Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
JESSY

„Парада поноса“ – два дана касније и много једа у мени

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 4 минута, w.a.mozart рече

Džaba se pričešćujemo telom i krvlju Hristovom ako se ne pričešćujemo njegovom voljom. - Nisam ja, majke mi, sveti Maksim Ispovednik je.

Слажем се, нисам ни мислио другачије.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Ćiriličar рече

Боки, ти си патролог, нађи нам нешто од канона ако умеш...баци се мало и на каноснко...вероватно има канона које су поједини Оци препоручивали, писмима, посланицама па касније увршено од стране Цркве, а можда има и саборских, директно са сабора...мада сумњам у те директне да их има...

Св. Василије Велики у 62, канону прописује 15 година одлучења за хомосексуалце, као и за прељубнике. У 7. канону такође помиње мужеложништво заједно са скотолоштвом, убиством, тровањем и прељубом.

Св. Григорије Ниски у 4. правилу одређује 18 година епитимије за мужелоштво, као и за прељубу (однос са женом која је удата), и за скотолоштво,  а за блуд (однос са жеом која није удата) епитимија је  је 9 година. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Родољуб Лазић рече

Св. Василије Велики у 62, канону прописује 15 година одлучења за хомосексуалце, као и за прељубнике. У 7. канону такође помиње мужеложништво заједно са скотолоштвом, убиством, тровањем и прељубом.

Св. Григорије Ниски у 4. правилу одређује 18 година епитимије за мужелоштво, као и за прељубу (однос са женом која је удата), и за скотолоштво,  а за блуд (однос са жеом која није удата) епитимија је  је 9 година. 

I danas ni u tragovima ne postoje epitimije na ovom nivou godina, narocito poslednji primer koji je najucestaliji, rekao bih zastupljen na nivou cijele planete. Jer da se primjenjuje strogo bez izuzetka, niko se pricestio ne bi, a tesko da bi dosao u Crkvu nakon toga. Jos si ovde naveo samo neka, a ima ih jos mnogo podjednako strogih. Znaci da niko vise ta pravila ne postuje( 99, 99% mirjana ne znaju ni da postoje) i to nam govori da je Crkva postala elasticna i prilagodila se ovom vremenu. Pravila( epitimije) su ostala samo slovo na papiru( ako se vec ne primjenjuju) jer uglavnom za funkcionisanje Crkava u svim zemljama treba novac, iz godine u godinu sve vise novca, pa usled toga i bezbroj ostalih okolnosti sa razvojem covjecansta ugadja se ljudima pocev od krsenja ovih pravila, blagoslova za drugi ili treci brak, i jos mnogo toga sto nema nikakve slicnosti sa prvim vijekovima. Iskreno da ti kazem Kacavenda je imao najvise novca i posto je pokrivao troskove i dugove mnogih, otud da on ne bi poceo pricati sta zna( ipak je bolje gurati pod tepih), par puta i zaprijetio kad se povela prica oko njega i njegovih ozbiljnih prestupa, ali ipak mu se ugodilo sa penzionisanjem itd., sto veze sa hriscanstvom nema. Na kraju vecina pricescuje mirjane bez bilo kakve detaljne ispovijesti.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Ronald рече

I danas ni u tragovima ne postoje epitimije na ovom nivou godina, narocito poslednji primer koji je najucestaliji, rekao bih zastupljen na nivou cijele planete. Jer da se primjenjuje strogo bez izuzetka, niko se pricestio ne bi, a tesko da bi dosao u Crkvu nakon toga. Jos si ovde naveo samo neka, a ima ih jos mnogo podjednako strogih. Znaci da niko vise ta pravila ne postuje( 99, 99% mirjana ne znaju ni da postoje) i to nam govori da je Crkva postala elasticna i prilagodila se ovom vremenu. Pravila( epitimije) su ostala samo slovo na papiru( ako se vec ne primjenjuju) jer uglavnom za funkcionisanje Crkava u svim zemljama treba novac, iz godine u godinu sve vise novca, pa usled toga i bezbroj ostalih okolnosti sa razvojem covjecansta ugadja se ljudima pocev od krsenja ovih pravila, blagoslova za drugi ili treci brak, i jos mnogo toga sto nema nikakve slicnosti sa prvim vijekovima. Iskreno da ti kazem Kacavenda je imao najvise novca i posto je pokrivao troskove i dugove mnogih, otud da on ne bi poceo pricati sta zna( ipak je bolje gurati pod tepih), par puta i zaprijetio kad se povela prica oko njega i njegovih ozbiljnih prestupa, ali ipak mu se ugodilo sa penzionisanjem itd., sto veze sa hriscanstvom nema. Na kraju vecina pricescuje mirjane bez bilo kakve detaljne ispovijesti.

Epitimije sv.Vasilija Velikog su opste priznate u crkvi, ali su se kroz praksu pokazale malko duhovno jake za hriscane i vremenom je ta (vremenska) strana epitimije polako ublazavana i u 6.veku Carigradski patrijarh sv.Jovan Posnik je izdao svoja pokajna pravila u kojima su Vasilijeve epitimije nesto malo vremenski ublazene i koliko znam, mozda gresim, ta pravila Jovanova i danas vaze, s tim da su mozda epitimije i dalje jos malo vremenski ublazene kroz odredjenu spoljasnju formu.

Ali, Vasilijeve epitimije kao 'epitimija' koja je nalozena na neki greh i dalje stoji, epitimija na sam greh ne moze biti ukinuta,....samo je ublazena vremenska strana i ako neki svestenik ne ispoveda i ne nalaze neku vremensku epitimiju (mislim da vecina to radi) to je nebitno ako kanonska epitimija postoji u crkvi i niko je nije ukinuo i ona i dalje vazi sve dok je crkva na nekom velikom saboru ne razmotri i odluci da li ce vaziti ili ne... (naravno da je nece ukinuti)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како је то функционисало са епитијама некада?

Хомосексуалци су се причешћивали нормално, онда се покају, исповеде, престану? бити хомосексуалци, и онда им се да епитимија? Ил је постојао неки суд, где би се доказала кривица, и одмах добије епитимију?

Питање се односи не само за овај грех, него генерално.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Danas je rodjenje Presvete Bogorodice:sunce: Presveta Bogorodice, spasi nas! РОЂЕЊЕ БОГОРОДИЦЕ   Роди нам се Дева чиста, света мати Светог Христа: радујте се стари, млади Господ себи дом сагради. Роди нам се Дева красна, међ женама звеада јасна, радује се стара Ева, освети је Света Дева. Славље светло и огромно, роди нам се чедо скромно, што везује земљу с небом, сходио с Божјом предудредбом. То је иста чудна Дева, штo ју стари пророк снева, то је жезал што процвета, то је слава умног света. Крин мирисни јесте она, њом мирише васиона, и мост златни и лествица, бела чиста голубица. Радује се црква Божја, њој се клања до подножја и пева јој стројно на глас; Пресвјатаја, помилуј нас. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 59 минута, Ђорђе Р рече

Како је то функционисало са епитијама некада?

Хомосексуалци су се причешћивали нормално, онда се покају, исповеде, престану? бити хомосексуалци, и онда им се да епитимија? Ил је постојао неки суд, где би се доказала кривица, и одмах добије епитимију?

Питање се односи не само за овај грех, него генерално.

Pa, trebalo bi da je nesto ovako,.....ako je ispovest licna i sveta tajna koja se vrsi samo izmedju svestenika i vernika, onda u sustini ostaje samo na verniku da li ce ili nece ispovediti neki svoj greh svesteniku i preko njega Bogu, ako ne ispovedi i sakrije neki svoj greh i pricesti se onda to ide na dusu i savest samog vernika .... znaci u sustini sve je na samom coveku, jer ima ono od ap.Pavla da ko nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije....

Inace ovo oko epitimija i vremenskih kazni, ima tu dosta finesa, to sto pise je samo kao forma i ne znaci da treba ispuniti bas celu vremensku kaznu, nego mnogo zavisi recimo i od ovoga sto opisuje sv.Grigorije Niski u svom 4.kanonu :

"Kanon (=Pravilo) je, dakle, takav da koji se oskvrne bludom, za tri godine biva sasvim udaljeni od molitve, u toku tri (sledece) neka ucestvuje samo u slusanju, (zatim) druge tri godine neka se moli zajedno sa pripadajucima, i tada neka se pricescuje Svetinjama. Odnosno pak onih koji budu revnosniji u svome obracanju i zivotom pokazuju povratak dobru, moguce je onome koji raspolaze na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje; i opet da skrati i to vreme i skorije (ih) privede opstenju (=Pricescu) kako po svojoj uvidjavnosti (dokimas×a=rasudjivanju) prosudi vladanje lecenih (pokajnika). Jer, kao sto je zabranjeno bacati bisere pred sviwe (Mt.7,6), tako bi bilo neumesno lisavati dragocenoga bisera onoga koji je svojom cistotom i bestrascu postao covek. .....  A i u ovome treba paziti i na raspolozenje lecenoga, kao i na nacin sa onima koji su zahvaceni necistotom bluda, tako da im, brze ili sporije, biva pricesce Dobru.."

Mislim da je ovo jasno i samo sam izdvojio neku sustinu stvari koje znaci da je vremenska epitimija u kanonima data kao neki opsti okvir i forma i ne znaci da treba za sve da vazi, nego upravo suprotno to je i stvar licne revnosti u obracanju i povratku svojim zivotom dobru, kako kaze sv.Grigorije i kako recimo opet ovde navodi sv.Jovan Lestvicnik :

https://svetosavlje.org/lestvica/34/

Свети Јован Лествичник
 ЛЕСТВИЦА

 ПОУКА ПАСТИРУ

Глава I

Прави пастир је онај који изгубљене духовне овце може да пронађе и поправи помоћу незлобивости, сопствене бриге и молитве. Прави крманош је онај који је од Бога и кроз сопствене подвиге примио духовну моћ којом је у стању да брод извуче не само из морске буре него и са самога дна океана. Прави лекар је онај који има тело и душу без болести, и коме никакав лек од других људи уопште није потребан. Прави учитељ је онај који је непосредно од самог Бога примио духовну књигу знања, написану Његовом руком, тј. дејством озарења, и коме друге књиге нису потребне.....

...Добри ће крманош спасти брод, а добар ће пастир вратити у живот и излечити умне овце. Уколико више овце иду за својим пастиром, напредујући без заустављања, утолико више ће и пастир за њих одговарати Домаћину. Речју својом као каменом нека гађа пастир овце које су из лености или прождрљивости заостале за стадом. Јер, и то је обележје доброг пастира: када овце почну дремати од велике оморине, у ствари од пламена телесне пожуде, он највише треба да пази на њих, гледајући на небо. Јер, у часовима такве жеге оне најлакше постају плен вукова....

....Лекар ће мудрост дату му од Бога препознати када буде у стању да излечи и оне страсти које многи нису могли излечити. Није достојан дивљења учитељ који бистре ђаке чини ученицима, већ онај који тупаве и глупе умудри и оспособи. Вештина возара испољава се и хвали онда кад однесу победу са лошим коњима, а уз то их још и сачувају.....

....Духовни путовођа није дужан да свакоме ко дође у манастир говори да је пут узан и тесан (Мт.7,14), нити, пак, свакоме – да је јарам благ и бреме лако (Мт.11,29). Боље је посматрати свакога посебно и свакоме изабрати одговарајући лек. Онима који су оптерећени тешким гресима и, услед тога, склони очајању, одговара један лек, а онима, опет, који нагињу гордоумљу и уображености, више одговара други лек.

 itd....

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 часа, Ćiriličar рече

(Кад су хомосексуалци напали овако да буду део Цркве....што поздрављам, осим не и начин, небитно) Било би занимљиво да неко погледа мало каноне, шта су и јесу ли Оци гворили о овоме канонским мерама....и након тога да се види колико се данас снисходи иначе у свему...канони су били јако строги, за нас данас непојмљиви... ко је одредио снисхођење које "крши" каноне. Ајде каноничари...

  @Bokisd  Боки, ти си патролог, нађи нам нешто од канона ако умеш...баци се мало и на каноснко...вероватно има канона које су поједини Оци препоручивали, писмима, посланицама па касније увршено од стране Цркве, а можда има и саборских, директно са сабора...мада сумњам у те директне да их има...

Имају канони и епитимије за блуд/прељубу, скотилашво, мастрбацију...не знам за хомо, давно сам читао, ако будеш тражио, владика Фотије је издао књижицу ономад у Крки из канонског...у њој је...

 

Изгледа да није супротно хришћанству?  Мало збуњујеш с констатацијама,непровереним.Једино ако Родољуб Лазић није погрешио?

Ја иначе и то видим као блуд или врсту острашћености,па не видим разлог да не буде епитимисано.Али то не значи да је то тачно

можда је супротно неком квази хришћанству?

а што се икономије  тј ублажавању епитимија за којешта или њиховом  изрицању ,мислим да не би требало да се трпамо тамо уколико нисмо од оних који могу да епитимишу или разрешавају

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Bokisd рече

Epitimije sv.Vasilija Velikog su opste priznate u crkvi, ali su se kroz praksu pokazale malko duhovno jake za hriscane i vremenom je ta (vremenska) strana epitimije polako ublazavana i u 6.veku Carigradski patrijarh sv.Jovan Posnik je izdao svoja pokajna pravila u kojima su Vasilijeve epitimije nesto malo vremenski ublazene i koliko znam, mozda gresim, ta pravila Jovanova i danas vaze, s tim da su mozda epitimije i dalje jos malo vremenski ublazene kroz odredjenu spoljasnju formu.

Ali, Vasilijeve epitimije kao 'epitimija' koja je nalozena na neki greh i dalje stoji, epitimija na sam greh ne moze biti ukinuta,....samo je ublazena vremenska strana i ako neki svestenik ne ispoveda i ne nalaze neku vremensku epitimiju (mislim da vecina to radi) to je nebitno ako kanonska epitimija postoji u crkvi i niko je nije ukinuo i ona i dalje vazi sve dok je crkva na nekom velikom saboru ne razmotri i odluci da li ce vaziti ili ne... (naravno da je nece ukinuti)

Ja sam komentarisao jer je on pomenuo epitimije sv. Vasilija, a i posle sv . Jovana Posnika su do danas itekako ublazene, danas ih rijetko ko i primjenjuje ili ako vec to je vise simbolicno. Pola ljudi koji sluze u Crkvi bi bili pod epitimijom kad bi ih rigorozno i strogo provodili, a mnogi ne bi mogli vise da sluze. Samo konstatujem koliko Crkva postaje elasticna, tokom vremena. U narednih 100-200 godina svijet ce se izmijeniti do neprepoznatljivosti, i Crkva ce imati mnogo teze okolnosti da se prilagodi. Ovi mladji, evo tinejdzeri veze sa vjerom i Crkvim nemaju. Pa uzmi primer samo Baku prase, ciji je otac divan covjek i primer u nasoj Crkvi kako treba sluziti i nastupati u javnosti ali i pored sveg truda do Bogdanove glave je malo sta doslo, to je narocito izrazeno kad on prica o vjeri i hriscanstvu, postu itd.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Bokisd рече

Pa, trebalo bi da je nesto ovako,.....ako je ispovest licna i sveta tajna koja se vrsi samo izmedju svestenika i vernika, onda u sustini ostaje samo na verniku da li ce ili nece ispovediti neki svoj greh svesteniku i preko njega Bogu, ako ne ispovedi i sakrije neki svoj greh i pricesti se onda to ide na dusu i savest samog vernika .... znaci u sustini sve je na samom coveku, jer ima ono od ap.Pavla da ko nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije....

Inace ovo oko epitimija i vremenskih kazni, ima tu dosta finesa, to sto pise je samo kao forma i ne znaci da treba ispuniti bas celu vremensku kaznu, nego mnogo zavisi recimo i od ovoga sto opisuje sv.Grigorije Niski u svom 4.kanonu :

"Kanon (=Pravilo) je, dakle, takav da koji se oskvrne bludom, za tri godine biva sasvim udaljeni od molitve, u toku tri (sledece) neka ucestvuje samo u slusanju, (zatim) druge tri godine neka se moli zajedno sa pripadajucima, i tada neka se pricescuje Svetinjama. Odnosno pak onih koji budu revnosniji u svome obracanju i zivotom pokazuju povratak dobru, moguce je onome koji raspolaze na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje; i opet da skrati i to vreme i skorije (ih) privede opstenju (=Pricescu) kako po svojoj uvidjavnosti (dokimas×a=rasudjivanju) prosudi vladanje lecenih (pokajnika). Jer, kao sto je zabranjeno bacati bisere pred sviwe (Mt.7,6), tako bi bilo neumesno lisavati dragocenoga bisera onoga koji je svojom cistotom i bestrascu postao covek. .....  A i u ovome treba paziti i na raspolozenje lecenoga, kao i na nacin sa onima koji su zahvaceni necistotom bluda, tako da im, brze ili sporije, biva pricesce Dobru.."

Mislim da je ovo jasno i samo sam izdvojio neku sustinu stvari koje znaci da je vremenska epitimija u kanonima data kao neki opsti okvir i forma i ne znaci da treba za sve da vazi, nego upravo suprotno to je i stvar licne revnosti u obracanju i povratku svojim zivotom dobru, kako kaze sv.Grigorije i kako recimo opet ovde navodi sv.Jovan Lestvicnik :

https://svetosavlje.org/lestvica/34/

Свети Јован Лествичник
 ЛЕСТВИЦА

 ПОУКА ПАСТИРУ

Глава I

Прави пастир је онај који изгубљене духовне овце може да пронађе и поправи помоћу незлобивости, сопствене бриге и молитве. Прави крманош је онај који је од Бога и кроз сопствене подвиге примио духовну моћ којом је у стању да брод извуче не само из морске буре него и са самога дна океана. Прави лекар је онај који има тело и душу без болести, и коме никакав лек од других људи уопште није потребан. Прави учитељ је онај који је непосредно од самог Бога примио духовну књигу знања, написану Његовом руком, тј. дејством озарења, и коме друге књиге нису потребне.....

...Добри ће крманош спасти брод, а добар ће пастир вратити у живот и излечити умне овце. Уколико више овце иду за својим пастиром, напредујући без заустављања, утолико више ће и пастир за њих одговарати Домаћину. Речју својом као каменом нека гађа пастир овце које су из лености или прождрљивости заостале за стадом. Јер, и то је обележје доброг пастира: када овце почну дремати од велике оморине, у ствари од пламена телесне пожуде, он највише треба да пази на њих, гледајући на небо. Јер, у часовима такве жеге оне најлакше постају плен вукова....

....Лекар ће мудрост дату му од Бога препознати када буде у стању да излечи и оне страсти које многи нису могли излечити. Није достојан дивљења учитељ који бистре ђаке чини ученицима, већ онај који тупаве и глупе умудри и оспособи. Вештина возара испољава се и хвали онда кад однесу победу са лошим коњима, а уз то их још и сачувају.....

....Духовни путовођа није дужан да свакоме ко дође у манастир говори да је пут узан и тесан (Мт.7,14), нити, пак, свакоме – да је јарам благ и бреме лако (Мт.11,29). Боље је посматрати свакога посебно и свакоме изабрати одговарајући лек. Онима који су оптерећени тешким гресима и, услед тога, склони очајању, одговара један лек, а онима, опет, који нагињу гордоумљу и уображености, више одговара други лек.

 itd....

 

Ovde je dobro opisano koliko danas sve i da hoce vecina duhovnika nemaju takvu mogucnost sa posvecenoscu i analizom vjernika, njihovog zivota, grijehova itd. To nije mogao starac Tadej pa mu je bilo tesko kad se molio. Cesto i ljudi ne kazu sve detaljno, a on koji je kao malo ko htio nije imao vremena da ih propitkuje jer su ga iscrpljivali do besvijesti, zato je dobio blagoslov na kraju da se povuce.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Ronald рече

Ja sam komentarisao jer je on pomenuo epitimije sv. Vasilija, a i posle sv . Jovana Posnika su do danas itekako ublazene, danas ih rijetko ko i primjenjuje ili ako vec to je vise simbolicno. Pola ljudi koji sluze u Crkvi bi bili pod epitimijom kad bi ih rigorozno i strogo provodili, a mnogi ne bi mogli vise da sluze. Samo konstatujem koliko Crkva postaje elasticna, tokom vremena. U narednih 100-200 godina svijet ce se izmijeniti do neprepoznatljivosti, i Crkva ce imati mnogo teze okolnosti da se prilagodi. Ovi mladji, evo tinejdzeri veze sa vjerom i Crkvim nemaju. Pa uzmi primer samo Baku prase, ciji je otac divan covjek i primer u nasoj Crkvi kako treba sluziti i nastupati u javnosti ali i pored sveg truda do Bogdanove glave je malo sta doslo, to je narocito izrazeno kad on prica o vjeri i hriscanstvu, postu itd.

Dobro, crkva treba da vodi racuna i kolike su mogucnosti i koliko mogu da podnesu (ili mozda bolje reci ponesu) vernici duhovne epitimije i to je ono sto kaze sv.Grigorije Niski u tom svom 4.kanonu.... moguce je onome koji raspolaze (ispovednik i duhovnik) na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje.... i ta ikonomija se moze koristiti radi spasenja i rukovodjenja mnogih u crkvi - kako se ona i definise.

Ipak, iako ikonomija ima svoje odredjeneo mesto u crkvi, ali ni ona ne sme da predje odredjene granice i da pravda greh i bezakonje kao sto kaze sv.Jovan Zlatoust.... Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon..... i zbog toga ne treba smetnuti sa uma i da svaki kanon poseduje i kanonsku akriviju - Акривија (грч. ακριβεια — тачност) је строго примењивање црквених канона у случајевима где доктрина и традиција Цркве треба да буду безусловно поштоване.....u kojoj se prepoznaje ono u veri i kanonima sto je dogmatskog i nepromenjivog sadrzaja sto je kod ovih kanona sto smo spomenuli grehovi, preljube, bluda, ubistva, muzeloznistva i slicno. Znaci, svaki kanon ima svoju akriviju i ikonomiju u praksi i Crkva treba mudro i pastirski da primenjuje one stvari koje su u veri vecne i nepromenjive.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Bokisd рече

Ipak, iako ikonomija ima svoje odredjeneo mesto u crkvi, ali ni ona ne sme da predje odredjene granice i da pravda greh i bezakonje kao sto kaze sv.Jovan Zlatoust.

!!!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је поводом Дана државности Србије одликовања заслужним појединцима и институцијама. Свечаности је присуствовао и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Укази о одликовањима /pdf/   Председник Републике Србије г. Александар Вучић честитао је Дан државности и истакао да не постоји бољи дан од овог да се подсетимо колико је за снове и остварење њихово мало потребно, као и да је за почетак ослобађања државе и независност било потребно тек око 300 људи у једној јарузи, где су се српски прваци заклели на крв, чиме су наши очеви ударили темељ модерне нације. „Честитам велики државни и национални, али и црквени празник Сретење Господње, велики дан у нашој историји и важан дан за нашу земљу. Кажу да је у револуцији најтеже написати крај, а Србија је то урадила на најлепши начин. Српска револуција је била борба за слободу. Данас смо део слободног и демократског света“, рекао је председник Вучић.   Председник подсећа да је Србија прошла у својој историји кроз многе крваве ратове и поднела жртве које нико други не би могао да поднесе и истакао да смо све то поднели управо да их не би поново било, због чега је једина остварива политика она коју је формулисао Борислав Пекић: 'Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих''. Председник Вучић истиче да су управо то радили и наши прадедови правећи земљу не за себе већ нас и додаје да зато треба да чувамо оно што су они направили и јачамо земљу за оне који ће тек доћи, а то је слободна и независна Србија, наша једина и најлепша Србија.    „Историчар Леополд фон Ранке је то назвао српском револуцијом, која се завршила 31 годину касније када је проглашен први српски Устав и када се Србија устројила као модерна дражава“, навео је председник Вучић. Он је рекао да је у револуцијама најтеже написати њихов крај, а Србија је то урадила на најлепши начин, доношењем Сретењског устава који је увео слободу, права и поделу власти, што је био и један од најлибералнијих устава по питању светских и европских вредности.    Председник Вучић истиче да када нас данас питају где смо, одговарамо да смо одговор дали још те 1835. године са Сретењским уставом и да смо део слободног света, традиције и вредности које су биле темељ Европе и барјак испод којег је окупљен сав демократски свет.   Председник Вучић подсећа да је Србија у два светска рата дала више него што је имала и да су страдале читаве генерације, као и да смо тада носили заставу слободе у читавом региону ослобађајући и друге народе којим смо омогућили да буду слободне државе и нације и то одричући се и сопственог идентитета само да би тај сан био заједнички.  Председник наводи да смо после силних експеримената и промашаја схватили да је Марићевића јаруга само почетак, као и они који су је сањали, да треба да изађемо из ње слободни и усправни, али и да схватимо да, као и они, можемо више и готово све. "Да поверујемо у себе, сопствену земљу и дамо јој слободу и право да одлучује. И наш народ да поново кренемо да рађамо, не постоји данас важнији задатак од тога", поручио је он. Председник Вучић додао је да смо данас међу најуспешнијим европским земљама по питању економије и да све што радимо треба да служи за нове генерације. Он је поручио да зато неуспех не постоји за нас као опција, као и да када је реч о слободи - да се то односи за цео наш народ и да не смемо да заборавимо на наш народ преко Дрине и Дунава, и у Црној Гори, Северној Македонији, Словенији и другим земљама.   "Морамо да урадимо све што можемо да људе из света вратимо у Србију, јер нема ни лепше ни богатије земље. Морамо да радимо више и уверен сам да ће њихова помоћ бити већа", закључио је председник Вучић. Председник Вучић је поручио да данас, када су српске институције угрожене широм региона, морамо да будемо постојани, али и да кажемо да за нас рат није опција, већ само мир и сарадња. "Данас, када су наше институције широм региона угрожене, када се прети опстанку Српске Православне Цркве на територији Црне Горе и када се прети опстанку српског идентитета на територији Босне и Херцеговине, неретко и неких земаља Европске уније, морамо да будемо постојани и снажни и да кажемо да рат за нас није опција, већ да су наши избори само мир и сарадња. Али, такође, и да за нас капитулација није могућност", поручио је председник Вучић. Председник Србије наглашава да ће Србија постојати и опстајати заједно са својим народом и да се никада неће стидети српског рода. "Ма где Срби да живе, моћи ће да очекују помоћ своје српске државе, ма где да живи српски народ потребни су слобода и мир", нагласио је председник Вучић.      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Иван Ц.,
      Драги пријатељи, чланови сајта Поуке и форума Живе Речи Утехе,
      Овде можете давати идеје за "Тему дана". Дакле, предлог за тему која може бити истакнута и коментарисана. Тема може да буде богословска, мисионарска, политичка (што мање), нови догађају у нашој Цркви итд...
       
      Изволите.
       
      Мој предлог за тему дана је ова тема
       
    • Од Логос,
      Један отац носио је дете око врата, неки полицајац се насмејао тој девојчици, а она њему каже: „Чико, немој да се смејеш, ово је много озбиљна ствар“, описује нам владика Јоаникије потресну сцену из литије, која симболично говори о суштини борбе у Црној Гори.     Док из Подгорице стижу различите поруке о одлагању примене Закона о слободи вероисповести којим се отимају српске светиње, владика Јоаникије за Спутњик поручује: „Борба је тек почела. Нема одустајања!“.   Са епископом будимљанско-никшићким разговарали смо у Вуковој задужбини, након што му је уручена „Повеља Просвјете“ за допринос у очувању српског идентитета и саборности српског народа.   Кажете да смо у борби за српске светиње још далеко од тријумфа. Који је главни услов српске Цркве да седне за преговарачки сто са властима Црне Горе?   — Наш услов је да се Закон повуче или да се радикално измени, да се из њега уклоне све дискриминаторне и нецивилизацијске одредбе. У суштини, писан је са злом намером и као такав је у целини неупотребљив, иако у њему има појединих одредби које су потпуно прихватљиве. Међутим, ако је нешто настало са злом вољом, боље је да се уклони, па да се тако уклони и зла воља, па да онда причамо нормално, искрено и отворено. Да кроз дијалог дођемо до најбољег решења на обострано задовољство.   Чини се да је проблем у томе што они који се тренутно постављају као ваши непријатељи нису у стању да до краја разумеју шта народ у Црној Гори заправо тражи. Не разумеју суштину те борбе…   — Очигледно да не разумеју, пре свега тајну вере која има ту силу да се бори са злом, јер вера располаже и са истином и са Божијом светлошћу и милошћу. Ако је вера гоњена, она заправо јача кроз ту борбу. Нама ово није нешто непознато, али непознато је онима који су ово зло произвели и мисле да се са вером може трговати. Мисле да је вера превазиђена ствар и тако се понашају. Интересантно је да су на потпуно другачији начин решили питања других вера у Црној Гори, потпуно у складу са међународним стандардима, а Закон је заправо једна бољшевичко-нацистичко- комунистичка творевина. Ово је формулација једног угледног немачког професора који га је читао. Да овакав Закон примене на већинску веру, то је просто непојмљиво.   Девојчица је полицајцу рекла: „Чико, немој да се смејеш“   О одлучности власти да не попусти говоре репресивне мере предузете против сопственог народа, привођења људи, сузавац, суспензије са посла… Како успевате да све држите под контролом, толика маса, а није забележен ни један инцидент на страни која тражи правду?   — Позвали смо народ на хришћански отпор овом злу, са молитвом и за наше непријатеље, за све људе учеснике у овим нашим великим свечаним скуповима. Организацију на литијама не чинимо само ми, већ сви учесници. Један отац носио је дете око свог врата, неки полицајац се насмејао тој девојчици, а она њему каже: „Чико, немој да се смејеш, ово је много озбиљна ствар“. Дакле, од старца до детета, сви су прожети једним духом, виде да се дешавају озбиљне, судбинске ствари у Црној Гори, да се Црна Гора пробудила, да је један нови талас вере и живог духовног наслеђа запљуснуо наш народ. Али, рано је за било какво славље, ова ће борба трајати дуго. Знамо на који начин се организовала друга страна да нас угрози. Потпуно смо свесни опасности за нашу веру, нарочито за људе који излазе на литије. Верујемо у победу добра, не желимо да у њој буде победника и побеђених, желимо да тријумфује добро, правда, истина и братска љубав и слога.   Имали смо одлуку власти да полиција не обезбеђује литије, па је она нагло промењена, плашите ли се да би некакав намерно изазван инцидент могао да буде искоришћен да се литије забране?   — Наша полиција покушала је да избегне своју обавезу, коју има по закону, њу народ плаћа, финансира целу државу. Државне службе морају да раде свој посао, морају да обезбеђују јавни ред и мир на тако великим скуповима, нарочито ако су оправдани, утемељени на правим, истинским разлозима. Знамо шта све може да се догоди, не дај Боже, ако би се нешто отргло контроли. Сигурно неће бити инцидената са наше стране. То може да се инсценира, да неко са друге стране злоупотреби, али шта да радимо. Ми се морамо борити.   Оптимиста сте да ће бити разговора. Видите ли представнике власти како долазе на Цетиње или митрополита Амфилохија како улази у зграду владе? И да ли је то симболички битно?   Ми смо увек оптимисти кад нам је најтеже, јер нас крепи сила наше свете вере. Како год било, дијалог је неопходан, али ми заступамо искрени, конструктивни, свестрани дијалог о свим кључним питањима, а не да разговарамо о томе на који ће се начин Закон примењивати. То вам је исто као да вам неко каже — сутра долазим да отмем твоју кућу, али само да се договоримо да ли да ти је отмем силом или да ми је ти добровољно предаш. Не може на такав начин да се разговара са нашим народом. Не може на такав начин да се разговара са старим митрополитом Амфилохијем, који је толико урадио за Црну Гору. Све што је урадио остаће Црној Гори. Она се може поносити оним што су митрополит Амфилохије и наше свештенство урадили, све смо радили за наше потомство, за нашу веру, за нашу државу.   Када сте се захваљивали на Просвјетиној награди више пута сте рекли — треба нам ваша подршка. Каква Вам подршка треба и коме сте се заправо обратили?   — Најважнија ствар која се догодила је што је овај наш проблем пробудио и наш народ, све Србе у нашој великој, широј отаџбини, али и све хришћане у свету који су сагледали да се овде угрожава слобода вере. Само разумевање нашег проблема — то је већ велика подршка, а нарочито када се и у другим градовима ван Црне Горе, у Србији, Републици Српској, по дијаспори организују велике свечане литије у одбрану вере, не само у Црној Гори, већ свуда у свету. Дубље гледано, видимо да је православље нападнуто на свим меридијанима. Ево прилике да се објединимо сви, да изађемо из свих наших криза, од Украјине до Црне Горе, преко Сирије и других меридијана.   Редовно пратимо Спутњик   Чули смо поруке са Свете Горе, има ли порука из других православних цркава за које ми још не знамо?   — Добили смо отворену подршку Васељенске патријаршије и од Руске православне цркве, а они нису баш у најбољој комуникацији, али по овом питању су заузеле исти став. Наравно, Руска Православна Црква, као нама најближа, више пута је показала разумевање за наш проблем. Много пута су до сада скретали пажњу да овај Закон треба да се донесе уз поштовање Устава Црне Горе и међународно прихваћених стандарда који регулишу ову материју. Такође смо добили подршку Јерусалимске патријаршије, заправо — добијамо подршку од целог православља.   Дакле, Ваша порука је — нема одустајања?   — Борба траје и наставиће се. Уз Божију помоћ ћемо се борити и победити.   Морам на крају да Вас питам — пратите ли Спутњик?   — Скоро редовно.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Данас, 3. Фебруара навршава се годину дана од трагичног упокојења  честите породице Кумбуровић и делатног хришћанина Дарка Вујошевића.    Јеромонах Петар (Драгојловић): Кумбуровићи су заједно преживјели све недаће и радости на земљи и заједно отишли у Рај!   Веселин Вујошевић: Мој брат је живот свој положио спасавајући ближњега!     Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије у интервјуу за Светодуховски број "Православља" (бр. 1254, 15. јун 2019), између осталог, казивао је и о брату Дарку Вујошевићу који је Господу угодио положивши свој живот за ближње своје:     "Ових дана, ту међу нама, један млади човјек избавио се од потопа и допливао до обале узбурканог језера. То је Дарко Вујошевић из Подгорице. Он је знао да не може наставити свој хришћански живот, ако одатле оде даље и ако се не осврне на троје људи који су се топили у води у исто то вријеме. Мислим да није ни слутио како ће се тада завршти његово учешће у литургији. Сви су тог јутра били на недјељној служби у Манастиру Врањина на Скадарском језеру. Вратио се. И живот дао за друге. Он је тако свима нама показао да Педесетница још траје. Мало ко од нас ће се наћи баш у таквој ситуацији. Али, кад мало боље погледамо, ми смо непрестано на обали узбурканог језера, у коме се топимо и ми и људи око нас. Живот је поклон. Ред је да на тај поклон узвратимо, најбоље и највише како умијемо".     Вечан вам спомен достојан блаженства!
    • Од Логос,
      У Цетињском манастиру данас је служена Света архијерејска литургија, којом је началствовао Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ каракаски и јужноамерички Јован, са свештенством, монаштвом и вјерним народом.     Након Свете литургије, Митрополит Амфилохије је поздравио господина Владимира Гојковића, селектора ватерполо репрезентације Црне Горе, носиоца ордена златног лика Светог Петра Ловћенског Тајновидца, честитавши на бронзаној медаљи. Такође је поздравио и његовог оца Никшу, који је такође присутан, а који је носиоц ордена Светога Краља Милутина.   Митрополит је селектору Гојковићу и цијелој репрезентацији „која је прославила и себе и цијелу Црну Гору“, како је рекао, додијелио икону Свете Богородице Филеримске. Благосовио је цијелу репрезентацију, пожељевши да их штити мајка Божија, те да нам доносе медаље и побједе са будућих такмичења.   Селектор Владимир Гојковић, захвалио се у име репрезентације на части и указаној пажњи, изразивши задовољство што је био присутан на данашњем литургијском сабрању, нагласивши да му подршка и благослов Цркве много значи, као и цијелој ватерполо репрезентацији.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...