Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Срндаћ

Како против глобализма: Малагурски, Пернар и Радуловић

Оцени ову тему

Recommended Posts

Разговор великих умова који увелико отвара очи. Све похвале и најљепше жеље модераторици трибине:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Срндаћ Браво мајсторе...хтео сам да поставим, али да ме не оптуже да сам ДЈБиовац....ово сваки Србин треба видети. Ок Радуле мало карикира као политичар па убацује причу о СНСу, иначе је одлично....

Замоли модерацију да промене назив теме у "Глобално робовласништво" или нешто слично...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ćiriličar рече

@Срндаћ Браво мајсторе...хтео сам да поставим, али да ме не оптуже да сам ДЈБиовац....ово сваки Србин треба видети. Ок Радуле мало карикира као политичар па убацује причу о СНСу, иначе је одлично....

Замоли модерацију да промене назив теме у "Глобално робовласништво" или нешто слично...

Ironican je Srndac:) Pernar ako pratis hrvatske medije je antivakcinas, alternativac koji savjetuje ljude po facebooku da ne idu kod ljekara vec da za teze prehlade itd. uzimaju samo vizamin C u prahu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па калсика, ова ј ебила ово, он је рекао оно, овај се залаже за оно....зато треба тема да буде ван љих...углавном је истина оно што говоре, и то погађа све нас и већи део човечанства. Да ли Борис подржава #правдазадавида, Саша је ово или оно...то ме не занима у контесту приче.

Ако човек уради непто лоше, не значи да не може рећи истину о нечему. А овде се представља истина коју сви скоро знају, не детаљано, и сви смо жртве истог...друга је ствар сад како се одупрети томе и да ли је могуће. Не видим никаве везе са вакцинама и којечим овде...

О овоме Катић пише деценију али нико не сме да уђе у полемику са њим, са друге стране Драгаш, на свој мало утопистички и груб начин и сл. Излагања су одлична, и поучна...најлакше је запљесакти некоме и веровати у лаж...поента је да смо ми окупирани, као и многи, да када не би било ратова, ломова и економских криза, за 20 г. у Србији плата не може бити 1000 евра а цене...поента је како се порабљавају државе, свет...има милион документараца америчких и других о овме, али овде је сумирана суштина...да ли Борису смрде ноге или из уста, баш ме брига...или Радуловић кога има у ДЈБ...или коме Срндаћ ваља иронију...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Баук јавних инвестиција

Небојша Катић

 
katic-nebojsa-foto-2016.jpg
 
Као што се у Европи озбиљно каснило са променом монетарне политике у тренутку избијања велике финансијске кризе 2008, тако се данас касни са променом фискалне политике пред новом кризом која је на прагу
 
17.09.2019. у 18:00

Из угла економске историје и скорашњих искустава, економска политика каква се води у еврозони измиче здравом разуму. Политиком буџетске штедње креатори економске политике већ годинама малтретирају своје грађане одбијајући да јавним инвестицијама помогну посустали привредни раст. Иако су економије еврозоне поново на ивици рецесије, економски стратези се и даље премештају с ноге на ногу, одлажући нужну промену економске политике. Као што се у Европи озбиљно каснило са променом монетарне политике у тренутку избијања велике финансијске кризе 2008, тако се данас касни са променом фискалне политике пред новом кризом која је на прагу.

Од 80-их година прошлог века економска политика почива на слепој вери да се економски процеси могу ефикасно контролисати и усмеравати искључиво мерама монетарне политике, пре свега променама висине каматних стопа које контролишу централне банке. Када је реч о фискалној политици, дозвољено је само снижавати порезе, пре свега најбогатијима, јер то, ето, подстиче привредни раст.

У тако задатом оквиру и економски одговор на финансијску кризу из 2008. био је искључиво монетарни. Европске централне банке су тада драстично снизиле своје каматне стопе и спустиле их до нуле, да би их последњих година увеле и у негативну зону. Поред тога, Европска централна банка је упумпала и огромне количине новог новца у систем. Таквим мерама је требало обезбедити ликвидност финансијског система, олакшати каматни терет дужницима и подстаћи приватну и инвестициону потрошњу. Реч је о монетарном експерименту какав до тада није био виђен у економској историји.

Ове мере су дале резултате – последице кризе су ублажене и катастрофа је избегнута, али су ефекти те политике данас потрошени. Мере чије је трајање морало бити ограничено и даље су на снази са опасним последицама.

Тржишни механизам је деформисан ниским каматним стопама, а привреда и грађани-дужници се попут наркомана навикавају на овај неодрживи каматни амбијент. Како су приходи од камата драстично пали, финансијски сектор је додатно стимулисан да у потрази за зарадом уђе у нови циклус неодговорног хазардирања. Централне банке су постале таоци сопствене политике јер и најмањи наговештај да би каматне стопе могле да порасту сада изазива берзанску панику. Како су каматне стопе око нуле, монетарна политика неће имати простора за велике интервенције и за додатно снижавање камата када нова криза избије.

Док монетарна политика покушава да оствари циљеве који одавно превазилазе њен капацитет и док се политика буџетске штедње наставља, инфраструктура европских држава постаје све запуштенија. Упркос потреби да се инфраструктура модернизује и припреми за технолошке и еколошке изазове 21. века, упркос чињеници да би то подстакло и привредни раст, европске државе оклевају.

Формални изговор за изостанак инвестиција везан је за споразум из Мастрихта по коме јавни дуг држава еврозоне не сме прећи 60 процената БДП-а, а годишњи буџетски дефицит не сме бити већи од три процента БДП-а. Како су дугови великог броја европских држава изнад ових лимита, инсистира се на томе да простора за повећавање јавних инвестиција једноставно нема. Иако заједничка валута захтева (разумну) хармонизацију фискалних политика, бојим се да прави разлози за игнорисање јавних инвестиција леже на сасвим другој страни и да су више у сфери идеологије и заштите моћних интереса.

Као одговор на такозвану велику депресију тридесетих година прошлог века, јавне инвестиције су постале један од кључних инструмената антирецесионе политике. Упоредо с тим, дошло је и до драстичне промене у односу према улози државе у економији. Осим што је подстакао јавне инвестиције, државни интервенционизам је тада довео и до реформе пореског система и великог раста пореских стопа за најбогатије. Тренд великог социјалног раслојавања тиме је заустављен и на крају процеса реформи појавила се држава благостања. Оно што је почело као технички одговор на економску кризу, окончало се великом социјалном трансформацијом у корист оних који живе од рада, не од капитала.

Разграђивање тако створеног система, уз доста мука и уз различите изговоре, почело је осамдесетих година прошлог века. Ова економска и идеолошка трансформација везује се за период владавине Маргарет Тачер и Роналда Регана. Процеси започети у англосаксонским државама су се ширили и данас су део општеприхваћене економске доктрине у великом делу света.

Разумно је претпоставити да је оклевање са јавним инвестицијама последица страха да би то могао бити почетак новог јачања улоге државе у економији. У неком тренутку би се процес могао отети контроли и  довести до нове социјалне трансформације која би угрозила интересе оних који данас одређују судбину света. За те центре моћи, тај ризик је превелик.

Пословни консултант

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, feeble рече

A moderatorkinja je bivsi model, tako nesto?

Inace, kako sad stoje Radule i DJB, dobace li do 2%?

Модераторкиња је богиња српског интернета.

Секс симбол већи и од Анице Добре.

Има своју емисију на Јутјубу ( од сада на Новој ТВ ) "Нешто другачије". Препоручујем ти топло да одеш на њене видео снимке емисије и читаш коментаре. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Ćiriličar рече

О овоме Катић пише деценију али нико не сме да уђе у полемику са њим, са друге стране Драгаш, на свој мало утопистички и груб начин и сл. Излагања су одлична, и поучна...најлакше је запљесакти некоме и веровати у лаж...поента је да смо ми окупирани, као и многи, да када не би било ратова, ломова и економских криза, за 20 г. у Србији плата не може бити 1000 евра а цене...поента је како се порабљавају државе, свет...има милион документараца америчких и других о овме, али овде је сумирана суштина...да ли Борису смрде ноге или из уста, баш ме брига...или Радуловић кога има у ДЈБ...или коме Срндаћ ваља иронију...

Занимљиво је како се стално спомињу једни те исти економисти код, да вас тако назовем, критичара неолиберализма. Драгаш ми је најзанимљивији ту, јер он врти само ону причу која је лака да се брзо свари а која нема суштинске анализе питања о којем говори. Све му се на крају своди на једноставну комунистичку крилатицу "крупни капитал влада свијетом из одређених центара моћи", што је опет на крају приче - небитно. Па хајде да се мало осврнем на Катића, чији си чланак овдје поставио:

пре 2 часа, Ćiriličar рече

Из угла економске историје и скорашњих искустава, економска политика каква се води у еврозони измиче здравом разуму. Политиком буџетске штедње креатори економске политике већ годинама малтретирају своје грађане одбијајући да јавним инвестицијама помогну посустали привредни раст. Иако су економије еврозоне поново на ивици рецесије, економски стратези се и даље премештају с ноге на ногу, одлажући нужну промену економске политике. Као што се у Европи озбиљно каснило са променом монетарне политике у тренутку избијања велике финансијске кризе 2008, тако се данас касни са променом фискалне политике пред новом кризом која је на прагу.

Разлог за одбојност према активној монетарној политици Кејнзијанизма лежи у чињеници да је резултат примјене те политике 30-ак година након завршетка Другог свјетског рата био лош. То је најсликовитије се изразило у привредама САД-а и УК-а, а поготово УК-а. 

О чему је ту била ријеч? Наиме, у Уједињеном Краљевству јачао је положај радничких синдиката, издвајани су велики новци за субвенције за државна предузећа и мањак новца се надокнађивао дефицитарним трошењем и/или штампањем новца ( што онда смањује вриједност новца и тиме вриједност плата људи ). Упркос таквој експанзивној монетарној и активној привредној политици, привредни раст је био дивљи. Истина, остваривале су се стопе расте од 4% или 5%, али одмах након стопе раста наступала је велика стопа пада БДП-а - и то конзистентно:

1265134518_UKgdpgrowth.png.f8394d107884c8c180a8fcf45eed68fa.png

Извор

Да се примјетити како је након доласка Маргарет Тачер на власт 1981. године раст БДП-а стабилизован. Највећи раст је био скроман, истина, од 2%, али су и падови раста били ријеђи и мањи, а сам раст БДП-а је био постојано позитиван и стабилан. Једини огроман пад раста БДП-а се десио 2008. године, што се не може приписати економској политици либерализма у УК, него спољњим факторима и хаосом у САД ( што је опет нека друга прича за себе о томе како је држава својим уплитањем у привреду само посијала сјеме пропасти и још га убрзала увођењем "дериватива" - о чему се може прочитати у књизи "Економија постмодерне" твог идеолошког сапутника, професора Душанића ). Најбољи доказ за успјешност овакве економске политике је и чињеница да се лијевичарска Лабуристичка странка преокренула економски удесно ( феномен познат као "Нови Лабуристи" ) са избором Тонија Блера - који је био све, само не лијевичар. Тачерки је један новинар тако поставио питање шта сматра својим највећим успијехом у политици, а она је одговорила:"Нови Лабуристи".

Слична прича се одиграла и у САД са тзв. "Регановом револуцијом" која је из корјена промијенила политичку и економску парадигму које су се почели држати и Демократе и Републиканци, јер су видјели да ради. Ево истог графикона раста БДП-а, али сада за САД. Сличност се да примјетити:

249299016_USAgdpgrowth.png.7fc024a94d34e39f40fdb12dabe95f3f.png

И за крај, када се томе дода ноторна чињеница да су године од 1980-их до 2008. биле године економског раста и развоја ове двије земље - постаје јасно да одбојност према суштинској промјени формуле која ради није уопште лудост. 

Идемо даље.

пре 2 часа, Ćiriličar рече

Од 80-их година прошлог века економска политика почива на слепој вери да се економски процеси могу ефикасно контролисати и усмеравати искључиво мерама монетарне политике, пре свега променама висине каматних стопа које контролишу централне банке. Када је реч о фискалној политици, дозвољено је само снижавати порезе, пре свега најбогатијима, јер то, ето, подстиче привредни раст.

Апсолутно нетачно.

Економска политика почива на идеји да се економски процеси не могу ефикасно усмјеравати и да је узалудно да држава то уопште и покушава. Једине мјере које су донекле сигурне за оквирно упраљање привредом јесу мјере монетарне политике, али и оне у ограниченом обиму. Ако би питали оца неолиберализма, Ф.А. Хајека, он би негодовао и на веће промјене каматне стопе пошто и оне знају направити велику дисторзију на тржишту ( нпр. референтна каматна стопа у САД данас је паду јер Федералне резерве осјећају да је прави тренутак за мало монетарне експанзије. Чак се у неким тренуцима говорило и о смањивању каматне стопе испод 2% или чак о смањивању испод нуле! ).

А зашто се вјеровало да држава не може ефикасно усмјеравати тржишне процесе ка жељеним циљевима? Па, Хајек је то објаснио лијепо својом идејом за коју је и добио Нобела - теоријом распршеног знања. У суштини, то значи да ниједан појединачни актер ( човјек или установа ) не може посједовати све потребне податке који утичу на промјену цијена и прозводње на тржишту - јер их просто има превише. Један предузетник, коме је у интересу да што више зна о роби са којом послује пуно радно вријеме, не може то да зна - а камоли тек незаинтересовани државни орган коме плата не зависи од тога какву ће одлуку донијети. Зато је најбоље оставити сваком актеру на тржишту да се брине сам за себе, јер он то најбоље зна и умије јер најбоље зна своје потребе и могућности.

А када је ријеч о фискалној политици, пожељно је снижавати порезе свима да се и обичном човјеку да мало простора да дише. То заузврат повлачи и укидање многих државних програма, субвенција и државних предузећа - јер "колико пара толико и музике" у државном буџету. А зашто то може бити добро или лоше је већ нека друга тема.

Даље.

пре 2 часа, Ćiriličar рече

У тако задатом оквиру и економски одговор на финансијску кризу из 2008. био је искључиво монетарни. Европске централне банке су тада драстично снизиле своје каматне стопе и спустиле их до нуле, да би их последњих година увеле и у негативну зону. Поред тога, Европска централна банка је упумпала и огромне количине новог новца у систем. Таквим мерама је требало обезбедити ликвидност финансијског система, олакшати каматни терет дужницима и подстаћи приватну и инвестициону потрошњу. Реч је о монетарном експерименту какав до тада није био виђен у економској историји.

Ове мере су дале резултате – последице кризе су ублажене и катастрофа је избегнута, али су ефекти те политике данас потрошени. Мере чије је трајање морало бити ограничено и даље су на снази са опасним последицама.

Исланд је, којег Малагурски воли наводити, је поступио потпуно супротно. Пустио је банке да пропадну, није штампао новац, није никога спашавао. И кризу су брже пребродили него било ко.

Сада остаје теби да се запиташ како можеш држати противрјечне ставове - са једне да је неолиберална економија погубна, а са друге стране да подржаваш аргументе Малагурског који између осталог наводи и Исланд као позитиван примјер, а који је примјенио жестоко либертаријанско рјешење као одговор на кризу 2008. и то успјешно? 

Јер, сјети се, основни постулат неолиберализма је да се држава не треба мијешати у привреду превише. Ако ће банке пропасти својом кривицом јер нису добро пословале - нека пропадну.

Идемо даље.

пре 2 часа, Ćiriličar рече

Док монетарна политика покушава да оствари циљеве који одавно превазилазе њен капацитет и док се политика буџетске штедње наставља, инфраструктура европских држава постаје све запуштенија. Упркос потреби да се инфраструктура модернизује и припреми за технолошке и еколошке изазове 21. века, упркос чињеници да би то подстакло и привредни раст, европске државе оклевају.

Овај дио је споран јер претпоставља да политика штедње поништава развојни потенцијал - што је потпуно нетачно. Њемачка је, од краја Другог свјетског рата, усвојила економску политику које се и данас држи - политике стабилних каматних стопа, ниске инфлације и политике штедње и буџетског суфицита. Изразито конзервативна либерална економска политика ( али не и неолиберална, јер је ипак ова њемачка ствар старија од америчког неолиберализма и није пуна тржишног фундаментализма ). У свијету се та политика у Њемачкој зове "ордо-либерализам", а код нас раја тај систем гута као "социјални капитализам". Од Другог свјетског рата до данас Њемачка је поново израсла у најјачу европску привреду за којом Француска и УК каскају. Опет, када се погледа раст БДП--а за Њемачку види се иста динамика мањег али постојаног раста, праћеног ријетким и мањим падом раста испод нуле. Стабилно, постојано, споро и досадно - али успјешно:

1591702915_Germanygdpgrowth.png.23fd4d00ac7123bcd783620b7734de60.png

А БДП у апсолутној номиналној вриједности? Ево:

92834387_germanygdp.png.3be0d2ee512995949fa4c0e4d12cf46e.png

Расте из деценије у деценију, а за то вријеме Њемачкој није мањкало инвестиција нити развоја.

Опет - ако формула ради, зашто је мијењати?

пре 3 часа, Ćiriličar рече

Разграђивање тако створеног система, уз доста мука и уз различите изговоре, почело је осамдесетих година прошлог века. Ова економска и идеолошка трансформација везује се за период владавине Маргарет Тачер и Роналда Регана. Процеси започети у англосаксонским државама су се ширили и данас су део општеприхваћене економске доктрине у великом делу света.

Да, прихваћене у државама као што су Јапан ( постојани привредни раст од краја Другог свјетског рата ), Јужна Кореја ( од када се окренула тржишној либерализацији ), Тајван, Сингапур, па чак и Кина ( која је почела расти са отварањем тржишта, иако уз велике политичке контроле Комунистичке партије )! 

Други примјери су балтичке земље, Чиле под Пиночеом и Шпанија под Франком након довођења Опус Деи неолиберала у владу ( што је тужно али истовремено и показује тачност Хајекове мисли да слободном тржишту није неопходна демократија - да чак може расти и развијати се на корист грађана и под диктатуром. Некад чак и боље под диктатуром него у демократији испашће на крају... ), Пољска, Израел...

Није свуда завладао амерички каубојски систем који би да брише социјалу и здравство из идеолошких разлога, али критичарима неолиберализма ( који је заправо чисти либерализам - ничега новог ту нема ) то лако промиче. Теже је изнијансирано анализирати неки сет идеја којем се противиш и то ефективно пласирати као пропагандно оружје у етар ;)

С тим на уму остаје још само рећи:

П.С.

А мој сарказам је заслужен за ове три умне главе на трибини. Бесмисао који заговарају Пернар и Малагурски и превртљивост Радуловића су главни узрок томе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Срндаћ Види, ја сма поставио оне документарце, а гледали су људи него ако неко није а налети....не верујем да ћу полемисати...пази овако: ја имам одина и пматим Тиову Југу, пола живота сам провео у Скандинавији где је био тзв. социал-капитализам, а знам и Швицу и Италију....роде, то што ти пишеш, само сам бацио поглед, је као да причаш "о муљама ономе кога су тукли гормови"...роде ја сам видео како је једна Шведска сломљена до просјачког штапа...немој мени...разумеш...дијаграми мачу о реп.

Аде да ти кажем овако: погле Вишњичку Бању у БГ, рецимо, 500 квадрата кошра, прљуе, земље 45 000 евра. Погле рецимо Сремску Каменицу код НС, погле Карађорђеву улицу у БЛуци....па Швеђани су за те људе, Немци, сиротиња!

Да ти не пишем шта је урађено од Шведске, а и Норвешке, посебно Шведске либерализацијом...немој, плиз....Драгаш....ма лик је утопија....

Иза 90% речи ове тројице горе ја стојим јер сам живо, капираш....нема шта да прича неко ко нема појма шта је плата на Западу или дечији додатак, или здравство....а о САД шта рећи...па робље! Робље! Ја ствари гледам другачије....питај Србе како је било у Шведској у време Палмеа како у време Билта....немој сад свуда је било. Није....немој, то је скоро па прича Бориса Беговиће...мани мене о томе...то је за некога ко није плаћао рачуне на Западу...макар 2 деценије. Швица ти је роде полицијска држава, то је демократски-фашизам, а набоља је лова тамо...ЕУ је трула ко карамут (=крушка за сушење)...мани ме дијаграма...ено ти Катић у Политици па полемиши. Пази, ок, не омловажавам те, само се ја дистанцирам од полемике, ја сам проживео трансформацију социјал-капитализма у либерал....то је разарање државе и живота људи....о Србији нема пта рећи....колонија монетарних и зеленашких фаца....али ми морамо тако изгледа...није до нас...пали су и већи...економија данс је пљачка - тачка!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Заболе људе за дијаграме, све људе....нико у ЕУ са 30 година нема свој стан" Средња класа...у Лондону адвокати живе по 4ворица у једном стану изнамљенок...бре мани ме те државе...то је сиротиња....Швешани су сиромашни као црквени миши...у САД народ је робље, ради по три посла да плати собу или кућицу неку коју ће плаћати 40 година, брвнару...ало чалавек, мен...Рус има 30 година има 2 стана од по 300 000 евра, оставила му баба а баби дао Стањин....вејк ап....систем је болестан....немој мени, ја сам живео овде-онде, нажалост...

Надолазеће генерације ће бити вечити бескучници....и ја сам, али ето морао сам да се кућим ван отаѕбине....бескучници....80% ЕУ људи су БЕЗкучници, немају ништа своје....то је превара и пљачка....нема личне својине то је лаж. народ у ЕУ с про-ле-те-ри! Сиротиња, кад пукне систем пуцају и они....пиај Оца Зорана шта је било са Италијом 2008? Па грашанин ЕУ умире са старом софом и д деци, без некретнина цео живот....80% њих новијих генерација....све под кирику и све под кредит....ало бре...који дијаграми....ако Делта има профит, немаш ти...следе револуције,, не дај Боже ратова великих...једино ако Руси и Кинези не приземље банкаре, и Индија и велике економије и војне силе...Руси су мала економија...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Ćiriličar рече

ја сам видео како је једна Шведска сломљена до просјачког штапа...немој мени...разумеш...дијаграми мачу о реп.

Шведску нисам ни спомињао. Она је, заправо, супротна прича потпуно.

Пре сат времена, Ćiriličar рече

пола живота сам провео у Скандинавији где је био тзв. социал-капитализам

Онда знаш да им није тако лоше, осим у Шведској у задње вријеме. Норвежани нафту имају, а Данци су радни и способни и богати по обичају :D

Пре сат времена, Ćiriličar рече

а знам и Швицу и Италију....

Швица је један занимљив и посебан случај - они нису типична држава нити типично друштво, и то у позитивном смислу.

А Италија је радила све супротно од "глобалистичких" политика - па ево их ту гдје су.

Пре сат времена, Ćiriličar рече

роде ја сам видео како је једна Шведска сломљена до просјачког штапа...немој мени...разумеш...дијаграми мачу о реп.

У овом случају... дијаграми су вриједнији од твоје ријечи, јер они у себи садрже информације од милиона људи. Твој доживљај је само твој.

Пре сат времена, Ćiriličar рече

Да ти не пишем шта је урађено од Шведске, а и Норвешке, посебно Шведске либерализацијом...немој, плиз....Драгаш....ма лик је утопија...

Шведска је од краја Другог свјетског рата на власти већину времена имала Социјал-демократску странку, која је спроводила све само не неолиберални модел. Високи порези, висока социјална давања, велики државни сектор... Ако кажеш да је Шведска уништена - онда хвала ти што ми потврђујеш ријечи.

Пре сат времена, Ćiriličar рече

па Швеђани су за те људе, Немци, сиротиња!

А погледај унутрашњост Србије и БиХ. Ти људи ( међу којима сам и ја ) су за њемачке, шведске, норвешке, данске итд. стандарде прљава сиротиња која живи у Средњем вијеку ( што се јасно види и према односу Западњака ка Балкану ). А већина људи живи на стандарду из унутрашњости, а не по стандарду Карађорђеве улице у Бањалуци...

Тако да.. мојне...

Пре сат времена, Ćiriličar рече

Није....немој, то је скоро па прича Бориса Беговиће

То је управо прича Бориса Беговића. То ти мој профа нешто не ваља? Добио сам осмицу код њега јер нисам знао графиконе добро :D

Пре сат времена, Ćiriličar рече

ЕУ је трула ко карамут (=крушка за сушење)...мани ме дијаграма...ено ти Катић у Политици па полемиши

Па шта постављаш Катића ако нећеш мало да причаш о његовом тексту?

Пре сат времена, Ćiriličar рече

Швица ти је роде полицијска држава, то је демократски-фашизам, а набоља је лова тамо...

Па то сам и написао у посту којег си само очима прешао:

пре 1 сат, Срндаћ рече

Други примјери су балтичке земље, Чиле под Пиночеом и Шпанија под Франком након довођења Опус Деи неолиберала у владу ( што је тужно али истовремено и показује тачност Хајекове мисли да слободном тржишту није неопходна демократија - да чак може расти и развијати се на корист грађана и под диктатуром. Некад чак и боље под диктатуром него у демократији испашће на крају... ),

 

Пре сат времена, Ćiriličar рече

а о САД шта рећи...па робље! Робље!

Како за које ствари. Са једне стране имају однос према грађанским и људским слободама на који се читав свијет треба угледати, а са друге стране то их одводи у странпутице да у неким државама жене немају уопште право на трудничко и породиљско, него морају да се крпе са слободним данима и годишњим одморима. 

Пре сат времена, Ćiriličar рече

Пази, ок, не омловажавам те, само се ја дистанцирам од полемике, ја сам проживео трансформацију социјал-капитализма у либерал....то је разарање државе и живота људи....

Тако је код нас, када су ту трансформацију одрадили лопови и бивши комунисти.

Другачије није могло испасти са таквом "елитом". Са друге стране Западни Словени нису уопште лоше прошли са том транзицијом. Румунија се чак трза и граби ка горе некако, иако је у њој тек јад и чемер.

пре 1 сат, Ćiriličar рече

економија данс је пљачка - тачка!

Ех...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Ćiriličar рече

@Ćiriličar Заболе људе за дијаграме, све људе....нико у ЕУ са 30 година нема свој стан" Средња класа...у Лондону адвокати живе по 4ворица у једном стану изнамљенок...бре мани ме те државе...то је сиротиња....Швешани су сиромашни као црквени миши...у САД народ је робље, ради по три посла да плати собу или кућицу неку коју ће плаћати 40 година, брвнару...ало чалавек, мен...Рус има 30 година има 2 стана од по 300 000 евра, оставила му баба а баби дао Стањин....вејк ап....систем је болестан....немој мени, ја сам живео овде-онде, нажалост...

Надолазеће генерације ће бити вечити бескучници....и ја сам, али ето морао сам да се кућим ван отаѕбине....бескучници....80% ЕУ људи су БЕЗкучници, немају ништа своје....то је превара и пљачка....нема личне својине то је лаж.

Па то не мора бити лоша ствар. Стање је такво због глобализације јер су цијене порасле са већим увезивањем држава међу собом. Компаније могу лакше да купе некретнине посвуда и природно цијене расту ( а плате стагнирају обичном народу јер се продуктивност и раст све више остварују на мањем броју мјеста ).

Са једне стране не мораш бити везан за једно мјесто до краја живота ( тј. до отплате кредита, али то двоје се углавном поклапа :smeh1: ) па се можеш лако прешалтати у ново мјесто ако нађеш неки боље плаћен посао мало даље. Јест да немаш своје гнијездо, али исто тако немаш ни кредит :stadaradim: Е сад, требаће времена да се стање ту унормали јер је читав Запад сада у поступку економске интеграције. Источна Европа се празни јер људи се селе на Запад да раде, а Западњаци губе демографску већину полако и постојано јер се не рађају и само им долазе неасимиловани странци као радна снага.

Једини одговор за стабилизацију читаве ствари јесте стварање новог јединственог тржишта и политичког простора - што ЕУ покушава да постане. Иронично, то би и био одговор на стријепње антиглобалиста - да Европа заштити домаће тржиште и изнивелише га на нивоу читавог континента.

Или то, или да свака држава за себе гледа своја посла - а то је већ одавно напуштена коцнепција у Европи. Опет се Швабо за све пита ( за што се Амер не пита јер га мрзи да се бакће са ситницама ).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      „Осам векова од добијања аутокефалности Српске Православне Црквеˮ – тема је финалног такмичења ученика основних школа архијерејских намесништава Епархије бачке, одржаног 25. јануара 2020. године, у просторијама Спортске дворане у Футогу.   Звучни запис поздравног слова   Поздрављајући ученике и њихове наставнике, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије је изразио радост на прилици да присуствује финалном такмичењу. Ви сте се спремали усрдно и нека је Божји благослов на вама, као и молитве Светога Саве. Преносим вам поздрав и молитвено заступништво Епископа бачког г. Иринеја, који се итекако стара о веронауци и, уопште, о васпитању младих. Свети Сава је најбољи пример како ученицима тако и наставницима. У његовој личности видимо то како се понаша савршени ученик и како се понаша савршени наставник, у различитим деловима његовог живота. Нека је Свети Сава узор свима нама, казао је владика Исихије.   Завршни ниво такмичења састојао се из три задатка: „Пронађи местоˮ, „Откриј личностˮ и „Покажи знањеˮ, а учествовало је десет екипа са по три члана. Прво место освојили су ученици Основне школе Вук Караџић из Бачке Паланке, друго место такмичари Основне школе Славко Родић из Бачког Јарка, а треће место изборили су ученици Основне школе Свети Сава из Руменке.   Епископ мохачки уручио је награде победничким екипама.   Ученици Школе за основно и средње образовање Милан Петровић извели су кратак тематски програм.   Такмичење на тему „Осам векова од добијања аутокефалности Српске Православне Црквеˮ организовали су Епархија бачка и Друштво наставника историје Бачке Паланке.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Иван Ц.,
      Зашто се у Србији води кампања против Вас?
      Не бих рекао да се води нека нарочита кампања против мене, поготово би такво нешто било тешко везати за Србију. Србија, са Београдом, Косовом, ваљевским крајем, Банатом и многим другим областима у којима сам провео значајан дио живота, и за чије сам светиње везан – то је моја кућа. Увијек била, и данас је. И још увијек често и радо тамо одлазим и интензивно сарађујем не само са његовом светошћу и Светим синодом као миторполит СПЦ, него и са другим духовним и добрим људима. Пратим њихов рад, и они прате и подржавају службу у цркви. Уколико тренутно имам размимоилажење са дијелом политичког врха Србије, то никад не доживљавам лично. Сви се ми трудимо, у мјери наших могућности, да радимо за добробит народа и наше помјесне цркве (поготово тамо на Косову и Метохији).
      А као што видите, свака власт, и она у Београду и ова овдје у Подгорици, не подносе лако критички став, и највише им одговара кад их сви тапшу по рамену и све им одобравају док су на власти, а кад сиђу са власти питају се: ко бјеху они? Моја је дужност да говорим истину, ради Бога и ради спасења људи, па и њиховог спасења, па и по цијену да се то некоме од властодржаца не свиди. А опет, не пада ми на памет да мислим да сам само ја у праву. Све што ми у цркви радимо, прије или касније, мора проћи кроз суд саборности…
      Шта мислите ко стоји иза тога – само Александар Вучић који контролише медије на чијим сте насловним странама или и дио СПЦ?
      Као што већ рекох, не видим да се ради о организованој кампањи. Нарочито не кад је ријеч о цркви у Београду. Ми владике и свештеници знамо често да се мимоиђемо око важних питања, па и да полемишемо међусобно и отворено, како су то некада, уосталом, радили и апостоли Христови. Па и “међу светима има понека горка ријеч”, како каже стара пословица. Само ми све то једни другима кажемо отворено на нашим архијерејским сабрањима. И увијек је то у служби црквеног напретка и мисије саме цркве, а не неко надгорњавање сујета. Отуда, не видим мјеста, нити препознајем било какве кампање, ни у моју корист, ни против мене.
      Можете ли нам отворено рећи: шта мислите ко је патријарх у Београду – Иринеј или Вучић?
      Цио свијет знаде и кристално је јасно: патријарх је његова светост г. Иринеј. Он се, очигледно, доста добро разумије и складно комуницира са србијанским предсједником. Ја се надам да је то на добро државе Србије и на напредак српске помјесне цркве.
      Осим тога, није у реду, да те и такве двије титуле стављамо у исту раван. Предсједник Републике је институција која постоји посљедњих неколико деценија (прије њега је био предсједник партије или Комитета, па прије тога краљ…итд), док је патријарх за нашу помјесну цркву, нешто што траје од средине 14. вијека. Ако томе додамо колики је значај патријарха српског (пећког) за цркву у Црној Гори, и уопште црногорску историју, онда не бих никада упоређивао важност те институције са предсједником било које државе, па била она Србија или Црна Гора.
       
      Да не останемо неправедни, можете ли процијенити чија паства боље слуша, Ваша или Ђукановићева?
      Израз ”боље” бих овдје везао за слободну вољу људи који припадају заједницама чији смо поглавари – црногорски предсједник и ја. У том смислу, мислим да су хришћани бољи и оданији својој заједници, јер су за њу везани дубоком вјером и вјерношћу живом Богу и слободном вољом. А при том, нијесу уцијењени материјалним добрима ни запослењем, неком земаљском платом. Тако да процјењујем да су на бољи, односно квалитетнији, дубљи начин хришћани везани за цркву (не никако за мене лично као поглавара), него што су то симпатизери једне политике за неку партију. Претпостављам да је то била та паралела када сте поменули Ђукановића, пошто нечију оданост држави, нечије истинско родољубље не могу да повезујем са личношћу тренутачног предсједника државе.
      Е сад, ако израз “боље” значи неку слијепу послушност, бојим се да је ту политика у “предности” у односу на онај начин како се људи везују за цркву. Предрасуда је да је људима који вјерују у Бога страно промишљање, да они нијесу рационални и сл. Истина је потпуно другачија. Ако мало боље погледате – управо су припадницима политичких партија својствена слијепа и непромишљена оданост, више него вјерницима цркве.
      У једном Вашем саопштењу назвали сте Ђукановића другом, алудирајући на његову комунистичку прошлост. Како у том контексту гледате на Ђукановића који Вам је некада љубио руку и крст, кога сте водили код патријарха Павла, због кога су Вам данашњи фронтовци скандирали “Амфилохије Турчине”? Ђукановића кога сте подржали или макар одћутали у критичним политичким тренуцима у Црној Гори, попут сукоба са Булатовићем, у предреферендумском времену, а и без оштрих позива вјерника након признања Косова. Је ли то сад дефинитивно, како би народ рекао, пукла тиква и зашто?
      Никад га нијесам подржао, нити у њему и његовој политици видим нешто што би представљало, макар и посредно, интересе за цркву па ни за државу. Он је једно вријеме био познат и препознат као отпадник од политике Слободана Милошевића, политике која није донијела добра ни цркви, ни народу. Ни на крај памети ми није било да ће такав човјек стати на врх једне политике која је по тиранији и једноумљу изгледа гора од Милошевићеве. О томе свједочи разорена економија, продата имовина, суверенитет поклоњен странцима, и на крају овакав безумни закон. У вријеме сукоба са Булатовићем, Ђукановић се напросто показао политички вјештији од њега: користећи углед цркве први и посљедњи пут је дошао код ћивота Светог Петра, ложио бадњак (Цетињани му запамтили ”наложи га наопако”), тражио пријем код блаженог спомена патријарха Павла…
      Сад се види на шта је то искористио. То да ја као владика стојим на црквеном трону 30 година није необичан ни риједак случај у црквеној историји, али да лидер једне парламентарне демократије не силази са власти исто толико година – јесте преседан. Вјероватно га је тај преседан занио да умисли и да себе замисли као неког ко може “стварати или обнављати” цркве, без обзира на чињеницу што није ни крштен, и што је статус слободне цркве одавно регулисан тиме што је она створила Црну Гору и све што је истински вриједно у Црној Гори. Као таква, она поштује државу, не очекујући спасења од партија, па макар то био ДПС, јединствена секуларна партија у Европи која у свом програму има стварање “аутокефалне црногорске цркве”. Многи владари, прије њега, опијени земаљском влашћу и малим безначајним политичким побједама, умишљали су да су и сами виша бића. Да су неко ко може управљати историјом. И нијесу добро прошли. Ја се и даље молим Богу, иако сам одлучни противник његових политичких и идеолошких одлука, да се господин Ђукановић призове памети. Не да би и даље безакоњем законе доносио, него да сачува душу коју, као свако људско биће, има, да сачува свој образ и вјечно људско достојанство.
      Колико је сукоб око схватања Вучићеве политике према Косову подијелио СПЦ? Да ли то што га Ви оштро нападате, а Иринеј одликује, одражава раскол, јер је тешко на таквом нивоу ово бранити само разликом у мишљењима?
      Раскол је претешка ријеч. А у овом случају и нетачна. Питање Косова и опстанка цркве и народа тамо – није једноставно. Што се тиче става цркве и њеног Сабора о Косову – он је јединствен и кристално јасан. Ако сам добро схватио, и тај орден – који ја и даље сматрам непримјереним и коме сигурно није било мјесто на онаквој светковини – српски патријарх је уручио господину Вучићу у жељи да га опомене и обавеже, у погледу његових будућих поступака везаних за политику према Косову. Ја то тако схватам и у том смислу трудим се и покушавам да разумијем његову светост.
       
      Како сте доживјели разговор са премијером Марковићем? Јесте ли помислили да се ишта може промијенити? Да ли сте разговарали са премијером или потпредсједником партије која је програмски зацртала црногорску цркву?
      Отишао сам да разговарам са премијером, али нажалост, испоставило се, да сам тога дана преко пута себе имао само потпредсједника партије. Сва наша аргументација, све наше добронамјерне молбе имале су за циљ превазилажење разлика и подјела. Ми смо, као оштећена, угрожена (тим Предлогом закона) страна нудили компромисна рјешења. И што је посебно важно, дјеловало ми је да премијер разумије и да има намјеру да се потруди да се рјешење пронађе. Кад су, касније, у глуво доба ноћи, одбили наш амандман – амандман који је био саткан од поштовања закона и прописа ове државе – тада ми је постало јасно, да сам разговарао са потпредсједником партије, а не са државником.
      Господин Марковић је имао историјску прилику те ноћи, да искорачи из партијске сјенке, и да нам изађе у сусрет. Не нама као институцији, него толиким грађанима, православним вјерницима. Онако како је промишљао, рецимо, у вези са барским чемпресима, могао је и морао је да промисли и те ноћи. Али, очигледно потпредсјеник има предсједника, а предсједник се заноси некаквом “обновом цркве”, чиме најдиректније крши Устав ове земље и ради нешто што ниједан нормалан политичар у Европи не ради.
      Да ли сте икада имали понуду црногорских власти да одвојите Митрополију црногорско-приморску од Београдске патријаршије? Ако јесте, шта је заузврат нуђено?

      Нити сам је имао, нити бих икада био учесник таквих преговора. Некада, у средњем вијеку, када је хришћанство била вјера владара, па на неки начин и њихова политичка идеологија, дешавало се да државници учествују у уређењу црквеног поретка. Али ни тада се они нијесу једини питали, нити су они, ма како да су били побожни, наметали цркви своја рјешења. Не кажем да и међу њима није било људи који су вршили насиље над црквеним поретком, али то су биле ријетке историјске ситуације којима се црква увијек одупирала.
      Кад су у питању људи који воде секуларну државу, људи чија је званична опција грађанска идеологија, и који су прије свега декларисани атеисти, ја са њима могу и треба да сарађујем, морамо да се међусобно уважавамо. Али да они са мном праве државу, или ја са њима цркву – то је ван сваке памети!
      Начело секуларности, које је овдје уставна обавеза, најбоље штити и једну и другу страну од било каквих непромишљености, и сада и у будућим временима.
      По свему судећи, кључни проблеми са законом су у прелазним и завршним одредбама које се баве могућом ревизијом власништва над имовином. Да ли је тачно да сте управо уз прећутну сагласност ове власти од 2000. године укњижили највећи дио имовине која се сада води на Митрополију?
      То није тачно. Већина црквеног власништва – како црквене земље тако и црквених објеката – укњижено је у земљишне књиге, по закону ове или претходних држава, много прије тог времена о ком причате. А тада смо, прије двадесетак година укњижили један број црквених објекта, који су од претходне комунистичке власти били погрешно регистровани или неуписани, а било је јасно да се ради о објектима у нашој мирној и савјесној државини. Недостатак титулара био је проузрокован неуредним катастарским стањем у великом дијелу цијеле Црне Горе, а не неком специфичношћу тих црквених објеката.
      То укњижење није вршено ни уз чију “прећутну сагласност” и то је једна од највећих дезинформација које Влада лансира у јавност ових дана. Поменута укњижба је извршена по тада важећем закону и на тај начин се књижила имовина и других правних лица, па чак и државе. Код истих институција и по истом закону.
      Чак смо 2008. прошли читав један судски поступак пред Управним судом Црне Горе, баш на тему тих укњижења. Учесник тог поступка било је и Владино Министарство финансија. И добили смо правоснажне пресуде у корист Митрополије. Зато приче о неправилној укњижби цркава доживљавам као најгнуснију лаж, када та прича иде из Владе. А потом је здраво за готово преносе неупућени људи и медији.
      С обзиром на све изнесено, тврдим да је данас тешко наћи у Црној Гори документованију валидност укњижења од оне коју ми имамо баш за те објекте и имовину.
      Да ли је у том периоду и нека имовина прекњижена са Београдске патријаршије на Митрополију? У каквом је односу имовина коју потенцијално можете да изгубите овим законом са оном коју бисте потенцијално могли да добијете реституцијом коју тражите?
      Није било прекњижавања имовине са Београдске патријаршије на Митрополију. Када је питање односа између црквене имовине која је угрожена новим антизаконом и оне коју су конфисковали комунисти, могу рећи да их, осим заједничког поријекла, везује и исти злочин. Револуционарна памет која за једини аргумент има насиље. Ону су отели стари комунисти у име револуционарних идеала, а ову њихова идеолошка дјеца која нити знају шта је црква, нити је поштују, и који имају лажну представу о Православној цркви у Црној Гори, желећи да је подреде својим приватним и партијским интересима под фирмом државе и домовине.
      Домовина се брани поштовањем правног поретка, а ово што су сад изгласали управо је права бомба у правни поредак Црне Горе. А све у име заокружења, наводно, ”црногорског идентитета”. Као да желе да поруче да је пљачка – наш идентитет. Можда њихов, једног малог, уског круга људи на власти, али не и овог народа. Ако је то било државно, како је то од њихових претходника одузимано од цркве за државу?
      Они не схватају да је неко, за душу предака, за напредак, за покој…одлагао све што је имао и остављао, не поповима, не држави, не партијама…него Богу и цркви. И видим ја шта њих сврби. То што је неко тог Бога видио баш у цркви, међу иконама, свијећама, у молитвама – а не у државној каси, међу привилегијама и уцјенама. И сад би они да преиначе вољу давно упокојених људи, и да им учитају, уцртају како су они своје прилоге оставили држави, а не цркви као несебичној богочовјечанској заједници.

      Носите ли жал на представнике осталих вјерских заједница због тога што се нису солидарисали са Вама, изузме ли се учтиви предлог барског надбискупа да се о закону још мало поприча?
      Руку на срце, и римски папа, и барски надбискуп, као и представник Которске бискупије на скупштинском одбору – били су више него јасни. Тражили су да се дијалог продужи и примијетили да није добро што се у закон о вјерским слободама утрпавају имовинска питања. То је принципијелно и окосница наших приговора.
      И сад имате ситуацију да се у Црној Гори, закон који се тиче цркава, доноси мимо воље и препоруке тих истих цркава, односно двије најстарије традиционалне конфесије овдје, дискриминаторски манипулишући са њима склапањем темељних уговора супротно овом закону, који би морао да важи за све.
      Што се тиче других вјерских заједница, морам рећи да су ми на срцу изјаве неколико младих људи, који јесу политички активисти, али који су именом и презименом, као муслимани, повезали и истакли јасан људски и демократски принцип – “Ако нијесам спреман да браним цркву, како ћу онда сјутра бранити џамију”? А видите, ја лично сам учествовао у одбрани једне џамије у Београду, од безумног настраја неких младих људи…па онда свакако знам шта причам кад о томе говорим, као што је од нас награђени Златним ликом Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Исо Махмутовић бранио цркву на Ловћену.
      Али, све су то презрели наши властодршци. Сама им се нудила опција да израде закон који би све људе ујединио. Међутим, изабрали су заваде и дискриминацију Српске православне цркве, најбројније у Црној Гори.
       
      (Вијести)

      View full Странице
    • Од Иван Ц.,
      Зашто се у Србији води кампања против Вас?
      Не бих рекао да се води нека нарочита кампања против мене, поготово би такво нешто било тешко везати за Србију. Србија, са Београдом, Косовом, ваљевским крајем, Банатом и многим другим областима у којима сам провео значајан дио живота, и за чије сам светиње везан – то је моја кућа. Увијек била, и данас је. И још увијек често и радо тамо одлазим и интензивно сарађујем не само са његовом светошћу и Светим синодом као миторполит СПЦ, него и са другим духовним и добрим људима. Пратим њихов рад, и они прате и подржавају службу у цркви. Уколико тренутно имам размимоилажење са дијелом политичког врха Србије, то никад не доживљавам лично. Сви се ми трудимо, у мјери наших могућности, да радимо за добробит народа и наше помјесне цркве (поготово тамо на Косову и Метохији).
      А као што видите, свака власт, и она у Београду и ова овдје у Подгорици, не подносе лако критички став, и највише им одговара кад их сви тапшу по рамену и све им одобравају док су на власти, а кад сиђу са власти питају се: ко бјеху они? Моја је дужност да говорим истину, ради Бога и ради спасења људи, па и њиховог спасења, па и по цијену да се то некоме од властодржаца не свиди. А опет, не пада ми на памет да мислим да сам само ја у праву. Све што ми у цркви радимо, прије или касније, мора проћи кроз суд саборности…
      Шта мислите ко стоји иза тога – само Александар Вучић који контролише медије на чијим сте насловним странама или и дио СПЦ?
      Као што већ рекох, не видим да се ради о организованој кампањи. Нарочито не кад је ријеч о цркви у Београду. Ми владике и свештеници знамо често да се мимоиђемо око важних питања, па и да полемишемо међусобно и отворено, како су то некада, уосталом, радили и апостоли Христови. Па и “међу светима има понека горка ријеч”, како каже стара пословица. Само ми све то једни другима кажемо отворено на нашим архијерејским сабрањима. И увијек је то у служби црквеног напретка и мисије саме цркве, а не неко надгорњавање сујета. Отуда, не видим мјеста, нити препознајем било какве кампање, ни у моју корист, ни против мене.
      Можете ли нам отворено рећи: шта мислите ко је патријарх у Београду – Иринеј или Вучић?
      Цио свијет знаде и кристално је јасно: патријарх је његова светост г. Иринеј. Он се, очигледно, доста добро разумије и складно комуницира са србијанским предсједником. Ја се надам да је то на добро државе Србије и на напредак српске помјесне цркве.
      Осим тога, није у реду, да те и такве двије титуле стављамо у исту раван. Предсједник Републике је институција која постоји посљедњих неколико деценија (прије њега је био предсједник партије или Комитета, па прије тога краљ…итд), док је патријарх за нашу помјесну цркву, нешто што траје од средине 14. вијека. Ако томе додамо колики је значај патријарха српског (пећког) за цркву у Црној Гори, и уопште црногорску историју, онда не бих никада упоређивао важност те институције са предсједником било које државе, па била она Србија или Црна Гора.
       
      Да не останемо неправедни, можете ли процијенити чија паства боље слуша, Ваша или Ђукановићева?
      Израз ”боље” бих овдје везао за слободну вољу људи који припадају заједницама чији смо поглавари – црногорски предсједник и ја. У том смислу, мислим да су хришћани бољи и оданији својој заједници, јер су за њу везани дубоком вјером и вјерношћу живом Богу и слободном вољом. А при том, нијесу уцијењени материјалним добрима ни запослењем, неком земаљском платом. Тако да процјењујем да су на бољи, односно квалитетнији, дубљи начин хришћани везани за цркву (не никако за мене лично као поглавара), него што су то симпатизери једне политике за неку партију. Претпостављам да је то била та паралела када сте поменули Ђукановића, пошто нечију оданост држави, нечије истинско родољубље не могу да повезујем са личношћу тренутачног предсједника државе.
      Е сад, ако израз “боље” значи неку слијепу послушност, бојим се да је ту политика у “предности” у односу на онај начин како се људи везују за цркву. Предрасуда је да је људима који вјерују у Бога страно промишљање, да они нијесу рационални и сл. Истина је потпуно другачија. Ако мало боље погледате – управо су припадницима политичких партија својствена слијепа и непромишљена оданост, више него вјерницима цркве.
      У једном Вашем саопштењу назвали сте Ђукановића другом, алудирајући на његову комунистичку прошлост. Како у том контексту гледате на Ђукановића који Вам је некада љубио руку и крст, кога сте водили код патријарха Павла, због кога су Вам данашњи фронтовци скандирали “Амфилохије Турчине”? Ђукановића кога сте подржали или макар одћутали у критичним политичким тренуцима у Црној Гори, попут сукоба са Булатовићем, у предреферендумском времену, а и без оштрих позива вјерника након признања Косова. Је ли то сад дефинитивно, како би народ рекао, пукла тиква и зашто?
      Никад га нијесам подржао, нити у њему и његовој политици видим нешто што би представљало, макар и посредно, интересе за цркву па ни за државу. Он је једно вријеме био познат и препознат као отпадник од политике Слободана Милошевића, политике која није донијела добра ни цркви, ни народу. Ни на крај памети ми није било да ће такав човјек стати на врх једне политике која је по тиранији и једноумљу изгледа гора од Милошевићеве. О томе свједочи разорена економија, продата имовина, суверенитет поклоњен странцима, и на крају овакав безумни закон. У вријеме сукоба са Булатовићем, Ђукановић се напросто показао политички вјештији од њега: користећи углед цркве први и посљедњи пут је дошао код ћивота Светог Петра, ложио бадњак (Цетињани му запамтили ”наложи га наопако”), тражио пријем код блаженог спомена патријарха Павла…
      Сад се види на шта је то искористио. То да ја као владика стојим на црквеном трону 30 година није необичан ни риједак случај у црквеној историји, али да лидер једне парламентарне демократије не силази са власти исто толико година – јесте преседан. Вјероватно га је тај преседан занио да умисли и да себе замисли као неког ко може “стварати или обнављати” цркве, без обзира на чињеницу што није ни крштен, и што је статус слободне цркве одавно регулисан тиме што је она створила Црну Гору и све што је истински вриједно у Црној Гори. Као таква, она поштује државу, не очекујући спасења од партија, па макар то био ДПС, јединствена секуларна партија у Европи која у свом програму има стварање “аутокефалне црногорске цркве”. Многи владари, прије њега, опијени земаљском влашћу и малим безначајним политичким побједама, умишљали су да су и сами виша бића. Да су неко ко може управљати историјом. И нијесу добро прошли. Ја се и даље молим Богу, иако сам одлучни противник његових политичких и идеолошких одлука, да се господин Ђукановић призове памети. Не да би и даље безакоњем законе доносио, него да сачува душу коју, као свако људско биће, има, да сачува свој образ и вјечно људско достојанство.
      Колико је сукоб око схватања Вучићеве политике према Косову подијелио СПЦ? Да ли то што га Ви оштро нападате, а Иринеј одликује, одражава раскол, јер је тешко на таквом нивоу ово бранити само разликом у мишљењима?
      Раскол је претешка ријеч. А у овом случају и нетачна. Питање Косова и опстанка цркве и народа тамо – није једноставно. Што се тиче става цркве и њеног Сабора о Косову – он је јединствен и кристално јасан. Ако сам добро схватио, и тај орден – који ја и даље сматрам непримјереним и коме сигурно није било мјесто на онаквој светковини – српски патријарх је уручио господину Вучићу у жељи да га опомене и обавеже, у погледу његових будућих поступака везаних за политику према Косову. Ја то тако схватам и у том смислу трудим се и покушавам да разумијем његову светост.
       
      Како сте доживјели разговор са премијером Марковићем? Јесте ли помислили да се ишта може промијенити? Да ли сте разговарали са премијером или потпредсједником партије која је програмски зацртала црногорску цркву?
      Отишао сам да разговарам са премијером, али нажалост, испоставило се, да сам тога дана преко пута себе имао само потпредсједника партије. Сва наша аргументација, све наше добронамјерне молбе имале су за циљ превазилажење разлика и подјела. Ми смо, као оштећена, угрожена (тим Предлогом закона) страна нудили компромисна рјешења. И што је посебно важно, дјеловало ми је да премијер разумије и да има намјеру да се потруди да се рјешење пронађе. Кад су, касније, у глуво доба ноћи, одбили наш амандман – амандман који је био саткан од поштовања закона и прописа ове државе – тада ми је постало јасно, да сам разговарао са потпредсједником партије, а не са државником.
      Господин Марковић је имао историјску прилику те ноћи, да искорачи из партијске сјенке, и да нам изађе у сусрет. Не нама као институцији, него толиким грађанима, православним вјерницима. Онако како је промишљао, рецимо, у вези са барским чемпресима, могао је и морао је да промисли и те ноћи. Али, очигледно потпредсјеник има предсједника, а предсједник се заноси некаквом “обновом цркве”, чиме најдиректније крши Устав ове земље и ради нешто што ниједан нормалан политичар у Европи не ради.
      Да ли сте икада имали понуду црногорских власти да одвојите Митрополију црногорско-приморску од Београдске патријаршије? Ако јесте, шта је заузврат нуђено?

      Нити сам је имао, нити бих икада био учесник таквих преговора. Некада, у средњем вијеку, када је хришћанство била вјера владара, па на неки начин и њихова политичка идеологија, дешавало се да државници учествују у уређењу црквеног поретка. Али ни тада се они нијесу једини питали, нити су они, ма како да су били побожни, наметали цркви своја рјешења. Не кажем да и међу њима није било људи који су вршили насиље над црквеним поретком, али то су биле ријетке историјске ситуације којима се црква увијек одупирала.
      Кад су у питању људи који воде секуларну државу, људи чија је званична опција грађанска идеологија, и који су прије свега декларисани атеисти, ја са њима могу и треба да сарађујем, морамо да се међусобно уважавамо. Али да они са мном праве државу, или ја са њима цркву – то је ван сваке памети!
      Начело секуларности, које је овдје уставна обавеза, најбоље штити и једну и другу страну од било каквих непромишљености, и сада и у будућим временима.
      По свему судећи, кључни проблеми са законом су у прелазним и завршним одредбама које се баве могућом ревизијом власништва над имовином. Да ли је тачно да сте управо уз прећутну сагласност ове власти од 2000. године укњижили највећи дио имовине која се сада води на Митрополију?
      То није тачно. Већина црквеног власништва – како црквене земље тако и црквених објеката – укњижено је у земљишне књиге, по закону ове или претходних држава, много прије тог времена о ком причате. А тада смо, прије двадесетак година укњижили један број црквених објекта, који су од претходне комунистичке власти били погрешно регистровани или неуписани, а било је јасно да се ради о објектима у нашој мирној и савјесној државини. Недостатак титулара био је проузрокован неуредним катастарским стањем у великом дијелу цијеле Црне Горе, а не неком специфичношћу тих црквених објеката.
      То укњижење није вршено ни уз чију “прећутну сагласност” и то је једна од највећих дезинформација које Влада лансира у јавност ових дана. Поменута укњижба је извршена по тада важећем закону и на тај начин се књижила имовина и других правних лица, па чак и државе. Код истих институција и по истом закону.
      Чак смо 2008. прошли читав један судски поступак пред Управним судом Црне Горе, баш на тему тих укњижења. Учесник тог поступка било је и Владино Министарство финансија. И добили смо правоснажне пресуде у корист Митрополије. Зато приче о неправилној укњижби цркава доживљавам као најгнуснију лаж, када та прича иде из Владе. А потом је здраво за готово преносе неупућени људи и медији.
      С обзиром на све изнесено, тврдим да је данас тешко наћи у Црној Гори документованију валидност укњижења од оне коју ми имамо баш за те објекте и имовину.
      Да ли је у том периоду и нека имовина прекњижена са Београдске патријаршије на Митрополију? У каквом је односу имовина коју потенцијално можете да изгубите овим законом са оном коју бисте потенцијално могли да добијете реституцијом коју тражите?
      Није било прекњижавања имовине са Београдске патријаршије на Митрополију. Када је питање односа између црквене имовине која је угрожена новим антизаконом и оне коју су конфисковали комунисти, могу рећи да их, осим заједничког поријекла, везује и исти злочин. Револуционарна памет која за једини аргумент има насиље. Ону су отели стари комунисти у име револуционарних идеала, а ову њихова идеолошка дјеца која нити знају шта је црква, нити је поштују, и који имају лажну представу о Православној цркви у Црној Гори, желећи да је подреде својим приватним и партијским интересима под фирмом државе и домовине.
      Домовина се брани поштовањем правног поретка, а ово што су сад изгласали управо је права бомба у правни поредак Црне Горе. А све у име заокружења, наводно, ”црногорског идентитета”. Као да желе да поруче да је пљачка – наш идентитет. Можда њихов, једног малог, уског круга људи на власти, али не и овог народа. Ако је то било државно, како је то од њихових претходника одузимано од цркве за државу?
      Они не схватају да је неко, за душу предака, за напредак, за покој…одлагао све што је имао и остављао, не поповима, не држави, не партијама…него Богу и цркви. И видим ја шта њих сврби. То што је неко тог Бога видио баш у цркви, међу иконама, свијећама, у молитвама – а не у државној каси, међу привилегијама и уцјенама. И сад би они да преиначе вољу давно упокојених људи, и да им учитају, уцртају како су они своје прилоге оставили држави, а не цркви као несебичној богочовјечанској заједници.

      Носите ли жал на представнике осталих вјерских заједница због тога што се нису солидарисали са Вама, изузме ли се учтиви предлог барског надбискупа да се о закону још мало поприча?
      Руку на срце, и римски папа, и барски надбискуп, као и представник Которске бискупије на скупштинском одбору – били су више него јасни. Тражили су да се дијалог продужи и примијетили да није добро што се у закон о вјерским слободама утрпавају имовинска питања. То је принципијелно и окосница наших приговора.
      И сад имате ситуацију да се у Црној Гори, закон који се тиче цркава, доноси мимо воље и препоруке тих истих цркава, односно двије најстарије традиционалне конфесије овдје, дискриминаторски манипулишући са њима склапањем темељних уговора супротно овом закону, који би морао да важи за све.
      Што се тиче других вјерских заједница, морам рећи да су ми на срцу изјаве неколико младих људи, који јесу политички активисти, али који су именом и презименом, као муслимани, повезали и истакли јасан људски и демократски принцип – “Ако нијесам спреман да браним цркву, како ћу онда сјутра бранити џамију”? А видите, ја лично сам учествовао у одбрани једне џамије у Београду, од безумног настраја неких младих људи…па онда свакако знам шта причам кад о томе говорим, као што је од нас награђени Златним ликом Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Исо Махмутовић бранио цркву на Ловћену.
      Али, све су то презрели наши властодршци. Сама им се нудила опција да израде закон који би све људе ујединио. Међутим, изабрали су заваде и дискриминацију Српске православне цркве, најбројније у Црној Гори.
       
      (Вијести)
    • Од Логос,
      Оваплоћена Реч није апстрактан појам него реалност. Бог тражи прилику да се оваплоти у нашем животу. Он се оваплоћује у нашем животу сваки пут када испуњавамо Његове заповести и вољу, када размишљамо о Њему, када у молитвама разговарамо са Њим и призивамо Га. Он се у нама оваплоћује када нашу душу улажемо у добру, утешну реч, када се удаљавамо од злих дела.     Морамо у себи да ослободимо место за Богооваплоћење, будући да смо испуњени „бесмисленим отпадом”: празним обавезама и бригама, непотребним стварима, сувишним речима, недовршеним пословима. Као што је блажени Августин рекао: „Бог жели да нам нешто пружи, али не може, јер су нам руке пуне, те Он нема где да нам то пружи”. Душа не може да издржи без Бога. Без Њега, она се гуши и мучи се. Тражење алтернативе је неразборито, бесциљно, узалудно и не води ничему. Нико и ништа не може да замени Бога. Неопходно је пружити прилику Богу да се оваплоти у нашој души и животу. Потребно је очистити мисли и срце од „отпада”.   Како то учинити? Постоји неколико начина.   „Чувај безазленост и гледај правичност, јер има останка у човеку мирном” (Пс. 36, 37). А где је мир, тамо је Бог. Треба следовати примеру оних људи који се крећу у том правцу. Међу нама постоје подвижници који се тихо и кротко подвизавају у Име Христово. Такве људе је могуће препознати по њиховом мирном духу, добродушности и унутрашњој лепоти. Да бисмо постали Божји, потребно је да допустимо Богу да уђе у наш живот.   Други услов за оваплоћење Бога у нашим животима јесте – прихватање Његових дарова. Он нам пружа Своју љубав, али ми је одбијамо, даје нам вечност, али ми одустајемо од ње. Увек осећамо дубоко смирење и скрушеност када нас неко несебично воли. Са сигурношћу знамо да љубав није могуће заслужити, купити или постићи силом – љубав примамо као дар, као чудо. То је почетак смирења. „Бог нас воли забадава”, говорио је митрополит Антоније Сурошки. Божја љубав, која нам је дарована, биће почетак Богооваплоћења у нашим животима.   Митрополит бориспољски г. Антоније (Паканич),  управитељ администрације  и организације Украјинске Православне Цркве     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Ректор Цетињске Богословије Гојко Перовић казао је синоћ, гостујући на ТВ Нови да је прецизнија формулација ранијег исказа који је имао да су протести надстраначки: Перовић је казао да је народ на улице извео Бог и да је закон усвојен у глуво доба ноћи антиуставан, дискриминаторски и недемократски.     „Овај закон је прављен да доноси штету Црној Гори. Ово није борба за права свештеника, већ да светиње које смо добили од предака предамо потомцима. Пребацују нам да литије иду против Црне Горе, таквима поручујем да се ми боримо за Црну Гору. Не може се прихватити антиуставан и дискриминаторски закон, тако се поткопава држава, а ако ово сад прође, донијеће сличан закон за другу област. Ми немамо право да то пустимо. Протести, литије неће стати док овај закон не нестане из правног система државе. Ми се боримо за Црну Гору„, поручио је Перовић.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...