Jump to content
JESSY

„Парада поноса“ – два дана касније и много једа у мени

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 часа, Ćiriličar рече

Боки, ти си патролог, нађи нам нешто од канона ако умеш...баци се мало и на каноснко...вероватно има канона које су поједини Оци препоручивали, писмима, посланицама па касније увршено од стране Цркве, а можда има и саборских, директно са сабора...мада сумњам у те директне да их има...

Св. Василије Велики у 62, канону прописује 15 година одлучења за хомосексуалце, као и за прељубнике. У 7. канону такође помиње мужеложништво заједно са скотолоштвом, убиством, тровањем и прељубом.

Св. Григорије Ниски у 4. правилу одређује 18 година епитимије за мужелоштво, као и за прељубу (однос са женом која је удата), и за скотолоштво,  а за блуд (однос са жеом која није удата) епитимија је  је 9 година. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Родољуб Лазић рече

Св. Василије Велики у 62, канону прописује 15 година одлучења за хомосексуалце, као и за прељубнике. У 7. канону такође помиње мужеложништво заједно са скотолоштвом, убиством, тровањем и прељубом.

Св. Григорије Ниски у 4. правилу одређује 18 година епитимије за мужелоштво, као и за прељубу (однос са женом која је удата), и за скотолоштво,  а за блуд (однос са жеом која није удата) епитимија је  је 9 година. 

I danas ni u tragovima ne postoje epitimije na ovom nivou godina, narocito poslednji primer koji je najucestaliji, rekao bih zastupljen na nivou cijele planete. Jer da se primjenjuje strogo bez izuzetka, niko se pricestio ne bi, a tesko da bi dosao u Crkvu nakon toga. Jos si ovde naveo samo neka, a ima ih jos mnogo podjednako strogih. Znaci da niko vise ta pravila ne postuje( 99, 99% mirjana ne znaju ni da postoje) i to nam govori da je Crkva postala elasticna i prilagodila se ovom vremenu. Pravila( epitimije) su ostala samo slovo na papiru( ako se vec ne primjenjuju) jer uglavnom za funkcionisanje Crkava u svim zemljama treba novac, iz godine u godinu sve vise novca, pa usled toga i bezbroj ostalih okolnosti sa razvojem covjecansta ugadja se ljudima pocev od krsenja ovih pravila, blagoslova za drugi ili treci brak, i jos mnogo toga sto nema nikakve slicnosti sa prvim vijekovima. Iskreno da ti kazem Kacavenda je imao najvise novca i posto je pokrivao troskove i dugove mnogih, otud da on ne bi poceo pricati sta zna( ipak je bolje gurati pod tepih), par puta i zaprijetio kad se povela prica oko njega i njegovih ozbiljnih prestupa, ali ipak mu se ugodilo sa penzionisanjem itd., sto veze sa hriscanstvom nema. Na kraju vecina pricescuje mirjane bez bilo kakve detaljne ispovijesti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Ronald рече

I danas ni u tragovima ne postoje epitimije na ovom nivou godina, narocito poslednji primer koji je najucestaliji, rekao bih zastupljen na nivou cijele planete. Jer da se primjenjuje strogo bez izuzetka, niko se pricestio ne bi, a tesko da bi dosao u Crkvu nakon toga. Jos si ovde naveo samo neka, a ima ih jos mnogo podjednako strogih. Znaci da niko vise ta pravila ne postuje( 99, 99% mirjana ne znaju ni da postoje) i to nam govori da je Crkva postala elasticna i prilagodila se ovom vremenu. Pravila( epitimije) su ostala samo slovo na papiru( ako se vec ne primjenjuju) jer uglavnom za funkcionisanje Crkava u svim zemljama treba novac, iz godine u godinu sve vise novca, pa usled toga i bezbroj ostalih okolnosti sa razvojem covjecansta ugadja se ljudima pocev od krsenja ovih pravila, blagoslova za drugi ili treci brak, i jos mnogo toga sto nema nikakve slicnosti sa prvim vijekovima. Iskreno da ti kazem Kacavenda je imao najvise novca i posto je pokrivao troskove i dugove mnogih, otud da on ne bi poceo pricati sta zna( ipak je bolje gurati pod tepih), par puta i zaprijetio kad se povela prica oko njega i njegovih ozbiljnih prestupa, ali ipak mu se ugodilo sa penzionisanjem itd., sto veze sa hriscanstvom nema. Na kraju vecina pricescuje mirjane bez bilo kakve detaljne ispovijesti.

Epitimije sv.Vasilija Velikog su opste priznate u crkvi, ali su se kroz praksu pokazale malko duhovno jake za hriscane i vremenom je ta (vremenska) strana epitimije polako ublazavana i u 6.veku Carigradski patrijarh sv.Jovan Posnik je izdao svoja pokajna pravila u kojima su Vasilijeve epitimije nesto malo vremenski ublazene i koliko znam, mozda gresim, ta pravila Jovanova i danas vaze, s tim da su mozda epitimije i dalje jos malo vremenski ublazene kroz odredjenu spoljasnju formu.

Ali, Vasilijeve epitimije kao 'epitimija' koja je nalozena na neki greh i dalje stoji, epitimija na sam greh ne moze biti ukinuta,....samo je ublazena vremenska strana i ako neki svestenik ne ispoveda i ne nalaze neku vremensku epitimiju (mislim da vecina to radi) to je nebitno ako kanonska epitimija postoji u crkvi i niko je nije ukinuo i ona i dalje vazi sve dok je crkva na nekom velikom saboru ne razmotri i odluci da li ce vaziti ili ne... (naravno da je nece ukinuti)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како је то функционисало са епитијама некада?

Хомосексуалци су се причешћивали нормално, онда се покају, исповеде, престану? бити хомосексуалци, и онда им се да епитимија? Ил је постојао неки суд, где би се доказала кривица, и одмах добије епитимију?

Питање се односи не само за овај грех, него генерално.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas je rodjenje Presvete Bogorodice:sunce: Presveta Bogorodice, spasi nas! РОЂЕЊЕ БОГОРОДИЦЕ   Роди нам се Дева чиста, света мати Светог Христа: радујте се стари, млади Господ себи дом сагради. Роди нам се Дева красна, међ женама звеада јасна, радује се стара Ева, освети је Света Дева. Славље светло и огромно, роди нам се чедо скромно, што везује земљу с небом, сходио с Божјом предудредбом. То је иста чудна Дева, штo ју стари пророк снева, то је жезал што процвета, то је слава умног света. Крин мирисни јесте она, њом мирише васиона, и мост златни и лествица, бела чиста голубица. Радује се црква Божја, њој се клања до подножја и пева јој стројно на глас; Пресвјатаја, помилуј нас. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, Ђорђе Р рече

Како је то функционисало са епитијама некада?

Хомосексуалци су се причешћивали нормално, онда се покају, исповеде, престану? бити хомосексуалци, и онда им се да епитимија? Ил је постојао неки суд, где би се доказала кривица, и одмах добије епитимију?

Питање се односи не само за овај грех, него генерално.

Pa, trebalo bi da je nesto ovako,.....ako je ispovest licna i sveta tajna koja se vrsi samo izmedju svestenika i vernika, onda u sustini ostaje samo na verniku da li ce ili nece ispovediti neki svoj greh svesteniku i preko njega Bogu, ako ne ispovedi i sakrije neki svoj greh i pricesti se onda to ide na dusu i savest samog vernika .... znaci u sustini sve je na samom coveku, jer ima ono od ap.Pavla da ko nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije....

Inace ovo oko epitimija i vremenskih kazni, ima tu dosta finesa, to sto pise je samo kao forma i ne znaci da treba ispuniti bas celu vremensku kaznu, nego mnogo zavisi recimo i od ovoga sto opisuje sv.Grigorije Niski u svom 4.kanonu :

"Kanon (=Pravilo) je, dakle, takav da koji se oskvrne bludom, za tri godine biva sasvim udaljeni od molitve, u toku tri (sledece) neka ucestvuje samo u slusanju, (zatim) druge tri godine neka se moli zajedno sa pripadajucima, i tada neka se pricescuje Svetinjama. Odnosno pak onih koji budu revnosniji u svome obracanju i zivotom pokazuju povratak dobru, moguce je onome koji raspolaze na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje; i opet da skrati i to vreme i skorije (ih) privede opstenju (=Pricescu) kako po svojoj uvidjavnosti (dokimas×a=rasudjivanju) prosudi vladanje lecenih (pokajnika). Jer, kao sto je zabranjeno bacati bisere pred sviwe (Mt.7,6), tako bi bilo neumesno lisavati dragocenoga bisera onoga koji je svojom cistotom i bestrascu postao covek. .....  A i u ovome treba paziti i na raspolozenje lecenoga, kao i na nacin sa onima koji su zahvaceni necistotom bluda, tako da im, brze ili sporije, biva pricesce Dobru.."

Mislim da je ovo jasno i samo sam izdvojio neku sustinu stvari koje znaci da je vremenska epitimija u kanonima data kao neki opsti okvir i forma i ne znaci da treba za sve da vazi, nego upravo suprotno to je i stvar licne revnosti u obracanju i povratku svojim zivotom dobru, kako kaze sv.Grigorije i kako recimo opet ovde navodi sv.Jovan Lestvicnik :

https://svetosavlje.org/lestvica/34/

Свети Јован Лествичник
 ЛЕСТВИЦА

 ПОУКА ПАСТИРУ

Глава I

Прави пастир је онај који изгубљене духовне овце може да пронађе и поправи помоћу незлобивости, сопствене бриге и молитве. Прави крманош је онај који је од Бога и кроз сопствене подвиге примио духовну моћ којом је у стању да брод извуче не само из морске буре него и са самога дна океана. Прави лекар је онај који има тело и душу без болести, и коме никакав лек од других људи уопште није потребан. Прави учитељ је онај који је непосредно од самог Бога примио духовну књигу знања, написану Његовом руком, тј. дејством озарења, и коме друге књиге нису потребне.....

...Добри ће крманош спасти брод, а добар ће пастир вратити у живот и излечити умне овце. Уколико више овце иду за својим пастиром, напредујући без заустављања, утолико више ће и пастир за њих одговарати Домаћину. Речју својом као каменом нека гађа пастир овце које су из лености или прождрљивости заостале за стадом. Јер, и то је обележје доброг пастира: када овце почну дремати од велике оморине, у ствари од пламена телесне пожуде, он највише треба да пази на њих, гледајући на небо. Јер, у часовима такве жеге оне најлакше постају плен вукова....

....Лекар ће мудрост дату му од Бога препознати када буде у стању да излечи и оне страсти које многи нису могли излечити. Није достојан дивљења учитељ који бистре ђаке чини ученицима, већ онај који тупаве и глупе умудри и оспособи. Вештина возара испољава се и хвали онда кад однесу победу са лошим коњима, а уз то их још и сачувају.....

....Духовни путовођа није дужан да свакоме ко дође у манастир говори да је пут узан и тесан (Мт.7,14), нити, пак, свакоме – да је јарам благ и бреме лако (Мт.11,29). Боље је посматрати свакога посебно и свакоме изабрати одговарајући лек. Онима који су оптерећени тешким гресима и, услед тога, склони очајању, одговара један лек, а онима, опет, који нагињу гордоумљу и уображености, више одговара други лек.

 itd....

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 часа, Ćiriličar рече

(Кад су хомосексуалци напали овако да буду део Цркве....што поздрављам, осим не и начин, небитно) Било би занимљиво да неко погледа мало каноне, шта су и јесу ли Оци гворили о овоме канонским мерама....и након тога да се види колико се данас снисходи иначе у свему...канони су били јако строги, за нас данас непојмљиви... ко је одредио снисхођење које "крши" каноне. Ајде каноничари...

  @Bokisd  Боки, ти си патролог, нађи нам нешто од канона ако умеш...баци се мало и на каноснко...вероватно има канона које су поједини Оци препоручивали, писмима, посланицама па касније увршено од стране Цркве, а можда има и саборских, директно са сабора...мада сумњам у те директне да их има...

Имају канони и епитимије за блуд/прељубу, скотилашво, мастрбацију...не знам за хомо, давно сам читао, ако будеш тражио, владика Фотије је издао књижицу ономад у Крки из канонског...у њој је...

 

Изгледа да није супротно хришћанству?  Мало збуњујеш с констатацијама,непровереним.Једино ако Родољуб Лазић није погрешио?

Ја иначе и то видим као блуд или врсту острашћености,па не видим разлог да не буде епитимисано.Али то не значи да је то тачно

можда је супротно неком квази хришћанству?

а што се икономије  тј ублажавању епитимија за којешта или њиховом  изрицању ,мислим да не би требало да се трпамо тамо уколико нисмо од оних који могу да епитимишу или разрешавају

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Bokisd рече

Epitimije sv.Vasilija Velikog su opste priznate u crkvi, ali su se kroz praksu pokazale malko duhovno jake za hriscane i vremenom je ta (vremenska) strana epitimije polako ublazavana i u 6.veku Carigradski patrijarh sv.Jovan Posnik je izdao svoja pokajna pravila u kojima su Vasilijeve epitimije nesto malo vremenski ublazene i koliko znam, mozda gresim, ta pravila Jovanova i danas vaze, s tim da su mozda epitimije i dalje jos malo vremenski ublazene kroz odredjenu spoljasnju formu.

Ali, Vasilijeve epitimije kao 'epitimija' koja je nalozena na neki greh i dalje stoji, epitimija na sam greh ne moze biti ukinuta,....samo je ublazena vremenska strana i ako neki svestenik ne ispoveda i ne nalaze neku vremensku epitimiju (mislim da vecina to radi) to je nebitno ako kanonska epitimija postoji u crkvi i niko je nije ukinuo i ona i dalje vazi sve dok je crkva na nekom velikom saboru ne razmotri i odluci da li ce vaziti ili ne... (naravno da je nece ukinuti)

Ja sam komentarisao jer je on pomenuo epitimije sv. Vasilija, a i posle sv . Jovana Posnika su do danas itekako ublazene, danas ih rijetko ko i primjenjuje ili ako vec to je vise simbolicno. Pola ljudi koji sluze u Crkvi bi bili pod epitimijom kad bi ih rigorozno i strogo provodili, a mnogi ne bi mogli vise da sluze. Samo konstatujem koliko Crkva postaje elasticna, tokom vremena. U narednih 100-200 godina svijet ce se izmijeniti do neprepoznatljivosti, i Crkva ce imati mnogo teze okolnosti da se prilagodi. Ovi mladji, evo tinejdzeri veze sa vjerom i Crkvim nemaju. Pa uzmi primer samo Baku prase, ciji je otac divan covjek i primer u nasoj Crkvi kako treba sluziti i nastupati u javnosti ali i pored sveg truda do Bogdanove glave je malo sta doslo, to je narocito izrazeno kad on prica o vjeri i hriscanstvu, postu itd.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Bokisd рече

Pa, trebalo bi da je nesto ovako,.....ako je ispovest licna i sveta tajna koja se vrsi samo izmedju svestenika i vernika, onda u sustini ostaje samo na verniku da li ce ili nece ispovediti neki svoj greh svesteniku i preko njega Bogu, ako ne ispovedi i sakrije neki svoj greh i pricesti se onda to ide na dusu i savest samog vernika .... znaci u sustini sve je na samom coveku, jer ima ono od ap.Pavla da ko nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije....

Inace ovo oko epitimija i vremenskih kazni, ima tu dosta finesa, to sto pise je samo kao forma i ne znaci da treba ispuniti bas celu vremensku kaznu, nego mnogo zavisi recimo i od ovoga sto opisuje sv.Grigorije Niski u svom 4.kanonu :

"Kanon (=Pravilo) je, dakle, takav da koji se oskvrne bludom, za tri godine biva sasvim udaljeni od molitve, u toku tri (sledece) neka ucestvuje samo u slusanju, (zatim) druge tri godine neka se moli zajedno sa pripadajucima, i tada neka se pricescuje Svetinjama. Odnosno pak onih koji budu revnosniji u svome obracanju i zivotom pokazuju povratak dobru, moguce je onome koji raspolaze na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje; i opet da skrati i to vreme i skorije (ih) privede opstenju (=Pricescu) kako po svojoj uvidjavnosti (dokimas×a=rasudjivanju) prosudi vladanje lecenih (pokajnika). Jer, kao sto je zabranjeno bacati bisere pred sviwe (Mt.7,6), tako bi bilo neumesno lisavati dragocenoga bisera onoga koji je svojom cistotom i bestrascu postao covek. .....  A i u ovome treba paziti i na raspolozenje lecenoga, kao i na nacin sa onima koji su zahvaceni necistotom bluda, tako da im, brze ili sporije, biva pricesce Dobru.."

Mislim da je ovo jasno i samo sam izdvojio neku sustinu stvari koje znaci da je vremenska epitimija u kanonima data kao neki opsti okvir i forma i ne znaci da treba za sve da vazi, nego upravo suprotno to je i stvar licne revnosti u obracanju i povratku svojim zivotom dobru, kako kaze sv.Grigorije i kako recimo opet ovde navodi sv.Jovan Lestvicnik :

https://svetosavlje.org/lestvica/34/

Свети Јован Лествичник
 ЛЕСТВИЦА

 ПОУКА ПАСТИРУ

Глава I

Прави пастир је онај који изгубљене духовне овце може да пронађе и поправи помоћу незлобивости, сопствене бриге и молитве. Прави крманош је онај који је од Бога и кроз сопствене подвиге примио духовну моћ којом је у стању да брод извуче не само из морске буре него и са самога дна океана. Прави лекар је онај који има тело и душу без болести, и коме никакав лек од других људи уопште није потребан. Прави учитељ је онај који је непосредно од самог Бога примио духовну књигу знања, написану Његовом руком, тј. дејством озарења, и коме друге књиге нису потребне.....

...Добри ће крманош спасти брод, а добар ће пастир вратити у живот и излечити умне овце. Уколико више овце иду за својим пастиром, напредујући без заустављања, утолико више ће и пастир за њих одговарати Домаћину. Речју својом као каменом нека гађа пастир овце које су из лености или прождрљивости заостале за стадом. Јер, и то је обележје доброг пастира: када овце почну дремати од велике оморине, у ствари од пламена телесне пожуде, он највише треба да пази на њих, гледајући на небо. Јер, у часовима такве жеге оне најлакше постају плен вукова....

....Лекар ће мудрост дату му од Бога препознати када буде у стању да излечи и оне страсти које многи нису могли излечити. Није достојан дивљења учитељ који бистре ђаке чини ученицима, већ онај који тупаве и глупе умудри и оспособи. Вештина возара испољава се и хвали онда кад однесу победу са лошим коњима, а уз то их још и сачувају.....

....Духовни путовођа није дужан да свакоме ко дође у манастир говори да је пут узан и тесан (Мт.7,14), нити, пак, свакоме – да је јарам благ и бреме лако (Мт.11,29). Боље је посматрати свакога посебно и свакоме изабрати одговарајући лек. Онима који су оптерећени тешким гресима и, услед тога, склони очајању, одговара један лек, а онима, опет, који нагињу гордоумљу и уображености, више одговара други лек.

 itd....

 

Ovde je dobro opisano koliko danas sve i da hoce vecina duhovnika nemaju takvu mogucnost sa posvecenoscu i analizom vjernika, njihovog zivota, grijehova itd. To nije mogao starac Tadej pa mu je bilo tesko kad se molio. Cesto i ljudi ne kazu sve detaljno, a on koji je kao malo ko htio nije imao vremena da ih propitkuje jer su ga iscrpljivali do besvijesti, zato je dobio blagoslov na kraju da se povuce.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Ronald рече

Ja sam komentarisao jer je on pomenuo epitimije sv. Vasilija, a i posle sv . Jovana Posnika su do danas itekako ublazene, danas ih rijetko ko i primjenjuje ili ako vec to je vise simbolicno. Pola ljudi koji sluze u Crkvi bi bili pod epitimijom kad bi ih rigorozno i strogo provodili, a mnogi ne bi mogli vise da sluze. Samo konstatujem koliko Crkva postaje elasticna, tokom vremena. U narednih 100-200 godina svijet ce se izmijeniti do neprepoznatljivosti, i Crkva ce imati mnogo teze okolnosti da se prilagodi. Ovi mladji, evo tinejdzeri veze sa vjerom i Crkvim nemaju. Pa uzmi primer samo Baku prase, ciji je otac divan covjek i primer u nasoj Crkvi kako treba sluziti i nastupati u javnosti ali i pored sveg truda do Bogdanove glave je malo sta doslo, to je narocito izrazeno kad on prica o vjeri i hriscanstvu, postu itd.

Dobro, crkva treba da vodi racuna i kolike su mogucnosti i koliko mogu da podnesu (ili mozda bolje reci ponesu) vernici duhovne epitimije i to je ono sto kaze sv.Grigorije Niski u tom svom 4.kanonu.... moguce je onome koji raspolaze (ispovednik i duhovnik) na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje.... i ta ikonomija se moze koristiti radi spasenja i rukovodjenja mnogih u crkvi - kako se ona i definise.

Ipak, iako ikonomija ima svoje odredjeneo mesto u crkvi, ali ni ona ne sme da predje odredjene granice i da pravda greh i bezakonje kao sto kaze sv.Jovan Zlatoust.... Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon..... i zbog toga ne treba smetnuti sa uma i da svaki kanon poseduje i kanonsku akriviju - Акривија (грч. ακριβεια — тачност) је строго примењивање црквених канона у случајевима где доктрина и традиција Цркве треба да буду безусловно поштоване.....u kojoj se prepoznaje ono u veri i kanonima sto je dogmatskog i nepromenjivog sadrzaja sto je kod ovih kanona sto smo spomenuli grehovi, preljube, bluda, ubistva, muzeloznistva i slicno. Znaci, svaki kanon ima svoju akriviju i ikonomiju u praksi i Crkva treba mudro i pastirski da primenjuje one stvari koje su u veri vecne i nepromenjive.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У четвртак, дана 17. октобра, када Епархија осечкопољска и барањска прославља свог патрона светог Стефана Штиљановића, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у Каранцу.     Епископу Херувиму су саслуживали протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански и архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, умировљени парох, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, протојереј Жељко Тешић (Епархија бачка) и ђакон Војислав Николић.   Овим литургијским слављем почела је прослава епархијске славе Епархије осечкопољске и барањске које ће се наставити свечаном академијом и светом архијерејском Литургијом у вуковарском Саборном храму. Свечана академија поводом јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве биће одржана 18. октобра у 18:00 часова. Света архијерејска Литургија биће служена у суботу 19. октобра са почетком у 09:00 часова. Дочек архијереја је у 08:40 часова.   Епископ Херувим је у празничној беседи рекао следеће:   -У име оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашњи дан, крсна слава овога храма и наше Епархије. Нека је благословено данашње сабрање којим прослависмо дивнога светитеља светога Стефана Штиљановића, велика личност за нашу историју. То је човек који је преузео ангелски лик у свом овоземаљском животу, носио је Христа и у свом срцу гајио љубав према православној вери. Веровао је да је тек у Христу пуноћа владавине, али и свакога живота. Својим животом је и сведочио Христа, сејао веру међу народом, обнављајући цркве и помагајући немоћнима. У то време није било лако бити хришћанин и чувати часни Крст. Упорним радом и марљивошћу овог последњег светог српског деспота очувани су вера и народ. Показао нам је пут којим требамо да идемо. Није случајно што је управо наша Епархија узела за славу светог Стефана Штиљановића, видим ту дубоки Божји промисао.   Свети Стефан треба бити наш заштитник, наша утеха и крепост у овим временима. Као и у његово време, тако и данас није лако опстати на овим просторима на којим требамо сачувати своју веру, културу и традицију. Сећајмо се светог Стефана Штиљановића који је штитио своју веру, који се пред Престолом Свевишњега моли да наш народ буде укрепљен Христом. Искушења која нам се намећу бременита су, али удружени у једно коло можемо заједничким снагама и трудом да опстанемо на овим просторима. Наша Црква увек проповеда Реч Јеванђеља, реч утехе и наде, и требамо увек да је слушамо. Томе су стремили и наши дивни светитељи.   Многи историчари пореде светог Стефана са светим Александром Невским и светим Јованом Владимиром. Можемо да се замислимо над тим, колико је то велика личност у нашем роду. Својим животом он стоји уз остале наше владаре који су чували православну веру и Крст часни. Мудро је руководио нашим народом, сејући семе које је васкрсло у христолико биће нашега народа. То је христоваскрсла истина коју је проносио овим просторима да бисмо и ми као народ били на путу светог Симеона и светога Саве. Светитељи су они који пред нама утабали стазу ка Вечном Животу.   У овој години јубилеја ми се сећамо родоначелника наше Свете Цркве, светога Саве, као онога који је оснивач христоваскрсле врлине која нам показује да је смисао у ношењу Крста, у Васкрсењу. Ако будемо живели на том путу и поучавајући се речима Јеванђеља знаћемо да смо на путу светога Саве и светог Стефана Штиљановића, али и свих светитеља који су својим животом посведочили ту Истину.   Данашња света Литургија почетак је прославе наше Епархијске славе. Наставак прославе је академија у Саборном храму у 18:00 часова, поводом 800 година наше Цркве и 630 година од Косовске битке, као и света архијерејска Литургија Саборном храму у суботу. Прославимо ова два дивна догађаја за наш народ. Два наша завета, два моста ка Царству Небеском су видовдански и светосавски завет. Саберимо се и поучимо се Јеванђељем јер оно треба да је у нашим срцима као семе које води наш христоваскрсли народ ка Царству Небеском.   Нека је благословен данашњи дан и Епархијска слава, да се сви саберемо и у истинољубљу славимо овог дивног светитеља, нашег заштитника пред Престолом Свевишњега Бога.   Нека сте живи, срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Хиландарско братство је од празника Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2019, богатије за два нова монаха, Тому и Харитона, којима је у игуман Високопреподобни архимандрит Методије поручио да сада ступају у највећу борбу - духовну!      Пожелевши им добар почетак монашког подвига, у беседи после Свете Литургије, за трпезом, игуман Методије је казао да је овим, најмлађим монасима, којима имена даје сам Дух Свети, искушенички живот био само припрема: "Многи су ратови били на земљи, милиони војника су дали животе, ко зна каква оружја су употребљавана... али поред тога знамо да је највећи рат који никада не престаје - духовни, а прва линија те борбе је - монашки живот. То ми некад не можемо да видимо јер нас Господ, знајући нашу слабост, покрива својом благодаћу. У овом рату нема никад примирја, он увек траје".    Игуман Методије је, говорећи о празнику Покрова, истакао да се Пресвета Богородица увек моли за нас, а ми треба да имамо ту свест и живи однос према Њој, као што дете има према својој мајци: "Ако се Њој будемо са смирењем обраћали, будимо уверени да ће она узнети молитве пред Престолом Пресвете Тројице".     Извор: Хиландар
    • Од Логос,
      У петак, 11. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Крагујевцу. Епископу су саслуживали: протојереј Драган Брашанац, протојереј Славиша Иллић и ђакон Урош Костић. За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и протонамесник Мирољуб Миладиновић, а чтецирао је г. Владан Степовић. У надахнутој беседи којом се верницима обратио, Епископ Јован је говорио о усавршавању у вери и науци Христовој:   Звучни запис беседе   “Чули смо, браћо и сестре, данашње Јеванђеље у којем видимо како је Господ бирао место где би народ могао да стане. Њега су пратили не само ученици Његови, него и народ. Христос је чинио чуда због себе, него ради народа, а народ је, знајући да Христос исцељује, доводио болеснике Њему. Господ је приликом исцељивања људи тражио узрок болести и тамо где је грех био узрок болести Господ је лечио душу човека. А када се душа ослободи греха, она онда тражи Бога, јер душа је богочежњива.    Кад се човек ослободи једног греха, код њега су одмах узвишенија размишљања, он задобија благодат Божију. Чим се трудиш задобијаш благодат, ако послушаш задобијаш благодат. Ми хришћани смо вечити ученици Христови. И ученик схвата лекцију и усавршава се у лекцији све дотле док осећа да треба да изађе пред учитеља и положи испит. Али када ученик себе постави за учитеља, то је толико страшно да тај ученик се више не спрема за испит, јер мисли ја сам сад учитељ, а није прошао свој ученички стаж. Ово данашње Јеванђеље нам је толико поучно јер видимо да су људи ишли за Господом и да Господ не бира људе који ће Га пратити, већ људи бирају Њега. Он све те људе уједињује својом науком, али уједињује онога ко хоће да буде уједињен. Бог се теби и мени нуди, човече! Он нам се даје, стално нам се даје кроз Цркву своју, кроз свету Литургију. Света Литургија је она вечито постављена трпеза. Човек који нема Бога у себи, он и није прави човек, он има изглед човека, али не носи суштину у себи.    Зато Јеванђеље каже: “Пазите како слушате”. Неко ће слушати онога који њему одговара, који њему повлађује, а неће слушати онога који му указује на његове недостатке, са њим ће прекинути. Браћо и сестре, Христова цела наука и цело Свето Писмо сажето је управо у овим заповестима и блаженствима која смо данас чули. Из Светог Писма видимо, када је Господ нахранио онај народ који је данима био далеко од својих домова, да ко се храни речју Божијом он ће лакше поднети и недостатак телесне хране. Онај човек који прима хришћанске врлине у своје срце и душу, тај човек постаје силан, али не својом силом, већ божанском силом. Сила Божија задобија се онако како Црква учи, како Јеванђеље учи, а не на неки наш начин. У немоћи се сила Божија пројављује. Ми смо задобили благодат, кроз крштење и свете тајне. Када бисмо ту благодат сачували ми бисмо се спасили. Благодат Божија чува човека ако човек чува благодат Божију.    У данашњем Јеванђељу можемо се запитати шта је то што народ вуче ка Христу? То је њихова вера. Дакле све нам зависи од вере. А шта значи веровање? Значи одрећи се себе, у дубини срца срести се са Богом. Вера значи и приношење, и ко највише верује, тај највише и дарује. Вера је као и љубав, а љубав ништа не тражи, она се даје. Нека нам Господ помогне да слушамо Јеванђеље и да мало размишљамо да ли се иоле у нечему трудимо, и да ли је тај наш труд проверен Црквом. Нека нам Господ помогне да се усавршавамо у хришћанским врлинама, али знајте ми смо људи такви па не умемо ништа постепено, него хоћемо све од једном. Почни са једном врлином, па кад усавршиш њу она ће сама повући и сваку следећу. Уздајмо се у Бога, верујмо у Бога и биће нам боље”.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Архиепископија за руске цркве у Западној Европи, које су недавно већински гласале да следе свога архијереја, Његово Високопреосвештенство епископа Дубне Јована у повратку у Московску Патријаршију, већ је искусила плодове новог начина живота.     Архиепископ Јован, који је отпуштен из јурисдикције Васељенске Патријаршије и ускоро затим био примљен у Руској Цркви, известио је о томе своју паству упознајући их са предстојећим Саветом Архиепископије и Генералном скупштином Архиепскопује, као и о избору два епископа.   Архиепископ Јован је навео да је скоро 60 парохија изразило жељу да остане у Архиепископији и да се прудружи Московској Патријаршији, док остатак парохија намерава да се придружи грчким митрополијама у Француској и Енглеској. Међутим, он се нада да ће убедити и ове парохије да преразмотре свој став и однос према Архиепископији.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У емисији Пирг, која је емитована у уторак, 17. септембра 2019. године проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије представио нам је два нова издања - "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, у издању Међународног центра за православне студије и Библиографију часописа "Црквене студије" Јелене Глишић, у издању Центра за црквене студије из Ниша, Центра за византијско-словенске студије из Ниша и Међународног центра за православне студије из Ниша.   Звучни запис разговора   Представљајући и ново издање "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, професор Бојовић је посебно говорио о о Маријином четворојеванђељу - најстаријој српској књизи, а овај сегмент разговора можете чути и ОВДЕ.     Извор: Радио Глас

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...