Jump to content
JESSY

Beograd domaćin EuroPrajda 2022. godine

Оцени ову тему

Recommended Posts

Na godišnjoj konferenciji Evropske asocijacije organizatora prajdova (EPOA) Beograd Prajd je osvojio titulu grada domaćina i organizatora evropske manifestacije EuroPrajd 2022. godine, pobedivši ostale kandidate, Barselonu, Lisabon i Dablin.

 
  Istinomer  
prajd-678x381.jpg?x93668Ilustracija Foto: Pixabay/Gagnonm1993

EuroPrajd se dodeljuje gradovima kao domaćinima u organizaciji događaja još od 1992. godine i Beograd je jedinstven po tome što će se EuroPrajd 2022 događaj prvi put organizovati izvan Evropskog ekonomskog prostora (EEA), saopštila je organizacija Beograd Prajd.

„Jako sam ponosan. Organizacija EuroPrajd 2022 u Beogradu nam pruža mogućnost da LGBT+ zajednicu sa Zapadnog Balkana osnažimo, reafirmišemo promociju evropskih vrednosti i ljudskih prava u Srbiji i predstavimo Beograd kao nezaobilaznu turističku destinaciju, bezbednu i otvorenu za sve. Verujemo da će EuroPrajd približiti regionalnoj i evropskoj javnosti pitanja od posebne važnosti za LGBT+ zajednicu u Srbiji i regionu, kao što su pravno regulisanje istopolnih zajednica“, kazao je Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil RightsDefenders i član organizacionog odbora Beograd Prajda.

On je dodao da je siguran da će EuroPrajd biti važan faktor u afirmaciji šireg društvenog konsenzusa i uvažavanja različitosti i sloboda.

„Želeo bih da se zahvalim svim organizacijama zaljudska prava sa Zapadnog Balkana koji su bili i ostali naši glavni saveznici, aktivistima i volonterima okupljenim oko Beograd Prajdakao i Turističkoj organizaciji Srbije na celokupnoj i svesrdnoj podršci“, dodao je Miletić.

Marko Mihailović, koordinator Beograd Prajda kazao je da je Izbor Beograda kao grada domaćina EuroPrajd 2022 velika potvrda njihovog rada i cilja koji su postavili kada smo počeli da organizuju Beograd Prajd.

„Ovu pobedu posvećujemo svim našim volonterima, aktivistima i ljudima koji su nas sve ove godine podržavali. EuroPrajd 2022 u Beogradu nam daje priliku da Evropi i svetu pokažemo i pozitivne strane Balkana, ali najvažnije od svega je da ovim događajem želimo da ukažemo na duboke razlike koje imamo u društvu kao i na ozbiljan i sistematski problem diskriminacije i nejednakosti sa kojima se suočava LGBT+ zajednica na Zapadnom Balkanu“, istakao je Mihailović.

 

https://www.danas.rs/drustvo/beograd-domacin-europrajda-2022-godine/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Sofija_ рече

stradacemo!!!

Ух, ух... :)Ако смо преживели пошасти или казне које су надолазиле, наводно, због грехова, а долазиле биће због присуства неупоредиво бројчано већег мноштва хетеросексуалних парадера прељубочинаца, неверница и развратника, преживећемо страданије и због ових ЛГБТ (још су наспрам њих ови   мањина:stadaradim:).

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Драшко рече

Vesiću zasuci rukave!

И гаће доле. Апропо из представе Кабаре Ланета Гутовића када објашњава да Србенда хоће да иде за Швеђанком на нудистичку плажу, а не скидају му се гаће. Закључак: хоћеш на нудистичку плажу - гаће доле, хоћеш да уђеш у Европу - гаће доле!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Благовесник рече

Ух, ух... :)Ако смо преживели пошасти или казне које су надолазиле, наводно, због грехова, а долазиле биће због присуства неупоредиво бројчано већег мноштва хетеросексуалних парадера прељубочинаца, неверница и развратника, преживећемо страданије и због ових ЛГБТ (још су наспрам њих ови   мањина:stadaradim:).

ne razgovaram sa vuletovim slugama :pop:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, JESSY рече

Na godišnjoj konferenciji Evropske asocijacije organizatora prajdova (EPOA) Beograd Prajd je osvojio titulu grada domaćina i organizatora evropske manifestacije EuroPrajd 2022. godine, pobedivši ostale kandidate, Barselonu, Lisabon i Dablin.

 
  Istinomer  
prajd-678x381.jpg?x93668Ilustracija Foto: Pixabay/Gagnonm1993

EuroPrajd se dodeljuje gradovima kao domaćinima u organizaciji događaja još od 1992. godine i Beograd je jedinstven po tome što će se EuroPrajd 2022 događaj prvi put organizovati izvan Evropskog ekonomskog prostora (EEA), saopštila je organizacija Beograd Prajd.

„Jako sam ponosan. Organizacija EuroPrajd 2022 u Beogradu nam pruža mogućnost da LGBT+ zajednicu sa Zapadnog Balkana osnažimo, reafirmišemo promociju evropskih vrednosti i ljudskih prava u Srbiji i predstavimo Beograd kao nezaobilaznu turističku destinaciju, bezbednu i otvorenu za sve. Verujemo da će EuroPrajd približiti regionalnoj i evropskoj javnosti pitanja od posebne važnosti za LGBT+ zajednicu u Srbiji i regionu, kao što su pravno regulisanje istopolnih zajednica“, kazao je Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil RightsDefenders i član organizacionog odbora Beograd Prajda.

On je dodao da je siguran da će EuroPrajd biti važan faktor u afirmaciji šireg društvenog konsenzusa i uvažavanja različitosti i sloboda.

„Želeo bih da se zahvalim svim organizacijama zaljudska prava sa Zapadnog Balkana koji su bili i ostali naši glavni saveznici, aktivistima i volonterima okupljenim oko Beograd Prajdakao i Turističkoj organizaciji Srbije na celokupnoj i svesrdnoj podršci“, dodao je Miletić.

Marko Mihailović, koordinator Beograd Prajda kazao je da je Izbor Beograda kao grada domaćina EuroPrajd 2022 velika potvrda njihovog rada i cilja koji su postavili kada smo počeli da organizuju Beograd Prajd.

„Ovu pobedu posvećujemo svim našim volonterima, aktivistima i ljudima koji su nas sve ove godine podržavali. EuroPrajd 2022 u Beogradu nam daje priliku da Evropi i svetu pokažemo i pozitivne strane Balkana, ali najvažnije od svega je da ovim događajem želimo da ukažemo na duboke razlike koje imamo u društvu kao i na ozbiljan i sistematski problem diskriminacije i nejednakosti sa kojima se suočava LGBT+ zajednica na Zapadnom Balkanu“, istakao je Mihailović.

 

https://www.danas.rs/drustvo/beograd-domacin-europrajda-2022-godine/

 

Retardi...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Срндаћ рече

Једва чекам да видим теме на форуму за 3 године :)))

Ja bih vise volio da vidim kako ce biti na primer 2122 kad Beograd mozda bude organizator Europrajda, sta li ce se posati na Poukama ili nekom slicnom pravoslavnom forumu ili nacinu komunikacije u to vrijeme i kakve ce se rasprave voditi.:D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Централни содомитски догађај може. То Запад хоће да нам да и менаџери плантаже Србија же да прихвате. Али Запад неће Запад дати боље плате нашим робовима у њиховим компанијама нити менаџери плантаже Србија то желе да траже. Нека битна је содомија, "наука" која то поткрепљује и борба за демократију са катастрофалним законом о раду ( који и качи обичне хомоесксуалце).  Између осталог. Само напред!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Grad Beograd i njegovi vazduhoplovni kapaciteti igraju glavne i najkvalitetnije uloge u prve dve epizode američke serije „SEAL team“. Domaćoj i aero-naklonjenoj publici svakako će biti interesantno da vidi Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije u filmskoj akciji uz nekoliko komičnih zapleta i pucanju po Beogradu.

      CBS-ova kreacija koja opisuje avanture američkih „Foka“ je očigledno ušla u svoju treću sezonu. Verovatno sa razlogom ali da odmah dam ton & ljuti sud – serija je bezveze. Ne gubite vreme. Ne gubite vreme na neku vrstu vrhunske B produkcije koja u sebi ima više drame i egzistencijalne filosofije teškog hleba specijalnog nego atraktivnog rokanja i dizanja stvari u vazduh. Ukoliko želite da vas neko nadraži kvalitetnim pucanjem uz upotrebu helikoptera a da je uz to platio vrhunske urban combat konsultante preporučujem Sicario (oba dela).

      Srpki pilot Ray Ban, američki kvazi-specijalac Randolph (ili Police)
      Produkcija serije je pre nekoliko dana na društvene mreže izbacila interesantan „behind the scenes“ sadržaj iz kojeg možete naslutiti količinu i intenzitet beogradske akcije uz objašnjenje da su (kako to biva u modernoj filmskoj industriji) lokalni filmski (sub-sub-subcontraktovani) radnici izneli većinu posla. Glavnog antagonistu u jednoj od epizoda igra Nikola Kojo uz nekoliko manje poznatih domaćih glumaca.

      Produkcija je osim poštenog plaćanja svega iznajmljenog i angažovanog saradnju sa državom Srbijom obezbedila i sa nekoliko suptilno pozitivnih detalja u scenariju. Kosovo je naravno srpska provincija („..and a hotbed of terrorist activity“), pljeskavice, žene i rakija su vrh a verovatno po prvi put od 90-tih na malim ekranima TV prijemnika američke i srpske službe bezbednosti (samo MUP, Vojska Srbije se ne pojavljuje) zajedno jure random teroriste. Da, u „SEAL teamu“ smo dobri momci.
      Poletanje u noćnu misiju desanta na Novi Beograd Prva epizoda počinje sa odlično snimljenom jurnjavom kolima kroz Beograd. Akcija se završava „onesposobljavanjem“ metinih kola jednim metkom iz Gazele u lebdenju. Osim u serijama, filmovima i prikazima Vojske Srbije i MUP-a za javnost, nišanjenje i precizno pucanje snajperom iz Gazele je, naravno, prilično besmisleno.
       
      Avijacija
      Kako Tango Six saznaje, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije iznajmila je amerikancima oko 20 sati letenja na dva helikoptera. U pitanju su adekvatno maskirane mašine koje su pre koju deceniju videle mnogo ozbiljniju akciju sa specijalnim snagama i teroristima – Gazela YU-HFF i Bell 212 YU-HCA.
      Fejk i pravi specijalci u istom kadru. Pomoć Žandarmerije producentima / Foto: CBS Druga pažnje vredna vazduhoplovna uloga pripala je kompaniji Jat Tehnika koja je rentala svoje hangare i platformu na kojoj je snimljeno presretanje starije Cessne Citation koja nije na srpskom registru.
      Hangar Jat Tehnike nikada nije izgledao ovoliko cool? / Foto: CBS „Ostavite sve kako jeste“. Epizodno pojavljivanje Er Srbije „Poletanje“ Cessne ispred hangara Jat Tehnike Treća sekvenca upotrebe policijskih helikoptera odvija se noću kada „Foke“ desantiraju na jednu od najviših zgrada u šezdeset i nekom novobeogradskom bloku. Jedino će beograđani primetiti da tu zgradu u nekom trenutku počinje da glumi zgrada BIGZ-a na kojoj se u tami dešava fast-rope desant iz 212-ce praćen adekvatnom makljažom i eksplozijama.
      BIGZ ima jednostavniji vertikalni pristup nego zgrada na Novom Beogradu / Foto: CBS Sve u svemu, ukoliko premotate sve delove gde se ne puca, gde se ne vidi Beograd i gde se ne leti, veoma interesantne prve dve epizode treće sezone serije „SEAL team“.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од GeniusAtWork,
      Najava izmene Zakona o porezu na dohodak građana kojom se uvodi test samostalnosti preduzetnika, koju su pre nekoliko dana najavili premijerka i ministar finansija uzburkao je javno mnjenje, a pre svega programere pošto je jedan deo njih ovo osetio kao pokušaj države da im zavuče ruku u džep.
      12 Piše: M. Obradović 27. septembra 2019. 17.57 Izmenjeno: 17.58        Naime, radi se o tome da država želi da zaustavi praksu koju neke kompanije imaju da umesto da zaposle radnika da angažuju njihovu preduzetničku agenciju. Na taj način kompanija ne mora da plaća porez na dohodak i doprinose koji iznose oko 62 odsto na neto platu, već preduzetnici plaćaju paušalni porez koji zavisi od delatnosti i opštine u kojoj su registrovani, ali je uglavnom znatno niži od ukupnih nameta na platu koju bi plaćali da su zaposleni na osnovu ugovora o radu.
      Ovo posebno važi za neke delatnosti kao što je programiranje, gde mesečna primanja znaju da budu i nekoliko hiljada evra.
      Cilj testa koji se sastoji od devet kriterijuma jeste da se utvrdi da li je neko angažovan kao pravi preduzetnik ili kao zamena za zaposlenog. Kriterijumi su da li poslodavac određuje radno vreme, odmor i odsustva paušalca. Da li paušalac koristi prostorije za rad klijenta i koristi njegov materijal za rad. Takođe, da li klijent određuje način rada paušalcu, da li je paušalac dobio angažovanje nakon javnog oglasa za posao koji je nalogodavac postavio, da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi, da li 70 odsto prihoda dolazi od jednog klijenta, kao i ko snosi poslovni rizik, odnosno da li ga preuzima kompanija ili paušalac.
      Na kraju poslednja dva kriterijuma su da li paušalac ima zabranu rada sa drugima i da li paušalac ima 130 ili više radnih dana u toku 12 meseci za istog klijenta.
      Ako se ispostavi da preduzetnik ispunjava pet od devet kriterijuma, znači da nije prošao test samostalnosti i onda se oporezuje kao i ostali prihodi, ali bez priznavanja normiranih troškova. Ukoliko se ispostavi da je paušalac pravi preduzetnik, onda se na njega primenjuje režim paušalnog oporezivanja kao i do sada.
      Vlasti su pristale na predlog Digitalne Srbije i Vojvođanskog ICT (VOICT) klastera da se uvede trogodišnji prelazni period u kome će onima koji budu zaposleni umesto angažovani kao preduzetnici za 70 odsto biti umanjen porez i doprinosi na zaradu.
      Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog ICT klastera, ističe da je do sada bila neregulisana situacija.
      „Naš IT sektor se bori na inostranom tržištu sa konkurencijom koja uglavnom ima podsticaje svojih zemalja. Paušalno oporezivanje se pokazalo kao dobar mehanizam podsticanja našeg IT sektora. Treba reći da i u samom IT sektoru postoji podela. One kompanije koje zapošljavaju ljude na ugovor o radu smatraju da su oni drugi koji angažuju preduzetnike nelojalna konkurencija na tržištu rada. Opet ti drugi su bili pod pritiskom zaposlenih da ih tako angažuju jer tako ostvaruju veća primanja u neto iznosu. Kada je ta situacija počela da se širi i na druge sektore, država je odlučila da uvede ovaj test samostalnosti“, objašnjava Šolaja i dodaje da VOICT i Digitalna Srbija nisu inicijatori promena zakona, ali da su se izborili da se primene poreska oslobođenja u naredne tri godine. Šolaja ističe i da imaju otvorenu ponudu Vlade da od 1. januara nađu rešenje da se ove olakšice definišu na duži rok.
      U praksi, pravi „frilenseri“ odnosno preduzetnici nemaju razloga da brinu jer sasvim će sigurno proći test samostalnosti. Oni koji su angažovani kao preduzetnici, a faktički zaposleni u kompanijama imaće mogućnost da ih kompanija zaposli ili da promene model i nađu još klijenata.
      Najveći problem može biti za one koji rade za samo jednog inostranog klijenta. Šolaja kaže da će verovatno i većina njih proći test jer na primer ne koriste materijal i prostor poslodavca, ali ukoliko ne prođu test, imaju mogućnost ili da osnuju d.o.o firmu u kojoj bi se zaposlili i dobili oslobođenje od poreza i doprinosa ili da plate pun iznos poreza, što je najnepovoljnija mogućnost.
      „Neki smatraju da će mnogi preći u sivu zonu, vidim ostrašćenost na društvenim mrežama, ali bi IT preduzetnici trebalo da pročitaju do kraja taj predlog“, kaže Šolaja.
      Ekonomisti ističu da je ta rupa za izbegavanje poreza odavno otvorena i sada kada je treba zatvoriti nastaju problemi.
      Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe da je paušalno oporezivanje postalo ozbiljan kanal, posebno zbog IT sektora koji raste i donosi ozbiljan novac.
      „Protiv toga sam i treba te kanale zatvoriti. Ali država je svesno otvorila tu rupu da bi podsticala IT sektor. Istina je da IT paušalci zarađuju velike pare i plaćaju mali porez. S druge strane, radnici iz tog sektora su jako mobilni i mogu da odu iz zemlje. Ovo mi izgleda kao paušalno rešavanje problema umesto da vidimo kako da svima smanjimo poreze i doprinose na rad“, smatra Radosavljević dodajući da su strane kompanije angažovale lokalne ljude zato što im se to isplatilo. U suprotnom mogli bi da potraže inženjere iz drugih zemalja. On ističe i da je katastrofa što advokati i dalje ostaju paušalci, s obzirom da je u početku sa njima ta rupa u poreskom sistemu i otvorena.
      Nikola Altiparmakov ocenjuje da je ovo nužno zlo što se rešava.
      „Rešenje je dobro, ali treba da pogledamo genezu problema. Mi smo iz čisto političkih razloga sredinom 1990-ih godina dozvolili advokatima i još nekim visokoobrazovanim profesijama poput lekara da dobiju paušalno oporezivanje. To je bila očigledna poreska koncesija, poreski poklon, poreska rupa, jer ni u jednom uređenom društvu ne dozvoljavate visokoobrazovanim profesijama paušalni porez. Ako piljari mogu da vode knjigovodstvo za više hiljada artikala, pa mogu i advokati i ostali za više desetina svojih klijenata.
      Kad otvorite rupu, to je poznato poresko pravilo, onda svi kreću da je koriste. I onda posle advokata tu su se pojavili konsultanti i taj poreski kancer je zahvatio i IT sektor. Ako vi imate mogućnost da umesto poreza i doprinosa od 62 odsto plaćate možda desetak, logično da ćete da je iskoristite, naročito u takvim propulzivnim granama kao što je IT sektor. Sad smo došli u ozbiljnu situaciju da velike firme koje legalno posluju u Srbiji, od Majkrosofta pa nadalje, trpe jednu nelojalnu poresku konkurenciju drugih firmi koje su spremne da angažuju radnike, ne u standardnom i legalnom ugovoru o radu već kao paušalce“, objašnjava Altiparmakov dodajući da je interesantno da će i dalje biti dozvoljeno advokatima da budu paušalci, samo u Srbiji od svih uređenih evropskih zemalja.
      Линк
    • Од Милан Ракић,
      Dobrila, beloglavi sup poreklom iz Srbije, letela je na nekoliko puta većoj visini nego obično 12. aprila ove godine kada je inicijativom kompanije Turkish Airlines i njene podružnice Turkish Cargo vraćena u matični vazdušni prostor.
      Priča o epopeji ptice sa zvanično najvećim rasponom krila u Srbiji nije toliko herojska ni srceparajuća. Dobrila, budući da spada u visokoperformansne letače sposobne za međunarodne letove, jednostavno je letela dok je mogla na svojoj redovnoj migracionoj ruti skoro 1600 kilometara. Prizemljila se u decembru prošle godine na granici Turske i Sirije i budući da je bila legalna za let odmah je ustanovljeno odakle je. Možda je i mogla da se vrati kući nakon rehabilitacije ali ju je, prema nekim tumačenjima, jednostavno mrzelo.
      „Dobrila čarter“ prilikom opsluživanja u Beogradu / Foto: Turkish Airlines Kompanija Turkish Airlines preuzela je inicijativu. Besplatno je preletela Dobrilu u jednom od svojih A330-200F i svet je saznao za nju.
      Juče je premijerno na YouTube kanalu turske nacionalne avio-kompanije prikazan video ove simpatične vazduhoplovne priče. Samo nekoliko nedelja nakon što su marketing Turkish Airlinesa i njegova video produkcija ponovo postali popularni na društvenim mrežama u Srbiji.

    • Од Милан Ракић,
      Prvi tim i stručni štab Fudbalskog kluba Partizan posetili su juče jedinice Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazduhoplovne odbrane u kasarni “Major Milan Tešić“ u Jakovu i vojni aerodrom “Pukovnik Milenko Pavlović“ u Batajnici, saopšteno je iz ovog kluba. Ovo je njihova druga poseta vojnom aerodromu nakon 22 godine.

      U ranim jutarnjim časovima, autobus sa igračima Partizana je pod pratnjom vojske stigao u komandnu jedinicu 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva gde im je nakon zvaničnog dočeka održana prezentacija osnovnih informacija o jedinici, obilazak vatrenog položaja i prikaz rada posluge raketnog sistema.
      Prikaz rada posluge raketnog sistema / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan Slikanje sa članom posade helikoptera nakon leta od Jakova do Batajnice / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan Potom je ekipu Partizana za let helikopterom do Batajnice pripremila posada 204. vazduhoplovne brigade ali je u letelicu ušao samo hrabriji deo timam dok su ostali išli autobusom.

      Ispred 250. raketne brigade ekipu je u Jakovu dočekao načelnik štaba pukovnik Novica Gogić, dok su na aerodromu “Pukovnik Milenko Pavlović“ crno-bele dočekali komandant RV i PVO general major Duško Žarković i komandant 204. brigade brigadni general Žarko Bilić.
      “Kako se čovek moćno oseća u ovome“ bile su reči trenera FK Partizan Save Miloševića dok je sedeo u kabini MiG-a 29 / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan Jedan od fudbalera Partizana u kabini tegljača meta N-62T, na fotografiji zajedno sa pripadnikom 252. štae, 204. vbr / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan Interesantno da su piloti koji su helikopterom Mi-17V-5 prevezli “Partizanovce“ bili prezimenjaci nekadašnjih čuvenih fudbalera ovog kluba, Ilić i Galić. U 204. vbr ljubazni domaćini održali su prezentaciju osnovnih podataka o jedinici a posebnu pažnju izazvao je prikaz letačke obuke koji je trajao sat vremena.
      Lovci MiG-29 dežurne pare naoružani raketama vazduh-vazduh R-60MK / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan Na nebu iznad aerodroma mogli su se videti helikopteri Gazela, školsko-borbeni avioni G-4 “Super Galeb“, lovci MiG-29 iz dežurne pare sistema PVO čiji su piloti izveli nekoliko zaokreta i preleta a za goste je bila pripremljena i statička izložba na kome se mogla videla tehnika sa kojom raspolaže 204. vbr, od školskog aviona Lasta V-54, preko tegljača meta N-62T, lovca MiG-29, aviona za aero-foto snimanje Seneka V, transportera An-26 i helikoptera Gazela.
      Fudbaleri Partizana sa pilotima lovcima ispred MiG-a 29 1997. godine / Foto: Zoran Stanišić preko Facebook grupe Grupa za YU vazduhoplovnu istoriju Ovo nije prvi put da su se fudbaleri Partizana našli na vojnom aerodromu kod Batajnice. Pre 22 godine takođe je realizovana poseta crno-belih kada su tadašnje zvezde jugoslovenskog fudbala Saveljić, Tomić, Ćirić, Kralj i drugi imali prilike da upoznaju pilote lovce među kojima su bili i oni koji će 1999. poleteti na MiG-ovima 29 u odbrani vazdušnog prostora SR Jugoslavije. Bili su tu između ostalih Milenko Pavlović, Iljo Arizanov, Zoran Radosavljević, Dragan Milenković.

      Pogledajte snimak FK Partizan sa jučerašnje posete jedinicama RV i PVO. Interesantno, na 5:22 vidi se novopristigli helikopter H145M koji je i dalje na Batajnici:


    • Од Милан Ракић,
      U vazduhoplovno-kinematografskom razmatranju samo jedan događaj biće bitniji od obeležavanja 50 godina sletanja čoveka na Mesec.

      Po značaju gotovo ekvivalentan drugom silasku Isusa, iščekivanji od četvrtog dela „Kuma“, najbitniji događaj decenije kada je filmski prikaz letenja u pitanju – svakako će biti drugi deo Najboljeg Filma U Istoriji.
      Do tada, u moru epskih promašaja, sa zadovoljstvom možemo konstatovati da nas je skori (pop)kulturološki comeback svemira blagoslovio izuzetnim naslovima. Što sa Zapada, što sa Istoka.
      Ako ste uspeli da preživite sekvence višeslojne depresije Nila Armstronga samo da bi videli brilijantnu rekonstrukciju uslova u kokpitu X-15 i kasnijeg sletanja na Mesec, sa zadovoljstvom vam skrećem pažnju na dostojnu kompenzaciju i možda najinteresantniji dokumentarac ove godine. Godine u kojoj obeležavamo 50 godina od sletenja čoveka na mesec (20.07.1969.).
      Do sada neobjavljen arhivski materijal lansiranja Saturna V / Foto: Neon, promo Dokumentarac „Apolo 11“, prikazan premijerno u januaru ove godine, predstavlja remek-delo vazduhoplovno-svemirskog stvaralaštva, celuloidnog (danas zapravo digitalnog) pripovedanja i možda najspektakularniju vremensku kapsulu koju možete odgledati.
      Logično, govori o najvećoj i najskupljoj misiji američke države kroz „direct-cinema“ koncept. Ceo dokumentarac urađen je bez naratora, bez intervjua, koristeći smo arhivske snimke pripreme, lansiranja, sletanja i povratka sa Meseca. Prvi put u „Apolu 11“ videćemo do sada neobjavljen arhivski materijallansiranja rakete Saturn V i segmenta ponovnog ulaska „Kolumbije“ u Zemljinu atmosferu kao i do sada nikad viđene sekvence prihvata na nosač aviona „Hornet“. Producent i reditelj dokumentarca Tod Daglas Miler uz novopronađen materijal prikupio je i apsolutno sve dostupne snimke misije „Apolo 11“ što je rezultiralo fascinantnoj hronološkoj rekonstrukciji probranoj od skoro 100 sati video materijala i 11.000 sati originalnih audio-snimaka. Produkcija je namenski napisala softver koji je poboljšao originalne audio-snimke i ručno su po prvi put sinhronizovali najbitnije delove audija sa već poznatim ali i do sada neemitovnim video sekvencama.
      Identifikovana i pesma koju je Baz Oldrin puštao u orbiti Meseca / Foto: Neon, promo Rezultat je spektakularno video iskustvo povratka u šezdesete. Neverovatne sekvence lansiranja Saturna V i momenti komunikacije sa kontrolnim centrom u Hjustonu koji deluju kao da je reč o filmu sa glumcima. Glumaca nije bilo, svako u „Apolu 11“ igra sebe.
      Tango Six vam ni u kom slučaju ne sme otvoreno preporučiti konzumaciju piratizovanog sadržaja ali ukoliko želite da pogledate „Apollo 11“ (a verujte mi, želite) kategorički vam nepreporučujem da u polje za pretragu torent pretraživača Pirate Bay upišete „Apollo 11“ i upustite se u skidanje torenta (1,8 GB) koji je savršena 1080p+ kopija dokumentarca.
      Uživajte.
      Petar VOJINOVIĆ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...