Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
JESSY

„Парада поноса“ – два дана касније и много једа у мени

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 часа, Ronald рече

Ovde je dobro opisano koliko danas sve i da hoce vecina duhovnika nemaju takvu mogucnost sa posvecenoscu i analizom vjernika, njihovog zivota, grijehova itd. To nije mogao starac Tadej pa mu je bilo tesko kad se molio. Cesto i ljudi ne kazu sve detaljno, a on koji je kao malo ko htio nije imao vremena da ih propitkuje jer su ga iscrpljivali do besvijesti, zato je dobio blagoslov na kraju da se povuce.

Da, slazem se, vec sam to negde i pominjao da nazalost danas nemamo bas tako iskusne i prosvecene duhovnike tipa starih o kojima citamo u duhovnoj literaturi i zitijama svetih koji su mogli adekvatno da lece ljudske duse i psihu. Ali, mislim da mogu da se nadju dobri duhovnci i u Srbiji ali naravno i u drugim pravoslavnim crkvama, ja sam dosta vremena proveo na Svetoj Gori i nesto malo sam video ali sam mnogo vise cuo price o nekim velikim duhovnicima.... tako da ima dobrih duhovnika ali je tesko pronaci ih i stupiti u kontakt.

U sustini, mislim da i svete tajne ispovesti i Pricesca ako covek pridje sa iskrenom zeljom za pokajanjem i verom, mogu da pruze veliku blagodat i pomoc coveku, kao i mnoge druge tajne i molitve i sluzbe koje postoje u Crkvi.... da ne filozofiram mnogo ali zaista verujem u ono sto pise u pismu... da tamo gde su velike nevolje i teskoce tamo je i velika blagodat i pomoc za coveka...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Bokisd рече

Dobro, crkva treba da vodi racuna i kolike su mogucnosti i koliko mogu da podnesu (ili mozda bolje reci ponesu) vernici duhovne epitimije i to je ono sto kaze sv.Grigorije Niski u tom svom 4.kanonu.... moguce je onome koji raspolaze (ispovednik i duhovnik) na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje.... i ta ikonomija se moze koristiti radi spasenja i rukovodjenja mnogih u crkvi - kako se ona i definise.

Ipak, iako ikonomija ima svoje odredjeneo mesto u crkvi, ali ni ona ne sme da predje odredjene granice i da pravda greh i bezakonje kao sto kaze sv.Jovan Zlatoust.... Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon..... i zbog toga ne treba smetnuti sa uma i da svaki kanon poseduje i kanonsku akriviju - Акривија (грч. ακριβεια — тачност) је строго примењивање црквених канона у случајевима где доктрина и традиција Цркве треба да буду безусловно поштоване.....u kojoj se prepoznaje ono u veri i kanonima sto je dogmatskog i nepromenjivog sadrzaja sto je kod ovih kanona sto smo spomenuli grehovi, preljube, bluda, ubistva, muzeloznistva i slicno. Znaci, svaki kanon ima svoju akriviju i ikonomiju u praksi i Crkva treba mudro i pastirski da primenjuje one stvari koje su u veri vecne i nepromenjive.

Razumijem ja ovo sto citiras, medjutim u praksi stvari cesto stoje drugacije i daleko neodgovornije, 95% pastira nema vremena da pazi. Takodje se ovde pokrenulo pitanje homosexualnih veza, a posto Crkva odnosno njeni pastiri moraju da paze na to koliko koji vjernik moze da izdrzi i na osnovu njegovog duhovnog stanja da odlucuju, u slucaju osobe homosexualne orijentacije ne postoji izbor osim devstvenosti u samoci mirjanskog zivota. Monasenje takodje nije lak izbor jer se direktno izlazu strastima. Osim toga na sexualne veze homo osoba se u Crkvi ne gleda na isti nacin kao hetero osoba koje nisu u braku. Ako ima to su rijetki pojedinci, koji koliko toliko pokusavaju da razumiju i njihovu situaciju, dok se vecina daleko vise zgtozava u odnosu na grijehove koje su vrlo moguce oni pocinili dok nisu bili u braku iki ih i dalje cine. Zato ce uvijek 4-5% stanovnistva LGBT populacije biti daleko od Crkve, osim nekoliko koji su tu prisutni ali bez prihvatanja od zajednice.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Ronald рече

Razumijem ja ovo sto citiras, medjutim u praksi stvari cesto stoje drugacije i daleko neodgovornije, 95% pastira nema vremena da pazi. Takodje se ovde pokrenulo pitanje homosexualnih veza, a posto Crkva odnosno njeni pastiri moraju da paze na to koliko koji vjernik moze da izdrzi i na osnovu njegovog duhovnog stanja da odlucuju, u slucaju osobe homosexualne orijentacije ne postoji izbor osim devstvenosti u samoci mirjanskog zivota. Monasenje takodje nije lak izbor jer se direktno izlazu strastima. Osim toga na sexualne veze homo osoba se u Crkvi ne gleda na isti nacin kao hetero osoba koje nisu u braku. Ako ima to su rijetki pojedinci, koji koliko toliko pokusavaju da razumiju i njihovu situaciju, dok se vecina daleko vise zgtozava u odnosu na grijehove koje su vrlo moguce oni pocinili dok nisu bili u braku iki ih i dalje cine. Zato ce uvijek 4-5% stanovnistva LGBT populacije biti daleko od Crkve, osim nekoliko koji su tu prisutni ali bez prihvatanja od zajednice.

Čuo sam za slučaj da je jedan gej ušao u jednu beogradsku Crkvu da se posavetuje i dobije utehu, a ovi ga izbacili napolje i još kadili za njim. Pa sad vidite kako je tim ljudima. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Desiderius Erasmus рече

Čuo sam za slučaj da je jedan gej ušao u jednu beogradsku Crkvu da se posavetuje i dobije utehu, a ovi ga izbacili napolje i još kadili za njim. Pa sad vidite kako je tim ljudima. 

Bas onako jevandjelski!!

Tako i Hristos odgonise sve koji ga se doticase?

E tu mi padamo 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Desiderius Erasmus рече

Čuo sam za slučaj da je jedan gej ušao u jednu beogradsku Crkvu da se posavetuje i dobije utehu, a ovi ga izbacili napolje i još kadili za njim. Pa sad vidite kako je tim ljudima. 

Ili licemjerstvo ovog tipa, procitaj oba Jarilova teksta:

BLOG.B92.NET

�ва мо�а и�пове�� �е...
BLOG.B92.NET

в�ло ин�имна...

Ne otvara ispravno linkove, klikni na njegovo ime kad otvoris prvi link, i onda na trecoj strani od dna imas redom tekstove Pravoslavni peder 1, pravoslavni peder 2 i na kraju pravoslavni peder epilog i komentari.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Ronald рече

Ili licemjerstvo ovog tipa, procitaj oba Jarilova teksta:

BLOG.B92.NET

�ва мо�а и�пове�� �е...
BLOG.B92.NET

в�ло ин�имна...

 

Uf, ovo je muka duhu. Zar je to stvarno toliko rašireno po manastirima? Ili su oni ciljano išli u takve manastire?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Desiderius Erasmus рече

Uf, ovo je muka duhu. Zar je to stvarno toliko rašireno po manastirima? Ili su oni ciljano išli u takve manastire?

Vidis da je isao ciljano.

U kojoj meri je rasireno, ne znam, ali postoji, kao sto postoje i "prizenjeni" monasi.

Pisao je ep. David nedavno o tome. To je put svakog monaha koji krene sirokim putem.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 49 минута, Ronald рече

Razumijem ja ovo sto citiras, medjutim u praksi stvari cesto stoje drugacije i daleko neodgovornije, 95% pastira nema vremena da pazi. Takodje se ovde pokrenulo pitanje homosexualnih veza, a posto Crkva odnosno njeni pastiri moraju da paze na to koliko koji vjernik moze da izdrzi i na osnovu njegovog duhovnog stanja da odlucuju, u slucaju osobe homosexualne orijentacije ne postoji izbor osim devstvenosti u samoci mirjanskog zivota. Monasenje takodje nije lak izbor jer se direktno izlazu strastima. Osim toga na sexualne veze homo osoba se u Crkvi ne gleda na isti nacin kao hetero osoba koje nisu u braku. Ako ima to su rijetki pojedinci, koji koliko toliko pokusavaju da razumiju i njihovu situaciju, dok se vecina daleko vise zgtozava u odnosu na grijehove koje su vrlo moguce oni pocinili dok nisu bili u braku iki ih i dalje cine. Zato ce uvijek 4-5% stanovnistva LGBT populacije biti daleko od Crkve, osim nekoliko koji su tu prisutni ali bez prihvatanja od zajednice.

Mozda se nismo razumeli, slazemo se da danas nazalost verovatno ne postoje takva lica u crkvi koja bi bila na takvom duhovnom i podviznickom nivou kakav smo imali u proslosti kod velikih duhovnih podviznika i sta onda da radimo ako je takvo stanje za sve ljude koji su u crkvi, za tebe i mene, ne samo za homo ljude koji bi zelele da budu deo crkve. I, zbog toga sam i gore pomenuo svete tajne crkve zbog toga i u tom smislu da mislim...... ako covek zaista zeli sam da se duhovno promeni i bori sa samim sobom i svojim problemima i strastima, onda ima za to mogucnost i pomoc u tim svetim tajnama crkve kao sto su,  ispovest, Pricesce, molitve, sluzbe, duhovni razgovore, citanje knjiga i slicno koje sve te stvari ako covek stvarno ima nameru i malo vere i odlucnosti za borbu mogu da pomognu i da covek oseti i blagodat i pomoc.

Recimo, da plasticno objasnim, meni svaka liturgija znaci kao neka duhovna oaza koja me malo duhovno oporavi od svih tih stvari i problema koje covek ima u svakodnevnom zivotu i kada propustim neku liturgiju imam problem da 'nadoknadim' ono sto mi duhovno moze pruziti liturgija i u tom smislu sam mislio da opet ponovim, mogu sve ove stvari koje su ustanovljene crkvom da nam pomognu da zadobijemo tu neophodnu blagodat koja jedino moze da nam pomogne u borbi sa nasom prirodom (bilo sta da je i kako gledamo na tu nasu prirodu).... I, jos kada bi mogli da pronadjemo nekog dobrog duhovnika ili bar nekog dobrog svestenika ispovednika onda bi imali neku koliko toliko dobru osnovu za (dobru) i odgovarajucu cborbu sa nasim problemima i strastima. Opet da pomenem sebe, borim se vec vise od deset godina sa bolescu i stvarno mi nije lako u nekim situacijama kada bolest pritisne tako jako da ne znam kako covek moze takvo jedno psihicko i mentalno i duhovno stanje da izdrzi, ne znam, da mi nije vere mislim da bih mnogo teze tu bolest podneo i teze bi mi bilo da borim i izborim.

Ja licno, trenutno ne vidim neki drugi nacin da se covek nekako duhovno bori osim ovako kako sam opisao gore, to je neko moje misljenje i iskustvo boravka oko 25 godina u crkvi, mozda gresim, mozda i ima nekih drugih boljih nacina duhovne borbe. 

Inace, pomenut je o.Tadej, pa, negde tamo pre vise od 20 godina, cesto sam isao u Vitovnicu kod o.Tadeja i bilo je leto i predvece, lepo vreme, dodje mi drugar kuci, pomagaj brate sesta mi pala u neku psihozu, daj da idemo kod o.Tadeja, dodjem kolima po njega, on nosi sestru na rukama, ona, to je neki pogled zamrznut i gleda odsutno u daljinu u neku tacku i oci se ne pomeraju, kao da nije tu sa nama, kao neki zombi u telu,, kao da je neka skroz bezivotna stvar u telu, i sad kad se setim tog pogleda rastuzim se, ......i odvedemo je u Vitovnicu kod o.Tadeja, stigli smo kasno nocu, primili nas, ja sam cekao i malo odspavao do jutra i ujutro izlaze iz crkve taj moj drugar i njegova sestra skroz povracena i zdrava i dobrog raspolozenja,.... dobila je par duhovnih saveta i otisli smo kuci,.... bio je jedinstven o.Tadej, ne znam da li takvih ljudi ima danas u crkvi....

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 21.9.2019. at 8:27, Ronald рече

I danas ni u tragovima ne postoje epitimije na ovom nivou godina, narocito poslednji primer koji je najucestaliji, rekao bih zastupljen na nivou cijele planete. Jer da se primjenjuje strogo bez izuzetka, niko se pricestio ne bi, a tesko da bi dosao u Crkvu nakon toga. Jos si ovde naveo samo neka, a ima ih jos mnogo podjednako strogih. Znaci da niko vise ta pravila ne postuje( 99, 99% mirjana ne znaju ni da postoje) i to nam govori da je Crkva postala elasticna i prilagodila se ovom vremenu. Pravila( epitimije) su ostala samo slovo na papiru( ako se vec ne primjenjuju) jer uglavnom za funkcionisanje Crkava u svim zemljama treba novac, iz godine u godinu sve vise novca, pa usled toga i bezbroj ostalih okolnosti sa razvojem covjecansta ugadja se ljudima pocev od krsenja ovih pravila, blagoslova za drugi ili treci brak, i jos mnogo toga sto nema nikakve slicnosti sa prvim vijekovima. Iskreno da ti kazem Kacavenda je imao najvise novca i posto je pokrivao troskove i dugove mnogih, otud da on ne bi poceo pricati sta zna( ipak je bolje gurati pod tepih), par puta i zaprijetio kad se povela prica oko njega i njegovih ozbiljnih prestupa, ali ipak mu se ugodilo sa penzionisanjem itd., sto veze sa hriscanstvom nema. Na kraju vecina pricescuje mirjane bez bilo kakve detaljne ispovijesti.

Старац Пајсије је рекао да не треба строго примењивати каноне, каже да тако у канонима пише да људи не би упадали у грех па опет падају а замисли да су епитимије блаже.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Видим да сте се расписали. Суштина је да се човек бори и да игра до краја, па макар губио 5:0 али да покушава да да гол па макра не прешао пола терена али да покушава. 

Бог је добар, најбољи али то не значи да ми зато треба да постанемо најгори и да истрајавамо у најгорем. Јасно као дан.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Жика рече

Старац Пајсије је рекао да не треба строго примењивати каноне, каже да тако у канонима пише да људи не би упадали у грех па опет падају а замисли да су епитимије блаже.

Ja o tome i pricam jedno pise u kanonima ali prakticno se ljudi ponasaju na totalno druaciji nacin. Jer ne vidim svrhu uopste u odredjivanju epitimije od 10 godina ako se ne primjenjuje ni na koga, tacnije mislim da bi danas 99% osoba napustilo Crkvu ako bi se strogo primjenjivala. Danas imamo slucajeve da neko idredi neku simbolicnu epitimiju od 2-3 mjeseca, vjernik se naljuti i ode u drugu eparhiju vidno razocaran gdje mu se onda popusti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Bokisd рече

Mozda se nismo razumeli, slazemo se da danas nazalost verovatno ne postoje takva lica u crkvi koja bi bila na takvom duhovnom i podviznickom nivou kakav smo imali u proslosti kod velikih duhovnih podviznika i sta onda da radimo ako je takvo stanje za sve ljude koji su u crkvi, za tebe i mene, ne samo za homo ljude koji bi zelele da budu deo crkve. I, zbog toga sam i gore pomenuo svete tajne crkve zbog toga i u tom smislu da mislim...... ako covek zaista zeli sam da se duhovno promeni i bori sa samim sobom i svojim problemima i strastima, onda ima za to mogucnost i pomoc u tim svetim tajnama crkve kao sto su,  ispovest, Pricesce, molitve, sluzbe, duhovni razgovore, citanje knjiga i slicno koje sve te stvari ako covek stvarno ima nameru i malo vere i odlucnosti za borbu mogu da pomognu i da covek oseti i blagodat i pomoc.

Recimo, da plasticno objasnim, meni svaka liturgija znaci kao neka duhovna oaza koja me malo duhovno oporavi od svih tih stvari i problema koje covek ima u svakodnevnom zivotu i kada propustim neku liturgiju imam problem da 'nadoknadim' ono sto mi duhovno moze pruziti liturgija i u tom smislu sam mislio da opet ponovim, mogu sve ove stvari koje su ustanovljene crkvom da nam pomognu da zadobijemo tu neophodnu blagodat koja jedino moze da nam pomogne u borbi sa nasom prirodom (bilo sta da je i kako gledamo na tu nasu prirodu).... I, jos kada bi mogli da pronadjemo nekog dobrog duhovnika ili bar nekog dobrog svestenika ispovednika onda bi imali neku koliko toliko dobru osnovu za (dobru) i odgovarajucu cborbu sa nasim problemima i strastima. Opet da pomenem sebe, borim se vec vise od deset godina sa bolescu i stvarno mi nije lako u nekim situacijama kada bolest pritisne tako jako da ne znam kako covek moze takvo jedno psihicko i mentalno i duhovno stanje da izdrzi, ne znam, da mi nije vere mislim da bih mnogo teze tu bolest podneo i teze bi mi bilo da borim i izborim.

Ja licno, trenutno ne vidim neki drugi nacin da se covek nekako duhovno bori osim ovako kako sam opisao gore, to je neko moje misljenje i iskustvo boravka oko 25 godina u crkvi, mozda gresim, mozda i ima nekih drugih boljih nacina duhovne borbe. 

Inace, pomenut je o.Tadej, pa, negde tamo pre vise od 20 godina, cesto sam isao u Vitovnicu kod o.Tadeja i bilo je leto i predvece, lepo vreme, dodje mi drugar kuci, pomagaj brate sesta mi pala u neku psihozu, daj da idemo kod o.Tadeja, dodjem kolima po njega, on nosi sestru na rukama, ona, to je neki pogled zamrznut i gleda odsutno u daljinu u neku tacku i oci se ne pomeraju, kao da nije tu sa nama, kao neki zombi u telu,, kao da je neka skroz bezivotna stvar u telu, i sad kad se setim tog pogleda rastuzim se, ......i odvedemo je u Vitovnicu kod o.Tadeja, stigli smo kasno nocu, primili nas, ja sam cekao i malo odspavao do jutra i ujutro izlaze iz crkve taj moj drugar i njegova sestra skroz povracena i zdrava i dobrog raspolozenja,.... dobila je par duhovnih saveta i otisli smo kuci,.... bio je jedinstven o.Tadej, ne znam da li takvih ljudi ima danas u crkvi....

I ja sam u Crkvi, da kazem svjestan, i ako sam oduvijek, u njoj 25 i vise godina, sad imam 32. godine, takodje imam tesku hronicnu bolest, ali to je sastavni dio zivota i trpljenja, moja bolest takodje mnoge dovede i do teske depresije, medjutim kao hriscanin to prihvatam i borim se, kao i ti, za hriscane je to sastavni dio zivota,  medjutim homosexualnost ne treba mijesati sa tim, zato ja i ne poredim vec pokusavam gledati objektivno iz svih uglova, hriscanskog, istorijskog, naucnog i kulturnog koliko je moguce i u odnosu na Crkvu i njen odnos poredeci i sa drugim pitanjima i popustanjima.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Вукашин рече

Vidis da je isao ciljano.

U kojoj meri je rasireno, ne znam, ali postoji, kao sto postoje i "prizenjeni" monasi.

Pisao je ep. David nedavno o tome. To je put svakog monaha koji krene sirokim putem.

Ima toga, nije isao ciljano, jer bi tako ispalo da su Kaci, Pohi, i co., pali iz vedra neba, tesko da je tako, to se godinama razvijalo, a losa selekcija dovodi i do losih starjesina mnogih manastira, otud i monaha itd. Sjecam se davno je jedan forumas Deki( nije vise na forumu)napisao da je njegov prijatelj radio kao majstor u jednom manastiru i nije mogao da vjeruje koliko su se monahinje motale oko njega, da nu ugode itd. To je cak i opisano u asketskoj literaturi kao prvi vid propadanja pod strastima u zenskim manastirima, u muskim je masturbacija.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, Ronald рече

I ja sam u Crkvi, da kazem svjestan, i ako sam oduvijek, u njoj 25 i vise godina, sad imam 32. godine, takodje imam tesku hronicnu bolest, ali to je sastavni dio zivota i trpljenja, moja bolest takodje mnoge dovede i do teske depresije, medjutim kao hriscanin to prihvatam i borim se, kao i ti, za hriscane je to sastavni dio zivota,  medjutim homosexualnost ne treba mijesati sa tim, zato ja i ne poredim vec pokusavam gledati objektivno iz svih uglova, hriscanskog, istorijskog, naucnog i kulturnog koliko je moguce i u odnosu na Crkvu i njen odnos poredeci i sa drugim pitanjima i popustanjima.

Ali, kako da ne poredimo u smislu da treba da bude borba duhovna i mentalna u crkvi, pa ko koliko ima snage da izdrzi, padnes i ustanes i ides dalje, kao recimo ona prica o nekom gresniku koji je cesto gresio i stalno se uvece kajao i tako ga i Bog uzeo kao pokajnika za svoj greh.... pa, neka se i homo covek bori u crkvi, padne i ustane, pa tako mislim da i mi u sustini radimo, nema tu neke velike razlike.... kako da ne trazi crkva i veru i borbu od svih radi spasenja dusa, evo i ti sam znas koliko borbe i snage treba da se covek odrzi mentalno normalnim i zdravim kada imamo neku tesku hronicnu bolest i nemamu mi tu nekih velikih izbora, svaki ima svoj neki krst i Bog nece da nekome da' veci krst od onoga (krsta) koji ne moze i poneti i dace i snage da se taj krst i nosi u zivotu i to moze da se primeni i na homo ljude i na sve druge, .... neko kad mi ne veruje koliko mi je tesko u bolesti kazem, samo kad bi bio jedan dan na mojem mestu, ali eto, takav je krst bolesti koji je toliko tezak da ga svetitelji uporedjuju sa mucenistvom i onda i ne mogu bas svi ljudi da nose kako treba taj krst, ....tako mozda i homo ljudi, takav je krst i neka ga nose kako treba ako su vec u crkvi i veri, neka se bore pa ako i padnu kao sto i svi padamo, neka ustanu i krenu dalje....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 35 минута, Ronald рече

prijatelj radio kao majstor u jednom manastiru i nije mogao da vjeruje koliko su se monahinje motale oko njega, da nu ugode itd. 

ajde!!! jedino da je bio srpski Bred Pit, pa bih mogla da razumem, ovako moze i da umisli...cuj motale se, pa naravno hoce da usluze, ccc ja cesto boravim po manastirima gde se renovira, radi...pa moraju radnici pojesti, popiti kafu...itd. ko ce im to doneti? ili mislis da ce i da rade i sami sebi kuvaju?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На празник Светог Јована Крститеља, Пророка и Претече Господњег, у жичкој Спасовој цркви, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин. Саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић),  Јаков (Лазовић), Сава (Илић), протонамесници Драган Глигић и Милош Станисављевић, као и протођакон Александар Грујовић.     Његово Преосвештенство Епископ жички Јустин обратио се сабраном народу који је испунио овај Свети храм. У својој беседи, подсетио је на страдања хришћана кроз историју, а потом је говорио о садашњим приликама у Црној Гори насталим због доношења тзв. Закона о слободи вероисповести.   Своју беседу започео је честитајући крсну славу свима који славе, поручујући им: „Да заблагодаримо Господу што нам је од Божића до дана данашњег дао изобилну радост. Ово су дани када смо прослављали велике догађаје, значајне за спасење нас људи. Као што знамо, ми хришћани, где је много радости, где је много лепог, ту је и оно што је тешко. Без тога не бисмо могли да напредујемо.“ Владика је затим нагласио да је Црква Божија прва која осети муке и невоље које се догађају у свету, зато што је Црква Тело Христово, а Христос је увек присутан и на земљи. Сада, када се читава Света Тројица нама јавила на Јордану, и ми осећамо Њено присуство које нас чува и закриљује. Њој треба да благодаримо што до сада нисмо подносили невоље које превазилазе наше моћи.   У наставку своје беседе, Архипастир Епархије жичке нагласио је да смо ми као хришћани заједно живели са другим конфесијама одувек, јер ми нисмо они којима неко смета. Нама само смета грех у нама и против тога се боримо. Ми нисмо против других људи. Напротив, ми се молимо за њих, да их Бог просветли, зато што Господ неће да било ко пропадне, и неће ничију смрт, него да се сви људи спасу. Међутим, сада је дошло до сукоба оних који верују и оних који не верују, који хоће да покваре истину, да поремете односе које је Господ Бог установио. Поновивши речи светитеља Божијих који кажу: „Не тражи мучеништво, не истичи се у овоме свету“, Епископ Јустин је са посебним усрђем поручио да смо дужни да се успротивимо када неко хоће да наруши истину и гони Цркву.   „Због свега горе реченог, наставио је Епископ жички, дошло је време да се поделимо, не по нашем хтењу, већ зато што се они деле од једне, саборне и апостолске Цркве, и гоне је. Да је само ненавиде, било је и биће. Међутим, они отворено гоне Цркву, тобоже под видом неких праведних закона. Нема праведног закона, ако није закон Божији на првом месту. Тек тада могу људски закони да се уреде, да се уреде односи међу људима.“     На крају своје беседе, Његово Преосвештенство Г. Г. Јустин похвалио је сва молитвена сабрања за нашу страдалну Цркву у Црној Гори, захваливши се свима који су на празник Богојављења узели учешћа у Литији која је одржана у Краљеву упркос зими и мразу, тако сведочећи истину.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Тим истраживача предвођен сиријским новинаром Мансоуром Салибом објавио је резултате потраге за два архијереја, према којима су представници Сиро-Јаковитске и Антиохијске православне цркве убијени у децембру 2016, саопштава веб-страница Благовијест-инфо позивајући се на платформу друштвеног новинарства „Медијум“.     Према резултатима истраге, православног митрополита Павла (Јазигија) и Сиро-Јаковитског митрополита Григорија Јована Ибрахима убили су милитанти групе Нур ад-Дин ал-Зенка, који се сматрани „независним“ учесницима сиријског сукоба који су примали новац и оружје од Саудијске Арабије и Сједињених Држава.   Аутори истраживања претпостављају да су митрополите покушали присилити да приме ислам и на тај начин ширили су страх и несигурност међу сиријским хришћанима: како тврде новинари, обојица митрополита су били мучени, а један од њих лијечен је у болници у турском граду Антакја 2015. године.   Истраживачи су закључили да су аријереји убијени и сахрањени у непознатом мјесту у децембру 2016, када су владине трупе биле спремне да у потпуности поврате контролу над регионом Алепо.   Званична истрага о отмици митрополита Павла и митрополита Григорија Јована  Ибрахима није затворена, јер тијела несталих епископа нису пронађена.   Раније је објављено да је Антиохијска патријаршија осудила међународну ћутњу због отмице митрополита и „позвала да се ослободе епископи и оконча тај случај, који је израз страдања људи са Блиског Истока“.   Дана 22. априла 2013. године, митрополити су напустили Алепо како би преговарали о пуштању двојице свештеника – јермено-католичког Мишела Кајала и православног Махера Махфуса, које су џихадисти отели. Аутомобил је возио римокатолик, отац троје дјеце, Фатха’Аллах Каббуд. Током путовања аутомобил је упао у засједу. Возачу је пуцано у главу, а епископе су одвели у непознатом правцу. Ниједна од група није преузела одговорност за отмицу. Већ неколико година у медијима се више пута појављивала информација о пуштању митрополита, која је, међутим, била лажна.   Митрополит Алепа Павле (Јазиги) рођени је брат поглавара Антиохијске православне цркве, Патријарха Јована Х.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2020. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Преовећена господа Епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Фотије, бихаћко-петровачки Сергије и захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и архимандрит Серафим, протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, протосинђел Платон, протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић.     -Све пролази у овоме животу, али истина свете вере православне на којој су наши преци зидали своју историју, државу и културу остаје за свагда. Сила прође, али сила Божја остаје за свагда у народу. Својима сам дошао и моји су ме примили како требује. Хвала вам, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и додао: -Данас је свака сила нечастива дигла свој глас против Цркве Христове. Многи непријатељствују против Цркве Божје, али знамо из искуства да нико није добио битку против Бога и Цркве. Верујемо да ће и Република Српска, која је утемељена на вери у Господа, одолети свим непријатељствима јер је Бог са нама. И ми да прихватимо ово страдање и трпљење као допуштење Божје да би се показала сила Божја у нашој вери. Крст носити нама је суђено, вели велики Његош, а ми праведно страдамо и Господ нас неће оставити. Останимо чврсти у вери, будимо уз Цркву нашу, будимо јединствени као народ, свој живот вежимо за истину и Онога који је победио свако зло.    Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем у поздравној беседи је упутио речи добродошлице и захвалности Његовој Светости Патријарху истичући да је слава последње што би Србима неко могао одузети и чега би се Срби одрекли.   У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српскеи.   Патријарашкој Литургији присуствовали су председник Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, председник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране Републике Србије г. Александар Вулин.   Саборни храм Христа Спаситеља је био испуњен великим бројем верника који су дошли да заједно са својим Патријархом молитвено прославе празник Светог архиђакона Стефана, заштитника Републике Српске.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг инфо,
      Дељење фотографија, мимова и другог садржаја преко квантног интернета је корак ближе него што је било, јер су научници успели да први пут тренутно „телепортују“ информације између два чипа која нису била физички повезана.
       
      Модерни физичари сањају о томе да направе квантне компјутере који би могли да решавају проблеме превише компликоване за данашње најмоћније суперкомпјутере, али њихово стварање захтева да науче како да рукују са квантним честицама, које су мање од атома.
        Научници са Универзитета у Бристолу и Техничког универзитета у Данској створили су уређаје на нивоу чипова који могу да захваљујући квантној физици манипулишу појединачним честицама светлости.
      Читаво истраживање објављено је у часопису Нејчер физикс (Nature Physics).
      У једном од експеримената истраживачи су успели да први пут демонстрирају „квантну телепортацију информације“ између два уређаја, користећи процес познат као „квантно спрезање“.
      То је феномен који се појављује када се парови или групе честица налазе у таквом стању међуделовања да промена у једној значи промену и у другој честици, као и да је раздаљина између њих небитна.
      „Успели смо да демонстрирамо везу квантног спрезања високог квалитета између два чипа у лабораторији, у којој су фотони на оба чипа делили исто квантно стање“, навео је коаутор студије Ден Левелин.
      Научни тим имао је стопу од 91 одсто успешности приликом „телепортовања“ честица, што је веома добар резултат.
      Могућност успостављања и одржавања поузданих квантних кола је кључ у стварању сложенијих уређаја и, коначно, квантних комуникационих система и мрежа које би могле да комуницирају са конвенционалном електроником.
      Научници „телепортовали“ информацију између два чипа
      WWW.RTS.RS Дељење фотографија, мимова и другог садржаја преко квантног интернета је корак ближе него што је било, јер су научници успели да први пут тренутно „телепортују“...  
    • Од Логос,
      У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику рођења Богомладенца Христа- Божићу са сестром Оливером Радић новинаром и професором из Ораховца у овој епизоди емисије ,,Косметска кандила“ разговарамо о томе како се Бадњи дан и Божић и недјеље које му претходе: Дјетињци, Материце и Оци славе у оарховачком крају.   Звучни запис емисије   Она је говорила и о свом пријатељу нобеловцу Петеру Хандкеу и упутила своју и подршку вјерног народа Косова и Метохије нашој Митрополији поводом актуелних дешавања изазваних усвајањем дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести и увјерења.      Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...