Jump to content
dragisa

MARINA ABRAMOVIĆ ČISTAČ

Оцени ову тему

Recommended Posts

ticket_rs_baneri_1080x900px.jpg

Marina Abramović Čistač
Muzej savremene umetnosti, Beograd
21. septembar 2019 – 20. januar 2020. godine

Izložba Čistač je prva velika evropska retrospektiva Marine Abramović, koncipirana u bliskoj saradnji s umetnicom. Premijerno je prikazana 2017. godine u Modernom muzeju (Stokholm, Švedska), a zatim je putovala u Luizijana muzej moderne umetnosti (Humlebek, Danska), Heni Onstad Kunstsenter (Oslo, Norveška), Bundeskunsthale (Bon, Nemačka), Fondaciju Palaco Stroci (Firenca, Italija) i Centar za savremenu umetnost (Torun, Poljska). Izložba u Beogradu je poslednja stanica na turneji i nosi poseban značaj jer predstavlja povratak umetnice u grad svog rođenja gde je započela karijeru i gde je poslednji put samostalno izlagala 1975. godine, u Salonu Muzeja savremene umetnosti.

Izložba hronološki prati sve faze višestrane pedesetogodišnje karijere umetnice. Počevši od ranih, slikarskih (1960-1969) i konceptualnih radova (1970-1972), preko solo performansa (1973-1975) i zajedničkog rada s životnim partnerom Ulajem (1976-1988), što je period sticanja međunarodne afirmacije, do solo karijere od 1991. do 2017. tokom koje je izgradila status jedne od najvećih umetnica današnjice. Sadrži više od 120 radova i čine je slike, crteži, objekti, fotografije, zvučni radovi, video radovi, filmovi, scenografije, reperformansi i arhivska građa. Izložba uključuje antologijska dela umetnosti performansa (Ritmovi, 1973-1974; Lips of Thomas, 1975; Relacioni radovi, 1976-1977; Prelazak noćnog mora, 1982-1986), kao i dela koja su obeležila njen recentni opus (Balkanski barok, 1997; Umetnik je prisutan, 2010).

Živi segment izložbe čine reperformansi istorijskih performansa Marine Abramović koje će dnevno izvoditi domaći i inostrani reperformeri, kao i participatorni radovi u kojima učestvuje publika.

U okviru izložbe umetnica će održati javno predavanje i majstorsku klasu za mlade umetnike.

Prateći program izložbe čine projekcije filmova o Marini Abramović, predavanja o umetnosti performansa i javna vođenja.

Marina Abramović (Beograd, 1946) jedna je od najvećih umetnica performansa i jedina iz generacije radikalnih performera sedamdesetih koja se i dalje bavi umetnošću performansa. Tokom karijere Abramović je neprekidno pomerala granice performansa, iskušavajući se u različitim formama i žanrovima, kao što su body art, relacioni performans, performans dugog trajanja, autobiografski performans, participatorni performans, reperformans. Njeni performansi beskompromisno testiraju granice fizičke i psihičke izdržljivosti tela, društvenih stereotipa i tabua, kulturnih i rodnih identiteta, vršeći snažno afektivno dejstvo na publiku. Oni predstavljaju složene značenjske strukture koje počivaju na preplitanju konkretnog i simboličkog, materijalnog i spiritualnog, telesnog i mentalnog, intimnog i javnog, ponavljanja i promene, aktuelnog i virtuelnog.

Za Abramovićevu performans je umetnost transformacije koja se odvija kroz razmenu energije između izvođača i publike. To je umetnost „čišćenja“ koja poseduje kapacitet da korenito promeni doživljaj sopstva, drugih i zajednice, kao i odnos prema samom životu. Njen opus svedoči o stalnoj potrazi za metodama i tehnikama oslobađanja energije ljudi, objekata i akcija. 

Organizator izložbe u Beogradu je Muzej savremene umetnosti.

Producent izložbe je Moderni muzej (Stokholm), u saradnji sa Luizijana muzejom moderne umetnosti (Humlebek) i Bundeskunsthale (Bon).

Kustos izložbe u MSU: Dejan Sretenović

Kustos izložbe: Lena Esling (Moderni muzej), sa Tine Kolstrup (Luizijana muzej moderne umetnosti) i Zuzane Klajne (Bundeskunsthale). 

 

Izvor: www.msub.org.rs

Share this post


Link to post
Share on other sites

Марина Абрамовић јесте постигла светки успех, међутим ... абортирала је више пута због каријере, тако да ми се не свиђа ни њен лик ни дело због сатанистичког духа који провејава ... џаба све

Share this post


Link to post
Share on other sites

Волео бих да посаветује студенте што блокирају Ректорат, шта им је чинити. Ипак је она део елите.

Не би ме чудило да се ради перформанса покаке испред деканата ФОН-а

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Богомислић рече

Волео бих да посаветује студенте што блокирају Ректорат, шта им је чинити. Ипак је она део елите.

Не би ме чудило да се ради перформанса покаке испред деканата ФОН-а

Ma čista #degeneracija

Share this post


Link to post
Share on other sites

Љубодраг Дуци Симоновић: Марина Абрамовић и крај уметности
 

Није случајно што су мучење сопственог тела и трпљење бола највиши изазови Абрамовићкине педагогије. Уместо да се обрачуна с владајућим поретком, човек треба да се обрачуна са сопственим телом

Ових дана у Музеју савремене уметности отворена је ретроспективна изложба „велике америчке уметнице“ Марине Абрамовић. Имајући у виду природу њених „уметничких наступа“ у нашој јавности сасвим оправдано поставило се питање о карактеру њене „уметности“, као и смислу улагања огромног новца у организовање изложбе. Такав однос према „великој америчкој уметници“ засметао је организаторима изложбе и свима онима који сматрају да све што долази са Запада представља „највишу вредност“ и да ми, „провинцијални“ и „тупави“ Срби, немамо право да постављамо „незгодна“ питања. И на овом примеру види се да се главни перачи мозга нашег народа не налазе на Западу, већ у Београду и то у виду плаћеничких ништарија који чине све да Србију претворе у колонију Запада. Њихов однос према „великој америчкој уметници“ Марини Абрамовић не заснива се на културним критеријумима, већ на беспоговорној лојалности светским зликовцима који чине све да униште нашу земљу и наш народ.

Марина Абрамовић је створила друштвени покрет који има секташки карактер и постала култна личност. Њени следбеници не схватају природу света у коме живе и у том контексту природу њених перформанса. Они су постали предмет манипулације при чему се користе њихови ментални проблеми и фрустрације које ствара капитализам. Перформанс је замка. Људи се „ослобађају“ тако што бивају лишени критичке свести и достојанства.

Абрамовићкини перформанси имају терапеутску димензију. Она се обраћа људима који су оковани светом у коме су лишени љубави, културног бића и историјске самосвести. Она настоји да са својим сеансама отвори Пандорину кутију њихове подсвести. Какви су то људи који имају потребу да завлаче прсте у вагину „уметнице“, или који су одушевљени њеним мастурбационим сеансама? Какви су то људи у којима емоције не изазива искасапљено дете које умире на плочнику, већ рашчеречена вагина напаљене „уметнице“? Ради се о малограђанима који не настоје да се боре за хумани свет, већ да „задовоље“ своју извитоперену личност.

Основни „политички“ принцип са којим се руководи Марина Абрамовић гласи: „Ако промените себе променићете свет“. Уместо да буду окренути према свету, млади треба да се окрену себи и да „мењају себе“ тако, да се у потпуности прилагоде владајућем поретку који уништава живот и човека као природно и хумано биће. Абрамовићкини перформанси представљају карикатурално репродуковање владајућег духа капитализма који има деструктивну и спектакуларну природу. Они одвлаче критичку мисао из сфере живота и сакате визионарску свест. Млади не треба да се баве друштвеним узроцима који доводе до уништења света, већ последицама. Уместо да укажу на суштину света и на трагичну природу људске егзистенције, перформанси стерилишу мењалачку вољу младих и стварају од њих капиталистичке ништарије.

Суштина животне филозофије Абрамовићеве, на којој се заснивају њени перформанси, садржана је у њеној мисли: „Није застрашујуће скочити и полетети, морате скочити са облакодера и опасност почиње када треба да дотакнете тло.“ Она не настоји да изгради критичко-мењалачку свест код младих, без које нема будућности, већ такав карактер који ће им омогућити да преживе у капиталистичком зверињаку. Какав је то свет у коме човек „мора да скочи са облакодера“ и да му се живот своди на очајничко настојање да што дуже лети – док се не разбије о тло? Човек мора да се прилагоди постојећем свету, што значи да буде спреман да поднесе ударце које му живот неминовно наноси. Није случајно што се Абрамовићкина педагогија заснива на принципу „Младе учим да се не плаше бола. Да се не боје ничега и никога.“ То су, заправо, поруке које официри упућују војницима да би их фанатизовали – пре него што ће их послати на фронт. Фанатизам је једна од најважнијих особености патолошког карактера на коме инсистира Абрамовићева. Он упућује на то, да у беспоштедном капиталистичком свету млади мора да се наоружају фанатичном борбеном вољом – да би могли да преживе. Људи постају „топовско месо“ капитализма.

Није случајно што су мучење сопственог тела и трпљење бола највиши изазови Абрамовићкине педагогије. Њени перформанси су тренинг за живот. Ради се о стварању садо-мазохистичког карактера који пружа могућност да се преживи у капиталистичком свету. Оно што даје „уметнички“ привид мучењу тела је то што оно има ритуални карактер. У крајњем, најважнија је политичка порука. Уместо да се обрачуна с владајућим поретком који уништава живот на Земљи, човек треба да се обрачуна са сопственим телом.

Наго тело у Абрамовићкиним сеансама није тело слободног и достојанственог човека, већ опредмећено и инструментализовано тело роба капитализма. У савременом капитализму „сексуалне слободе“ и агресивна порнографија постали су једно од најважнијих средстава за деполитизовање и дегенерисање људи. Путем њих сакати се изворна еротска и тиме играчка природа човека која је антрополошки основ аутентичне друштвености.

Перформанси Абрамовићеве имају сублимишућу и компензациону природу. Она се обраћа младима који су лишени породичне топлине и родитељске љубави. Инсистира се на „препуштању емоцијама“ и то постаје начин на који млади треба да се односе према њеној „уметности“. Она својим сеансама настоји да покрене њихове емоције руководећи се на холивудски начин дегенерисаном максимом да „једино љубав може да спасе свет“. Абрамовићева у младима види „своју децу“ и путем својих сеанси „нуди им љубав“ коју не могу да добију у животу. На тај начин она постаје Велика Мајка која пружа родитељско окриље невољеној деци.

Абрамовићева не рачуна само са тим да су млади у капитализму лишени љубави, већ и историјске самосвести. Она своди људскост на садо-мазохистички карактер и на тај начин лишава човека могућности да постане историјско, слободарско, друштвено, стваралачко и визионарско биће. Капитализам уништава ум и на тај начин могућност да се створи умни одговор на све драматичнију егзистенцијалну кризу коју ствара. Без умног односа према свету човек не може да схвати праву природу владајућег поретка и да стекне одговарајућу критичку свест која ће га усмерити на борбу за опстанак живота на Земљи и на стварање хуманог света.

Абрамовићева тврди да уметност не треба да буде одслика света, већ да треба да ствара идеју будућности. Шта је у њеној „уметности“ то што ствара просторе будућности? Да ли су то сцене и представе које имају „шокантни“ карактер? Исто тако, да ли се њени перформанси заснивају на критици уметности као произвођења лажног света који посредује између човека и стварног света? У том контексту појављује се Маљевичева критика традиционалне уметности и његов „Црни квадрат“. Уистину, Абрамовићева укида уметност и између човека и света убацује перформанс који лишава човека културне самосвести. На тај начин она укида човека као историјско и визионарско биће. Без визије будућности човек је осуђен да безнадежно лута у мрачним лавиринтима капиталистичког ништавила.

Начин и облик на који се појављују Абрамовићкине представе заснивају се на егзибиционизму и сензационализму. У својој бити, они су роба на тржишту show-businessa. Као и свака друга роба, она мора да се подвргне тржишним правилима – да би могла да изазове интересовање потенцијалних купаца. Провокација је најефикаснији начин на који се привлачи пажња на тржишту на коме влада рекламно лудило. Порнографски егзибиционизам један је од најважнијих начина да се „шокирају“ малограђани и стекне „популарност“.

Кључни моменат у Абрамовићкиној „уметничкој“ каријери, по сопственом признању, био је долазак Леjди Гагe, једне од најпознатијих звезди светског музичког show-businessa, на њене перформансе. Леjди Гага је „навукла“ своје бројне „обожаватеље“ на Абрамовићеву и на тај начин створила потенцијално тржиште за њену „уметност“. Одмах су се појавиле галерије и други продавци „уметнина“ и кренуо је business. Абрамовићкина „уметност“ постала је амерички brend и путем агресивне рекламне кампање постала је светски trend.

Абрамовићкина популарност има политички карактер. Њени перформанси не само да укидају еманципаторско наслеђе грађанског друштва и слободарско наслеђе националних култура, већ спутавају борбу младих против капитализма – који све драматичније уништава живот на Земљи. Њена „уметност“ заснива се на мондијалистичкој матрици и налазе се у сфери new-age идеологије. Као таква, она је прворазредна извозна роба која служи американизацији света. Користећи иконографију Марине Абрамовић може се рећи да њена оцвала вагина представља капију кроз коју се улази у „слободни свет“ америчког империјализма.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Broken,
      Atencion ! Atencion !
      Nova večernja anketa. Novo glasanje.
      Gledamo žena i ja neku seriju o bogatašima i njihovim sluškinjama. Ima tu svašta ali to nije sad bitno. Uglavnom, kako američki bogataši imaju bazene a bazeni se prljaju, onda imaju i nekog ko bazene čisti. 
      Kojeg uglednog forumaša možete da zamislite kao čistača bazena kod bogate Amerikanke.
      Kao pomoć prilažem sliku.
      Pogledajmo.

      Ako ova anketa na naki način narušava zdravu atmosferu na forumu, molim da je vlasti ukinu a mena da odstrane. Hvala.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...