Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
JESSY

„Парада поноса“ – два дана касније и много једа у мени

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 часа, Ćiriličar рече

Боки, ти си патролог, нађи нам нешто од канона ако умеш...баци се мало и на каноснко...вероватно има канона које су поједини Оци препоручивали, писмима, посланицама па касније увршено од стране Цркве, а можда има и саборских, директно са сабора...мада сумњам у те директне да их има...

Св. Василије Велики у 62, канону прописује 15 година одлучења за хомосексуалце, као и за прељубнике. У 7. канону такође помиње мужеложништво заједно са скотолоштвом, убиством, тровањем и прељубом.

Св. Григорије Ниски у 4. правилу одређује 18 година епитимије за мужелоштво, као и за прељубу (однос са женом која је удата), и за скотолоштво,  а за блуд (однос са жеом која није удата) епитимија је  је 9 година. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Родољуб Лазић рече

Св. Василије Велики у 62, канону прописује 15 година одлучења за хомосексуалце, као и за прељубнике. У 7. канону такође помиње мужеложништво заједно са скотолоштвом, убиством, тровањем и прељубом.

Св. Григорије Ниски у 4. правилу одређује 18 година епитимије за мужелоштво, као и за прељубу (однос са женом која је удата), и за скотолоштво,  а за блуд (однос са жеом која није удата) епитимија је  је 9 година. 

I danas ni u tragovima ne postoje epitimije na ovom nivou godina, narocito poslednji primer koji je najucestaliji, rekao bih zastupljen na nivou cijele planete. Jer da se primjenjuje strogo bez izuzetka, niko se pricestio ne bi, a tesko da bi dosao u Crkvu nakon toga. Jos si ovde naveo samo neka, a ima ih jos mnogo podjednako strogih. Znaci da niko vise ta pravila ne postuje( 99, 99% mirjana ne znaju ni da postoje) i to nam govori da je Crkva postala elasticna i prilagodila se ovom vremenu. Pravila( epitimije) su ostala samo slovo na papiru( ako se vec ne primjenjuju) jer uglavnom za funkcionisanje Crkava u svim zemljama treba novac, iz godine u godinu sve vise novca, pa usled toga i bezbroj ostalih okolnosti sa razvojem covjecansta ugadja se ljudima pocev od krsenja ovih pravila, blagoslova za drugi ili treci brak, i jos mnogo toga sto nema nikakve slicnosti sa prvim vijekovima. Iskreno da ti kazem Kacavenda je imao najvise novca i posto je pokrivao troskove i dugove mnogih, otud da on ne bi poceo pricati sta zna( ipak je bolje gurati pod tepih), par puta i zaprijetio kad se povela prica oko njega i njegovih ozbiljnih prestupa, ali ipak mu se ugodilo sa penzionisanjem itd., sto veze sa hriscanstvom nema. Na kraju vecina pricescuje mirjane bez bilo kakve detaljne ispovijesti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Ronald рече

I danas ni u tragovima ne postoje epitimije na ovom nivou godina, narocito poslednji primer koji je najucestaliji, rekao bih zastupljen na nivou cijele planete. Jer da se primjenjuje strogo bez izuzetka, niko se pricestio ne bi, a tesko da bi dosao u Crkvu nakon toga. Jos si ovde naveo samo neka, a ima ih jos mnogo podjednako strogih. Znaci da niko vise ta pravila ne postuje( 99, 99% mirjana ne znaju ni da postoje) i to nam govori da je Crkva postala elasticna i prilagodila se ovom vremenu. Pravila( epitimije) su ostala samo slovo na papiru( ako se vec ne primjenjuju) jer uglavnom za funkcionisanje Crkava u svim zemljama treba novac, iz godine u godinu sve vise novca, pa usled toga i bezbroj ostalih okolnosti sa razvojem covjecansta ugadja se ljudima pocev od krsenja ovih pravila, blagoslova za drugi ili treci brak, i jos mnogo toga sto nema nikakve slicnosti sa prvim vijekovima. Iskreno da ti kazem Kacavenda je imao najvise novca i posto je pokrivao troskove i dugove mnogih, otud da on ne bi poceo pricati sta zna( ipak je bolje gurati pod tepih), par puta i zaprijetio kad se povela prica oko njega i njegovih ozbiljnih prestupa, ali ipak mu se ugodilo sa penzionisanjem itd., sto veze sa hriscanstvom nema. Na kraju vecina pricescuje mirjane bez bilo kakve detaljne ispovijesti.

Epitimije sv.Vasilija Velikog su opste priznate u crkvi, ali su se kroz praksu pokazale malko duhovno jake za hriscane i vremenom je ta (vremenska) strana epitimije polako ublazavana i u 6.veku Carigradski patrijarh sv.Jovan Posnik je izdao svoja pokajna pravila u kojima su Vasilijeve epitimije nesto malo vremenski ublazene i koliko znam, mozda gresim, ta pravila Jovanova i danas vaze, s tim da su mozda epitimije i dalje jos malo vremenski ublazene kroz odredjenu spoljasnju formu.

Ali, Vasilijeve epitimije kao 'epitimija' koja je nalozena na neki greh i dalje stoji, epitimija na sam greh ne moze biti ukinuta,....samo je ublazena vremenska strana i ako neki svestenik ne ispoveda i ne nalaze neku vremensku epitimiju (mislim da vecina to radi) to je nebitno ako kanonska epitimija postoji u crkvi i niko je nije ukinuo i ona i dalje vazi sve dok je crkva na nekom velikom saboru ne razmotri i odluci da li ce vaziti ili ne... (naravno da je nece ukinuti)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како је то функционисало са епитијама некада?

Хомосексуалци су се причешћивали нормално, онда се покају, исповеде, престану? бити хомосексуалци, и онда им се да епитимија? Ил је постојао неки суд, где би се доказала кривица, и одмах добије епитимију?

Питање се односи не само за овај грех, него генерално.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas je rodjenje Presvete Bogorodice:sunce: Presveta Bogorodice, spasi nas! РОЂЕЊЕ БОГОРОДИЦЕ   Роди нам се Дева чиста, света мати Светог Христа: радујте се стари, млади Господ себи дом сагради. Роди нам се Дева красна, међ женама звеада јасна, радује се стара Ева, освети је Света Дева. Славље светло и огромно, роди нам се чедо скромно, што везује земљу с небом, сходио с Божјом предудредбом. То је иста чудна Дева, штo ју стари пророк снева, то је жезал што процвета, то је слава умног света. Крин мирисни јесте она, њом мирише васиона, и мост златни и лествица, бела чиста голубица. Радује се црква Божја, њој се клања до подножја и пева јој стројно на глас; Пресвјатаја, помилуј нас. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, Ђорђе Р рече

Како је то функционисало са епитијама некада?

Хомосексуалци су се причешћивали нормално, онда се покају, исповеде, престану? бити хомосексуалци, и онда им се да епитимија? Ил је постојао неки суд, где би се доказала кривица, и одмах добије епитимију?

Питање се односи не само за овај грех, него генерално.

Pa, trebalo bi da je nesto ovako,.....ako je ispovest licna i sveta tajna koja se vrsi samo izmedju svestenika i vernika, onda u sustini ostaje samo na verniku da li ce ili nece ispovediti neki svoj greh svesteniku i preko njega Bogu, ako ne ispovedi i sakrije neki svoj greh i pricesti se onda to ide na dusu i savest samog vernika .... znaci u sustini sve je na samom coveku, jer ima ono od ap.Pavla da ko nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije....

Inace ovo oko epitimija i vremenskih kazni, ima tu dosta finesa, to sto pise je samo kao forma i ne znaci da treba ispuniti bas celu vremensku kaznu, nego mnogo zavisi recimo i od ovoga sto opisuje sv.Grigorije Niski u svom 4.kanonu :

"Kanon (=Pravilo) je, dakle, takav da koji se oskvrne bludom, za tri godine biva sasvim udaljeni od molitve, u toku tri (sledece) neka ucestvuje samo u slusanju, (zatim) druge tri godine neka se moli zajedno sa pripadajucima, i tada neka se pricescuje Svetinjama. Odnosno pak onih koji budu revnosniji u svome obracanju i zivotom pokazuju povratak dobru, moguce je onome koji raspolaze na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje; i opet da skrati i to vreme i skorije (ih) privede opstenju (=Pricescu) kako po svojoj uvidjavnosti (dokimas×a=rasudjivanju) prosudi vladanje lecenih (pokajnika). Jer, kao sto je zabranjeno bacati bisere pred sviwe (Mt.7,6), tako bi bilo neumesno lisavati dragocenoga bisera onoga koji je svojom cistotom i bestrascu postao covek. .....  A i u ovome treba paziti i na raspolozenje lecenoga, kao i na nacin sa onima koji su zahvaceni necistotom bluda, tako da im, brze ili sporije, biva pricesce Dobru.."

Mislim da je ovo jasno i samo sam izdvojio neku sustinu stvari koje znaci da je vremenska epitimija u kanonima data kao neki opsti okvir i forma i ne znaci da treba za sve da vazi, nego upravo suprotno to je i stvar licne revnosti u obracanju i povratku svojim zivotom dobru, kako kaze sv.Grigorije i kako recimo opet ovde navodi sv.Jovan Lestvicnik :

https://svetosavlje.org/lestvica/34/

Свети Јован Лествичник
 ЛЕСТВИЦА

 ПОУКА ПАСТИРУ

Глава I

Прави пастир је онај који изгубљене духовне овце може да пронађе и поправи помоћу незлобивости, сопствене бриге и молитве. Прави крманош је онај који је од Бога и кроз сопствене подвиге примио духовну моћ којом је у стању да брод извуче не само из морске буре него и са самога дна океана. Прави лекар је онај који има тело и душу без болести, и коме никакав лек од других људи уопште није потребан. Прави учитељ је онај који је непосредно од самог Бога примио духовну књигу знања, написану Његовом руком, тј. дејством озарења, и коме друге књиге нису потребне.....

...Добри ће крманош спасти брод, а добар ће пастир вратити у живот и излечити умне овце. Уколико више овце иду за својим пастиром, напредујући без заустављања, утолико више ће и пастир за њих одговарати Домаћину. Речју својом као каменом нека гађа пастир овце које су из лености или прождрљивости заостале за стадом. Јер, и то је обележје доброг пастира: када овце почну дремати од велике оморине, у ствари од пламена телесне пожуде, он највише треба да пази на њих, гледајући на небо. Јер, у часовима такве жеге оне најлакше постају плен вукова....

....Лекар ће мудрост дату му од Бога препознати када буде у стању да излечи и оне страсти које многи нису могли излечити. Није достојан дивљења учитељ који бистре ђаке чини ученицима, већ онај који тупаве и глупе умудри и оспособи. Вештина возара испољава се и хвали онда кад однесу победу са лошим коњима, а уз то их још и сачувају.....

....Духовни путовођа није дужан да свакоме ко дође у манастир говори да је пут узан и тесан (Мт.7,14), нити, пак, свакоме – да је јарам благ и бреме лако (Мт.11,29). Боље је посматрати свакога посебно и свакоме изабрати одговарајући лек. Онима који су оптерећени тешким гресима и, услед тога, склони очајању, одговара један лек, а онима, опет, који нагињу гордоумљу и уображености, више одговара други лек.

 itd....

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 часа, Ćiriličar рече

(Кад су хомосексуалци напали овако да буду део Цркве....што поздрављам, осим не и начин, небитно) Било би занимљиво да неко погледа мало каноне, шта су и јесу ли Оци гворили о овоме канонским мерама....и након тога да се види колико се данас снисходи иначе у свему...канони су били јако строги, за нас данас непојмљиви... ко је одредио снисхођење које "крши" каноне. Ајде каноничари...

  @Bokisd  Боки, ти си патролог, нађи нам нешто од канона ако умеш...баци се мало и на каноснко...вероватно има канона које су поједини Оци препоручивали, писмима, посланицама па касније увршено од стране Цркве, а можда има и саборских, директно са сабора...мада сумњам у те директне да их има...

Имају канони и епитимије за блуд/прељубу, скотилашво, мастрбацију...не знам за хомо, давно сам читао, ако будеш тражио, владика Фотије је издао књижицу ономад у Крки из канонског...у њој је...

 

Изгледа да није супротно хришћанству?  Мало збуњујеш с констатацијама,непровереним.Једино ако Родољуб Лазић није погрешио?

Ја иначе и то видим као блуд или врсту острашћености,па не видим разлог да не буде епитимисано.Али то не значи да је то тачно

можда је супротно неком квази хришћанству?

а што се икономије  тј ублажавању епитимија за којешта или њиховом  изрицању ,мислим да не би требало да се трпамо тамо уколико нисмо од оних који могу да епитимишу или разрешавају

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Bokisd рече

Epitimije sv.Vasilija Velikog su opste priznate u crkvi, ali su se kroz praksu pokazale malko duhovno jake za hriscane i vremenom je ta (vremenska) strana epitimije polako ublazavana i u 6.veku Carigradski patrijarh sv.Jovan Posnik je izdao svoja pokajna pravila u kojima su Vasilijeve epitimije nesto malo vremenski ublazene i koliko znam, mozda gresim, ta pravila Jovanova i danas vaze, s tim da su mozda epitimije i dalje jos malo vremenski ublazene kroz odredjenu spoljasnju formu.

Ali, Vasilijeve epitimije kao 'epitimija' koja je nalozena na neki greh i dalje stoji, epitimija na sam greh ne moze biti ukinuta,....samo je ublazena vremenska strana i ako neki svestenik ne ispoveda i ne nalaze neku vremensku epitimiju (mislim da vecina to radi) to je nebitno ako kanonska epitimija postoji u crkvi i niko je nije ukinuo i ona i dalje vazi sve dok je crkva na nekom velikom saboru ne razmotri i odluci da li ce vaziti ili ne... (naravno da je nece ukinuti)

Ja sam komentarisao jer je on pomenuo epitimije sv. Vasilija, a i posle sv . Jovana Posnika su do danas itekako ublazene, danas ih rijetko ko i primjenjuje ili ako vec to je vise simbolicno. Pola ljudi koji sluze u Crkvi bi bili pod epitimijom kad bi ih rigorozno i strogo provodili, a mnogi ne bi mogli vise da sluze. Samo konstatujem koliko Crkva postaje elasticna, tokom vremena. U narednih 100-200 godina svijet ce se izmijeniti do neprepoznatljivosti, i Crkva ce imati mnogo teze okolnosti da se prilagodi. Ovi mladji, evo tinejdzeri veze sa vjerom i Crkvim nemaju. Pa uzmi primer samo Baku prase, ciji je otac divan covjek i primer u nasoj Crkvi kako treba sluziti i nastupati u javnosti ali i pored sveg truda do Bogdanove glave je malo sta doslo, to je narocito izrazeno kad on prica o vjeri i hriscanstvu, postu itd.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Bokisd рече

Pa, trebalo bi da je nesto ovako,.....ako je ispovest licna i sveta tajna koja se vrsi samo izmedju svestenika i vernika, onda u sustini ostaje samo na verniku da li ce ili nece ispovediti neki svoj greh svesteniku i preko njega Bogu, ako ne ispovedi i sakrije neki svoj greh i pricesti se onda to ide na dusu i savest samog vernika .... znaci u sustini sve je na samom coveku, jer ima ono od ap.Pavla da ko nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije....

Inace ovo oko epitimija i vremenskih kazni, ima tu dosta finesa, to sto pise je samo kao forma i ne znaci da treba ispuniti bas celu vremensku kaznu, nego mnogo zavisi recimo i od ovoga sto opisuje sv.Grigorije Niski u svom 4.kanonu :

"Kanon (=Pravilo) je, dakle, takav da koji se oskvrne bludom, za tri godine biva sasvim udaljeni od molitve, u toku tri (sledece) neka ucestvuje samo u slusanju, (zatim) druge tri godine neka se moli zajedno sa pripadajucima, i tada neka se pricescuje Svetinjama. Odnosno pak onih koji budu revnosniji u svome obracanju i zivotom pokazuju povratak dobru, moguce je onome koji raspolaze na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje; i opet da skrati i to vreme i skorije (ih) privede opstenju (=Pricescu) kako po svojoj uvidjavnosti (dokimas×a=rasudjivanju) prosudi vladanje lecenih (pokajnika). Jer, kao sto je zabranjeno bacati bisere pred sviwe (Mt.7,6), tako bi bilo neumesno lisavati dragocenoga bisera onoga koji je svojom cistotom i bestrascu postao covek. .....  A i u ovome treba paziti i na raspolozenje lecenoga, kao i na nacin sa onima koji su zahvaceni necistotom bluda, tako da im, brze ili sporije, biva pricesce Dobru.."

Mislim da je ovo jasno i samo sam izdvojio neku sustinu stvari koje znaci da je vremenska epitimija u kanonima data kao neki opsti okvir i forma i ne znaci da treba za sve da vazi, nego upravo suprotno to je i stvar licne revnosti u obracanju i povratku svojim zivotom dobru, kako kaze sv.Grigorije i kako recimo opet ovde navodi sv.Jovan Lestvicnik :

https://svetosavlje.org/lestvica/34/

Свети Јован Лествичник
 ЛЕСТВИЦА

 ПОУКА ПАСТИРУ

Глава I

Прави пастир је онај који изгубљене духовне овце може да пронађе и поправи помоћу незлобивости, сопствене бриге и молитве. Прави крманош је онај који је од Бога и кроз сопствене подвиге примио духовну моћ којом је у стању да брод извуче не само из морске буре него и са самога дна океана. Прави лекар је онај који има тело и душу без болести, и коме никакав лек од других људи уопште није потребан. Прави учитељ је онај који је непосредно од самог Бога примио духовну књигу знања, написану Његовом руком, тј. дејством озарења, и коме друге књиге нису потребне.....

...Добри ће крманош спасти брод, а добар ће пастир вратити у живот и излечити умне овце. Уколико више овце иду за својим пастиром, напредујући без заустављања, утолико више ће и пастир за њих одговарати Домаћину. Речју својом као каменом нека гађа пастир овце које су из лености или прождрљивости заостале за стадом. Јер, и то је обележје доброг пастира: када овце почну дремати од велике оморине, у ствари од пламена телесне пожуде, он највише треба да пази на њих, гледајући на небо. Јер, у часовима такве жеге оне најлакше постају плен вукова....

....Лекар ће мудрост дату му од Бога препознати када буде у стању да излечи и оне страсти које многи нису могли излечити. Није достојан дивљења учитељ који бистре ђаке чини ученицима, већ онај који тупаве и глупе умудри и оспособи. Вештина возара испољава се и хвали онда кад однесу победу са лошим коњима, а уз то их још и сачувају.....

....Духовни путовођа није дужан да свакоме ко дође у манастир говори да је пут узан и тесан (Мт.7,14), нити, пак, свакоме – да је јарам благ и бреме лако (Мт.11,29). Боље је посматрати свакога посебно и свакоме изабрати одговарајући лек. Онима који су оптерећени тешким гресима и, услед тога, склони очајању, одговара један лек, а онима, опет, који нагињу гордоумљу и уображености, више одговара други лек.

 itd....

 

Ovde je dobro opisano koliko danas sve i da hoce vecina duhovnika nemaju takvu mogucnost sa posvecenoscu i analizom vjernika, njihovog zivota, grijehova itd. To nije mogao starac Tadej pa mu je bilo tesko kad se molio. Cesto i ljudi ne kazu sve detaljno, a on koji je kao malo ko htio nije imao vremena da ih propitkuje jer su ga iscrpljivali do besvijesti, zato je dobio blagoslov na kraju da se povuce.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Ronald рече

Ja sam komentarisao jer je on pomenuo epitimije sv. Vasilija, a i posle sv . Jovana Posnika su do danas itekako ublazene, danas ih rijetko ko i primjenjuje ili ako vec to je vise simbolicno. Pola ljudi koji sluze u Crkvi bi bili pod epitimijom kad bi ih rigorozno i strogo provodili, a mnogi ne bi mogli vise da sluze. Samo konstatujem koliko Crkva postaje elasticna, tokom vremena. U narednih 100-200 godina svijet ce se izmijeniti do neprepoznatljivosti, i Crkva ce imati mnogo teze okolnosti da se prilagodi. Ovi mladji, evo tinejdzeri veze sa vjerom i Crkvim nemaju. Pa uzmi primer samo Baku prase, ciji je otac divan covjek i primer u nasoj Crkvi kako treba sluziti i nastupati u javnosti ali i pored sveg truda do Bogdanove glave je malo sta doslo, to je narocito izrazeno kad on prica o vjeri i hriscanstvu, postu itd.

Dobro, crkva treba da vodi racuna i kolike su mogucnosti i koliko mogu da podnesu (ili mozda bolje reci ponesu) vernici duhovne epitimije i to je ono sto kaze sv.Grigorije Niski u tom svom 4.kanonu.... moguce je onome koji raspolaze (ispovednik i duhovnik) na korist crkvenom ikonomijom da skrati vreme slusanja i uskori obecanje.... i ta ikonomija se moze koristiti radi spasenja i rukovodjenja mnogih u crkvi - kako se ona i definise.

Ipak, iako ikonomija ima svoje odredjeneo mesto u crkvi, ali ni ona ne sme da predje odredjene granice i da pravda greh i bezakonje kao sto kaze sv.Jovan Zlatoust.... Potrebna je ikonomija, tamo gde se ne prestupa zakon..... i zbog toga ne treba smetnuti sa uma i da svaki kanon poseduje i kanonsku akriviju - Акривија (грч. ακριβεια — тачност) је строго примењивање црквених канона у случајевима где доктрина и традиција Цркве треба да буду безусловно поштоване.....u kojoj se prepoznaje ono u veri i kanonima sto je dogmatskog i nepromenjivog sadrzaja sto je kod ovih kanona sto smo spomenuli grehovi, preljube, bluda, ubistva, muzeloznistva i slicno. Znaci, svaki kanon ima svoju akriviju i ikonomiju u praksi i Crkva treba mudro i pastirski da primenjuje one stvari koje su u veri vecne i nepromenjive.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На празник Светог Јована Крститеља, Пророка и Претече Господњег, у жичкој Спасовој цркви, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин. Саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић),  Јаков (Лазовић), Сава (Илић), протонамесници Драган Глигић и Милош Станисављевић, као и протођакон Александар Грујовић.     Његово Преосвештенство Епископ жички Јустин обратио се сабраном народу који је испунио овај Свети храм. У својој беседи, подсетио је на страдања хришћана кроз историју, а потом је говорио о садашњим приликама у Црној Гори насталим због доношења тзв. Закона о слободи вероисповести.   Своју беседу започео је честитајући крсну славу свима који славе, поручујући им: „Да заблагодаримо Господу што нам је од Божића до дана данашњег дао изобилну радост. Ово су дани када смо прослављали велике догађаје, значајне за спасење нас људи. Као што знамо, ми хришћани, где је много радости, где је много лепог, ту је и оно што је тешко. Без тога не бисмо могли да напредујемо.“ Владика је затим нагласио да је Црква Божија прва која осети муке и невоље које се догађају у свету, зато што је Црква Тело Христово, а Христос је увек присутан и на земљи. Сада, када се читава Света Тројица нама јавила на Јордану, и ми осећамо Њено присуство које нас чува и закриљује. Њој треба да благодаримо што до сада нисмо подносили невоље које превазилазе наше моћи.   У наставку своје беседе, Архипастир Епархије жичке нагласио је да смо ми као хришћани заједно живели са другим конфесијама одувек, јер ми нисмо они којима неко смета. Нама само смета грех у нама и против тога се боримо. Ми нисмо против других људи. Напротив, ми се молимо за њих, да их Бог просветли, зато што Господ неће да било ко пропадне, и неће ничију смрт, него да се сви људи спасу. Међутим, сада је дошло до сукоба оних који верују и оних који не верују, који хоће да покваре истину, да поремете односе које је Господ Бог установио. Поновивши речи светитеља Божијих који кажу: „Не тражи мучеништво, не истичи се у овоме свету“, Епископ Јустин је са посебним усрђем поручио да смо дужни да се успротивимо када неко хоће да наруши истину и гони Цркву.   „Због свега горе реченог, наставио је Епископ жички, дошло је време да се поделимо, не по нашем хтењу, већ зато што се они деле од једне, саборне и апостолске Цркве, и гоне је. Да је само ненавиде, било је и биће. Међутим, они отворено гоне Цркву, тобоже под видом неких праведних закона. Нема праведног закона, ако није закон Божији на првом месту. Тек тада могу људски закони да се уреде, да се уреде односи међу људима.“     На крају своје беседе, Његово Преосвештенство Г. Г. Јустин похвалио је сва молитвена сабрања за нашу страдалну Цркву у Црној Гори, захваливши се свима који су на празник Богојављења узели учешћа у Литији која је одржана у Краљеву упркос зими и мразу, тако сведочећи истину.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Тим истраживача предвођен сиријским новинаром Мансоуром Салибом објавио је резултате потраге за два архијереја, према којима су представници Сиро-Јаковитске и Антиохијске православне цркве убијени у децембру 2016, саопштава веб-страница Благовијест-инфо позивајући се на платформу друштвеног новинарства „Медијум“.     Према резултатима истраге, православног митрополита Павла (Јазигија) и Сиро-Јаковитског митрополита Григорија Јована Ибрахима убили су милитанти групе Нур ад-Дин ал-Зенка, који се сматрани „независним“ учесницима сиријског сукоба који су примали новац и оружје од Саудијске Арабије и Сједињених Држава.   Аутори истраживања претпостављају да су митрополите покушали присилити да приме ислам и на тај начин ширили су страх и несигурност међу сиријским хришћанима: како тврде новинари, обојица митрополита су били мучени, а један од њих лијечен је у болници у турском граду Антакја 2015. године.   Истраживачи су закључили да су аријереји убијени и сахрањени у непознатом мјесту у децембру 2016, када су владине трупе биле спремне да у потпуности поврате контролу над регионом Алепо.   Званична истрага о отмици митрополита Павла и митрополита Григорија Јована  Ибрахима није затворена, јер тијела несталих епископа нису пронађена.   Раније је објављено да је Антиохијска патријаршија осудила међународну ћутњу због отмице митрополита и „позвала да се ослободе епископи и оконча тај случај, који је израз страдања људи са Блиског Истока“.   Дана 22. априла 2013. године, митрополити су напустили Алепо како би преговарали о пуштању двојице свештеника – јермено-католичког Мишела Кајала и православног Махера Махфуса, које су џихадисти отели. Аутомобил је возио римокатолик, отац троје дјеце, Фатха’Аллах Каббуд. Током путовања аутомобил је упао у засједу. Возачу је пуцано у главу, а епископе су одвели у непознатом правцу. Ниједна од група није преузела одговорност за отмицу. Већ неколико година у медијима се више пута појављивала информација о пуштању митрополита, која је, међутим, била лажна.   Митрополит Алепа Павле (Јазиги) рођени је брат поглавара Антиохијске православне цркве, Патријарха Јована Х.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2020. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Преовећена господа Епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Фотије, бихаћко-петровачки Сергије и захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и архимандрит Серафим, протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, протосинђел Платон, протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић.     -Све пролази у овоме животу, али истина свете вере православне на којој су наши преци зидали своју историју, државу и културу остаје за свагда. Сила прође, али сила Божја остаје за свагда у народу. Својима сам дошао и моји су ме примили како требује. Хвала вам, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и додао: -Данас је свака сила нечастива дигла свој глас против Цркве Христове. Многи непријатељствују против Цркве Божје, али знамо из искуства да нико није добио битку против Бога и Цркве. Верујемо да ће и Република Српска, која је утемељена на вери у Господа, одолети свим непријатељствима јер је Бог са нама. И ми да прихватимо ово страдање и трпљење као допуштење Божје да би се показала сила Божја у нашој вери. Крст носити нама је суђено, вели велики Његош, а ми праведно страдамо и Господ нас неће оставити. Останимо чврсти у вери, будимо уз Цркву нашу, будимо јединствени као народ, свој живот вежимо за истину и Онога који је победио свако зло.    Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем у поздравној беседи је упутио речи добродошлице и захвалности Његовој Светости Патријарху истичући да је слава последње што би Србима неко могао одузети и чега би се Срби одрекли.   У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српскеи.   Патријарашкој Литургији присуствовали су председник Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, председник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране Републике Србије г. Александар Вулин.   Саборни храм Христа Спаситеља је био испуњен великим бројем верника који су дошли да заједно са својим Патријархом молитвено прославе празник Светог архиђакона Стефана, заштитника Републике Српске.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг инфо,
      Дељење фотографија, мимова и другог садржаја преко квантног интернета је корак ближе него што је било, јер су научници успели да први пут тренутно „телепортују“ информације између два чипа која нису била физички повезана.
       
      Модерни физичари сањају о томе да направе квантне компјутере који би могли да решавају проблеме превише компликоване за данашње најмоћније суперкомпјутере, али њихово стварање захтева да науче како да рукују са квантним честицама, које су мање од атома.
        Научници са Универзитета у Бристолу и Техничког универзитета у Данској створили су уређаје на нивоу чипова који могу да захваљујући квантној физици манипулишу појединачним честицама светлости.
      Читаво истраживање објављено је у часопису Нејчер физикс (Nature Physics).
      У једном од експеримената истраживачи су успели да први пут демонстрирају „квантну телепортацију информације“ између два уређаја, користећи процес познат као „квантно спрезање“.
      То је феномен који се појављује када се парови или групе честица налазе у таквом стању међуделовања да промена у једној значи промену и у другој честици, као и да је раздаљина између њих небитна.
      „Успели смо да демонстрирамо везу квантног спрезања високог квалитета између два чипа у лабораторији, у којој су фотони на оба чипа делили исто квантно стање“, навео је коаутор студије Ден Левелин.
      Научни тим имао је стопу од 91 одсто успешности приликом „телепортовања“ честица, што је веома добар резултат.
      Могућност успостављања и одржавања поузданих квантних кола је кључ у стварању сложенијих уређаја и, коначно, квантних комуникационих система и мрежа које би могле да комуницирају са конвенционалном електроником.
      Научници „телепортовали“ информацију између два чипа
      WWW.RTS.RS Дељење фотографија, мимова и другог садржаја преко квантног интернета је корак ближе него што је било, јер су научници успели да први пут тренутно „телепортују“...  
    • Од Логос,
      У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику рођења Богомладенца Христа- Божићу са сестром Оливером Радић новинаром и професором из Ораховца у овој епизоди емисије ,,Косметска кандила“ разговарамо о томе како се Бадњи дан и Божић и недјеље које му претходе: Дјетињци, Материце и Оци славе у оарховачком крају.   Звучни запис емисије   Она је говорила и о свом пријатељу нобеловцу Петеру Хандкеу и упутила своју и подршку вјерног народа Косова и Метохије нашој Митрополији поводом актуелних дешавања изазваних усвајањем дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести и увјерења.      Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...