Jump to content

Presuda francuskog suda protiv servisa "Steam" mogla bi iz korena da promeni digitalnu prodaju igara

Оцени ову тему


Препоручена порука

http://play.co.rs/2019/09/presuda-francuskog-suda-protiv-steama-bi-mogla-iz-korena-da-promeni-digitalnu-prodaju-igara/?fbclid=IwAR1jHn4Hmnc35GrPZYc5nHewkwRfwsGC1HX210Da7Q3MLz_5wQvLZkqy0zk

steam.jpeg?w=1920

Pitanje staro koliko i postojanje digitalne prodaje igara (muzike, filmova…) jeste ono koje glasi: Da li je osoba vlasnik digitalne kopije igre koju je kupio ili samo ima pravo da je koristi?

Iako bi, tehnički, trebalo da je neko vlasnik digitalne kopije jednako koliko i fizičke kopije neke igre, u praksi, neke stvari prosto nisu jednake. Jedna od tih je i nemogućnost da preprodate vaše vlasništvo nekome drugome. Pošto, prosto, ne možete skinuti igru sa vašeg naloga i prebaciti je na tuđi.

Međutim, čini se da će jedna odluka, koju je juče doneo sud u Francuskoj, to promeniti iz korena, jer svakako predstavlja presedan. Naime, u slučaju UFC-Que Choisir protiv Valvea, koji traje više od tri godine, sud je odlučio protiv kompanije Valve, po pitanju toga što ista zabranjuje preprodaju igara čiji ste vlasnik na Steamu.

Ova odluka u praksi znači da će Valve, makar u Francuskoj, morati da omogući vlasnicima igara da svoje igre sa Steam naloga mogu da preprodaju nekom drugom. Štaviše, ova odluka suda ne uključuje samo igre, već i “kupljenje virtuelne objekte, sadržaj u igrama, apdejte i drugo”, što znači da bi po ovome igrači morali da mogu da imaju opciju da preprodaju i recimo skin iz igre, ili neki DLC.

Ova odluka na duže staze ne utiče samo na digitalnu distribuciju video igara, već se onda postavlja pitanje šta je i sa drugim servisima gde digitalno kupujete dobra, kao što su digitalne kopije muzičkih albuma, kojima trenutno takođe ne možete da trgujete.

Videćemo kako će ovo dalje uticati na digitalnu distribuciju dobara, ali je svakako u pitanju slučaj čiji rezultat može da odjekne daleko. Počev od toga da čitava infrastruktura ovih prodavnica bi morala da se menja (jer trgovina igrama sada jednostavno tehnički nije moguća), do toga bi se stvorilo jedno potpuno novo tržište “polovnih” digitalnih igara, koje bi imalo snažan uticaj na čitavu industriju.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
http://play.co.rs/2019/09/presuda-francuskog-suda-protiv-steama-bi-mogla-iz-korena-da-promeni-digitalnu-prodaju-igara/?fbclid=IwAR1jHn4Hmnc35GrPZYc5nHewkwRfwsGC1HX210Da7Q3MLz_5wQvLZkqy0zk
steam.jpeg?w=1920&key=69492636fe82e6ad11ba99dc59f8a383099b72b313bc4c771d64e4f314f739c9
Pitanje staro koliko i postojanje digitalne prodaje igara (muzike, filmova…) jeste ono koje glasi: Da li je osoba vlasnik digitalne kopije igre koju je kupio ili samo ima pravo da je koristi?
Iako bi, tehnički, trebalo da je neko vlasnik digitalne kopije jednako koliko i fizičke kopije neke igre, u praksi, neke stvari prosto nisu jednake. Jedna od tih je i nemogućnost da preprodate vaše vlasništvo nekome drugome. Pošto, prosto, ne možete skinuti igru sa vašeg naloga i prebaciti je na tuđi.
Međutim, čini se da će jedna odluka, koju je juče doneo sud u Francuskoj, to promeniti iz korena, jer svakako predstavlja presedan. Naime, u slučaju UFC-Que Choisir protiv Valvea, koji traje više od tri godine, sud je odlučio protiv kompanije Valve, po pitanju toga što ista zabranjuje preprodaju igara čiji ste vlasnik na Steamu.
Ova odluka u praksi znači da će Valve, makar u Francuskoj, morati da omogući vlasnicima igara da svoje igre sa Steam naloga mogu da preprodaju nekom drugom. Štaviše, ova odluka suda ne uključuje samo igre, već i “kupljenje virtuelne objekte, sadržaj u igrama, apdejte i drugo”, što znači da bi po ovome igrači morali da mogu da imaju opciju da preprodaju i recimo skin iz igre, ili neki DLC.
Ova odluka na duže staze ne utiče samo na digitalnu distribuciju video igara, već se onda postavlja pitanje šta je i sa drugim servisima gde digitalno kupujete dobra, kao što su digitalne kopije muzičkih albuma, kojima trenutno takođe ne možete da trgujete.
Videćemo kako će ovo dalje uticati na digitalnu distribuciju dobara, ali je svakako u pitanju slučaj čiji rezultat može da odjekne daleko. Počev od toga da čitava infrastruktura ovih prodavnica bi morala da se menja (jer trgovina igrama sada jednostavno tehnički nije moguća), do toga bi se stvorilo jedno potpuno novo tržište “polovnih” digitalnih igara, koje bi imalo snažan uticaj na čitavu industriju.
Onda Steam account-i bi izgubili na vrednosti. Ovo je dobro u nekom vidu posto bi mogao jeftinije nekako proci. Ali ako se ovo ostvari. Onda oni "krekeri" sto kao hakuju account-e (medju kojima sam bio i ja. Cak na Facebook-u imaju grupe za te nazovi "crackere" tu se trejduju, a najvise ima tu umisljene dece koji misle da su hakeri i 70% je sa balkana) ce moci da prebace igre na main account. Tako da to ne bi bilo dobro za valve. Tu bi bilo dosta banovanih accounta. Sto bi znacilo da za sve digitalne produkte (Ne samo valve ako se usvoji i za ostatak
) krekeri lagano profitiraju. Imam predosecaj da ce verovatno traziti ti digitalni servisi- id verify (licna) A meni se bas nesto i ne daje to al ajd. Btw. nemam_je [emoji28]

Послато са Lenovo A6020a41 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ово је само првостепена одлука. У Француској постоје још два нивоа одлучивања, плус ЕСЉП (ако се не варам, код њих су Касациони и Уставни суд једно као у САД, нек ме неко исправи ако зна). 

Нема овде проблема са правне стране. Ти кад купујеш било који дигитални производ, у оној ЕУЛА коју нико не чита пише, а ти се сагласиш са тим, да га заправо изнајмљујеш. И да компанија остаје власник дигиталног производа. И онда набрајају шта све немаш права. Између осталог стоји да немаш право да га препродаш или изнајмиш без њихове дозволе, да га копираш, да издвајаш делове за неке своје потербе, итд. Дакле, на то си пристао самим потписивањем уговора.

Не знам какво је право у САД, овде код нас (мислим на Европу) би то могло да се заобиђе правилима о уговору о приступу или монополским положајем ако би монополски положај могао да се докаже, али сумњам да је то био случај овде. Вероватнија опција би била да су наишли на судију који једноставно не разуме целокупну индустрију, и да ти не "купујеш" игру (иако се то тако рекламира), већ плаћаш да би је играо неограничено време, с тим да компанија може у сваком тернутку да ти ускрати то право. Ово није настало безвезе, него као заштита с обзиром на природу медија на ком се производ налази, једном кад су сконтали колико се то лако копира.

Супер ако Французи ово изгурају на свим нивоима и постане општеприхваћено правиоло, тј. ако ово није само грешка појединца који се слабо разуме у дигиталне технологије, само им предстоји баш баш дуга борба да би се то и остварило.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од cloudking,
      Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet učenica
      Policija je saopštila da je nastavnik glume Miroslav Mika Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet svojih učenica, od kojih su dve u vreme počinjenih dela bile maloletne.
      Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu uhapsili su M.A. (68) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela silovanje i nedozvoljene polne radnje, saopštio je MUP.
      Sumnja se da je on u vremenskom periodu od 2012-2020. godine u prostorijama škole glume u Beogradu, čiji je vlasnik, seksualno napastvovao pet svojih učenica, od kojih su dve za vreme izvršenja krivičnog dela bile maloletne.
      Osumnjičenom M.A. je određeno zadržavanje i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
      Pošto se sumnja da ima još osoba koje je osumnjičeni seksualno napastvovao, mogu to prijaviti u prostorijama Policijske uprave za grad Beograd, Bulevar despota Stefana 107, apelovala je policija.
      Mediji su ranije preneli da je Miroslav Mika Aleksić, čuveni vlasnik škole glume, sinoć priveden u stanicu policije, jer ga je više devojka prijavilo za silovanje ili seksualno uznemiravanje.
      Glumica Milena Radulović medijima je ispričala da je Aleksić dok je bila maloletna silovao i da se to dogodilo više puta.
      Radulović je zajedno sa još nekoliko devojaka, od kojih su neke maloletne, prijavila Aleksića za silovanje i seksualno uznemiravanje.
      Ona je rekla da je Mika Aleksić prvi put silovao početkom novembra 2012. godine, kada je ona imala 17 godina, a on 61. godinu.
      Miroslav Mika Aleksić je filmski reditelj, producent, glumac i čuveni pedagog kroz čije radionice je prošlo više od 3.000 mladih.
      Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet učenica
      RS.N1INFO.COM Policija je saopštila da je nastavnik glume Miroslav Mika Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet svojih učenica, od kojih su dve u vreme počinjenih dela bile maloletne.  
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto: Sisačka nadbiskupija SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.
      U homiliji biskup je rekao kako su branitelji Gvozdanskog svijetli primjer ljubavi prema Domovini i žrtve za nju, prenosi sisačka nadbiskupija.
      "Poznato nam je kako su pred jačom turskom silom hrabro tri mjeseca odolijevali i nisu prihvaćali nekoliko poziva na predaju, čime su mogli spasiti vlastite živote. No, oni su radije ostali na braniku utvrde Gvozdansko i na braniku Domovine negoli se pokoriti neprijatelju i njegovoj sili. Ta borba do kraja resila je i resi naš hrvatski narod, bilo da su nas tlačili Turci, bilo komunisti, bilo Srbi. Sve smo te zulume, progone i agresije hrabro odbijali jer smo imali pojedince koji su nas vodili u tom otporu i borbi za svoju zemlju“, kazao je Košić.
      "Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba"
      Onda je kazao kako je danas najveći neprijatelj potres.
          "On pustoši, zavija u crno, ruši kuće i crkve, tjera nas s naših stoljetnih ognjišta i prijeti da nestanemo, da u ovim dijelovima Lijepe naše više ne žive Hrvati. Prije toga nas je pogodila pandemija, koja doduše nije zaratila samo protiv nas nego protiv cijeloga svijeta i svih ljudi. I treći je, već 25 godina prisutan neprijatelj koji je u nama samima, a zove se izumiranje: ne rađaju se djeca, sve nas je manje i nestajemo", kaže biskup Košić.
      "Koji je naš odgovor, kako se poput branitelja Gvozdanskog hrabro boriti – i pobijediti te današnje neprijatelje? Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba. On je podmukao neprijatelj koji sve napada, ne gleda tko je tko niti dolazi najavljen, nikad ne znamo kada će udariti i što će srušiti, koga protjerati iz njegova doma, kome će se doslovno oduzeti tlo pod nogama. Međutim, ima lijeka toj pošasti. To je naša kršćanska ljubav", navodi Košić.
      Biskup Košić: Potres je teško predvidljiv, ne možemo se boriti kao protiv Srba - Index.hr
      WWW.INDEX.HR SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.  
    • Од Поуке.орг инфо,
      Prilikom kreiranja korisničkog naloga za pristup Google uslugama, kompanija Google svakom novom korisniku dodeljuje po 15 GB besplatnog memorijskog prostora na svojim serverima. Tih 15 GB se koristi za skladištenje sadržaja iz prispelih i poslatih email-ova (za korisnike Gmail usluge), kao i za skladištenje fajlova koje otpremite putem Google Drive ili neke druge Google usluge odnosno aplikacije. Uz Gmail i Google Maps, Google Photos je definitivno jedna od najpopularnijih i najviše korišćenih usluga kalifornijskog tehnološkog giganta.
      Sve do sada, Google Photos usluga je, barem na neki način, bila izuzeta iz pomenutih 15 GB prostora i korisnicima je nudila neograničen memorijski prostor za čuvanje fotografija – i to besplatno.
      Naime, fotografije koje otpremite na Google Photos bi zauzimale deo od navedenih 15 GB memorijskog prostora samo ukoliko se odlučite da fotografije otpremate u njihovom izvornom (originalnom) kvalitetu. Ukoliko biste umesto izvornog kvaliteta odabrali otpremanje u visokom kvalitetu, koji je tek neznatno lošiji od izvornog kvaliteta, imali biste neograničen memorijski prostor za čuvanje fotografija. Ali, veliki Google je odlučio da promeni politiku kada je Google Photos servis u pitanju, a ova promena pogađa kako korisnike uređaja sa Android operativnim sistemom tako i korisnike Apple uređaja.
        Šta se promenilo u Google Photos usluzi?
      Korisnici Google Photos servisa već punih pet godina uživaju u neograničenom memorijskom prostoru za čuvanje fotografija u visokom kvalitetu. Kompanija Google je ovu činjenicu često navodila kao jednu od ključnih prednosti koje korisnici Android operativnog sistema imaju u odnosu na korisnike Apple uređaja, koji od proizvođača svog uređaja dobijaju više nego skromnih 5 GB online memorijskog prostora za čuvanje fotografija, dokumenata i svega ostalog. Doduše, i korisnici Apple uređaja su mogli da uživaju u Google Photos servisu i neograničenoj memoriji za smeštanje fotografija, ali bez mogućnosti automatskog otpremanja fotografija.
      Činjenica da Google Photos nudi neograničeni prostor za čuvanje fotografija je kod mnogih korisnika imala uticaj na izbor mobilnog telefona. Zapravo, korisnici su se sve više oslanjali na online memorijski prostor pa su često birali i telefone sa manje interne memorije, kako bi uštedeli. Međutim, stara narodna izreka kaže da “ko ne plati na mostu…”.
      Odlukom o izmeni uslova korišćenja Google Photos servisa, Google je sve one koji nisu platili “na mostu” doveo “na ćupriju”.
      Odluka je sasvim jasna i pogađa gotovo sve korisnike mobilnih telefona: počevši od 1. juna 2021. godine, Google Photos više neće nuditi neograničeni memorijski prostor za smeštanje fotografija, već će ovom servisu na raspolaganju biti samo onih 15 GB prostora koje ste dobili prilikom kreiranja svog Google korisničkog naloga.
      Naravno, Google Photos će pomenutih 15 GB deliti sa drugim Google servisima koje koristite, kao što su Gmail, Google Drive. Google Keep i drugi.
      Iz ove odluke su izuzeti jedino korisnici Google Pixel telefona, koji će i dalje moći da uživaju u neograničenom prostoru za čuvanje digitalnih fotografija u visokom kvalitetu, što će predstavljati svojevrsni ekskluzivitet za Google Pixel telefone.
      Nije poznato koji su Google-ovi razlozi za donošenje ovakve odluke, ali se pretpostavlja da kompanija više nije u mogućnosti da ulaže neverovatna novčana sredstva u svoju infrastrukturu kako bi svim korisnicima obezbedila neograničeni prostor za čuvanje fotografija i video-sadržaja. Prema izveštaju sa kraja 2017. godine, Android operativni sistem je imao preko dve milijarde aktivnih korisnika. Ako bi svaki korisnik napravio samo jednu fotografiju dnevno i otpremio je na Google Photos, serveri kompanije Google bi trebalo da uskladište dve barem dve milijarde fotografija svakog dana! Što je mnogo – mnogo je, čak i za veliki Google.
        Šta će se nakon 1. 6. 2020. godine desiti sa vašim fotografijama koje čuvate online?
      Google je korisnicima Google Photos servisa već počeo da šalje obaveštenje o izmenjenim uslovima korišćenja ovog servisa, u kome se navodi da korisnici i dalje mogu da dokupe dodatni memorijski prostor, ukoliko im inicijalnih 15 GB nije dovoljno, kako bi obezbedili dovoljno memorijskog prostora za slike.
      U obaveštenju se navodi i da će nakon 1. juna 2020. godine biti obrisani i svi Google nalozi koji nisu aktivni duže od dve godine. Ukoliko posedujete Google nalog u koji se dugo niste ulogovali, pravi je trenutak da to učinite i tako sprečite brisanje vašeg korisničkog naloga i sadržaja koji na njemu imate.
      Ukoliko ste prekoračili kvotu od 15 GB, svoje fotografije sa Google Photos servisa možete preuzeti i snimiti u svoj laptop ili desktop računar, na eksterni hard disk ili SSD ili na memorijsku karticu.
        Šta je idealno rešenje?
      Online servisi za čuvanje podataka jesu praktični, ali nisu idealni. Pre svega, imajte u vidu činjenicu da vaše fotografije, vaša dokumenta i svi drugi vaši fajlovi koje otpremite na neki online servis za skladištenje fajlova, tj. na neki Cloud Storage, više ne stoje samo kod vas već ih poverili i kompaniji čiju uslugu koristite. Iako kompanije koje se bave pružanjem Cloud Storage usluga korisnicima garantuju privatnost podataka, u prošlosti je u više navrata dolazilo do “curenja” korisničkih fajlova, usled hakerskih upada u sisteme tih kompanija.
      Čak i ako pretpostavimo da se slični hakerski upadi više nikada neće dogoditi i da su vaši fajlovi sigurni u tom smislu, postoji verovatnoća da neka kompanija iznenadno najavi prestanak pružanja usluga, promenu poslovne politike, drastičnu promenu cene i slično. Upravo se tako nešto i dogodilo, zar ne?
      Zbog svega navedenog, možemo reći da su NAS uređaji idealno rešenje za čuvanje podataka. Pored toga što vam za smeštanje fotografija, dokumenata, filmova, muzike, video-klipova i svih drugih fajlova nude onoliko memorijskog prostora koliko želite tj. onoliko koliko vam je potrebno, NAS uređaji nude i mogućnost automatskog kopiranja sadržaja sa telefona i drugih mobilnih uređaja, kao i pristup sadržaju u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Takođe, NAS uređaji imaju i mogućnost istovremenog čuvanja fajlova na dva (ili više) hard diska, čime se sprečava gubitak podataka u slučaju otkazivanja hard diska.
        Gde vi čuvate svoje fajlove i koliko verujete u Cloud Storage servise?
      Loše vesti za korisnike Google Photos servisa | Gigatron Blog
      BLOG.GIGATRON.RS Google Photos servis su mnogi koristili za skladištenje fotografija jer je pružao neograničeni memorijski prostor, ali je Google odlučio da to promeni.  
    • Од Иван Ц.,
      jedina osoba sa područja Balkana koja je primila test-vakcinu, sada već čuvenu "Oksford vakcinu", podelila je svoje iskustvo.
      IZVOR: YOUTUBE/СИТЕЛ ТЕЛЕВИЗИЈА Svet drži dah, vakcina protiv korona virusa u koju se najviše polaže nade, a koju razvija tim sa Oksforda, upravo je započela poslednju fazu testiranja.
      Vakcina AZD1222, popularno nazvana “Oksford vakcina” ušla je u poslednju, treću fazu ispitivanja i već u septembru bi trebalo da bude u upotrebi u Britaniji, SAD i nekoliko evropskih zemalja.
      Makedonac Borko Andreevski koji živi u Engleskoj, prva je osoba iz regiona Zapadnog Balkana koja je testirana na vakcinu protiv virusa korona. Tri meseca nakon što je primio vakcinu za kovid-19, preneo je svoje iskustvo.
      "U svakodnevnom životu i zdravlju nema promena. Nisam imao nikakvih nuspojava. Osećam se dobro i sigurno, jer znam da ne mogu da dobijem korona virus, niti da ga bilo kome prenesem. To je dobar osećaj. Prošao sam tri testiranja krvi i još jedno me čeka u novembru",  rekao je Andreevski u pisanoj izjavi za Sitel.
      Očekuje se da će vakcina, koju pravi farmaceutska kompanija "AstraZeneca", biti odobrena do kraja godine. Ova kompanija potpisala je licencirani ugovor za isporuku milijardu doza vakcine zemljama sa niskim i srednjim prihodima, pod uslovom da obezbedi 400 miliona doza do kraja 2020. godine.
      Sredinom prošlog meseca četiri članice Evropske unije – Nemačka, Francuska, Italija i Holandija - sklopile su ugovor sa "AstraZenecom" o kupoprodaji najmanje 300 miliona doza vakcine protiv kovida-19 koja se trenutno testira na Univerzitetu Oksford, piše Blic.
      Ispovest Makedonca koji je PRIMIO VAKCINU protiv KORONE: Osećam se SIGURNO
      MONDO.RS jedina osoba sa područja Balkana koja je primila test-vakcinu, sada već čuvenu "Oksford vakcinu", podelila je svoje...  
    • Од Дејан,
      Doktor nauka sa Tehnološkog fakulteta za 021: Teorije o čipovanju ljudi preko vakcina protiv virusa korona potpuno netačne Nedavno je belgijski doktor Tijeri Šmic, zagovornik alternativne medicine od osamdesetih godina, objavio blog post i pismo o najavljenoj vakcini protiv covid-19, iznoseći tvrdnje da iza cele priče u vezi sa izradom vakcine stoji - Bil Gejts.   Foto: Pixabay Dr Šmic, zagovornik ozonizacije, tvrdi da se u naučnim krugovima polemiše o ubacivanju mikročipa u vakcinu, te da "u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, fondacija Bila Gejtsa finansira sedam projekata vakcine protiv virusa korona, među kojima i unošenje nanočipa u ljudski organizam".    Šmic tvrdi da je Bil Gejts u istraživanju za pronalazak vakcina protiv virusa korona već uložio 250 miliona dolara i kaže da bi lica koja se vakcinišu s nanočipom dobila "pasoš" koji to potvrđuje. Takođe, navodi da je eksperiment s takvom čipovanom vakcinom već izvršen na 3.000 izbeglica na Tajlandu.   I dok je zavidan broj domaćih medija preneo ove neutemeljene tvrdnje belgijskog zagovornika lečenja nemedicinskim metodama, nijedan se nije potrudio da proveri - da li je čipovanje čoveka kroz vakcinu na ovaj način uopšte moguće?   Kako bismo proverili istinitost svih tvrdnji o čipu u vakcini, Bilu Gejtsu, 5G tehnologiji i nameri da se ljudi prate pomoću mikročipa, porazgovarali smo sa dr Ivanom Stijepovićem, doktorom nauka u oblasti tehnološkog inženjerstva i naučnim saradnikom sa Katedre za inženjerstvo materijala Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu koji se, između ostalog, bavi istraživanjem i primenom nanomaterijala.   021: Da li se nanotehnologija već sad koristi u borbi protiv covid-19?   Dr Stijepović: Ne. Protiv covid-19 ne možete da se borite nanotehnologijom, već medicinom koja koristi antitela. Protiv virusa se naše telo i svaki organizam bori tako što imunitet obrazuje antitela koja uništavaju virus i posle možemo da dođemo do tih antitela u krvi ozdravljenih. Ne postoji trenutno način da se nanotehnologija ili bilo šta što nosi prefiks "nano" koristi za lečenje covid-19.    021: Da li se nanotehnologija koristi u izradi zaštitne opreme?   Dr Stijepović: Naravno, pre svega kod filtera koji koriste nanomaterijale za apsorbovanje gasova, čestica, to je ono što nanotehnologija može da uradi. Nanofilteri filtriraju vazduh, vodu ili drugu materiju i tako posredno učestuvuju u prevenciji zaraze. Mogu da se koriste u maskama, a pre svega se koriste u aktivnim maskama kao što su gas maske. Koriste se i u uređajima za specijalna odela - skafandere, da prečišćavaju vazduh u takozvanim "čistim sobama" u odeljenjima intenzivne nege. Njihova osnovna funkcija je funkcija filtera.    021: Da li se nanotehnologija koristi u svakodnevnoj opremi, recimo u rukavicama i maskama koje kupujemo u apoteci ili nabavljamo preko interneta?   Dr Stijepović: Veličina pora na N95 maskama veličine je tri mikrometra - što je hiljadu puta veća dužina od nanometra. Dakle, nema govora o nanotehnologiji. Kroz te maske nanočestice mogu da prolaze vrlo jednostavno, dok su virusi mikroveličina, tako da nema potrebe da se koristi nešto što je na skali hiljadu puta manje za zaštitu nečega što je hiljadu puta veće. Zašto biste pravili maske sa šupljinama nanometarskih veličina kad sasvim dovoljno dobro taj posao rade maske sa mikroveličinama pora?   Da biste nešto učinili hiljadu puta manjim na skali, povećavaju se troškovi proizvodnje i nivo tehnologije. Maska koja sada košta dvadesetak dinara sigurno bi koštala nekoliko hiljada dinara da bi mogla da zaštiti od takvih čestica - i to opet ne bi bilo i nije namenjeno građanstvu. Te specijalne maske i skafanderi koriste se u institutima koji rade s opasnim virusima, bakterijama i slično, na odeljenjima intenzivne nege.   021: Zbog čega se onda sada spominje nanotehnologija?   Dr Stijepović: Nano i nanotehnologija je trenutno "buzzword", ključna reč koja zvoni i zvuči jako dobro i novo onima koji ne znaju šta to praktično znači. Koriste se za podsticanje onih koji će da klikću na vest koja u naslovu ima nano ili nanočip, izgleda kao nešto jako novo i napredno i stavljaju se naslovi koji nemaju veze ni sa čim realnim što se sada proizvodi i istražuje.      021: Možda nema veze ni sa čim realnim, ali je reč o vrlo izraženim tvrdnjama. Teoretičari zavera tvrde da se razvija vakcina protiv covid-19 koja sadrži mikročipove pomoću kojih će ljudska vrsta biti kontrolisana. Bil Gejts finansira izradu ovakve vakcine, a spominje se i 5G tehnologija...   Dr Stijepović: Ne znam odakle tačno da krenem. Oni koji izveštavaju o tome apsolutno nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa realnim stvarima koje se trenutno dešavaju u nanotehnologiji i nanomaterijalima. Kao jedan primer - nanovija generacija mobilnih telefona koji su izašli ove godine (i izaći će sledeće godine) koriste tehnologiju koja se zove šestnanometarska ili sedamnanometarska tehnologija. To znači da je veličina tranzistora na čipu koji koriste naši telefoni oko šest ili sedam nanometara. Kažem "oko" jer kad dođete na tu skalu, već je teško izmeriti precizno veličinu tog uređaja. To znači da je najmodernija tehnologija, što jesu novi telefoni, generacija šest odnosno sedamnanometarska. Prethodna generacija, pre tri ili četiri godine, bila je desetnanometarska. Četiri godine prođu od prethodne generacije dok se ispitaju sve vrednosti onoga što mi nazivamo nova generacija čipova, a to su šestnanometarski i to bi značilo da vi na čipu koji ima površinu 100x100 nanometara možete na svakih šest do sedam nanometara da napravite nešto što je veličine šest do sedam nanometara.   021: Zbog čega govorimo o dimenziji baš 100x100 nanometara?   Dr Stijepović: Kad ubacite u ljudsko telo strani predmet, kao što bi bio taj čip ili bilo šta drugo što je veće od 100 nanometara, ljudski organizam ima imuni sistem sa makrofagama koje automatski uklanjaju to nepoželjno strano telo veće od 100 nanometara. Da bi taj čip uopšte opstao u ljudskom organizmu, u krvi, tkivu, mora da bude manji od 100 nanometara, u suprotno makrofage će ga istog momenta ili vrlo brzo nakon ubacivanja u telo jednostavno odstraniti. To jeste strano telo našem organizmu i imuni sistem sva strana tela veća od 100 nanometara prepoznaje i izbacuje. Taj čip bi, stoga, morao da bude manji od 100x100 nanometara, što je meni sad u ovom trenutku prosto nezamislivo na nivou tehnologije koja se koristi. Tako da je priča o nanočipovima i mikročipovima potpuno deplasirana.    Ono što je moguće uraditi, a neki konceptualni umetnici su već uradili, je da se ispod kože instalira neka vrsta čipa, koja nikako neće biti nanočip već makročip koji može da se vidi ljudskim okom. Taj čip može da meri temperaturu ili osetljivost ljudske kože... ne znam šta bi tačno radio. Mogao bi da šalje neki signal kao oni čipovi u odeći koja se koristi da se ne bi kralo. Ali, mogao bi samo da šalje GPS koordinatu, ali kome bi to koristilo i zašto bi se to koristilo?    021: Zašto bi Bil Gejts to radio?   Dr Stijepović: Ne znam. On ima ogroman novac koji može da uloži u istraživanje, ali ni on ne može da pređe fizički zakon koji važi u prirodi, a to je ograničenje veličine čipa na ispod 100 nanometara. Ni on sa svim svojim milijardama ne može da pobedi fiziku, biologiju, koja mu nameću ograničenja koja sad u ovom momentu nije moguće rešiti na način da za godinu dana se taj čip ubaci u vakcinu, a potom da se ubaci u ljudsko telo i bude funkcionalan.   021: Prema Vašoj proceni, koliko vremena bi trebalo da prođe da bi tako nešto bilo moguće?   Dr Stijepović: Razvoj čipova je kroz vreme išao na sledeći način: krenulo se od dvadesetnanometarskih, spustio se na 14, potom 10 i sedamnanometarskih čipova. Sledeća generacija će biti pet ili četiri nanometra i oni se sigurno razvijaju već sada. Međutim, od dana njihove proizvodnje do dana puštanja u promet prođe otprilike tri do pet godina jer je samo ispitivanje čipova i njihove funkcionalnosti duže i mukotrpnije od proizvodnje. Tehnologija koju koriste proizvođači čipova verovatno može da proizvede tranzistore koji su na nivou pet nanometara, ali kad se stave na makroskalu gde treba da pokažu neku pravu funkcionalnost, ispitivanje te funkcionalnosti, ispravnosti svakog tog tranzistora i čipa traje od tri do pet godina - možda i duže, zavisi od veličine skale tranzistora. Sve to povećava troškove ispitivanja i istraživanja ispravnosti takvog čipa.    Ako bi u ovom trenutku neko počeo da izmišlja i proizvodi takav čip, on bi bio u upotrebi negde za četiri ili pet godina. Međutim, takva tehnologija će se pre pojaviti u našim mobilnim telefonima i kompjuterima kroz koju godinu, a ne kao čip koji će se ubacivati u vakcinu.     021: Kako bi se preko vakcine ubacio čip? Kako tečnost reaguje sa čipom i uspešno obavlja bilo koju zamišljenu funkciju unutar organizma?   Dr Stijepović: Zapravo je vrlo jednostavno ubaciti nešto što je jako malo u tečnost. To je manji deo problema. Uzmimo hipotetičku situaciju da postoje zamišljeni čipovi na skali dva ili tri mikrometra i gustinu informacija koja tu može da bude spakovana. Veličina crvenih krvnih zrnaca kod čoveka je između tri i osam mikrometra, tako da je sasvim moguće da se to ubaci kao neki čip. E sad, problem nastaje opet kod imunog sistema koji će prepoznati strano telo. Bez obzira koliko vi dobro sakrijete, u vakcini, neko strano telo, organizam će ga prepoznati i automatski ga izbaciti.    Ono što se sad koristi su kontrasti za magnetnu rezonancu. Imate nanomaterijale koji se koriste kao kontrasti za magnetnu rezonancu na bazi gvožđe-oksida, koji imaju poseban omotač i odobreni su od strane američke FDA. Metabolizam tih nanočestica traje oko sedam dana - to znači kad ove nanočestice ubacite pomoću injekcije u organizam, one idu na mesto gde ste ih ubacili - a pošto se radi o gvožđu, metabolizam gvožđa u ljudskom organizmu je takav da te čestice uglavnom idu u jetru. One budu u krvotoku oko sedam dana i na kraju ih izbacimo kroz mokraću, kao i sva ostala strana tela. Te čestice su manje od 100 nanometara i organizam ih ne prepoznaje kao strana tela, ali svakako ih metaboliše i izbacuje preko jetre. Oni koji imaju alergije vrlo dobro znaju kako organizam reaguje na čestice veće od 100 nanometara. Tako da je i svaka priča o ubacivanju čipova kroz vakcinu u krvotok deplasirana.   021: Gde se tu uklapa priča o 5G tehnologiji?   Dr Stijepović: 5G je "buzzword", kao i nanotehnologija. 5G nije ništa drugo nego nastavak 4G. Do sada smo imali 4.0, 4.1, 4.2 i tako nadalje, dok naučnici nisu stigli do 4.8 tehnologije i neko je onda rekao: 'Hajde da ne zovemo ovu tehnologiju 4G, već je prošlo dosta vremena, zvaćemo je 5G'. Promena je u imenu, a tehnologija upotrebe radio-talasa je vrlo mala u odnosu na 4G. Upravo te reči podstiču na kliktanje. Naravno da se ljudi boje onoga što ne znaju. Većina ljudi ne zna šta znači 5G, nanočip, a mi se inače bojimo onoga što ne znamo - kao što je i covid-19. Što ga više upoznajemo, ljudi će se manje bojati jer će sve više znati. Zato me je i iritiralo prenošenje dezinformacija jer je reč o nepotrebnom širenju straha.    Mi koji se bavimo nanomaterijalima ponekad padnemo u iskušenje da se samo nasmejemo i kažemo da su to gluposti. A u stvari - treba što više da pričamo i to je naš zadatak, kao naučnika i onih koji se bave prosvetom, da podučavamo i razbijamo dogme o tehnologiji. Kako ljudi budu bolje poznavali tehnologije, sve će se manje bojati. Kako je zadatak medicinske struke da govori o potrebi za vakcinama (bez obzira na to koliko je neki antivaks pokret jak), tako je i naš zadatak u nauci da razbijamo zablude teoretičara zavere.   021: Da li će nauka ikada dostići taj nivo da nanočipovanje bude moguće?   Dr Stijepović: To se ne zna, to su razgovori za naredne decenije, 50 godina od sada, na primer. Tu imate i moralna pitanja i definitivno se u 2020. godini ne može govoriti o čipovanju ljudi za covid-19, virus koji je igrom slučaja stigao sada. Taj čip je morao da počne da se razvija mnogo pre ovog trenutka da bi sada bio spreman, a ranije je tehnologija bila još manje razvijena. Takođe, zašto bi se ljudi čipovali tako skupim čipom? Mene zaista interesuje zašto bi neko besplatno davao da se mi čipujemo kad je izuzetno skupa igračka u pitanju?   021: Da li Vi verujete u bilo kakvu teoriju zavere?   Dr Stijepović: Ne. Jako teško. Verovatno to ima veze sa obrazovanjem i sa vaspitanjem, a razumljivo je da svako sa sobom nosi neku sumnjičavost, to postavljanje pitanja koje nam automatski pada na pamet kad nešto pročitamo. Ja krećem sa pozicije - ništa nije nemoguće i razne stvari su ocenjivane kao nemoguće, pa i u nauci. Sam Bil Gejts je davnih dana rekao da će naši računari dostići memorijski kapacitet od 64 kilobajta i da će to biti sasvim dovoljno za jednog prosečnog čoveka i njegovu upotrebu. Mislim da je sam sebi skočio u stomak s takvom izjavom. Posle 20-30 godina vidimo dokle smo stigli, sad je to nekoliko miliona puta veće od onoga što je on procenio kao optimalno. Sve što smo nekad mislili da je nemoguće pokazalo se da je moguće ili moguće u manjoj meri. Ne govorim a priori da nešto nije moguće, već da je malo verovatno.    To je i problem s naučnicima jer mi ne govorimo u apsolutnim terminima, već se služimo statistikom i govorimo da li je nešto više ili manje moguće. Oni koji prenose naše izjave obično koriste neke definicije i navode ih kao apsolutne istine. Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs    VEST © 021 Novi Sad 1999-2020. Sva prava zadržana.
×
×
  • Креирај ново...