, Ево ове несреће из Рима. Чекамо да ли ће неко да му објави, можда 'Стање ствари', па онда реагујемо, по потреби. Шта каже: 'Имате о мени на Википедији а тамо и линк за мој сајт'. К'о да ја не знам ко је писао то на Википедији. Ода самом себи. Баш лепо. Срдачан поздрав, Борис“. Желећи да поправи непоправљиво, пише ми у другом мејлу: „Занемарите овај мејл. Није био намањен Вама. Очигледно. Борис Беговић“. Наиме, овај Владан (Перишић) је директор Центра за филозофију и теологију из Требиња који руководи годишњим симпозијумом Теологија у јавној сфери а Беговић је био учесник на симпозијуму прошле године.

Борис се толико фамилијазирао са мном да не каже ено, него ево „ове несреће из Рима“. Распредали су о мени. Као да сам им постао ноћна мора. Опет, Борис није ажуриран да „отечествени“ сајт Стање ствари не објављује моје текстове. Њих не објављују ни другосрбијанци ни отечествени. Уз то, мени није било никакве потребе да се хвалим пред неким анонимусом, него да се представим. Ни на крај памети ми није пало да припада овој добровољачко-интересној организацији. И њега су извукли из нафталина да представи њихову каузу као нешто што је напредно и у складу са законом, а против затуцаних мантијаша. Јер „модерним“ теолозима треба неко споља, са БУ, да би они добили на вредности, јер је у себи немају. То је само удружење за ухлебљење, са паролом за напредак!

Још, Беговић, који мене назива живописним, вели: „владика ће морати да нађе новог пешадинца, будући да овај непомично лежи међу булкама на Соми, страдао је несретник у првом таласу бесмисленог јуриша“. То је асоцијација коју је понео из куће, јер му је тата, како пишу, био Брозов хитмен. Асоцијација је и уопште срамна, јер се изругује погинулим Енглезима, као да су они били будалаши.

154907400-f8c26205-71d6-4e17-9a5a-d0444e

Овај „доброжелатељ“ СПЦ вели за Поуке да су некакав сумњив сајт, где се појавио мој текст о херцеговачком клану. Поуке су при Мисионарском одељењу СПЦ. Дакле, са Врха имају благослов за своју делатност. То што не подржавају Нато политику је њихова ствар. Максима и њему сличне боли што сам овде имао „катедру“, истина, гратис.

Тлапње пак где Беговић негира аутономију ПБФ у односу на БУ, не завређују пажњу, јер је то уређено од почетка преамбулом СПЦ за Статут ПБФ: „Универзитет у Београду – Православни богословски факултет... је самостално правно лице, установа Српске Православне Цркве и Државе Србије у саставу Универзитета у Београду... Факултет се налази под пуним духовним и канонским окриљем Српске Православне Цркве. Врховни покровитељ Факултета је ex officio Његова Светост Патријарх српски“. БУ је пристао на ово, и то је озваничено, тако да сам Патријарх може да скине или постави професора по свом нахођењу, мада то не ради по хиру, него у саветовању са Синодом и по протоколу факултета. То даље значи да ако би Држава покушала да инсталира неког свог клирика за наставника, патријарх га може рашчинити без да тражи друге разлоге, а Држава би насилно могла да покуша да инсталирала неког свог сателита на ПБФ. Даље, СПЦ би могла да угаси тај факултет и да отвори свој, јер кадар са отуђеног факултета не би прихватила, а то би створило огромне проблеме на терену. СПЦ би остала као у време комунизма и преживела би. Држава би пак прсла у очима међународне заједнице због повређивања религијских права. Тај сан који сањају Максим, Беговић и ини није остварив.

 

Зоран Ђуровић

Рим 11/09/2019

 

View full Странице

Егзорцизам, али не јеног демончића, него компликовано вађење пантличаре, ка коју се закачило што шта, са свом пажњом ка унесрећеним, просто ми дође жао Беговића, човјек некако једва скупио снаге да приђе Цркви да се мало огрије и одмах увучен у непочинства.

То за групно писање немој да замериш, то је саборно, а докторати су по љубави.

Прави спој цркве и академије!

Сад ми је јасно зашто стално лупају неке новотарије - покушавају да дају стваран допринос.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ronald рече

tako sto ce sve biti transparentno ali meni se cini da to ni univerzitet ali ni Crkva ne zele.

Црква не фунционнише по принципу демократије. Пример: Св. Ксенија Петроградска није ништа радила транспрентно, правила се луда, као и хиљаде јуродивих. Свеци ништа транспарентно де делују. Бог не делује транпраентно. И кад се неко чудо деси, то је нека нужда и сл. Транпарентно је данас све осим оних који су нас окупирали.  Ми смо сви транспарентни и све наше тако да лакше управљају са нама и пљачкају нас и поробљавају...Универзитет, генерално, има огромних проблема, а верујем да је ПБФ светла тачка Универзитета - дакле најпре нека сваки факс и Универзитет чисти своје смеће...нека крену од плагијата министара и лажних доктората па дање...Беговић је смешна фигура у свему.

Управо сада, Ronald рече

nesto nam sa Sabora ispliva od spijuna. I ep. Irinej je trebao otvoreno reci sta je i kako bez da kaze kako nije za novine

Са Сабора није ништа требало испливати, а да се мене пита - срћом не пирта се и никад неће, ја би позвао на одгворнист оне који путају саборске инфо. у јавност. Није ни ђаво транспарентан, а Црква се бори против ђавола....што би она износила све своје на пијацу.

 

Управо сада, Ronald рече

Zatim statut treba biti dostupan svima jer ga kriju kao ove zadnje dvije vlade ugovor sa Fiatom.

То и јесте проблем - што неки желе да поистовете Цркву са фабриком кондома или аутомобила, али то никад није било и неће никада бити. ово су назнаке надолазећих времена - сада Цркви неће ништа бити, али ово су добошари прогона Цркве који ће се неминовно десити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Ја се плашим да би ми нешто нашли да чак ни у богословији не бих могао да предајем!:))12:smeha::))

Кад су ме рокнули на конкурсу пре 10 година, Перишић узе да се правда: Знаш, ти си преквалификован...

- Не бих се ја бунио да сте тако рекли, него сте у реферату написали како сам неквалификован! 

- А одакле теби реферат?

Дакле, није био проблем што лаже, него то што сам га ухватио у лажи! :smeh1: Одакле мени реферат?! То је грех! Тај човек све муља испод жита и извлачи недоступна документа, као кад је радио Калезићу о глави. Никад то нисам изнео у јавност да не бих једног пријатеља ставио у непријатну ситуацију. Сва та документа имам. Понављам, детаље нећу изнети. 

Муљач је припремио све Беговићу и манипулише сада Игњатијем. 

Гледај шта су сада измислили као лекс специјалис да би ме спречили да дођем на ПБФ. У конкурсним условима (још није расписан конкурс за патрологију) пише "докторат православних богословских наука". Ја тај докторат немам јер сам завршио папски факс. За разлику од Перишћа, ја барем имам теолошки, па макар он био и латински. И ја не могу да предајем патрологију, а Периша који нема ни богословију ни БФ и докторат из теологије, може! Ово је кафкијански свет, али свет реалности не литературе... 

Razumijem akademska mafija je u Srbiji zarobila sve fakultete, to je odavno jasno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом
       
      Када сам месеца маја писао да је Амфилохије са групом епископа кренуо у прављење раскола многи – чак и од мојих пријатеља – су казали да нешто није у реду са мојим душевним здрављем. Сада очекујем да ми се извине.
      Кратко ћу прокоментарисати захтеве у писму које је Патријарх одбио. Наиме, на прослави јубилеја 800 годишњице аутокефалије СПЦ, одржане 6. октобра у манастиру Жича, десила се жучна расправа патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, који је на све начине гледао да да Патријарху захтеве групе сепаратиста. Видимо по тачкама:
      1. Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава.
      - Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно.
      2. По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу. Оваквим понашањем остављамо утисак да нам је до јединства са свеукупним тамошњим народом понајмање стало и шаљемо двосмислену поруку васељенском Православљу.
      - Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.
      3. Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора, изазвало је негодовање међу јерархијом и народом. Један број архијереја је већ изразио протест и у виду демантија се оградио од поменутог саопштења, што је, међутим, пропраћено ћутањем и игнорисањем од стране Синода.
      - Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни. Да нешто није у реду код пучиста, види се и из чињенице да се пензионисани Атанасије потписао у протесту да извештај о раду Сабора није добар, а сам није био на Сабору! Затим је у писму Патријарху слагао (праштајте на јасном српском, јер и Таса је народски владика) да су 22 потписника, а било их је 8! Број од 22 не помиње случајно јер је то та апсолутна и жуђена већина.
      4. Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.
      - Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.   
      5. Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.
      - Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији и зато је Синод поништио све њихове одлуке. Кирило се жалио на то што су га изопштили, али у том случају испада да није обдарен интелигенцијом јер ништа није схватио, тј. није разумео «исправне» намере америчких владика. Реаговао је и Митрофан и сасвим стао на страну Синода. Амфилохије би хтео да је и он збуњиве природе.
      6. Такође, сматрамо за потребно да се саборски разговара о неутемељеној одлуци Светог архијерејског синода везано за повлачење благослова за предавање двојици професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Уз то саборску расправу потребује и најновија синодска одлука да се први пут у осмовековној историји наше Цркве, и то баш на ову свечаност, додели орден Светог Саве првог степена једном председнику Србије. Овим поводом огроман број верника је почео да шаље протесна писма па сматрамо да о тој одлуци треба да се саборски договоримо.
      - Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.
      И у мају је Вучић саборски позван. Тада је Тасићка причала да су Амфилохијеви захтевали да Патријарх абдицира. То се показало као лош потез, јер су после неколико месеци, када су се карте на столу помешале, медији који раде за Амфилохијеве узели да спинују и синодској линији (Буловић, Перић итд.) почели да приписују како они иду на рушење Патријарха!
      Амфилохије и Григорије in primis, али и Максим, су оркестрирали срамну хајку у време прославе, тако да је Бећковић дан пред држање говора у Жичи отказао (ако је прилика била добра, и Амфилохије је ту био, зашто не би и Матија? Ако није била добра, онда је Амфилохије бескичмењак, како и рече на посмртном говору Борислава Милошевића); затим су организовали „спонтане“ петиције, у Дечанима се изругивали ордену Светог Саве па су га давали свима...
      Занимљиво је да је пре само пет година на предлог Амфилохијев патријарх одликовао Филипа Вујановића, тадашњег председника Црне Горе, за време чијег мандата је Црна Гора постала независна држава и признала лажну државу Косово! Амфилохије је одликовао и «црвеног војводу» Шешеља, агностика и борца против веронауке. Одликовао је и Мирослава Мишковића, познатог српског тајкуна. Клео је свакога ко би се одрекао Русије, а нападе га изненада подмукли Шваба Алцхајмер, па заборави да је Путин, који је гарант и наше сигурности, одликовао тог истог АВ орденом св. Александра Невског!
      7. Подсећамо вас, такође, на одлуку прошлог мајског Сабора да се за ову јесен сазове Свети архијерејски сабор који би био посвећен црквеној просвети. Умољавамо Вас да ту одлуку поштујемо и спроведемо.
      Ваша Светости, ми знамо да они којима све наведено одговара скривају то од Вас, али Вам са жалошћу сведочимо да је углед наше најсветије Цркве и Вас лично нарушен. Због свега наведеног, после дужег суздржавања коначно смо били приморани да се огласимо и да заједнички покушамо – сабрани на Сабору у Светој Жичи – да што пре вратимо углед и стабилност нашој Цркви. Поводом свега овога умољавамо Вашу Светост да сходно Уставу сазове редовну седницу јесењег Светог Архијерејског Сабора. Могло би и ово Жичко Сабрање бити проглашено јесењим Сабором. Истичемо да је Патријарх Герман за 750-годишњицу наше Цркве сазвао ванредни Сабор. Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве.
      - То није била одлука Сабора.
      Ванредан сабор сазива Синод и то када процени да има разлога. Хумористично је да тај сабор тражи и еп. Лука који ни на редовном не може због болести да присуствује! И налази се у тим потписницима иако није био у Жичи!
      Најалармантнија је последња реченица у којој прете расколом: «Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве». Напокон и казаше шта им је на срцу. Мене су спиновали и троловали да умишљам некакве расколе, али сада и рекоше.
      Раскол је процес. Он се припрема како сам и показао у текстовима и коментарима око америчког и црногорског раскола. На свему већ годинама марљиво раде. И ћутали су све до сада да се народ не би досетио. Сада упорно користе Вучића као страшило и као некаквог издајника да би искористили општенародно незадовољство тешком економском ситуацијом.
      Ову екипу подржавају Весна Пешић, Ђилас, Иван Ивановић, Двери итд. Кампању су појачали и са свих страна опседају СПЦ, али и моју маленкост. Григорије је са ланца пустио Вука Бачановића, из СПЦ имамо Николу Станковића, кога плаћа Патријаршија и многе друге. Једноставно је немогуће испратити све наслове.
      Текст је смушен јер тражи сазивање редовне седнице јесењег Сабора, а онда се позива како је Герман сазвао ванредни Сабор. Амфилохије вређа нашу интелигенцију, јер канони говоре о 2 сабора годишње, али зашто их није било у СПЦ до сада? Што се тек данас сетио канона? (Он је пак познат како се држи канона па покрштава и крштене католике). Вређа нашу интелигенцију јер све то добро знамо, али пише текст за неуку рају. Да каже, као Артемије, како ми не поштујемо каноне. А сам је ишао само на 1 сабор годишње за свих 34 године своје службе! Неолиберашки медији напречац заборављају да Амфилохије куне, да хомосексуалце проглашава промотерима културе смрти итд. Интересантно. Чворовићу и сличнима напомињем да свака од помесних Цркава може прећутно да уређује своју праксу, како пише наш највећи каноничар светске славе еп. Никодим Милаш. Он је на основу тога писао да можемо да имамо и жењене епископе. И да за то не треба сазив Васељенског сабора. Такође, Милаш говори о томе да је неканонски да се епископ премешта са епархије на епархију, али је то наша пракса, а коју су користили управо Амфилохије и Атанасије. Тада се Амфилохије није сетио канона. И заиста, не постоји ниједан канон који то допушта, него сви забрањују. Али када треба да се продаје магла, црногорски није гадљив. Амфилохије је неканонски митрополит црногорско-приморски. Он је то само по милости СПЦ.   
      - Неки мисле да је Амфилохије писмо сочинио за време ручка и додела панагија. Није. Тада је сачинио промеморију, односно још један захтев да се Патријарх осврне на њихова тражења. Писмо је написано раније и било је предато Патријарху. Било је откуцано, а не писано руком. Потписе су већ били ставили. Како се Патријарх није обазирао на то, онда Амфилохије врши додатни притисак на њега, држи га за руку и препире се са њиме пред почетак приредбе. Даје му тај поновни подстицај. Максим је ту и наћуљио је уши (све се има на снимку), јер је директно заинтересован. Патријарх одбија, његов помоћник узима тај коверат. То ничим није уродило.
      Коаутор писма је Максим Васиљевић. Он и други су увукли Игњатија, декана ПБФ, у ово врзино коло. Дискурс о јединству одаје Максимово перо. Игњатија је Патријарх изгрдио јер је одуговлачио са давањем отказа Максиму. Када је видео да је враг однео шалу, Игњатије даје отказе Максиму и Вилотићу. Тиме се завршава део ове саге. Амфилохије предаје писмо својим медијима и оно бива публиковано. Моје лично разочарење је Јоаникијев потпис, јер сам мислио да барем једног Србина имамо у Црној Гори.
       
      Ваше Светости у Христу одана браћа и саслужитељи:
       
      Следи 15 потписа. Надам се да сам све потписе исправно рашчитао, јер их нам нису дали у доброј резолуцији.  
      Колона лево:
      Јустин жички
      Максим
      Лаврентије
      Кирило
      Лука
       
      Главна Колона:
      Амфилохије
      Јоаникије
      Атанасије милешевски
      Јован славонски
      Григорије
      Теодосије
      Димитрије
      Иринеј Добријевић
      Методије
      Игњатије

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом
       
      Када сам месеца маја писао да је Амфилохије са групом епископа кренуо у прављење раскола многи – чак и од мојих пријатеља – су казали да нешто није у реду са мојим душевним здрављем. Сада очекујем да ми се извине.
      Кратко ћу прокоментарисати захтеве у писму које је Патријарх одбио. Наиме, на прослави јубилеја 800 годишњице аутокефалије СПЦ, одржане 6. октобра у манастиру Жича, десила се жучна расправа патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, који је на све начине гледао да да Патријарху захтеве групе сепаратиста. Видимо по тачкама:
      1. Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава.
      - Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно.
      2. По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу. Оваквим понашањем остављамо утисак да нам је до јединства са свеукупним тамошњим народом понајмање стало и шаљемо двосмислену поруку васељенском Православљу.
      - Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.
      3. Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора, изазвало је негодовање међу јерархијом и народом. Један број архијереја је већ изразио протест и у виду демантија се оградио од поменутог саопштења, што је, међутим, пропраћено ћутањем и игнорисањем од стране Синода.
      - Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни. Да нешто није у реду код пучиста, види се и из чињенице да се пензионисани Атанасије потписао у протесту да извештај о раду Сабора није добар, а сам није био на Сабору! Затим је у писму Патријарху слагао (праштајте на јасном српском, јер и Таса је народски владика) да су 22 потписника, а било их је 8! Број од 22 не помиње случајно јер је то та апсолутна и жуђена већина.
      4. Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.
      - Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.   
      5. Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.
      - Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији и зато је Синод поништио све њихове одлуке. Кирило се жалио на то што су га изопштили, али у том случају испада да није обдарен интелигенцијом јер ништа није схватио, тј. није разумео «исправне» намере америчких владика. Реаговао је и Митрофан и сасвим стао на страну Синода. Амфилохије би хтео да је и он збуњиве природе.
      6. Такође, сматрамо за потребно да се саборски разговара о неутемељеној одлуци Светог архијерејског синода везано за повлачење благослова за предавање двојици професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Уз то саборску расправу потребује и најновија синодска одлука да се први пут у осмовековној историји наше Цркве, и то баш на ову свечаност, додели орден Светог Саве првог степена једном председнику Србије. Овим поводом огроман број верника је почео да шаље протесна писма па сматрамо да о тој одлуци треба да се саборски договоримо.
      - Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.
      И у мају је Вучић саборски позван. Тада је Тасићка причала да су Амфилохијеви захтевали да Патријарх абдицира. То се показало као лош потез, јер су после неколико месеци, када су се карте на столу помешале, медији који раде за Амфилохијеве узели да спинују и синодској линији (Буловић, Перић итд.) почели да приписују како они иду на рушење Патријарха!
      Амфилохије и Григорије in primis, али и Максим, су оркестрирали срамну хајку у време прославе, тако да је Бећковић дан пред држање говора у Жичи отказао (ако је прилика била добра, и Амфилохије је ту био, зашто не би и Матија? Ако није била добра, онда је Амфилохије бескичмењак, како и рече на посмртном говору Борислава Милошевића); затим су организовали „спонтане“ петиције, у Дечанима се изругивали ордену Светог Саве па су га давали свима...
      Занимљиво је да је пре само пет година на предлог Амфилохијев патријарх одликовао Филипа Вујановића, тадашњег председника Црне Горе, за време чијег мандата је Црна Гора постала независна држава и признала лажну државу Косово! Амфилохије је одликовао и «црвеног војводу» Шешеља, агностика и борца против веронауке. Одликовао је и Мирослава Мишковића, познатог српског тајкуна. Клео је свакога ко би се одрекао Русије, а нападе га изненада подмукли Шваба Алцхајмер, па заборави да је Путин, који је гарант и наше сигурности, одликовао тог истог АВ орденом св. Александра Невског!
      7. Подсећамо вас, такође, на одлуку прошлог мајског Сабора да се за ову јесен сазове Свети архијерејски сабор који би био посвећен црквеној просвети. Умољавамо Вас да ту одлуку поштујемо и спроведемо.
      Ваша Светости, ми знамо да они којима све наведено одговара скривају то од Вас, али Вам са жалошћу сведочимо да је углед наше најсветије Цркве и Вас лично нарушен. Због свега наведеног, после дужег суздржавања коначно смо били приморани да се огласимо и да заједнички покушамо – сабрани на Сабору у Светој Жичи – да што пре вратимо углед и стабилност нашој Цркви. Поводом свега овога умољавамо Вашу Светост да сходно Уставу сазове редовну седницу јесењег Светог Архијерејског Сабора. Могло би и ово Жичко Сабрање бити проглашено јесењим Сабором. Истичемо да је Патријарх Герман за 750-годишњицу наше Цркве сазвао ванредни Сабор. Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве.
      - То није била одлука Сабора.
      Ванредан сабор сазива Синод и то када процени да има разлога. Хумористично је да тај сабор тражи и еп. Лука који ни на редовном не може због болести да присуствује! И налази се у тим потписницима иако није био у Жичи!
      Најалармантнија је последња реченица у којој прете расколом: «Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве». Напокон и казаше шта им је на срцу. Мене су спиновали и троловали да умишљам некакве расколе, али сада и рекоше.
      Раскол је процес. Он се припрема како сам и показао у текстовима и коментарима око америчког и црногорског раскола. На свему већ годинама марљиво раде. И ћутали су све до сада да се народ не би досетио. Сада упорно користе Вучића као страшило и као некаквог издајника да би искористили општенародно незадовољство тешком економском ситуацијом.
      Ову екипу подржавају Весна Пешић, Ђилас, Иван Ивановић, Двери итд. Кампању су појачали и са свих страна опседају СПЦ, али и моју маленкост. Григорије је са ланца пустио Вука Бачановића, из СПЦ имамо Николу Станковића, кога плаћа Патријаршија и многе друге. Једноставно је немогуће испратити све наслове.
      Текст је смушен јер тражи сазивање редовне седнице јесењег Сабора, а онда се позива како је Герман сазвао ванредни Сабор. Амфилохије вређа нашу интелигенцију, јер канони говоре о 2 сабора годишње, али зашто их није било у СПЦ до сада? Што се тек данас сетио канона? (Он је пак познат како се држи канона па покрштава и крштене католике). Вређа нашу интелигенцију јер све то добро знамо, али пише текст за неуку рају. Да каже, као Артемије, како ми не поштујемо каноне. А сам је ишао само на 1 сабор годишње за свих 34 године своје службе! Неолиберашки медији напречац заборављају да Амфилохије куне, да хомосексуалце проглашава промотерима културе смрти итд. Интересантно. Чворовићу и сличнима напомињем да свака од помесних Цркава може прећутно да уређује своју праксу, како пише наш највећи каноничар светске славе еп. Никодим Милаш. Он је на основу тога писао да можемо да имамо и жењене епископе. И да за то не треба сазив Васељенског сабора. Такође, Милаш говори о томе да је неканонски да се епископ премешта са епархије на епархију, али је то наша пракса, а коју су користили управо Амфилохије и Атанасије. Тада се Амфилохије није сетио канона. И заиста, не постоји ниједан канон који то допушта, него сви забрањују. Али када треба да се продаје магла, црногорски није гадљив. Амфилохије је неканонски митрополит црногорско-приморски. Он је то само по милости СПЦ.   
      - Неки мисле да је Амфилохије писмо сочинио за време ручка и додела панагија. Није. Тада је сачинио промеморију, односно још један захтев да се Патријарх осврне на њихова тражења. Писмо је написано раније и било је предато Патријарху. Било је откуцано, а не писано руком. Потписе су већ били ставили. Како се Патријарх није обазирао на то, онда Амфилохије врши додатни притисак на њега, држи га за руку и препире се са њиме пред почетак приредбе. Даје му тај поновни подстицај. Максим је ту и наћуљио је уши (све се има на снимку), јер је директно заинтересован. Патријарх одбија, његов помоћник узима тај коверат. То ничим није уродило.
      Коаутор писма је Максим Васиљевић. Он и други су увукли Игњатија, декана ПБФ, у ово врзино коло. Дискурс о јединству одаје Максимово перо. Игњатија је Патријарх изгрдио јер је одуговлачио са давањем отказа Максиму. Када је видео да је враг однео шалу, Игњатије даје отказе Максиму и Вилотићу. Тиме се завршава део ове саге. Амфилохије предаје писмо својим медијима и оно бива публиковано. Моје лично разочарење је Јоаникијев потпис, јер сам мислио да барем једног Србина имамо у Црној Гори.
       
      Ваше Светости у Христу одана браћа и саслужитељи:
       
      Следи 15 потписа. Надам се да сам све потписе исправно рашчитао, јер их нам нису дали у доброј резолуцији.  
      Колона лево:
      Јустин жички
      Максим
      Лаврентије
      Кирило
      Лука
       
      Главна Колона:
      Амфилохије
      Јоаникије
      Атанасије милешевски
      Јован славонски
      Григорије
      Теодосије
      Димитрије
      Иринеј Добријевић
      Методије
      Игњатије
    • Од александар живаљев,
      Danas, 8. oktobar 2019.
      Nobelovska bolest
      Zoran Radovanović
      Svake jeseni, od 7. do 14. oktobra, dodeljuje se pet Nobelovih nagrada – za fiziologiju ili medicinu, fiziku, hemiju, ekonomiju, literaturu i mir. Nekada ih dobiju ljudi sa briljantnim idejama, nekada (bar za nauku) istraživači kojima se posrećilo, ali za sve njih zajednički je uporan i marljiv višegodišnji rad.
      Hroničari obično podsete da su zaobiđene neke stvarne veličine, poput Tolstoja, a da su slavom okićene danas zaboravljene ličnosti ili pojedinci za koje se ni u trenutku uručenja nagrade nije znalo čime su je zaslužili (Obamina nagrada za mir 2009). U celini gledano, ipak se ne može poreći da su Nobelovu nagradu dobijale osobe koje su svojim delima menjale ili obogaćivale ceo svet.
      Šta se dešava sa nobelovcima kada postanu slavni? Ako ostavimo po strani Pakistanku Malalu Jusafzai, koja je Nobelovu nagradu za mir zaslužila sa 14, a dobila sa 17 godina, mnogi naučnici su istraživanja po kojima su najpoznatiji obavili vrlo mladi, nekada i pre 30. godine života. Čekali su, doduše godinama ili decenijama da se njihovi rezultati potvrde i prihvate, ali su još uvek bili u punoj snazi kada su putovali u Štokolm.
      Neki su izdali principe za koje su se borili, poput Burmanke Aung San Su Ki, koju je vojna hunta skoro 15 godina držala u kućnom pritvoru zbog njene nenasilne borbe za demokratiju i ljudskih prava, da bi ona sama, kada je došla na vlast, dozvoljavala etničko čišćenje.
      Drugi su celog života bili neobični, za šta je primer Kari Malis, ovog leta preminuli pronalazač polimerazne lančane reakcije, tehnike bez koje se danas ne može zamisliti laboratorijska dijagnostika. On je celog života važio za čudaka, odricao je postojanje globalnog otopljavanja i ozonskih rupa, verovao je u posete vanzemaljaca, astrologiju i astralnu projekciju, negirao je da je HIV uzročnik side, pomagao je odbrani čuvenog američkog sportiste O.J. Simpsona koji je ubio svoju bivšu suprugu i njenog ljubavnika, osnovao je kompaniju za ugradnju DNK u nakit bogataša spremnih da plate tu uslugu, itd. Za Malisov bizaran pogled na stvarnost poznavaoci okrivljuju LSD, čije je korišćenje on zdušno propovedao.
      Međutim, ogorman broj nobelovaca bar prividno je ostao kakav je i bio, posvećen svom poslu. Upadljivo je jedino što su mnogi od tih ozbiljnih i vrednih ljudi, težeći novim otkrićima, nesvesno okrenuli leđa nauci i posvetili ostatak života paranaučnim fenomenima i praznoverju. Ta pojava je postala toliko česta da se označava kao nobelovska bolest.
      Na početku prošlog veka popularni su bili vidovitost, ekstrasenzorna percepcija i drugi paranormalni fenomeni, pa su se tim pravcem uputili Pjer i Marija Kiri i desetine drugih nobelovaca. Na kraju ove liste je fizičar Brajan Džozefson, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1973, koji je, pored paranormalnih fenomena, bio ubeđen u sposobnost vode da pamti, vrednost homeopatije i hladnu fuziju. Isti odnos prema pamćenju vode i homeopatiji ima i Lik Montanje, koji je Nobelovu nagradu za fiziologiju dobio 2008, 25 godina pošto je otkrio HIV. Ovaj Francuz je otišao dalje, pa tvrdi da se sida leči dijetom i da su vakcine opasne po zdravlje. Što se tiče hladne fuzije, Džozefsonu se pridružio još jedan fizičar, Džulijus Švinger svojim objašnjenjima kako je nuklearna reakcija moguća pri relativno niskim temperaturama.
      Čak je i Albert Ajnštajn prihvatao vidovitost, a fizičar Lord Rejli i fiziolog Šarl Riše poverovali su u duhove. Fizičari Oto Štern i Volfgang Pauli smatrali su da je moguće pokretanje predmeta snagom volje (telekinezija). Po nekoliko nobelovaca je pokušavalo da teoretski pravda rasizam, da negira evoluciju ili da dokazuje postojanje „inteligentnog dizajna“, uz još niz pojedinaca sa neobičnim zaključcima o intuiciji, misticizmu, navodnom odsustvu globalnog zagrevanja itd.
      Najkraćim periodom između dobijanja nagrade i javno izgovorene gluposti smatra se objašnjavanje Nikolasa Tinbergena koji je inauguracioni govor u Štokholmu iskoristio da iznese svoj stav o autizmu, o kojem je vrlo malo znao. S druge strane, opšte je mišljenje da je najopasnija zabluda nobelovaca zalaganje za eugeniku, dakle primenu selektivnog odabiranja radi „popravljanja“ ljudske vrste, čemu su se priklonila bar dvojica laureata.
      Ozloglašena teorija eugenike pripada prošlosti, pa je s današnje tačke gledišta verovatno najštetnije, zbog svoje skoro opšte prihvaćenosti, zalaganje dvostrukog nobelovca Lajnusa Polinga (za hemiju i za mir) da se unose velike količine koncentrovanog vitamina C. Dobro se zna da od toga nema koristi (osim za osobe na krajnje jednoličnoj ishrani), ali da srećom nema ni veće opasnosti za zdravlje, jer se višak vitamina C odmah izluči. Ipak je ta praksa štetna bar iz tri razloga: a) baca se uludo novac, b) stiče se lažni utisak da je zaštićeno sopstveno zdravlje, pa se ne preduzimaju druge, zaista celishodne mere, i c) vitamin C se najčešće uzima zajedno sa drugim vitaminima i minealima, a neki od njih mogu da budu opasni ako se prekorače dozvoljene doze.
      Suviše su složeni uzroci nobelovske bolesti da bismo ih detaljno raščinjavali. Sigurno je da je značajno samopouzdanje stečeno najvišim svetskim priznanjem („jednom u pravu, uvek u pravu“). Važna je i činjenica da su mnogi nobelovci u nenaučne vode zaplovili tek kad su ih sustigle godine, pa nisu više mentalno funkcionisali kao ranije. Tu je i uloga medija: malo nabrojanih čudnih pogleda na nauku bi našlo svoj put do uglednih časopisa, ali je nobelovska slava činila da njihove autore pažljivo slušaju i novinari i javnost.
      Nama ostaje zaključak da niko nema blanko tapiju na mudrost i nepogrešivost. Svaki stav ili postupak bilo kog čoveka treba kritički procenjivati, bez obzira na njegove ranije zasluge i autoritet.
      * Autor je epidemiolog, redovni profesor Medicisnkog fakulteta u penziji
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...