Jump to content
JESSY

„Парада поноса“ – два дана касније и много једа у мени

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 53 минута, Жика рече

Мислим да је Ћириличар.

Неко је свакако, мрзи ме сад да тражим.

 

пре 1 сат, Ronald рече

Meni je iznenadjujuce da je v. Danilo( misle na vl. Danila Krstica) reagovao na nacin kako su opisali Viler ili Vukasin. Mislim to je u totalnoj suprotnosti sa hriscanstvom. Pazi zabrana pricesca i jos uslov da se ozeni, ludilo. Ali nista me ne cudi od pojedinih episkopa.

То је страшно, али не видим зашто је изненађујуће?

 

Мени је мој свештеник во времја оно рекао да је х. велики грех, али да су ту и друге ствари на које је пожељно да се фокусирам. Није ме осудио. Али мој прота је био права реткост :sunce:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Макрина рече

Он није био" поједини" него је БИО Епископ :) и ако ћемо поштено,тврд је био и тежак на лингвистици,желео је свако да разуме оно што је њему било дато,али када је практичан живот у питању,био је танана софистицирана душа,широка,педагог.Немој да мислиш да није разумео проблематику,већ је тражио жртву и труд,не себе ради,већ ради онога који жели заједницу са Христом.

Е,сад улазимо у једну другу проблематику.Видимо као редовну појаву у Цркви,када нам се народ причешћује о постовима.Па ту имамо курваре,па имамо пијанце што туку и малтретирају све по кући,па имамо жене што су вршиле абортусе а нису ни помислиле да се покају....сви они заједно чекају у реду да се причесте Светим Тајнама,па онда нека стане и хомосексуалац.Може да стане.Може да оде у Цркву где га нико не зна и да стане.Све то може да буде и бива али ако нам је мера свега Христос  :) онда је математика мало другачија,ту нема непоштења,изговора нити за хетеро нити за хомо,а поготово за хомо( јер је противно природи а то је посебна тема када причамо о томе може ли човек да се роди са хомо склоностима и да остане у тој природи под тим изговором) 

Ја сам имала много сусрета и разговора са хомосексуалцима.Признајем,давно је то било,девојка сам још била,добар мој пријатељ из детинства био је хомосексуалац.Много смо се волели као пријатељи.Он ми је отворио та врата његовог света,на неки начин,желео је избављење а опет и није.То је тужан свет,препун лажи,препун сенки и мрачних ходника.Најгори су они што су педери и у души( што би рекао о.Ђуровић) .

Нема слободе без Христа.Стојмо у слободи коју нам Христос даде,па нек падне и крв и нек се лије зној.Вредно је сваке сузе,сваког труда.

Objasnjavas mi ko je ep. Danilo a moj najbolji prijatelj mnogo godina isao kod njega dok je tokom devedesetih zivio u Budimpesti, a ep. Danilo bio u Sentandreji. Procitao sam i njegove knjigu sa m. Amfilohijem napisanu i o njemu od monahinje Makrine, i pogledao video zapise. Svi koji pricaju grijese, a pojedini episkopi mnogo vise cim se dotaknu nauke, a vidimo i teologije, cak i obrazovani, a da ne govorim za neobrazovane ili ove koje je bolje ni ne spominjati nazalost. 

Drugo ne komentarisem jer se ne slazem narocito za ovaj svijet homosexualnosti i kako si ga ti dozivjela, praktikujem objektivni pogled na svijet a ne subjektivni.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Панарет рече

То је страшно, али не видим зашто је изненађујуће?

 

Мени је мој свештеник во времја оно рекао да је х. велики грех, али да су ту и друге ствари на које је пожељно да се фокусирам. Није ме осудио. Али мој прота је био права реткост

Iznenadjujuce jer sam vise ocekivao od ep. Danila, pa ni m. Amfilohije nikad ovako ne bi reagovao, ni blizu.

Koliko se sjecam ava Zoran je naveo svestenika Vladimira Zamahajeva( bio je i Dejan Dejanovic ali se upokojio) u BG koji razumije ljude druge sexualne orijentacije i uputio jednog momka koji se javio na njegovoj temi, mada je decko bio i depresivan kao posledica odnosa Crkve prema ljudima druge orijentacije.:) To je ovaj odgovor forumasu pod imenom Rip Kirby: 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Ronald рече

Meni je iznenadjujuce da je v. Danilo( misle na vl. Danila Krstica) reagovao na nacin kako su opisali Viler ili Vukasin. Mislim to je u totalnoj suprotnosti sa hriscanstvom. Pazi zabrana pricesca i jos uslov da se ozeni, ludilo. Ali nista me ne cudi od pojedinih episkopa.

а можеш ли да објасниш у супротности са којим хришћанством?   или зашто је у тоталној супротности?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Жика рече

Мислим да је Ћириличар.

 

пре 7 часа, Жика рече
пре 7 часа, Панарет рече

Ок, онда Вукашин или неки други члан форума, може се погледати на теми о Икони на прајду.

Мислим да је Ћириличар.

Није Ћирко...оно што има о вл. Данилу сам читао/слушао, али нисам наишао на такав случај. Владика Данило је био предубок, мислим да би то мало другачије било....помогао би том човеку вероватно, и више му пажње посветио не само тако зарезао. Мати Макарија пише да је исповедао Аркана, сатима, и да је рекао "ова човек ће се спасити"...о хомо не знам...

Угред, мислим да је Влада Димитријевић био близак са вл. Данилом...а Владе има свуда и некако је строг (???)...бори се човек...он сигурно зна став вл. Даниа о хомо...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Bokisha рече

а можеш ли да објасниш у супротности са којим хришћанством?   или зашто је у тоталној супротности?

(Кад су хомосексуалци напали овако да буду део Цркве....што поздрављам, осим не и начин, небитно) Било би занимљиво да неко погледа мало каноне, шта су и јесу ли Оци гворили о овоме канонским мерама....и након тога да се види колико се данас снисходи иначе у свему...канони су били јако строги, за нас данас непојмљиви... ко је одредио снисхођење које "крши" каноне. Ајде каноничари...

  @Bokisd  Боки, ти си патролог, нађи нам нешто од канона ако умеш...баци се мало и на каноснко...вероватно има канона које су поједини Оци препоручивали, писмима, посланицама па касније увршено од стране Цркве, а можда има и саборских, директно са сабора...мада сумњам у те директне да их има...

Имају канони и епитимије за блуд/прељубу, скотилашво, мастрбацију...не знам за хомо, давно сам читао, ако будеш тражио, владика Фотије је издао књижицу ономад у Крки из канонског...у њој је...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 41 минута, Ćiriličar рече

(Кад су хомосексуалци напали овако да буду део Цркве....што поздрављам, осим не и начин, небитно) Било би занимљиво да неко погледа мало каноне, шта су и јесу ли Оци гворили о овоме канонским мерама....и након тога да се види колико се данас снисходи иначе у свему...канони су били јако строги, за нас данас непојмљиви... ко је одредио снисхођење које "крши" каноне. Ајде каноничари...

  @Bokisd  Боки, ти си патролог, нађи нам нешто од канона ако умеш...баци се мало и на каноснко...вероватно има канона које су поједини Оци препоручивали, писмима, посланицама па касније увршено од стране Цркве, а можда има и саборских, директно са сабора...мада сумњам у те директне да их има...

Имају канони и епитимије за блуд/прељубу, скотилашво, мастрбацију...не знам за хомо, давно сам читао, ако будеш тражио, владика Фотије је издао књижицу ономад у Крки из канонског...у њој је...

 

e, hvala najzad sam postao patrolog ... :cheesy3:.... samo sam mozda nesto malo vise cito od drugih i malo imam dobro pamcenje i eto to je recept za patrologiju, kakvi fakultetiti... :D.... salim se.....  nego oko kanona i homo, odavno sam cito, ali se i ja ne secam nesto kanona i poslanica u vezi homo, ajd cu da pogledam nesto...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Панарет рече

Причешћивати се.

Džaba se pričešćujemo telom i krvlju Hristovom ako se ne pričešćujemo njegovom voljom. - Nisam ja, majke mi, sveti Maksim Ispovednik je.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У четвртак, дана 17. октобра, када Епархија осечкопољска и барањска прославља свог патрона светог Стефана Штиљановића, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у Каранцу.     Епископу Херувиму су саслуживали протојереј Ђорђе Ковачевић, парох дарђански и архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, умировљени парох, протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, протојереј Жељко Тешић (Епархија бачка) и ђакон Војислав Николић.   Овим литургијским слављем почела је прослава епархијске славе Епархије осечкопољске и барањске које ће се наставити свечаном академијом и светом архијерејском Литургијом у вуковарском Саборном храму. Свечана академија поводом јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве биће одржана 18. октобра у 18:00 часова. Света архијерејска Литургија биће служена у суботу 19. октобра са почетком у 09:00 часова. Дочек архијереја је у 08:40 часова.   Епископ Херувим је у празничној беседи рекао следеће:   -У име оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашњи дан, крсна слава овога храма и наше Епархије. Нека је благословено данашње сабрање којим прослависмо дивнога светитеља светога Стефана Штиљановића, велика личност за нашу историју. То је човек који је преузео ангелски лик у свом овоземаљском животу, носио је Христа и у свом срцу гајио љубав према православној вери. Веровао је да је тек у Христу пуноћа владавине, али и свакога живота. Својим животом је и сведочио Христа, сејао веру међу народом, обнављајући цркве и помагајући немоћнима. У то време није било лако бити хришћанин и чувати часни Крст. Упорним радом и марљивошћу овог последњег светог српског деспота очувани су вера и народ. Показао нам је пут којим требамо да идемо. Није случајно што је управо наша Епархија узела за славу светог Стефана Штиљановића, видим ту дубоки Божји промисао.   Свети Стефан треба бити наш заштитник, наша утеха и крепост у овим временима. Као и у његово време, тако и данас није лако опстати на овим просторима на којим требамо сачувати своју веру, културу и традицију. Сећајмо се светог Стефана Штиљановића који је штитио своју веру, који се пред Престолом Свевишњега моли да наш народ буде укрепљен Христом. Искушења која нам се намећу бременита су, али удружени у једно коло можемо заједничким снагама и трудом да опстанемо на овим просторима. Наша Црква увек проповеда Реч Јеванђеља, реч утехе и наде, и требамо увек да је слушамо. Томе су стремили и наши дивни светитељи.   Многи историчари пореде светог Стефана са светим Александром Невским и светим Јованом Владимиром. Можемо да се замислимо над тим, колико је то велика личност у нашем роду. Својим животом он стоји уз остале наше владаре који су чували православну веру и Крст часни. Мудро је руководио нашим народом, сејући семе које је васкрсло у христолико биће нашега народа. То је христоваскрсла истина коју је проносио овим просторима да бисмо и ми као народ били на путу светог Симеона и светога Саве. Светитељи су они који пред нама утабали стазу ка Вечном Животу.   У овој години јубилеја ми се сећамо родоначелника наше Свете Цркве, светога Саве, као онога који је оснивач христоваскрсле врлине која нам показује да је смисао у ношењу Крста, у Васкрсењу. Ако будемо живели на том путу и поучавајући се речима Јеванђеља знаћемо да смо на путу светога Саве и светог Стефана Штиљановића, али и свих светитеља који су својим животом посведочили ту Истину.   Данашња света Литургија почетак је прославе наше Епархијске славе. Наставак прославе је академија у Саборном храму у 18:00 часова, поводом 800 година наше Цркве и 630 година од Косовске битке, као и света архијерејска Литургија Саборном храму у суботу. Прославимо ова два дивна догађаја за наш народ. Два наша завета, два моста ка Царству Небеском су видовдански и светосавски завет. Саберимо се и поучимо се Јеванђељем јер оно треба да је у нашим срцима као семе које води наш христоваскрсли народ ка Царству Небеском.   Нека је благословен данашњи дан и Епархијска слава, да се сви саберемо и у истинољубљу славимо овог дивног светитеља, нашег заштитника пред Престолом Свевишњега Бога.   Нека сте живи, срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Хиландарско братство је од празника Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2019, богатије за два нова монаха, Тому и Харитона, којима је у игуман Високопреподобни архимандрит Методије поручио да сада ступају у највећу борбу - духовну!      Пожелевши им добар почетак монашког подвига, у беседи после Свете Литургије, за трпезом, игуман Методије је казао да је овим, најмлађим монасима, којима имена даје сам Дух Свети, искушенички живот био само припрема: "Многи су ратови били на земљи, милиони војника су дали животе, ко зна каква оружја су употребљавана... али поред тога знамо да је највећи рат који никада не престаје - духовни, а прва линија те борбе је - монашки живот. То ми некад не можемо да видимо јер нас Господ, знајући нашу слабост, покрива својом благодаћу. У овом рату нема никад примирја, он увек траје".    Игуман Методије је, говорећи о празнику Покрова, истакао да се Пресвета Богородица увек моли за нас, а ми треба да имамо ту свест и живи однос према Њој, као што дете има према својој мајци: "Ако се Њој будемо са смирењем обраћали, будимо уверени да ће она узнети молитве пред Престолом Пресвете Тројице".     Извор: Хиландар
    • Од Логос,
      У петак, 11. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Крагујевцу. Епископу су саслуживали: протојереј Драган Брашанац, протојереј Славиша Иллић и ђакон Урош Костић. За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и протонамесник Мирољуб Миладиновић, а чтецирао је г. Владан Степовић. У надахнутој беседи којом се верницима обратио, Епископ Јован је говорио о усавршавању у вери и науци Христовој:   Звучни запис беседе   “Чули смо, браћо и сестре, данашње Јеванђеље у којем видимо како је Господ бирао место где би народ могао да стане. Њега су пратили не само ученици Његови, него и народ. Христос је чинио чуда због себе, него ради народа, а народ је, знајући да Христос исцељује, доводио болеснике Њему. Господ је приликом исцељивања људи тражио узрок болести и тамо где је грех био узрок болести Господ је лечио душу човека. А када се душа ослободи греха, она онда тражи Бога, јер душа је богочежњива.    Кад се човек ослободи једног греха, код њега су одмах узвишенија размишљања, он задобија благодат Божију. Чим се трудиш задобијаш благодат, ако послушаш задобијаш благодат. Ми хришћани смо вечити ученици Христови. И ученик схвата лекцију и усавршава се у лекцији све дотле док осећа да треба да изађе пред учитеља и положи испит. Али када ученик себе постави за учитеља, то је толико страшно да тај ученик се више не спрема за испит, јер мисли ја сам сад учитељ, а није прошао свој ученички стаж. Ово данашње Јеванђеље нам је толико поучно јер видимо да су људи ишли за Господом и да Господ не бира људе који ће Га пратити, већ људи бирају Њега. Он све те људе уједињује својом науком, али уједињује онога ко хоће да буде уједињен. Бог се теби и мени нуди, човече! Он нам се даје, стално нам се даје кроз Цркву своју, кроз свету Литургију. Света Литургија је она вечито постављена трпеза. Човек који нема Бога у себи, он и није прави човек, он има изглед човека, али не носи суштину у себи.    Зато Јеванђеље каже: “Пазите како слушате”. Неко ће слушати онога који њему одговара, који њему повлађује, а неће слушати онога који му указује на његове недостатке, са њим ће прекинути. Браћо и сестре, Христова цела наука и цело Свето Писмо сажето је управо у овим заповестима и блаженствима која смо данас чули. Из Светог Писма видимо, када је Господ нахранио онај народ који је данима био далеко од својих домова, да ко се храни речју Божијом он ће лакше поднети и недостатак телесне хране. Онај човек који прима хришћанске врлине у своје срце и душу, тај човек постаје силан, али не својом силом, већ божанском силом. Сила Божија задобија се онако како Црква учи, како Јеванђеље учи, а не на неки наш начин. У немоћи се сила Божија пројављује. Ми смо задобили благодат, кроз крштење и свете тајне. Када бисмо ту благодат сачували ми бисмо се спасили. Благодат Божија чува човека ако човек чува благодат Божију.    У данашњем Јеванђељу можемо се запитати шта је то што народ вуче ка Христу? То је њихова вера. Дакле све нам зависи од вере. А шта значи веровање? Значи одрећи се себе, у дубини срца срести се са Богом. Вера значи и приношење, и ко највише верује, тај највише и дарује. Вера је као и љубав, а љубав ништа не тражи, она се даје. Нека нам Господ помогне да слушамо Јеванђеље и да мало размишљамо да ли се иоле у нечему трудимо, и да ли је тај наш труд проверен Црквом. Нека нам Господ помогне да се усавршавамо у хришћанским врлинама, али знајте ми смо људи такви па не умемо ништа постепено, него хоћемо све од једном. Почни са једном врлином, па кад усавршиш њу она ће сама повући и сваку следећу. Уздајмо се у Бога, верујмо у Бога и биће нам боље”.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Архиепископија за руске цркве у Западној Европи, које су недавно већински гласале да следе свога архијереја, Његово Високопреосвештенство епископа Дубне Јована у повратку у Московску Патријаршију, већ је искусила плодове новог начина живота.     Архиепископ Јован, који је отпуштен из јурисдикције Васељенске Патријаршије и ускоро затим био примљен у Руској Цркви, известио је о томе своју паству упознајући их са предстојећим Саветом Архиепископије и Генералном скупштином Архиепскопује, као и о избору два епископа.   Архиепископ Јован је навео да је скоро 60 парохија изразило жељу да остане у Архиепископији и да се прудружи Московској Патријаршији, док остатак парохија намерава да се придружи грчким митрополијама у Француској и Енглеској. Међутим, он се нада да ће убедити и ове парохије да преразмотре свој став и однос према Архиепископији.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У емисији Пирг, која је емитована у уторак, 17. септембра 2019. године проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије представио нам је два нова издања - "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, у издању Међународног центра за православне студије и Библиографију часописа "Црквене студије" Јелене Глишић, у издању Центра за црквене студије из Ниша, Центра за византијско-словенске студије из Ниша и Међународног центра за православне студије из Ниша.   Звучни запис разговора   Представљајући и ново издање "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, професор Бојовић је посебно говорио о о Маријином четворојеванђељу - најстаријој српској књизи, а овај сегмент разговора можете чути и ОВДЕ.     Извор: Радио Глас

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...