Jump to content
JESSY

„Парада поноса“ – два дана касније и много једа у мени

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 часа, Ronald рече

Ovde je dobro opisano koliko danas sve i da hoce vecina duhovnika nemaju takvu mogucnost sa posvecenoscu i analizom vjernika, njihovog zivota, grijehova itd. To nije mogao starac Tadej pa mu je bilo tesko kad se molio. Cesto i ljudi ne kazu sve detaljno, a on koji je kao malo ko htio nije imao vremena da ih propitkuje jer su ga iscrpljivali do besvijesti, zato je dobio blagoslov na kraju da se povuce.

Da, slazem se, vec sam to negde i pominjao da nazalost danas nemamo bas tako iskusne i prosvecene duhovnike tipa starih o kojima citamo u duhovnoj literaturi i zitijama svetih koji su mogli adekvatno da lece ljudske duse i psihu. Ali, mislim da mogu da se nadju dobri duhovnci i u Srbiji ali naravno i u drugim pravoslavnim crkvama, ja sam dosta vremena proveo na Svetoj Gori i nesto malo sam video ali sam mnogo vise cuo price o nekim velikim duhovnicima.... tako da ima dobrih duhovnika ali je tesko pronaci ih i stupiti u kontakt.

U sustini, mislim da i svete tajne ispovesti i Pricesca ako covek pridje sa iskrenom zeljom za pokajanjem i verom, mogu da pruze veliku blagodat i pomoc coveku, kao i mnoge druge tajne i molitve i sluzbe koje postoje u Crkvi.... da ne filozofiram mnogo ali zaista verujem u ono sto pise u pismu... da tamo gde su velike nevolje i teskoce tamo je i velika blagodat i pomoc za coveka...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 часа, Bokisd рече

Dobro, crkva treba da vodi racuna i kolike su mogucnosti i koliko mogu da podnesu (ili mozda bolje reci ponesu) vernici duhovne epitimije i to je ono sto kaze sv.Grigorije Niski u tom svom 4.kanonu.... moguce je onome koji raspolaze (ispovednik i duhovnik) na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje.... i ta ikonomija se moze koristiti radi spasenja i rukovodjenja mnogih u crkvi - kako se ona i definise.

Ipak, iako ikonomija ima svoje odredjeneo mesto u crkvi, ali ni ona ne sme da predje odredjene granice i da pravda greh i bezakonje kao sto kaze sv.Jovan Zlatoust.... Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon..... i zbog toga ne treba smetnuti sa uma i da svaki kanon poseduje i kanonsku akriviju - Акривија (грч. ακριβεια — тачност) је строго примењивање црквених канона у случајевима где доктрина и традиција Цркве треба да буду безусловно поштоване.....u kojoj se prepoznaje ono u veri i kanonima sto je dogmatskog i nepromenjivog sadrzaja sto je kod ovih kanona sto smo spomenuli grehovi, preljube, bluda, ubistva, muzeloznistva i slicno. Znaci, svaki kanon ima svoju akriviju i ikonomiju u praksi i Crkva treba mudro i pastirski da primenjuje one stvari koje su u veri vecne i nepromenjive.

Razumijem ja ovo sto citiras, medjutim u praksi stvari cesto stoje drugacije i daleko neodgovornije, 95% pastira nema vremena da pazi. Takodje se ovde pokrenulo pitanje homosexualnih veza, a posto Crkva odnosno njeni pastiri moraju da paze na to koliko koji vjernik moze da izdrzi i na osnovu njegovog duhovnog stanja da odlucuju, u slucaju osobe homosexualne orijentacije ne postoji izbor osim devstvenosti u samoci mirjanskog zivota. Monasenje takodje nije lak izbor jer se direktno izlazu strastima. Osim toga na sexualne veze homo osoba se u Crkvi ne gleda na isti nacin kao hetero osoba koje nisu u braku. Ako ima to su rijetki pojedinci, koji koliko toliko pokusavaju da razumiju i njihovu situaciju, dok se vecina daleko vise zgtozava u odnosu na grijehove koje su vrlo moguce oni pocinili dok nisu bili u braku iki ih i dalje cine. Zato ce uvijek 4-5% stanovnistva LGBT populacije biti daleko od Crkve, osim nekoliko koji su tu prisutni ali bez prihvatanja od zajednice.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Ronald рече

Razumijem ja ovo sto citiras, medjutim u praksi stvari cesto stoje drugacije i daleko neodgovornije, 95% pastira nema vremena da pazi. Takodje se ovde pokrenulo pitanje homosexualnih veza, a posto Crkva odnosno njeni pastiri moraju da paze na to koliko koji vjernik moze da izdrzi i na osnovu njegovog duhovnog stanja da odlucuju, u slucaju osobe homosexualne orijentacije ne postoji izbor osim devstvenosti u samoci mirjanskog zivota. Monasenje takodje nije lak izbor jer se direktno izlazu strastima. Osim toga na sexualne veze homo osoba se u Crkvi ne gleda na isti nacin kao hetero osoba koje nisu u braku. Ako ima to su rijetki pojedinci, koji koliko toliko pokusavaju da razumiju i njihovu situaciju, dok se vecina daleko vise zgtozava u odnosu na grijehove koje su vrlo moguce oni pocinili dok nisu bili u braku iki ih i dalje cine. Zato ce uvijek 4-5% stanovnistva LGBT populacije biti daleko od Crkve, osim nekoliko koji su tu prisutni ali bez prihvatanja od zajednice.

Čuo sam za slučaj da je jedan gej ušao u jednu beogradsku Crkvu da se posavetuje i dobije utehu, a ovi ga izbacili napolje i još kadili za njim. Pa sad vidite kako je tim ljudima. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Desiderius Erasmus рече

Čuo sam za slučaj da je jedan gej ušao u jednu beogradsku Crkvu da se posavetuje i dobije utehu, a ovi ga izbacili napolje i još kadili za njim. Pa sad vidite kako je tim ljudima. 

Bas onako jevandjelski!!

Tako i Hristos odgonise sve koji ga se doticase?

E tu mi padamo 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, Desiderius Erasmus рече

Čuo sam za slučaj da je jedan gej ušao u jednu beogradsku Crkvu da se posavetuje i dobije utehu, a ovi ga izbacili napolje i još kadili za njim. Pa sad vidite kako je tim ljudima. 

Ili licemjerstvo ovog tipa, procitaj oba Jarilova teksta:

BLOG.B92.NET

�ва мо�а и�пове�� �е...
BLOG.B92.NET

в�ло ин�имна...

Ne otvara ispravno linkove, klikni na njegovo ime kad otvoris prvi link, i onda na trecoj strani od dna imas redom tekstove Pravoslavni peder 1, pravoslavni peder 2 i na kraju pravoslavni peder epilog i komentari.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Ronald рече

Ili licemjerstvo ovog tipa, procitaj oba Jarilova teksta:

BLOG.B92.NET

�ва мо�а и�пове�� �е...
BLOG.B92.NET

в�ло ин�имна...

 

Uf, ovo je muka duhu. Zar je to stvarno toliko rašireno po manastirima? Ili su oni ciljano išli u takve manastire?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 минута, Desiderius Erasmus рече

Uf, ovo je muka duhu. Zar je to stvarno toliko rašireno po manastirima? Ili su oni ciljano išli u takve manastire?

Vidis da je isao ciljano.

U kojoj meri je rasireno, ne znam, ali postoji, kao sto postoje i "prizenjeni" monasi.

Pisao je ep. David nedavno o tome. To je put svakog monaha koji krene sirokim putem.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 49 минута, Ronald рече

Razumijem ja ovo sto citiras, medjutim u praksi stvari cesto stoje drugacije i daleko neodgovornije, 95% pastira nema vremena da pazi. Takodje se ovde pokrenulo pitanje homosexualnih veza, a posto Crkva odnosno njeni pastiri moraju da paze na to koliko koji vjernik moze da izdrzi i na osnovu njegovog duhovnog stanja da odlucuju, u slucaju osobe homosexualne orijentacije ne postoji izbor osim devstvenosti u samoci mirjanskog zivota. Monasenje takodje nije lak izbor jer se direktno izlazu strastima. Osim toga na sexualne veze homo osoba se u Crkvi ne gleda na isti nacin kao hetero osoba koje nisu u braku. Ako ima to su rijetki pojedinci, koji koliko toliko pokusavaju da razumiju i njihovu situaciju, dok se vecina daleko vise zgtozava u odnosu na grijehove koje su vrlo moguce oni pocinili dok nisu bili u braku iki ih i dalje cine. Zato ce uvijek 4-5% stanovnistva LGBT populacije biti daleko od Crkve, osim nekoliko koji su tu prisutni ali bez prihvatanja od zajednice.

Mozda se nismo razumeli, slazemo se da danas nazalost verovatno ne postoje takva lica u crkvi koja bi bila na takvom duhovnom i podviznickom nivou kakav smo imali u proslosti kod velikih duhovnih podviznika i sta onda da radimo ako je takvo stanje za sve ljude koji su u crkvi, za tebe i mene, ne samo za homo ljude koji bi zelele da budu deo crkve. I, zbog toga sam i gore pomenuo svete tajne crkve zbog toga i u tom smislu da mislim...... ako covek zaista zeli sam da se duhovno promeni i bori sa samim sobom i svojim problemima i strastima, onda ima za to mogucnost i pomoc u tim svetim tajnama crkve kao sto su,  ispovest, Pricesce, molitve, sluzbe, duhovni razgovore, citanje knjiga i slicno koje sve te stvari ako covek stvarno ima nameru i malo vere i odlucnosti za borbu mogu da pomognu i da covek oseti i blagodat i pomoc.

Recimo, da plasticno objasnim, meni svaka liturgija znaci kao neka duhovna oaza koja me malo duhovno oporavi od svih tih stvari i problema koje covek ima u svakodnevnom zivotu i kada propustim neku liturgiju imam problem da 'nadoknadim' ono sto mi duhovno moze pruziti liturgija i u tom smislu sam mislio da opet ponovim, mogu sve ove stvari koje su ustanovljene crkvom da nam pomognu da zadobijemo tu neophodnu blagodat koja jedino moze da nam pomogne u borbi sa nasom prirodom (bilo sta da je i kako gledamo na tu nasu prirodu).... I, jos kada bi mogli da pronadjemo nekog dobrog duhovnika ili bar nekog dobrog svestenika ispovednika onda bi imali neku koliko toliko dobru osnovu za (dobru) i odgovarajucu cborbu sa nasim problemima i strastima. Opet da pomenem sebe, borim se vec vise od deset godina sa bolescu i stvarno mi nije lako u nekim situacijama kada bolest pritisne tako jako da ne znam kako covek moze takvo jedno psihicko i mentalno i duhovno stanje da izdrzi, ne znam, da mi nije vere mislim da bih mnogo teze tu bolest podneo i teze bi mi bilo da borim i izborim.

Ja licno, trenutno ne vidim neki drugi nacin da se covek nekako duhovno bori osim ovako kako sam opisao gore, to je neko moje misljenje i iskustvo boravka oko 25 godina u crkvi, mozda gresim, mozda i ima nekih drugih boljih nacina duhovne borbe. 

Inace, pomenut je o.Tadej, pa, negde tamo pre vise od 20 godina, cesto sam isao u Vitovnicu kod o.Tadeja i bilo je leto i predvece, lepo vreme, dodje mi drugar kuci, pomagaj brate sesta mi pala u neku psihozu, daj da idemo kod o.Tadeja, dodjem kolima po njega, on nosi sestru na rukama, ona, to je neki pogled zamrznut i gleda odsutno u daljinu u neku tacku i oci se ne pomeraju, kao da nije tu sa nama, kao neki zombi u telu,, kao da je neka skroz bezivotna stvar u telu, i sad kad se setim tog pogleda rastuzim se, ......i odvedemo je u Vitovnicu kod o.Tadeja, stigli smo kasno nocu, primili nas, ja sam cekao i malo odspavao do jutra i ujutro izlaze iz crkve taj moj drugar i njegova sestra skroz povracena i zdrava i dobrog raspolozenja,.... dobila je par duhovnih saveta i otisli smo kuci,.... bio je jedinstven o.Tadej, ne znam da li takvih ljudi ima danas u crkvi....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 21.9.2019. at 8:27, Ronald рече

I danas ni u tragovima ne postoje epitimije na ovom nivou godina, narocito poslednji primer koji je najucestaliji, rekao bih zastupljen na nivou cijele planete. Jer da se primjenjuje strogo bez izuzetka, niko se pricestio ne bi, a tesko da bi dosao u Crkvu nakon toga. Jos si ovde naveo samo neka, a ima ih jos mnogo podjednako strogih. Znaci da niko vise ta pravila ne postuje( 99, 99% mirjana ne znaju ni da postoje) i to nam govori da je Crkva postala elasticna i prilagodila se ovom vremenu. Pravila( epitimije) su ostala samo slovo na papiru( ako se vec ne primjenjuju) jer uglavnom za funkcionisanje Crkava u svim zemljama treba novac, iz godine u godinu sve vise novca, pa usled toga i bezbroj ostalih okolnosti sa razvojem covjecansta ugadja se ljudima pocev od krsenja ovih pravila, blagoslova za drugi ili treci brak, i jos mnogo toga sto nema nikakve slicnosti sa prvim vijekovima. Iskreno da ti kazem Kacavenda je imao najvise novca i posto je pokrivao troskove i dugove mnogih, otud da on ne bi poceo pricati sta zna( ipak je bolje gurati pod tepih), par puta i zaprijetio kad se povela prica oko njega i njegovih ozbiljnih prestupa, ali ipak mu se ugodilo sa penzionisanjem itd., sto veze sa hriscanstvom nema. Na kraju vecina pricescuje mirjane bez bilo kakve detaljne ispovijesti.

Старац Пајсије је рекао да не треба строго примењивати каноне, каже да тако у канонима пише да људи не би упадали у грех па опет падају а замисли да су епитимије блаже.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Видим да сте се расписали. Суштина је да се човек бори и да игра до краја, па макар губио 5:0 али да покушава да да гол па макра не прешао пола терена али да покушава. 

Бог је добар, најбољи али то не значи да ми зато треба да постанемо најгори и да истрајавамо у најгорем. Јасно као дан.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 минута, Жика рече

Старац Пајсије је рекао да не треба строго примењивати каноне, каже да тако у канонима пише да људи не би упадали у грех па опет падају а замисли да су епитимије блаже.

Ja o tome i pricam jedno pise u kanonima ali prakticno se ljudi ponasaju na totalno druaciji nacin. Jer ne vidim svrhu uopste u odredjivanju epitimije od 10 godina ako se ne primjenjuje ni na koga, tacnije mislim da bi danas 99% osoba napustilo Crkvu ako bi se strogo primjenjivala. Danas imamo slucajeve da neko idredi neku simbolicnu epitimiju od 2-3 mjeseca, vjernik se naljuti i ode u drugu eparhiju vidno razocaran gdje mu se onda popusti.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Bokisd рече

Mozda se nismo razumeli, slazemo se da danas nazalost verovatno ne postoje takva lica u crkvi koja bi bila na takvom duhovnom i podviznickom nivou kakav smo imali u proslosti kod velikih duhovnih podviznika i sta onda da radimo ako je takvo stanje za sve ljude koji su u crkvi, za tebe i mene, ne samo za homo ljude koji bi zelele da budu deo crkve. I, zbog toga sam i gore pomenuo svete tajne crkve zbog toga i u tom smislu da mislim...... ako covek zaista zeli sam da se duhovno promeni i bori sa samim sobom i svojim problemima i strastima, onda ima za to mogucnost i pomoc u tim svetim tajnama crkve kao sto su,  ispovest, Pricesce, molitve, sluzbe, duhovni razgovore, citanje knjiga i slicno koje sve te stvari ako covek stvarno ima nameru i malo vere i odlucnosti za borbu mogu da pomognu i da covek oseti i blagodat i pomoc.

Recimo, da plasticno objasnim, meni svaka liturgija znaci kao neka duhovna oaza koja me malo duhovno oporavi od svih tih stvari i problema koje covek ima u svakodnevnom zivotu i kada propustim neku liturgiju imam problem da 'nadoknadim' ono sto mi duhovno moze pruziti liturgija i u tom smislu sam mislio da opet ponovim, mogu sve ove stvari koje su ustanovljene crkvom da nam pomognu da zadobijemo tu neophodnu blagodat koja jedino moze da nam pomogne u borbi sa nasom prirodom (bilo sta da je i kako gledamo na tu nasu prirodu).... I, jos kada bi mogli da pronadjemo nekog dobrog duhovnika ili bar nekog dobrog svestenika ispovednika onda bi imali neku koliko toliko dobru osnovu za (dobru) i odgovarajucu cborbu sa nasim problemima i strastima. Opet da pomenem sebe, borim se vec vise od deset godina sa bolescu i stvarno mi nije lako u nekim situacijama kada bolest pritisne tako jako da ne znam kako covek moze takvo jedno psihicko i mentalno i duhovno stanje da izdrzi, ne znam, da mi nije vere mislim da bih mnogo teze tu bolest podneo i teze bi mi bilo da borim i izborim.

Ja licno, trenutno ne vidim neki drugi nacin da se covek nekako duhovno bori osim ovako kako sam opisao gore, to je neko moje misljenje i iskustvo boravka oko 25 godina u crkvi, mozda gresim, mozda i ima nekih drugih boljih nacina duhovne borbe. 

Inace, pomenut je o.Tadej, pa, negde tamo pre vise od 20 godina, cesto sam isao u Vitovnicu kod o.Tadeja i bilo je leto i predvece, lepo vreme, dodje mi drugar kuci, pomagaj brate sesta mi pala u neku psihozu, daj da idemo kod o.Tadeja, dodjem kolima po njega, on nosi sestru na rukama, ona, to je neki pogled zamrznut i gleda odsutno u daljinu u neku tacku i oci se ne pomeraju, kao da nije tu sa nama, kao neki zombi u telu,, kao da je neka skroz bezivotna stvar u telu, i sad kad se setim tog pogleda rastuzim se, ......i odvedemo je u Vitovnicu kod o.Tadeja, stigli smo kasno nocu, primili nas, ja sam cekao i malo odspavao do jutra i ujutro izlaze iz crkve taj moj drugar i njegova sestra skroz povracena i zdrava i dobrog raspolozenja,.... dobila je par duhovnih saveta i otisli smo kuci,.... bio je jedinstven o.Tadej, ne znam da li takvih ljudi ima danas u crkvi....

I ja sam u Crkvi, da kazem svjestan, i ako sam oduvijek, u njoj 25 i vise godina, sad imam 32. godine, takodje imam tesku hronicnu bolest, ali to je sastavni dio zivota i trpljenja, moja bolest takodje mnoge dovede i do teske depresije, medjutim kao hriscanin to prihvatam i borim se, kao i ti, za hriscane je to sastavni dio zivota,  medjutim homosexualnost ne treba mijesati sa tim, zato ja i ne poredim vec pokusavam gledati objektivno iz svih uglova, hriscanskog, istorijskog, naucnog i kulturnog koliko je moguce i u odnosu na Crkvu i njen odnos poredeci i sa drugim pitanjima i popustanjima.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Вукашин рече

Vidis da je isao ciljano.

U kojoj meri je rasireno, ne znam, ali postoji, kao sto postoje i "prizenjeni" monasi.

Pisao je ep. David nedavno o tome. To je put svakog monaha koji krene sirokim putem.

Ima toga, nije isao ciljano, jer bi tako ispalo da su Kaci, Pohi, i co., pali iz vedra neba, tesko da je tako, to se godinama razvijalo, a losa selekcija dovodi i do losih starjesina mnogih manastira, otud i monaha itd. Sjecam se davno je jedan forumas Deki( nije vise na forumu)napisao da je njegov prijatelj radio kao majstor u jednom manastiru i nije mogao da vjeruje koliko su se monahinje motale oko njega, da nu ugode itd. To je cak i opisano u asketskoj literaturi kao prvi vid propadanja pod strastima u zenskim manastirima, u muskim je masturbacija.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 28 минута, Ronald рече

I ja sam u Crkvi, da kazem svjestan, i ako sam oduvijek, u njoj 25 i vise godina, sad imam 32. godine, takodje imam tesku hronicnu bolest, ali to je sastavni dio zivota i trpljenja, moja bolest takodje mnoge dovede i do teske depresije, medjutim kao hriscanin to prihvatam i borim se, kao i ti, za hriscane je to sastavni dio zivota,  medjutim homosexualnost ne treba mijesati sa tim, zato ja i ne poredim vec pokusavam gledati objektivno iz svih uglova, hriscanskog, istorijskog, naucnog i kulturnog koliko je moguce i u odnosu na Crkvu i njen odnos poredeci i sa drugim pitanjima i popustanjima.

Ali, kako da ne poredimo u smislu da treba da bude borba duhovna i mentalna u crkvi, pa ko koliko ima snage da izdrzi, padnes i ustanes i ides dalje, kao recimo ona prica o nekom gresniku koji je cesto gresio i stalno se uvece kajao i tako ga i Bog uzeo kao pokajnika za svoj greh.... pa, neka se i homo covek bori u crkvi, padne i ustane, pa tako mislim da i mi u sustini radimo, nema tu neke velike razlike.... kako da ne trazi crkva i veru i borbu od svih radi spasenja dusa, evo i ti sam znas koliko borbe i snage treba da se covek odrzi mentalno normalnim i zdravim kada imamo neku tesku hronicnu bolest i nemamu mi tu nekih velikih izbora, svaki ima svoj neki krst i Bog nece da nekome da' veci krst od onoga (krsta) koji ne moze i poneti i dace i snage da se taj krst i nosi u zivotu i to moze da se primeni i na homo ljude i na sve druge, .... neko kad mi ne veruje koliko mi je tesko u bolesti kazem, samo kad bi bio jedan dan na mojem mestu, ali eto, takav je krst bolesti koji je toliko tezak da ga svetitelji uporedjuju sa mucenistvom i onda i ne mogu bas svi ljudi da nose kako treba taj krst, ....tako mozda i homo ljudi, takav je krst i neka ga nose kako treba ako su vec u crkvi i veri, neka se bore pa ako i padnu kao sto i svi padamo, neka ustanu i krenu dalje....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 35 минута, Ronald рече

prijatelj radio kao majstor u jednom manastiru i nije mogao da vjeruje koliko su se monahinje motale oko njega, da nu ugode itd. 

ajde!!! jedino da je bio srpski Bred Pit, pa bih mogla da razumem, ovako moze i da umisli...cuj motale se, pa naravno hoce da usluze, ccc ja cesto boravim po manastirima gde se renovira, radi...pa moraju radnici pojesti, popiti kafu...itd. ko ce im to doneti? ili mislis da ce i da rade i sami sebi kuvaju?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На дан Светих цара Константина и царице Јелене - градске славе Ниша и храмовне славе цркве посвећене овим дивним Божијим угодницима, у среду, 3. јуна 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, служио је Свету архијерејску Литургију у присуству бројног верног народа, представника Нишавског управног округа, Града Ниша, Скупштине града Ниша, нишких градских општина, Војске Републике Србије, Жандармерије и Полиције, Руско-српског хуманитарног центра у Нишу и других истакнутих појединаца и представника културног и јавног живота града Ниша.   Звучни запис беседе   Иако скромнија него ранијих година, и овогодишња градска и храмовна слава отпочела је торжествено - у навечерје празника у уторак, 2. јуна 2020. године, празничним бденијем и симболичном предајом лабарума са Христовим монограмом градоначелнику Ниша, који је традиционално сваке године домаћин градске славе.   На дан празника, Владику Арсенија свечано су дочекали свештенослужитељи Православне Епархије нишке и верни народ који је од Владике затражио благослов.   На Светој Евхаристији Преосвећеном Владики саслуживали су архимандрит Серафим (Мишић), игуман манастира Суково, архимандрит Дамаскин (Грабеж), игуман манастира Светог Романа у Ђунису, протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије "Светих Кирила и Методија" у Нишу, протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина нишког Саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле, протојереј-ставрофор Добривоје Митровић, старешина храма Светог пророка Илије у Нишкој Бањи, протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки, протојереј Зоран Филиповић, старешина храма Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Нишу, протојереј Небојша Вујић, старешина храма Светог Пантелејмона у Нишу, протојереј Иван Цветковић, старешина храма Свете Петке у Нишу, протојереј Владан Стојановић, старешина храма Успења Пресвете Богородице у Доњој Врежини, протођакон Стеван Кричка и ђакон Ђорђе Филиповић.   Иако је радни дан, велики број верних дошао је да на Светој Евхаристији узнесе молитве Господу, а много њих, који су се постом и молитвом припремили за причешће Телом и Крвљу Христовим, приступио је Светој Чаши.   Пуноћи Свете Евхаристије допринело је одговарање са певнице за којом су били неки од најбољих појаца Православне Епархије нишке - протојереј Владица Савић, парох при Саборном храму у Нишу, протојереј Дејан Крстић, професор Богословије и парох при храму Васкрсења Христовог у Нишу, јереј Бојан Крстић, парох при храму Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу,  јереј Стефан Цинцаревић, професор Богословије и парох при храму Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу и Григорије Павловић, ђак Богословије у Нишу.   Делове из Посланице Светог Апостола Павла читао је млади богослов Григорије Павловић, док је зачало из Светог Јеванђеља по Јовану прочитао ђакон Ђорђе Филиповић.   На крају Свете Службе освећени су славски дарови. По традицији, градоначелник Ниша је домаћин славе.   Владика нишки је након Причешћа верних одржао надахнуту беседу, честитавши најпре славу свим Нишлијама, начелници Нишавског округа госпођи Драгани Сотировски, градоначелнику Ниша господину Дарку Булатовићу, као и његовим сарадницима, команданту Копнене војске Србије генералу Милосаву Симовићу и другим уваженим гостима храма.   "По хоризонтали Крста позвани смо сви ми појединачно, али и као друштво, да се сви једни према другима односимо са  љубављу и уважавањем достојанства друге личности и да тако једни другима постајемо ближњи и једни другима браћа и сестре у Христу. Зато је Константин Велики и зато је његово дело Равноапостолно, јер је стављајући себи Крст Христов као путовођу и упустивши се у сукоб са корупцијом и поквареношћу старог безбожног система, овим победним барјаком са Христовим именом на њему, извојевао једном за свагда историјску прекретницу за човечанство" рекао је Преосвећени Владика Арсеније у својој беседи.    Колико год прослава градске и храмовне славе била мањег обима него иначе, за истинску духовну радост ништа није важније од Свете Литургије, у току које је своју благодарност Господу изразио бројни благочестиви народ, а да све протекне како и доликује овом дивном празнику, побринуло се братство Светог храма, на челу са протојерејем Предрагом Радосављевићем.   За све госте након Свете Евхаристије уприличена је трпеза љубави.     Извор: Радио Глас
    • Од александар живаљев,
      Свештеник Велибор Џомић за руски Регнум о актуелним догађајима у Црној Гори: Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати!
      20. маја 2020.     Сукоб између црногорских власти с једне стране и Српске православне цркве и њених верника с друге стране поново се погоршао након што је 12. маја, на дан светог Василија Острошког, једног од најцењенијих светитеља у Црној Гори, ухапшен епископ Јоаникије Будимљанско-никшићки. Заједно са владиком полиција је привела остале свештенике из града Никшића, град у чијој близини се налази светски познати „манастир у стени“, где се чувају мошти светог Василија. Повод за привођење(епископа и светеника) био је то што су учесници литије, која се тог дана одвијала у граду, нису поштовали прописе за борбу против коронавируса. Након истека времена притвора, владика Јоаникије и остали свештеници пуштени су на слободу. Ипак, док су свештенство Српске православне цркве власти држале у притвору 72 сата, још више грађана изашло је на улице црногорских градова, захтевајући правду.
      Дописница РЕГНУМ-а Татјана Стојановић разговарала је о најновијим догађајима око Српске православне цркве у Црној Гори са протојерејем ставорофором Велибором Џомићем, координатором Правног савета Митрополије црногорско-приморског СПЦ.
      Протојереј ставрофор Велибор Џомић
      Молимо Вас да прокоментаришете последња хапшења владике и свештеника у Црној Гори? Шта је власт хтела тиме да постигне?
      – Хапшење Владике Јоаникија и никшићких свештеника јесте само један у читавом низу неуспелих покушаја секуларног утицаја режима на Цркву репресивним методама. Морам да нагласим да овде нису у питању Јоаникије Мићовић и свештеници као грађани него Епископ и свештенство Српске Цркве у Црној Гори. Кренуло се у угоњење страха у народ после истинског духовног ослобођења у литијама током претходних неколико месеци. Циљ је био да се понизи Црква и упрља њено достојанство, а да се сваки или највећи број учесника литија запита шта ли тек чека њега када се овакве
      ствари догађају једном епископу и свештенству и то баш на празник Светог Василија Острошког у сред Никшића. Ипак, није добачено до режимског циља. Народ се истински, изнутра ослободио тако да је режим добио контраефекат и снажну поруку у лицима оних хиљада храбрих људи који су изашли пред судове и на улице јасно поручујући да не дају светиње, владику и свештенике. И још нешто! Режим је око главе Владике Јоаникије и свештеника ставио ореоле и трајно их уписао у незавршено, трајуће житије Светог Василија Острошког.
      Да ли имате вести о томе како се осећају владика Јоаникије и други свештеници који су били ухапшени са њим, а сада пуштени на слободу?
      – Имао сам прилику да се чујем са њима. Владика и највећи број свештеника су добро, али здравствено нису добро пројереј-ставрофор Слободан Јокић, Архијерејски намесник никшићки, и протојереј Жељко Ројевић, парох Никшићки. Отац Слободан је још увек у никшићкој болници. Не треба губити из вида да је у децембру прошле године имао врло озбиљну кардиолошку интервенцију, али то није занимало тужиоца када му је одредио тродневно задржавање у полицијском подруму.
      Може ли се њихово ослобађање из притвора сматрати крајем гоњења од стране режима?
      – Једино се тако може посматрати, јер је то истина. То се уклапа у претходно двоструко привођење Митрополита Амфилохија и нас свештеника у полицију и тужилаштво због службе Божје. Прогон Цркве Христове у Црној Гори кроз гоњење, шиканирање и прогањање свештенства и монаштва је константа током претходних десетак година.
      Мислили смо, почетком 90-их година ХХ века, да је завршено са гоњењем Цркве и њеног свештенства и монаштва. Митрополија је у Другом светском рату и после рата платила велику цену. Убијен је од комуниста 1945. године Митрополит Јоаникије са око 120 најбољих свештеника тако да им се до данас не зна гроба ни мрамора. После рата, свештеници су силом гоњени да напусте парохије и пређу у државну службу као матичари и наставници. Оскрнављено је и опогањено преко 600 храмова. Уништено је огромно духовно и културно благо. Довољно је да напоменем да су комунисти 1952. године на 700. годишњицу Манастира Мораче запалили скоро све рукописне средњовековне књиге. Ни то није било довољно, па је 1954. године Митрополит Арсеније (Брадваровић) осуђен на 11 година тешке робије. Заједно са њим су суђена и четворица цетињских свештеника. А у народу је убијан Бог и то посебно у омладини. И уместо да се наставило путем духовне, моралне и свеукупне обнове Црне Горе добили смо на крају прошлог и почетку овог века нове, софистициране видове гоњења свештенства и монаштва. За време социјализма је Црква гоњена у име дијалектичког материјализма и бескласног друштва, а данас у име стварања новог ”црногорског” идентитета”. Био бих срећан када бих могао да кажем да је случај гоњења Епископа Јоаникија и никшићких свештеника последњи, али се бојим да није.


      Од момента хапшења владије Јоаникија и других свештеника ситуација на улицама многих црногорских градова је више него забрињавајућа? Може ли се по вашем мишљењу на тај начин решити конфликт који је настао по доношењу спорног Закона о слободи вероисповести?
      – Народ је препознао велику неправду и у спорном закону и у спорној примени мера током епидемије вируса корона и на то је реаговао. То може да чуди само некога ко уопште не познаје Црну Гору. Овде постоји изрека: ”Није ми криво на мали део него ми је криво на криви део”. Тај криви део је овде увек резервисан за Митрополију и епархије Српске Цркве. Отуда толики дивни, честити, добри, упорни, истрајни и мирни народ на литијама као молитвеној борби против спорног закона. Били смо под медијском ватром режимских медија. Само је против мене за два месеца објављено преко 20 ауторских текстова на режимским порталима са најгрубљим могућим квалификацијама. И то само зато што сам демантовао лажну вест да се у Манастиру Дајбабе код Подгорице налазе заражени свештеници. О броју текстова против Митрополита да не говорим. Све је народ трпељиво истрпео, а онда су помислили да је то мало и да треба још, па су кренули да верницима бране да уђу у храм, да запале свећу, да се помоле, да се причесте, да прекаде славски колач и да их при том
      легитимишу до зуба наоружани полицајци испред црквених врата. Зато више нико није хтео да слуша никакве мере, јер се видело да се оне селективно и дискриминаторно примењују само према нама. Позната старлета се за две веће кривице казни тако што јој се нареди да уплати 500 евра у добротворне сврхе. А широј јавности непознати свештеник се казни са 4500 евра за једну кривицу. И тако редом. Нисам се зачудио што је у Никшићу народу, како се каже, пукло трпило на празник Светог Василија. Да није било селективне и дискриминаторне примене мера према нашој Цркви и да су правила једнако важила за све не би било проблема. Проблем са законом се мора решити. Ми смо позвали на дијалог и дијалог је почео, али је на молбу Владе заустављен у време епидемије и ми смо то прихватили. Митрополит Амфилохије је премијеру Душку Марковићу 11. маја упутио писмо у коме је тражио да се дијалог
      хитно настави. Видећемо одговор.

      Колико је велика вероватноћа избијања правог грађанског конфликта уколико власти и даље буду инсистирале на примени свог „закона“?
      – Ја не волим да користим тешке речи попут грађанског сукоба, конфликта или рата. Али знам да проблем, и то озбиљан и дубински, постоји због спорних одредби закона, а не због закона као таквог. Тај проблем протеком времена, а посебно једностраном применом спорних законских одредби никако не може бити мањи него само већи. Закон није унапредио верске односе него их је сурвао у амбис. Пољуљани су и темељи верске толеранције због нарушавања једнакости правног положаја цркава и верских заједница. Грубо је прекршена уставна одредба о једнакости њиховог правног положаја. Није проблем када се права признају верским мањинама, али је проблем када се грубо крше права верске већине. Црна Гора је и по томе специфична, јер се овде крше права и слободе верске већине, а то су православни хришћани и то све у име ”државности, суверености и евро-атланских интеграција”. И зато проблем са дискриминаторним Законом треба решити на начин на који и озбиљне међународне адресе јавно указују – дијалогом уз поштовање међународних стандарда о слободи вероисповести.


      Представници Митрополије Црногорско-приморске су се већ састајали са представницима владе. Било је договорено да експертске групе преговорима покушају да реше спор између цркве и државе. Колико су по вашем мишљењу намере владе тада биле озбиљне?
      – Ја са овом темом живим деценијама и могу да препознам доста тога, али о намерама и скривеним осећањима, било чијим, тешко могу да говорим. Једно је сигурно, а то је да је Влада водила разговор са нашим епископима на највишем нивоу. Камо среће да смо дијалог, али прави, а не симулирани, водили пре доношења закона. Ми смо то тражили, али није имао ко да чује. Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка.
      Није лако с Богом ратовати!

      На ком становишту стоји Црква, а на ком Влада и постоји ли шанса да се ова гледишта приближе? Каква варијанта Закона би била прихватљива за Митрополију Црногорско-приморску?
      – Сада смо сви на становишту дијалога о спорним одредбама Закона, а не о примени, како је истицано из Владе као ултиматум. Ми смо предложили решење које је правно утемељено и цивилизацијски прихватљиво. И лако применљиво. Прво, изменаодредбе о прекиду стеченог правног субјективитета Цркве и верских заједница. Друго, измена три члана којим се атакује на имовинска права Цркве на Светињама и то у управним поступцима пред Владиним органима. Не бојимо се ми аргумената и доказивања, али тражимо да то искључиво буде пред надлежним судовима, а не пред
      Владиним подређеним органима који су под непосредном политичком, идеолошком и кадровском контролом Владе. Ако се Црква не боји суда зашто би се бојала Влада?
      Регнум
      Извор: 
      Свештеник Велибор Џомић за руски Регнум о актуелним догађајима у Црној Гори: Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати! | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Сукоб између црногорских власти с једне стране и Српске православне цркве и њених верника с друге стране поново се погоршао након што је 12. маја, на дан светог Василија...  

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      Свештеник Велибор Џомић за руски Регнум о актуелним догађајима у Црној Гори: Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати!
      20. маја 2020.     Сукоб између црногорских власти с једне стране и Српске православне цркве и њених верника с друге стране поново се погоршао након што је 12. маја, на дан светог Василија Острошког, једног од најцењенијих светитеља у Црној Гори, ухапшен епископ Јоаникије Будимљанско-никшићки. Заједно са владиком полиција је привела остале свештенике из града Никшића, град у чијој близини се налази светски познати „манастир у стени“, где се чувају мошти светог Василија. Повод за привођење(епископа и светеника) био је то што су учесници литије, која се тог дана одвијала у граду, нису поштовали прописе за борбу против коронавируса. Након истека времена притвора, владика Јоаникије и остали свештеници пуштени су на слободу. Ипак, док су свештенство Српске православне цркве власти држале у притвору 72 сата, још више грађана изашло је на улице црногорских градова, захтевајући правду.
      Дописница РЕГНУМ-а Татјана Стојановић разговарала је о најновијим догађајима око Српске православне цркве у Црној Гори са протојерејем ставорофором Велибором Џомићем, координатором Правног савета Митрополије црногорско-приморског СПЦ.
      Протојереј ставрофор Велибор Џомић
      Молимо Вас да прокоментаришете последња хапшења владике и свештеника у Црној Гори? Шта је власт хтела тиме да постигне?
      – Хапшење Владике Јоаникија и никшићких свештеника јесте само један у читавом низу неуспелих покушаја секуларног утицаја режима на Цркву репресивним методама. Морам да нагласим да овде нису у питању Јоаникије Мићовић и свештеници као грађани него Епископ и свештенство Српске Цркве у Црној Гори. Кренуло се у угоњење страха у народ после истинског духовног ослобођења у литијама током претходних неколико месеци. Циљ је био да се понизи Црква и упрља њено достојанство, а да се сваки или највећи број учесника литија запита шта ли тек чека њега када се овакве
      ствари догађају једном епископу и свештенству и то баш на празник Светог Василија Острошког у сред Никшића. Ипак, није добачено до режимског циља. Народ се истински, изнутра ослободио тако да је режим добио контраефекат и снажну поруку у лицима оних хиљада храбрих људи који су изашли пред судове и на улице јасно поручујући да не дају светиње, владику и свештенике. И још нешто! Режим је око главе Владике Јоаникије и свештеника ставио ореоле и трајно их уписао у незавршено, трајуће житије Светог Василија Острошког.
      Да ли имате вести о томе како се осећају владика Јоаникије и други свештеници који су били ухапшени са њим, а сада пуштени на слободу?
      – Имао сам прилику да се чујем са њима. Владика и највећи број свештеника су добро, али здравствено нису добро пројереј-ставрофор Слободан Јокић, Архијерејски намесник никшићки, и протојереј Жељко Ројевић, парох Никшићки. Отац Слободан је још увек у никшићкој болници. Не треба губити из вида да је у децембру прошле године имао врло озбиљну кардиолошку интервенцију, али то није занимало тужиоца када му је одредио тродневно задржавање у полицијском подруму.
      Може ли се њихово ослобађање из притвора сматрати крајем гоњења од стране режима?
      – Једино се тако може посматрати, јер је то истина. То се уклапа у претходно двоструко привођење Митрополита Амфилохија и нас свештеника у полицију и тужилаштво због службе Божје. Прогон Цркве Христове у Црној Гори кроз гоњење, шиканирање и прогањање свештенства и монаштва је константа током претходних десетак година.
      Мислили смо, почетком 90-их година ХХ века, да је завршено са гоњењем Цркве и њеног свештенства и монаштва. Митрополија је у Другом светском рату и после рата платила велику цену. Убијен је од комуниста 1945. године Митрополит Јоаникије са око 120 најбољих свештеника тако да им се до данас не зна гроба ни мрамора. После рата, свештеници су силом гоњени да напусте парохије и пређу у државну службу као матичари и наставници. Оскрнављено је и опогањено преко 600 храмова. Уништено је огромно духовно и културно благо. Довољно је да напоменем да су комунисти 1952. године на 700. годишњицу Манастира Мораче запалили скоро све рукописне средњовековне књиге. Ни то није било довољно, па је 1954. године Митрополит Арсеније (Брадваровић) осуђен на 11 година тешке робије. Заједно са њим су суђена и четворица цетињских свештеника. А у народу је убијан Бог и то посебно у омладини. И уместо да се наставило путем духовне, моралне и свеукупне обнове Црне Горе добили смо на крају прошлог и почетку овог века нове, софистициране видове гоњења свештенства и монаштва. За време социјализма је Црква гоњена у име дијалектичког материјализма и бескласног друштва, а данас у име стварања новог ”црногорског” идентитета”. Био бих срећан када бих могао да кажем да је случај гоњења Епископа Јоаникија и никшићких свештеника последњи, али се бојим да није.


      Од момента хапшења владије Јоаникија и других свештеника ситуација на улицама многих црногорских градова је више него забрињавајућа? Може ли се по вашем мишљењу на тај начин решити конфликт који је настао по доношењу спорног Закона о слободи вероисповести?
      – Народ је препознао велику неправду и у спорном закону и у спорној примени мера током епидемије вируса корона и на то је реаговао. То може да чуди само некога ко уопште не познаје Црну Гору. Овде постоји изрека: ”Није ми криво на мали део него ми је криво на криви део”. Тај криви део је овде увек резервисан за Митрополију и епархије Српске Цркве. Отуда толики дивни, честити, добри, упорни, истрајни и мирни народ на литијама као молитвеној борби против спорног закона. Били смо под медијском ватром режимских медија. Само је против мене за два месеца објављено преко 20 ауторских текстова на режимским порталима са најгрубљим могућим квалификацијама. И то само зато што сам демантовао лажну вест да се у Манастиру Дајбабе код Подгорице налазе заражени свештеници. О броју текстова против Митрополита да не говорим. Све је народ трпељиво истрпео, а онда су помислили да је то мало и да треба још, па су кренули да верницима бране да уђу у храм, да запале свећу, да се помоле, да се причесте, да прекаде славски колач и да их при том
      легитимишу до зуба наоружани полицајци испред црквених врата. Зато више нико није хтео да слуша никакве мере, јер се видело да се оне селективно и дискриминаторно примењују само према нама. Позната старлета се за две веће кривице казни тако што јој се нареди да уплати 500 евра у добротворне сврхе. А широј јавности непознати свештеник се казни са 4500 евра за једну кривицу. И тако редом. Нисам се зачудио што је у Никшићу народу, како се каже, пукло трпило на празник Светог Василија. Да није било селективне и дискриминаторне примене мера према нашој Цркви и да су правила једнако важила за све не би било проблема. Проблем са законом се мора решити. Ми смо позвали на дијалог и дијалог је почео, али је на молбу Владе заустављен у време епидемије и ми смо то прихватили. Митрополит Амфилохије је премијеру Душку Марковићу 11. маја упутио писмо у коме је тражио да се дијалог
      хитно настави. Видећемо одговор.

      Колико је велика вероватноћа избијања правог грађанског конфликта уколико власти и даље буду инсистирале на примени свог „закона“?
      – Ја не волим да користим тешке речи попут грађанског сукоба, конфликта или рата. Али знам да проблем, и то озбиљан и дубински, постоји због спорних одредби закона, а не због закона као таквог. Тај проблем протеком времена, а посебно једностраном применом спорних законских одредби никако не може бити мањи него само већи. Закон није унапредио верске односе него их је сурвао у амбис. Пољуљани су и темељи верске толеранције због нарушавања једнакости правног положаја цркава и верских заједница. Грубо је прекршена уставна одредба о једнакости њиховог правног положаја. Није проблем када се права признају верским мањинама, али је проблем када се грубо крше права верске већине. Црна Гора је и по томе специфична, јер се овде крше права и слободе верске већине, а то су православни хришћани и то све у име ”државности, суверености и евро-атланских интеграција”. И зато проблем са дискриминаторним Законом треба решити на начин на који и озбиљне међународне адресе јавно указују – дијалогом уз поштовање међународних стандарда о слободи вероисповести.


      Представници Митрополије Црногорско-приморске су се већ састајали са представницима владе. Било је договорено да експертске групе преговорима покушају да реше спор између цркве и државе. Колико су по вашем мишљењу намере владе тада биле озбиљне?
      – Ја са овом темом живим деценијама и могу да препознам доста тога, али о намерама и скривеним осећањима, било чијим, тешко могу да говорим. Једно је сигурно, а то је да је Влада водила разговор са нашим епископима на највишем нивоу. Камо среће да смо дијалог, али прави, а не симулирани, водили пре доношења закона. Ми смо то тражили, али није имао ко да чује. Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка.
      Није лако с Богом ратовати!

      На ком становишту стоји Црква, а на ком Влада и постоји ли шанса да се ова гледишта приближе? Каква варијанта Закона би била прихватљива за Митрополију Црногорско-приморску?
      – Сада смо сви на становишту дијалога о спорним одредбама Закона, а не о примени, како је истицано из Владе као ултиматум. Ми смо предложили решење које је правно утемељено и цивилизацијски прихватљиво. И лако применљиво. Прво, изменаодредбе о прекиду стеченог правног субјективитета Цркве и верских заједница. Друго, измена три члана којим се атакује на имовинска права Цркве на Светињама и то у управним поступцима пред Владиним органима. Не бојимо се ми аргумената и доказивања, али тражимо да то искључиво буде пред надлежним судовима, а не пред
      Владиним подређеним органима који су под непосредном политичком, идеолошком и кадровском контролом Владе. Ако се Црква не боји суда зашто би се бојала Влада?
      Регнум
      Извор: 
      Свештеник Велибор Џомић за руски Регнум о актуелним догађајима у Црној Гори: Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати! | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Сукоб између црногорских власти с једне стране и Српске православне цркве и њених верника с друге стране поново се погоршао након што је 12. маја, на дан светог Василија...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Увече на дан Светог Василија Острошког ко на Христа ноћу дођоше полицајци да ухапсе Владику Јоаникија са свештенством јер су предводили Литију коју је оранизовао верни народ у Никшићу.     Ко што против Господа Исуса Христа ништа не могоше доказати тако нити против Владике и свештенства не могу, али ипак их задржавају у притвору притом бијући верни народ по Црној Гори који изражава своју подршку Владици Јоаникију и свештеницима.  Реч разума и мира Митрополита Амфилофија упућена данас поред кивота Светог Петра Цетињског да ли ће чути помраченог ума владари овог света који својим безумним поступком хапшења Владике и свештеника оскрнавише светињу дана Светог Василија Острошког, остаје да видимо.   Да ли мисле на добро своје душе и својих породица они који се усудише на дан Светог Василија Острошког да подигну руку против светог живота Владике Јоаникија, свештеника а богами и против самог Светог Василија Осторошког.   Зар су толико презрели Свеца Божијег из Острошке пећине Василија Чудотворца па мисле да Он сам Свети Василије Острошки неће одбранити и заштити своје слуге Владику Јоаникија и сво свештенство и верни народ на челу са Митрополитом Амфилохијем.   Историја је већ забележила зверско убисто од стране комуниста Митрополита Јоаникија и преко сто свештеника после Другог светског рата, а и сад бележи да је отпочело ново страдање нашег Православног народа у Црној Гори на челу са Митрополитом Амфилохијем и Владиком Јоаникијем.   Ко год је дигао руку на Свеца Божијег није добро прошао поготово ако се није покајао , тако да се надамо ће се након поруке мира и разума Митрополита Амфилохија да се уразуме и пусте Владику Јоаникија и свештенике , у супротном треба да знају да се са Светим Василијем Острошким није играти.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Вјера у васкрсење Христово и његова славна побједа над смрћу је она основа на којој је све саграђено, вјера је највеће чудо и она се стално изнова обнавља“- казао је, између осталог, у емисији ,,Питајте свештеника“ протојереј-ставорофор Жељко Ћалић парох даниловградски, тумачећи Свето Јеванђеље на Томину недјељу.     Звучни запис емисије   Говорећи нашим слушаоцима о “блаженом невјеровању“ Светог апостола Томе отац Жељко је поучио слушаоце наше емисије о томе како да побиједимо маловјерје, и објаснио зашто су нам и данас потребна чуда да би повјеровали у Господа.   „Вирус страха од смрти је много опаснији од вируса корона. Превише је страха у нама а премало страха Божијег“-каже отац Жељко, одговарајући на питање слушалаца, како да искористимо на духовну корист вријеме изолације изазване корона вирусом.   Отац Жељко је објаснио и значај Побусаног понедјељка (први понедјељак након Томине недјеље), када наша Црква учи да је потребно обићи гробове наших ближњих, однијети васкршње јаје и поздравити се најрадоснијим поздравом наше вјере:   Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!     Свештеник Жељко Ћалић је потом одговарао и на бројна питања наших слушалаца, на која ћете чути одговоре ако одслушате ову душекорисну емисију.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...