Jump to content
Срндаћ

Како против глобализма: Малагурски, Пернар и Радуловић

Оцени ову тему

Recommended Posts

@Срндаћ Браво мајсторе...хтео сам да поставим, али да ме не оптуже да сам ДЈБиовац....ово сваки Србин треба видети. Ок Радуле мало карикира као политичар па убацује причу о СНСу, иначе је одлично....

Замоли модерацију да промене назив теме у "Глобално робовласништво" или нешто слично...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ćiriličar рече

@Срндаћ Браво мајсторе...хтео сам да поставим, али да ме не оптуже да сам ДЈБиовац....ово сваки Србин треба видети. Ок Радуле мало карикира као политичар па убацује причу о СНСу, иначе је одлично....

Замоли модерацију да промене назив теме у "Глобално робовласништво" или нешто слично...

Ironican je Srndac:) Pernar ako pratis hrvatske medije je antivakcinas, alternativac koji savjetuje ljude po facebooku da ne idu kod ljekara vec da za teze prehlade itd. uzimaju samo vizamin C u prahu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па калсика, ова ј ебила ово, он је рекао оно, овај се залаже за оно....зато треба тема да буде ван љих...углавном је истина оно што говоре, и то погађа све нас и већи део човечанства. Да ли Борис подржава #правдазадавида, Саша је ово или оно...то ме не занима у контесту приче.

Ако човек уради непто лоше, не значи да не може рећи истину о нечему. А овде се представља истина коју сви скоро знају, не детаљано, и сви смо жртве истог...друга је ствар сад како се одупрети томе и да ли је могуће. Не видим никаве везе са вакцинама и којечим овде...

О овоме Катић пише деценију али нико не сме да уђе у полемику са њим, са друге стране Драгаш, на свој мало утопистички и груб начин и сл. Излагања су одлична, и поучна...најлакше је запљесакти некоме и веровати у лаж...поента је да смо ми окупирани, као и многи, да када не би било ратова, ломова и економских криза, за 20 г. у Србији плата не може бити 1000 евра а цене...поента је како се порабљавају државе, свет...има милион документараца америчких и других о овме, али овде је сумирана суштина...да ли Борису смрде ноге или из уста, баш ме брига...или Радуловић кога има у ДЈБ...или коме Срндаћ ваља иронију...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Баук јавних инвестиција

Небојша Катић

 
katic-nebojsa-foto-2016.jpg
 
Као што се у Европи озбиљно каснило са променом монетарне политике у тренутку избијања велике финансијске кризе 2008, тако се данас касни са променом фискалне политике пред новом кризом која је на прагу
 
17.09.2019. у 18:00

Из угла економске историје и скорашњих искустава, економска политика каква се води у еврозони измиче здравом разуму. Политиком буџетске штедње креатори економске политике већ годинама малтретирају своје грађане одбијајући да јавним инвестицијама помогну посустали привредни раст. Иако су економије еврозоне поново на ивици рецесије, економски стратези се и даље премештају с ноге на ногу, одлажући нужну промену економске политике. Као што се у Европи озбиљно каснило са променом монетарне политике у тренутку избијања велике финансијске кризе 2008, тако се данас касни са променом фискалне политике пред новом кризом која је на прагу.

Од 80-их година прошлог века економска политика почива на слепој вери да се економски процеси могу ефикасно контролисати и усмеравати искључиво мерама монетарне политике, пре свега променама висине каматних стопа које контролишу централне банке. Када је реч о фискалној политици, дозвољено је само снижавати порезе, пре свега најбогатијима, јер то, ето, подстиче привредни раст.

У тако задатом оквиру и економски одговор на финансијску кризу из 2008. био је искључиво монетарни. Европске централне банке су тада драстично снизиле своје каматне стопе и спустиле их до нуле, да би их последњих година увеле и у негативну зону. Поред тога, Европска централна банка је упумпала и огромне количине новог новца у систем. Таквим мерама је требало обезбедити ликвидност финансијског система, олакшати каматни терет дужницима и подстаћи приватну и инвестициону потрошњу. Реч је о монетарном експерименту какав до тада није био виђен у економској историји.

Ове мере су дале резултате – последице кризе су ублажене и катастрофа је избегнута, али су ефекти те политике данас потрошени. Мере чије је трајање морало бити ограничено и даље су на снази са опасним последицама.

Тржишни механизам је деформисан ниским каматним стопама, а привреда и грађани-дужници се попут наркомана навикавају на овај неодрживи каматни амбијент. Како су приходи од камата драстично пали, финансијски сектор је додатно стимулисан да у потрази за зарадом уђе у нови циклус неодговорног хазардирања. Централне банке су постале таоци сопствене политике јер и најмањи наговештај да би каматне стопе могле да порасту сада изазива берзанску панику. Како су каматне стопе око нуле, монетарна политика неће имати простора за велике интервенције и за додатно снижавање камата када нова криза избије.

Док монетарна политика покушава да оствари циљеве који одавно превазилазе њен капацитет и док се политика буџетске штедње наставља, инфраструктура европских држава постаје све запуштенија. Упркос потреби да се инфраструктура модернизује и припреми за технолошке и еколошке изазове 21. века, упркос чињеници да би то подстакло и привредни раст, европске државе оклевају.

Формални изговор за изостанак инвестиција везан је за споразум из Мастрихта по коме јавни дуг држава еврозоне не сме прећи 60 процената БДП-а, а годишњи буџетски дефицит не сме бити већи од три процента БДП-а. Како су дугови великог броја европских држава изнад ових лимита, инсистира се на томе да простора за повећавање јавних инвестиција једноставно нема. Иако заједничка валута захтева (разумну) хармонизацију фискалних политика, бојим се да прави разлози за игнорисање јавних инвестиција леже на сасвим другој страни и да су више у сфери идеологије и заштите моћних интереса.

Као одговор на такозвану велику депресију тридесетих година прошлог века, јавне инвестиције су постале један од кључних инструмената антирецесионе политике. Упоредо с тим, дошло је и до драстичне промене у односу према улози државе у економији. Осим што је подстакао јавне инвестиције, државни интервенционизам је тада довео и до реформе пореског система и великог раста пореских стопа за најбогатије. Тренд великог социјалног раслојавања тиме је заустављен и на крају процеса реформи појавила се држава благостања. Оно што је почело као технички одговор на економску кризу, окончало се великом социјалном трансформацијом у корист оних који живе од рада, не од капитала.

Разграђивање тако створеног система, уз доста мука и уз различите изговоре, почело је осамдесетих година прошлог века. Ова економска и идеолошка трансформација везује се за период владавине Маргарет Тачер и Роналда Регана. Процеси започети у англосаксонским државама су се ширили и данас су део општеприхваћене економске доктрине у великом делу света.

Разумно је претпоставити да је оклевање са јавним инвестицијама последица страха да би то могао бити почетак новог јачања улоге државе у економији. У неком тренутку би се процес могао отети контроли и  довести до нове социјалне трансформације која би угрозила интересе оних који данас одређују судбину света. За те центре моћи, тај ризик је превелик.

Пословни консултант

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, feeble рече

A moderatorkinja je bivsi model, tako nesto?

Inace, kako sad stoje Radule i DJB, dobace li do 2%?

Модераторкиња је богиња српског интернета.

Секс симбол већи и од Анице Добре.

Има своју емисију на Јутјубу ( од сада на Новој ТВ ) "Нешто другачије". Препоручујем ти топло да одеш на њене видео снимке емисије и читаш коментаре. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Ćiriličar рече

О овоме Катић пише деценију али нико не сме да уђе у полемику са њим, са друге стране Драгаш, на свој мало утопистички и груб начин и сл. Излагања су одлична, и поучна...најлакше је запљесакти некоме и веровати у лаж...поента је да смо ми окупирани, као и многи, да када не би било ратова, ломова и економских криза, за 20 г. у Србији плата не може бити 1000 евра а цене...поента је како се порабљавају државе, свет...има милион документараца америчких и других о овме, али овде је сумирана суштина...да ли Борису смрде ноге или из уста, баш ме брига...или Радуловић кога има у ДЈБ...или коме Срндаћ ваља иронију...

Занимљиво је како се стално спомињу једни те исти економисти код, да вас тако назовем, критичара неолиберализма. Драгаш ми је најзанимљивији ту, јер он врти само ону причу која је лака да се брзо свари а која нема суштинске анализе питања о којем говори. Све му се на крају своди на једноставну комунистичку крилатицу "крупни капитал влада свијетом из одређених центара моћи", што је опет на крају приче - небитно. Па хајде да се мало осврнем на Катића, чији си чланак овдје поставио:

пре 2 часа, Ćiriličar рече

Из угла економске историје и скорашњих искустава, економска политика каква се води у еврозони измиче здравом разуму. Политиком буџетске штедње креатори економске политике већ годинама малтретирају своје грађане одбијајући да јавним инвестицијама помогну посустали привредни раст. Иако су економије еврозоне поново на ивици рецесије, економски стратези се и даље премештају с ноге на ногу, одлажући нужну промену економске политике. Као што се у Европи озбиљно каснило са променом монетарне политике у тренутку избијања велике финансијске кризе 2008, тако се данас касни са променом фискалне политике пред новом кризом која је на прагу.

Разлог за одбојност према активној монетарној политици Кејнзијанизма лежи у чињеници да је резултат примјене те политике 30-ак година након завршетка Другог свјетског рата био лош. То је најсликовитије се изразило у привредама САД-а и УК-а, а поготово УК-а. 

О чему је ту била ријеч? Наиме, у Уједињеном Краљевству јачао је положај радничких синдиката, издвајани су велики новци за субвенције за државна предузећа и мањак новца се надокнађивао дефицитарним трошењем и/или штампањем новца ( што онда смањује вриједност новца и тиме вриједност плата људи ). Упркос таквој експанзивној монетарној и активној привредној политици, привредни раст је био дивљи. Истина, остваривале су се стопе расте од 4% или 5%, али одмах након стопе раста наступала је велика стопа пада БДП-а - и то конзистентно:

1265134518_UKgdpgrowth.png.f8394d107884c8c180a8fcf45eed68fa.png

Извор

Да се примјетити како је након доласка Маргарет Тачер на власт 1981. године раст БДП-а стабилизован. Највећи раст је био скроман, истина, од 2%, али су и падови раста били ријеђи и мањи, а сам раст БДП-а је био постојано позитиван и стабилан. Једини огроман пад раста БДП-а се десио 2008. године, што се не може приписати економској политици либерализма у УК, него спољњим факторима и хаосом у САД ( што је опет нека друга прича за себе о томе како је држава својим уплитањем у привреду само посијала сјеме пропасти и још га убрзала увођењем "дериватива" - о чему се може прочитати у књизи "Економија постмодерне" твог идеолошког сапутника, професора Душанића ). Најбољи доказ за успјешност овакве економске политике је и чињеница да се лијевичарска Лабуристичка странка преокренула економски удесно ( феномен познат као "Нови Лабуристи" ) са избором Тонија Блера - који је био све, само не лијевичар. Тачерки је један новинар тако поставио питање шта сматра својим највећим успијехом у политици, а она је одговорила:"Нови Лабуристи".

Слична прича се одиграла и у САД са тзв. "Регановом револуцијом" која је из корјена промијенила политичку и економску парадигму које су се почели држати и Демократе и Републиканци, јер су видјели да ради. Ево истог графикона раста БДП-а, али сада за САД. Сличност се да примјетити:

249299016_USAgdpgrowth.png.7fc024a94d34e39f40fdb12dabe95f3f.png

И за крај, када се томе дода ноторна чињеница да су године од 1980-их до 2008. биле године економског раста и развоја ове двије земље - постаје јасно да одбојност према суштинској промјени формуле која ради није уопште лудост. 

Идемо даље.

пре 2 часа, Ćiriličar рече

Од 80-их година прошлог века економска политика почива на слепој вери да се економски процеси могу ефикасно контролисати и усмеравати искључиво мерама монетарне политике, пре свега променама висине каматних стопа које контролишу централне банке. Када је реч о фискалној политици, дозвољено је само снижавати порезе, пре свега најбогатијима, јер то, ето, подстиче привредни раст.

Апсолутно нетачно.

Економска политика почива на идеји да се економски процеси не могу ефикасно усмјеравати и да је узалудно да држава то уопште и покушава. Једине мјере које су донекле сигурне за оквирно упраљање привредом јесу мјере монетарне политике, али и оне у ограниченом обиму. Ако би питали оца неолиберализма, Ф.А. Хајека, он би негодовао и на веће промјене каматне стопе пошто и оне знају направити велику дисторзију на тржишту ( нпр. референтна каматна стопа у САД данас је паду јер Федералне резерве осјећају да је прави тренутак за мало монетарне експанзије. Чак се у неким тренуцима говорило и о смањивању каматне стопе испод 2% или чак о смањивању испод нуле! ).

А зашто се вјеровало да држава не може ефикасно усмјеравати тржишне процесе ка жељеним циљевима? Па, Хајек је то објаснио лијепо својом идејом за коју је и добио Нобела - теоријом распршеног знања. У суштини, то значи да ниједан појединачни актер ( човјек или установа ) не може посједовати све потребне податке који утичу на промјену цијена и прозводње на тржишту - јер их просто има превише. Један предузетник, коме је у интересу да што више зна о роби са којом послује пуно радно вријеме, не може то да зна - а камоли тек незаинтересовани државни орган коме плата не зависи од тога какву ће одлуку донијети. Зато је најбоље оставити сваком актеру на тржишту да се брине сам за себе, јер он то најбоље зна и умије јер најбоље зна своје потребе и могућности.

А када је ријеч о фискалној политици, пожељно је снижавати порезе свима да се и обичном човјеку да мало простора да дише. То заузврат повлачи и укидање многих државних програма, субвенција и државних предузећа - јер "колико пара толико и музике" у државном буџету. А зашто то може бити добро или лоше је већ нека друга тема.

Даље.

пре 2 часа, Ćiriličar рече

У тако задатом оквиру и економски одговор на финансијску кризу из 2008. био је искључиво монетарни. Европске централне банке су тада драстично снизиле своје каматне стопе и спустиле их до нуле, да би их последњих година увеле и у негативну зону. Поред тога, Европска централна банка је упумпала и огромне количине новог новца у систем. Таквим мерама је требало обезбедити ликвидност финансијског система, олакшати каматни терет дужницима и подстаћи приватну и инвестициону потрошњу. Реч је о монетарном експерименту какав до тада није био виђен у економској историји.

Ове мере су дале резултате – последице кризе су ублажене и катастрофа је избегнута, али су ефекти те политике данас потрошени. Мере чије је трајање морало бити ограничено и даље су на снази са опасним последицама.

Исланд је, којег Малагурски воли наводити, је поступио потпуно супротно. Пустио је банке да пропадну, није штампао новац, није никога спашавао. И кризу су брже пребродили него било ко.

Сада остаје теби да се запиташ како можеш држати противрјечне ставове - са једне да је неолиберална економија погубна, а са друге стране да подржаваш аргументе Малагурског који између осталог наводи и Исланд као позитиван примјер, а који је примјенио жестоко либертаријанско рјешење као одговор на кризу 2008. и то успјешно? 

Јер, сјети се, основни постулат неолиберализма је да се држава не треба мијешати у привреду превише. Ако ће банке пропасти својом кривицом јер нису добро пословале - нека пропадну.

Идемо даље.

пре 2 часа, Ćiriličar рече

Док монетарна политика покушава да оствари циљеве који одавно превазилазе њен капацитет и док се политика буџетске штедње наставља, инфраструктура европских држава постаје све запуштенија. Упркос потреби да се инфраструктура модернизује и припреми за технолошке и еколошке изазове 21. века, упркос чињеници да би то подстакло и привредни раст, европске државе оклевају.

Овај дио је споран јер претпоставља да политика штедње поништава развојни потенцијал - што је потпуно нетачно. Њемачка је, од краја Другог свјетског рата, усвојила економску политику које се и данас држи - политике стабилних каматних стопа, ниске инфлације и политике штедње и буџетског суфицита. Изразито конзервативна либерална економска политика ( али не и неолиберална, јер је ипак ова њемачка ствар старија од америчког неолиберализма и није пуна тржишног фундаментализма ). У свијету се та политика у Њемачкој зове "ордо-либерализам", а код нас раја тај систем гута као "социјални капитализам". Од Другог свјетског рата до данас Њемачка је поново израсла у најјачу европску привреду за којом Француска и УК каскају. Опет, када се погледа раст БДП--а за Њемачку види се иста динамика мањег али постојаног раста, праћеног ријетким и мањим падом раста испод нуле. Стабилно, постојано, споро и досадно - али успјешно:

1591702915_Germanygdpgrowth.png.23fd4d00ac7123bcd783620b7734de60.png

А БДП у апсолутној номиналној вриједности? Ево:

92834387_germanygdp.png.3be0d2ee512995949fa4c0e4d12cf46e.png

Расте из деценије у деценију, а за то вријеме Њемачкој није мањкало инвестиција нити развоја.

Опет - ако формула ради, зашто је мијењати?

пре 3 часа, Ćiriličar рече

Разграђивање тако створеног система, уз доста мука и уз различите изговоре, почело је осамдесетих година прошлог века. Ова економска и идеолошка трансформација везује се за период владавине Маргарет Тачер и Роналда Регана. Процеси започети у англосаксонским државама су се ширили и данас су део општеприхваћене економске доктрине у великом делу света.

Да, прихваћене у државама као што су Јапан ( постојани привредни раст од краја Другог свјетског рата ), Јужна Кореја ( од када се окренула тржишној либерализацији ), Тајван, Сингапур, па чак и Кина ( која је почела расти са отварањем тржишта, иако уз велике политичке контроле Комунистичке партије )! 

Други примјери су балтичке земље, Чиле под Пиночеом и Шпанија под Франком након довођења Опус Деи неолиберала у владу ( што је тужно али истовремено и показује тачност Хајекове мисли да слободном тржишту није неопходна демократија - да чак може расти и развијати се на корист грађана и под диктатуром. Некад чак и боље под диктатуром него у демократији испашће на крају... ), Пољска, Израел...

Није свуда завладао амерички каубојски систем који би да брише социјалу и здравство из идеолошких разлога, али критичарима неолиберализма ( који је заправо чисти либерализам - ничега новог ту нема ) то лако промиче. Теже је изнијансирано анализирати неки сет идеја којем се противиш и то ефективно пласирати као пропагандно оружје у етар ;)

С тим на уму остаје још само рећи:

П.С.

А мој сарказам је заслужен за ове три умне главе на трибини. Бесмисао који заговарају Пернар и Малагурски и превртљивост Радуловића су главни узрок томе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Срндаћ Види, ја сма поставио оне документарце, а гледали су људи него ако неко није а налети....не верујем да ћу полемисати...пази овако: ја имам одина и пматим Тиову Југу, пола живота сам провео у Скандинавији где је био тзв. социал-капитализам, а знам и Швицу и Италију....роде, то што ти пишеш, само сам бацио поглед, је као да причаш "о муљама ономе кога су тукли гормови"...роде ја сам видео како је једна Шведска сломљена до просјачког штапа...немој мени...разумеш...дијаграми мачу о реп.

Аде да ти кажем овако: погле Вишњичку Бању у БГ, рецимо, 500 квадрата кошра, прљуе, земље 45 000 евра. Погле рецимо Сремску Каменицу код НС, погле Карађорђеву улицу у БЛуци....па Швеђани су за те људе, Немци, сиротиња!

Да ти не пишем шта је урађено од Шведске, а и Норвешке, посебно Шведске либерализацијом...немој, плиз....Драгаш....ма лик је утопија....

Иза 90% речи ове тројице горе ја стојим јер сам живо, капираш....нема шта да прича неко ко нема појма шта је плата на Западу или дечији додатак, или здравство....а о САД шта рећи...па робље! Робље! Ја ствари гледам другачије....питај Србе како је било у Шведској у време Палмеа како у време Билта....немој сад свуда је било. Није....немој, то је скоро па прича Бориса Беговиће...мани мене о томе...то је за некога ко није плаћао рачуне на Западу...макар 2 деценије. Швица ти је роде полицијска држава, то је демократски-фашизам, а набоља је лова тамо...ЕУ је трула ко карамут (=крушка за сушење)...мани ме дијаграма...ено ти Катић у Политици па полемиши. Пази, ок, не омловажавам те, само се ја дистанцирам од полемике, ја сам проживео трансформацију социјал-капитализма у либерал....то је разарање државе и живота људи....о Србији нема пта рећи....колонија монетарних и зеленашких фаца....али ми морамо тако изгледа...није до нас...пали су и већи...економија данс је пљачка - тачка!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Заболе људе за дијаграме, све људе....нико у ЕУ са 30 година нема свој стан" Средња класа...у Лондону адвокати живе по 4ворица у једном стану изнамљенок...бре мани ме те државе...то је сиротиња....Швешани су сиромашни као црквени миши...у САД народ је робље, ради по три посла да плати собу или кућицу неку коју ће плаћати 40 година, брвнару...ало чалавек, мен...Рус има 30 година има 2 стана од по 300 000 евра, оставила му баба а баби дао Стањин....вејк ап....систем је болестан....немој мени, ја сам живео овде-онде, нажалост...

Надолазеће генерације ће бити вечити бескучници....и ја сам, али ето морао сам да се кућим ван отаѕбине....бескучници....80% ЕУ људи су БЕЗкучници, немају ништа своје....то је превара и пљачка....нема личне својине то је лаж. народ у ЕУ с про-ле-те-ри! Сиротиња, кад пукне систем пуцају и они....пиај Оца Зорана шта је било са Италијом 2008? Па грашанин ЕУ умире са старом софом и д деци, без некретнина цео живот....80% њих новијих генерација....све под кирику и све под кредит....ало бре...који дијаграми....ако Делта има профит, немаш ти...следе револуције,, не дај Боже ратова великих...једино ако Руси и Кинези не приземље банкаре, и Индија и велике економије и војне силе...Руси су мала економија...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Ćiriličar рече

ја сам видео како је једна Шведска сломљена до просјачког штапа...немој мени...разумеш...дијаграми мачу о реп.

Шведску нисам ни спомињао. Она је, заправо, супротна прича потпуно.

Пре сат времена, Ćiriličar рече

пола живота сам провео у Скандинавији где је био тзв. социал-капитализам

Онда знаш да им није тако лоше, осим у Шведској у задње вријеме. Норвежани нафту имају, а Данци су радни и способни и богати по обичају :D

Пре сат времена, Ćiriličar рече

а знам и Швицу и Италију....

Швица је један занимљив и посебан случај - они нису типична држава нити типично друштво, и то у позитивном смислу.

А Италија је радила све супротно од "глобалистичких" политика - па ево их ту гдје су.

Пре сат времена, Ćiriličar рече

роде ја сам видео како је једна Шведска сломљена до просјачког штапа...немој мени...разумеш...дијаграми мачу о реп.

У овом случају... дијаграми су вриједнији од твоје ријечи, јер они у себи садрже информације од милиона људи. Твој доживљај је само твој.

Пре сат времена, Ćiriličar рече

Да ти не пишем шта је урађено од Шведске, а и Норвешке, посебно Шведске либерализацијом...немој, плиз....Драгаш....ма лик је утопија...

Шведска је од краја Другог свјетског рата на власти већину времена имала Социјал-демократску странку, која је спроводила све само не неолиберални модел. Високи порези, висока социјална давања, велики државни сектор... Ако кажеш да је Шведска уништена - онда хвала ти што ми потврђујеш ријечи.

Пре сат времена, Ćiriličar рече

па Швеђани су за те људе, Немци, сиротиња!

А погледај унутрашњост Србије и БиХ. Ти људи ( међу којима сам и ја ) су за њемачке, шведске, норвешке, данске итд. стандарде прљава сиротиња која живи у Средњем вијеку ( што се јасно види и према односу Западњака ка Балкану ). А већина људи живи на стандарду из унутрашњости, а не по стандарду Карађорђеве улице у Бањалуци...

Тако да.. мојне...

Пре сат времена, Ćiriličar рече

Није....немој, то је скоро па прича Бориса Беговиће

То је управо прича Бориса Беговића. То ти мој профа нешто не ваља? Добио сам осмицу код њега јер нисам знао графиконе добро :D

Пре сат времена, Ćiriličar рече

ЕУ је трула ко карамут (=крушка за сушење)...мани ме дијаграма...ено ти Катић у Политици па полемиши

Па шта постављаш Катића ако нећеш мало да причаш о његовом тексту?

Пре сат времена, Ćiriličar рече

Швица ти је роде полицијска држава, то је демократски-фашизам, а набоља је лова тамо...

Па то сам и написао у посту којег си само очима прешао:

пре 1 сат, Срндаћ рече

Други примјери су балтичке земље, Чиле под Пиночеом и Шпанија под Франком након довођења Опус Деи неолиберала у владу ( што је тужно али истовремено и показује тачност Хајекове мисли да слободном тржишту није неопходна демократија - да чак може расти и развијати се на корист грађана и под диктатуром. Некад чак и боље под диктатуром него у демократији испашће на крају... ),

 

Пре сат времена, Ćiriličar рече

а о САД шта рећи...па робље! Робље!

Како за које ствари. Са једне стране имају однос према грађанским и људским слободама на који се читав свијет треба угледати, а са друге стране то их одводи у странпутице да у неким државама жене немају уопште право на трудничко и породиљско, него морају да се крпе са слободним данима и годишњим одморима. 

Пре сат времена, Ćiriličar рече

Пази, ок, не омловажавам те, само се ја дистанцирам од полемике, ја сам проживео трансформацију социјал-капитализма у либерал....то је разарање државе и живота људи....

Тако је код нас, када су ту трансформацију одрадили лопови и бивши комунисти.

Другачије није могло испасти са таквом "елитом". Са друге стране Западни Словени нису уопште лоше прошли са том транзицијом. Румунија се чак трза и граби ка горе некако, иако је у њој тек јад и чемер.

пре 1 сат, Ćiriličar рече

економија данс је пљачка - тачка!

Ех...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Ćiriličar рече

@Ćiriličar Заболе људе за дијаграме, све људе....нико у ЕУ са 30 година нема свој стан" Средња класа...у Лондону адвокати живе по 4ворица у једном стану изнамљенок...бре мани ме те државе...то је сиротиња....Швешани су сиромашни као црквени миши...у САД народ је робље, ради по три посла да плати собу или кућицу неку коју ће плаћати 40 година, брвнару...ало чалавек, мен...Рус има 30 година има 2 стана од по 300 000 евра, оставила му баба а баби дао Стањин....вејк ап....систем је болестан....немој мени, ја сам живео овде-онде, нажалост...

Надолазеће генерације ће бити вечити бескучници....и ја сам, али ето морао сам да се кућим ван отаѕбине....бескучници....80% ЕУ људи су БЕЗкучници, немају ништа своје....то је превара и пљачка....нема личне својине то је лаж.

Па то не мора бити лоша ствар. Стање је такво због глобализације јер су цијене порасле са већим увезивањем држава међу собом. Компаније могу лакше да купе некретнине посвуда и природно цијене расту ( а плате стагнирају обичном народу јер се продуктивност и раст све више остварују на мањем броју мјеста ).

Са једне стране не мораш бити везан за једно мјесто до краја живота ( тј. до отплате кредита, али то двоје се углавном поклапа :smeh1: ) па се можеш лако прешалтати у ново мјесто ако нађеш неки боље плаћен посао мало даље. Јест да немаш своје гнијездо, али исто тако немаш ни кредит :stadaradim: Е сад, требаће времена да се стање ту унормали јер је читав Запад сада у поступку економске интеграције. Источна Европа се празни јер људи се селе на Запад да раде, а Западњаци губе демографску већину полако и постојано јер се не рађају и само им долазе неасимиловани странци као радна снага.

Једини одговор за стабилизацију читаве ствари јесте стварање новог јединственог тржишта и политичког простора - што ЕУ покушава да постане. Иронично, то би и био одговор на стријепње антиглобалиста - да Европа заштити домаће тржиште и изнивелише га на нивоу читавог континента.

Или то, или да свака држава за себе гледа своја посла - а то је већ одавно напуштена коцнепција у Европи. Опет се Швабо за све пита ( за што се Амер не пита јер га мрзи да се бакће са ситницама ).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Након поклоњења пред моштима Светог Василија Острошког, епископ Варнава присутнима је испричао како је у младости исцељен водицом из Острога. Јеромонах Серафим (Кашић) замолио га је да то своје сведочење и писмено достави. Епископ је обећао да ће то учинити, и 4. септембара 1964 доставио исписано сведочење, које је отац Серафим преписао у манастирски љетопис, приложивши оргинал. Пише владика Варнава:     ,,У Господу драги оче Серафиме, како сам желео да Вам сместа испуним жељу и пошаљем опис из чуда Св. Василија Острошког, али због неодложих разлога нисам могао учинити, хитам да сада учиним, верујући да нисам закаснио.   Како држим за сигурно да Ви то преписујете у посебну свеску, то ћу Вам догађај изнети у контексту овог писма.   Био сам у четвртом разреду гимназије. Било је то у зиму 1929. године. У Сарајеву је владала епидемија шарлаха. А било је и на пар дана пред Св. оца Николаја, наше крсне славе, у кући се за славу ужурбано спремало. Мајка је месила посне колаче и спремала бакалар. Наша кућа се држала светих правила и закона и мој отац је био спреман и да не слави, пре него да се на Светог Николаја омрси.   И тада је гром ударио из ведра неба. Ја сам се тога дана једва вратио из школе. Одмах сам легао у постељу. Али, већ сутра ујутру кола за хитну помоћ одвезла су ме у болницу. Шарлах.   Кућа је нагло изменила цео изглед. Из градског физиката дошли су људи и на кућна врата ставили цедуљу са натписом ‘заразна болест’. На плакату је била насликана мртвачка глава, знам смртне опасности за посетиоце.   Свети Никола те године је прошао у нашој кући тужно. Кућа је била закључана. Једина брига укућана била је моје здравље, мој живот. Био сам најтежи болесник у целом заразном одељену. Већ су ме морали и везати. У врићици и бунилу хтео сам да скачем кроз прозор. Кад је докторима изгледало да је све свршено и изгубљено, допустили су да мајка дође и буде са мном у последњим часовима мог земаљског живота.   Када је мајка дошла, нисам је препознао. Већ сам био примио канфор инјекцију. Последњу помоћ. И тада, кад су сестре и болничари разишли, када је мајка остала сама са мном, извадила је из ташне једну малу боћицу. У њој је била света вода острошка.   Дубоко, жарко и потресно, како само мајка може, моја мила мајка молила се Богу, и Светој Мајци Божијој, и Светом Чудотворцу Острошком. Ја се нисам могао сам подићи. Мајка ме је три пут запојила Светом Водицом, даром Светом Василија Острошког. Ја сам отворио очи. Препознао сам драгу родитељку и молитељку, своју сузну помоћницу. Помогла ми је да се придигнем и прекрстим. Заједно са њом очитао сам Оче наш и пао у слатки сан, окрепљујући сан, који ми је донео здравље и живот до данашњег дана.   Тако је Свети Чудотворац Василије Острошки учинио оно што сва медицина није могла.“   (Преузето из књиге: Јањић, Јован, Светолоносац у мраку: Свети Исповедник Варнава (Настић), Београд, 2018, стр. 145-146.)   Приредила:  Миланка Тешовић, мастер теолог     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Достојанство личности лица на које се односи информација правно је заштићено. Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (Члан 79 Закона о јавном информисању и медијима).     Упркос постојању наведеног члана Закона о јавном информисању и медијима, дневни лист Блиц прекршио је основна начела новинарског кодекса, ширио дезинформације уочи мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2018. године, и тиме – у више наврата, тенденциозно и хушкачки – изманипулисао јавност у Србији, а и шире.   Виши суд у Београду је усвојио тужбени захтев Преосвећеног владике Иринеја и донео пресуду у његову корист, што је потврђено и пресудом Апелационог суда у Београду, а главном и одговорном уреднику штампаног издања медија Блиц наложено је да – без накнаде и без одлагања, а најкасније у другом наредном штампаном издању наведеног медија, од дана када је достављена другостепена пресуда – објави текст пресуде.   Ово је још један у низу примера када у недостатку надахњујућих мисли и искри за писање озбиљних медијских жанрова, новинари често посежу за јефтиним сензационализмом, најчешће из интересних побуда.   На крају, Блиц је само делимично поступио по судској пресуди и поново показао колико је далеко од истине и закона, објективног извештавања и моралних начела.   Јавности предочавамо предметну пресуду Вишег суда у Београду од 22. марта 2019. године и пресуду Апелационог суда у Београду од 18. септембра 2019. године.   Пресуда Апелационог суда у Београду   Пресуда Вишег суда у Београду     Извор: Инфо-служба СПЦ
      View full Странице
    • Од Логос,
      Достојанство личности лица на које се односи информација правно је заштићено. Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (Члан 79 Закона о јавном информисању и медијима).     Упркос постојању наведеног члана Закона о јавном информисању и медијима, дневни лист Блиц прекршио је основна начела новинарског кодекса, ширио дезинформације уочи мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2018. године, и тиме – у више наврата, тенденциозно и хушкачки – изманипулисао јавност у Србији, а и шире.   Виши суд у Београду је усвојио тужбени захтев Преосвећеног владике Иринеја и донео пресуду у његову корист, што је потврђено и пресудом Апелационог суда у Београду, а главном и одговорном уреднику штампаног издања медија Блиц наложено је да – без накнаде и без одлагања, а најкасније у другом наредном штампаном издању наведеног медија, од дана када је достављена другостепена пресуда – објави текст пресуде.   Ово је још један у низу примера када у недостатку надахњујућих мисли и искри за писање озбиљних медијских жанрова, новинари често посежу за јефтиним сензационализмом, најчешће из интересних побуда.   На крају, Блиц је само делимично поступио по судској пресуди и поново показао колико је далеко од истине и закона, објективног извештавања и моралних начела.   Јавности предочавамо предметну пресуду Вишег суда у Београду од 22. марта 2019. године и пресуду Апелационог суда у Београду од 18. септембра 2019. године.   Пресуда Апелационог суда у Београду   Пресуда Вишег суда у Београду     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Само неколико дана након што је архиепископ Јероним признао расколничку „Православну Цркву Украјине“ и Епифанија Думенка као њеног предстојатеља, Пољска Православна Црква је поновила свој чврсти став против ове националистичке групације.     Архијерејски Сабор Пољске Цркве, у присуству свих архијереја окупљених у Варшави у уторак 29. октобра 2019, под председавањем Његовог Високопреосвештенства Митрополита пољског Саве, размотрио је више предмета, између осталог, и украјинску кризу.   Према архијерејском саопштењу, а после размотрења дописа Његове Светости пaтријарха српског Иринеја, Његовог Блаженства архиепископа албанског Анастасија и самог митрополита Саве цариградском патријарху Вартоломеју, Сабор је решио да „задржи свој став по питању аутокефалности Украјинске Цркве какав је изложен у саборским одлукама од 9.05.2018, 15.11.2018. и 2.04.2019.“   Митрополит Сава је упутио неколико писама у подршку канонској Украјинској Цркви. У октобру 2018. он је писао патријарху Вартоломеју молећи га да сазове свеправославни Сабор који би разрешио украјинско питање, док је у децембру 2018. упутио писмо подршке Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију. Он је овом првојерарху писао и 13. марта ове године у име целога Архијерејског Сабора поновивши раније црквене одлуке. Даље, ови православни јерарси истичу да њихов став нема ништа са наводним антиукрајинским понашањем, већ са учењем Светог православља: „Пољска Аутокефална Православна Црква није против давања аутокефалности Православној Цркви у Украјини на основу догматских, канонских норми, и то васцелој Цркви, а не групи отпалих расколника“.   Са своје стране Сабор истиче да канонска Украјинска Црква под митрополитом Онуфријем нити је тражила нити је желела аутокефалност. „Отпадници од учења Свете Цркве не могу представљати здрав црквени организам. То нарушава евхаристијско јединство свег Православља,“ тврде пољски архијереји.   У свом саопштењу од 9. маја 2018. Сабор је истакао важност светих канона и покајања у животу Цркве: „Ми изражавамо јасан став Пољске Православне Цркве, наиме, да црквени живот сваке канонске Православне Цркве почива на начелима догме и светих канона Православне Цркве. Кршење ових начела води у хаос у животу Цркве. Постоје извесне расколничке групе у Украјини које се најпре морају покајати и повратити у канонску Цркву. Једино онда можемо разматрати питање давања аутокефалије... Не сме да нас заведе политичка клима кад су у питању догма и канони.“   У својој саопштењу од 15. новембра 2018.  архијерејски Сабор Пољске Цркве тражио је сазивање свеправославног Сабора како би се разрешило украјинско питање и „забранио је свештеницима Пољске Православне Цркве да одржавају литургијско и молитвено општење са свештенством тзв. Кијевске патријаршије и тзв. Аутокефалне Православне Цркве, које су учиниле многа зла у прошлости“.   У одлуци од 2. априла 2019. Сабор је навео: „Аутокефалност Црве у Украјини треба да почива на догматским и канонским нормама свеколике Цркве, а не на групама расколника. Они који су се одвојили од Цркве и били лишени својих свештеничких рукоположења не могу представљати здрав црквени организам. Ове неканонске радње нарушавају евхаристијско и међуправославно јединство.“   У јануару ове године Пољска Црква је такође изричито одбацила молбу патријарха Вартоломеја да призна нову Цркву у Украјини створену на  „Сабору уједињења“ 15. децембра 2018. године.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У својој литургијској омилији у малој цркви Светог Саве на Врачару, протопрезвитер-ставрофор Стојадин Павловић пажњу је посветио и разлобличавању срамотног празника под називом "ноћ вештица", и позвао сабрани народ да не учествује у оваквим срамотним и богохулним сабрањима.        Извор: Телевизија Храм

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...