Jump to content
JESSY

„Парада поноса“ – два дана касније и много једа у мени

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 53 минута, Жика рече

Мислим да је Ћириличар.

Неко је свакако, мрзи ме сад да тражим.

 

пре 1 сат, Ronald рече

Meni je iznenadjujuce da je v. Danilo( misle na vl. Danila Krstica) reagovao na nacin kako su opisali Viler ili Vukasin. Mislim to je u totalnoj suprotnosti sa hriscanstvom. Pazi zabrana pricesca i jos uslov da se ozeni, ludilo. Ali nista me ne cudi od pojedinih episkopa.

То је страшно, али не видим зашто је изненађујуће?

 

Мени је мој свештеник во времја оно рекао да је х. велики грех, али да су ту и друге ствари на које је пожељно да се фокусирам. Није ме осудио. Али мој прота је био права реткост :sunce:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Макрина рече

Он није био" поједини" него је БИО Епископ :) и ако ћемо поштено,тврд је био и тежак на лингвистици,желео је свако да разуме оно што је њему било дато,али када је практичан живот у питању,био је танана софистицирана душа,широка,педагог.Немој да мислиш да није разумео проблематику,већ је тражио жртву и труд,не себе ради,већ ради онога који жели заједницу са Христом.

Е,сад улазимо у једну другу проблематику.Видимо као редовну појаву у Цркви,када нам се народ причешћује о постовима.Па ту имамо курваре,па имамо пијанце што туку и малтретирају све по кући,па имамо жене што су вршиле абортусе а нису ни помислиле да се покају....сви они заједно чекају у реду да се причесте Светим Тајнама,па онда нека стане и хомосексуалац.Може да стане.Може да оде у Цркву где га нико не зна и да стане.Све то може да буде и бива али ако нам је мера свега Христос  :) онда је математика мало другачија,ту нема непоштења,изговора нити за хетеро нити за хомо,а поготово за хомо( јер је противно природи а то је посебна тема када причамо о томе може ли човек да се роди са хомо склоностима и да остане у тој природи под тим изговором) 

Ја сам имала много сусрета и разговора са хомосексуалцима.Признајем,давно је то било,девојка сам још била,добар мој пријатељ из детинства био је хомосексуалац.Много смо се волели као пријатељи.Он ми је отворио та врата његовог света,на неки начин,желео је избављење а опет и није.То је тужан свет,препун лажи,препун сенки и мрачних ходника.Најгори су они што су педери и у души( што би рекао о.Ђуровић) .

Нема слободе без Христа.Стојмо у слободи коју нам Христос даде,па нек падне и крв и нек се лије зној.Вредно је сваке сузе,сваког труда.

Objasnjavas mi ko je ep. Danilo a moj najbolji prijatelj mnogo godina isao kod njega dok je tokom devedesetih zivio u Budimpesti, a ep. Danilo bio u Sentandreji. Procitao sam i njegove knjigu sa m. Amfilohijem napisanu i o njemu od monahinje Makrine, i pogledao video zapise. Svi koji pricaju grijese, a pojedini episkopi mnogo vise cim se dotaknu nauke, a vidimo i teologije, cak i obrazovani, a da ne govorim za neobrazovane ili ove koje je bolje ni ne spominjati nazalost. 

Drugo ne komentarisem jer se ne slazem narocito za ovaj svijet homosexualnosti i kako si ga ti dozivjela, praktikujem objektivni pogled na svijet a ne subjektivni.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Панарет рече

То је страшно, али не видим зашто је изненађујуће?

 

Мени је мој свештеник во времја оно рекао да је х. велики грех, али да су ту и друге ствари на које је пожељно да се фокусирам. Није ме осудио. Али мој прота је био права реткост

Iznenadjujuce jer sam vise ocekivao od ep. Danila, pa ni m. Amfilohije nikad ovako ne bi reagovao, ni blizu.

Koliko se sjecam ava Zoran je naveo svestenika Vladimira Zamahajeva( bio je i Dejan Dejanovic ali se upokojio) u BG koji razumije ljude druge sexualne orijentacije i uputio jednog momka koji se javio na njegovoj temi, mada je decko bio i depresivan kao posledica odnosa Crkve prema ljudima druge orijentacije.:) To je ovaj odgovor forumasu pod imenom Rip Kirby: 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Ronald рече

Meni je iznenadjujuce da je v. Danilo( misle na vl. Danila Krstica) reagovao na nacin kako su opisali Viler ili Vukasin. Mislim to je u totalnoj suprotnosti sa hriscanstvom. Pazi zabrana pricesca i jos uslov da se ozeni, ludilo. Ali nista me ne cudi od pojedinih episkopa.

а можеш ли да објасниш у супротности са којим хришћанством?   или зашто је у тоталној супротности?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Жика рече

Мислим да је Ћириличар.

 

пре 7 часа, Жика рече
пре 7 часа, Панарет рече

Ок, онда Вукашин или неки други члан форума, може се погледати на теми о Икони на прајду.

Мислим да је Ћириличар.

Није Ћирко...оно што има о вл. Данилу сам читао/слушао, али нисам наишао на такав случај. Владика Данило је био предубок, мислим да би то мало другачије било....помогао би том човеку вероватно, и више му пажње посветио не само тако зарезао. Мати Макарија пише да је исповедао Аркана, сатима, и да је рекао "ова човек ће се спасити"...о хомо не знам...

Угред, мислим да је Влада Димитријевић био близак са вл. Данилом...а Владе има свуда и некако је строг (???)...бори се човек...он сигурно зна став вл. Даниа о хомо...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Bokisha рече

а можеш ли да објасниш у супротности са којим хришћанством?   или зашто је у тоталној супротности?

(Кад су хомосексуалци напали овако да буду део Цркве....што поздрављам, осим не и начин, небитно) Било би занимљиво да неко погледа мало каноне, шта су и јесу ли Оци гворили о овоме канонским мерама....и након тога да се види колико се данас снисходи иначе у свему...канони су били јако строги, за нас данас непојмљиви... ко је одредио снисхођење које "крши" каноне. Ајде каноничари...

  @Bokisd  Боки, ти си патролог, нађи нам нешто од канона ако умеш...баци се мало и на каноснко...вероватно има канона које су поједини Оци препоручивали, писмима, посланицама па касније увршено од стране Цркве, а можда има и саборских, директно са сабора...мада сумњам у те директне да их има...

Имају канони и епитимије за блуд/прељубу, скотилашво, мастрбацију...не знам за хомо, давно сам читао, ако будеш тражио, владика Фотије је издао књижицу ономад у Крки из канонског...у њој је...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 41 минута, Ćiriličar рече

(Кад су хомосексуалци напали овако да буду део Цркве....што поздрављам, осим не и начин, небитно) Било би занимљиво да неко погледа мало каноне, шта су и јесу ли Оци гворили о овоме канонским мерама....и након тога да се види колико се данас снисходи иначе у свему...канони су били јако строги, за нас данас непојмљиви... ко је одредио снисхођење које "крши" каноне. Ајде каноничари...

  @Bokisd  Боки, ти си патролог, нађи нам нешто од канона ако умеш...баци се мало и на каноснко...вероватно има канона које су поједини Оци препоручивали, писмима, посланицама па касније увршено од стране Цркве, а можда има и саборских, директно са сабора...мада сумњам у те директне да их има...

Имају канони и епитимије за блуд/прељубу, скотилашво, мастрбацију...не знам за хомо, давно сам читао, ако будеш тражио, владика Фотије је издао књижицу ономад у Крки из канонског...у њој је...

 

e, hvala najzad sam postao patrolog ... :cheesy3:.... samo sam mozda nesto malo vise cito od drugih i malo imam dobro pamcenje i eto to je recept za patrologiju, kakvi fakultetiti... :D.... salim se.....  nego oko kanona i homo, odavno sam cito, ali se i ja ne secam nesto kanona i poslanica u vezi homo, ajd cu da pogledam nesto...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Панарет рече

Причешћивати се.

Džaba se pričešćujemo telom i krvlju Hristovom ako se ne pričešćujemo njegovom voljom. - Nisam ja, majke mi, sveti Maksim Ispovednik je.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У петак, 11. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Крагујевцу. Епископу су саслуживали: протојереј Драган Брашанац, протојереј Славиша Иллић и ђакон Урош Костић. За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и протонамесник Мирољуб Миладиновић, а чтецирао је г. Владан Степовић. У надахнутој беседи којом се верницима обратио, Епископ Јован је говорио о усавршавању у вери и науци Христовој:   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        “Чули смо, браћо и сестре, данашње Јеванђеље у којем видимо како је Господ бирао место где би народ могао да стане. Њега су пратили не само ученици Његови, него и народ. Христос је чинио чуда због себе, него ради народа, а народ је, знајући да Христос исцељује, доводио болеснике Њему. Господ је приликом исцељивања људи тражио узрок болести и тамо где је грех био узрок болести Господ је лечио душу човека. А када се душа ослободи греха, она онда тражи Бога, јер душа је богочежњива.    Кад се човек ослободи једног греха, код њега су одмах узвишенија размишљања, он задобија благодат Божију. Чим се трудиш задобијаш благодат, ако послушаш задобијаш благодат. Ми хришћани смо вечити ученици Христови. И ученик схвата лекцију и усавршава се у лекцији све дотле док осећа да треба да изађе пред учитеља и положи испит. Али када ученик себе постави за учитеља, то је толико страшно да тај ученик се више не спрема за испит, јер мисли ја сам сад учитељ, а није прошао свој ученички стаж. Ово данашње Јеванђеље нам је толико поучно јер видимо да су људи ишли за Господом и да Господ не бира људе који ће Га пратити, већ људи бирају Њега. Он све те људе уједињује својом науком, али уједињује онога ко хоће да буде уједињен. Бог се теби и мени нуди, човече! Он нам се даје, стално нам се даје кроз Цркву своју, кроз свету Литургију. Света Литургија је она вечито постављена трпеза. Човек који нема Бога у себи, он и није прави човек, он има изглед човека, али не носи суштину у себи.    Зато Јеванђеље каже: “Пазите како слушате”. Неко ће слушати онога који њему одговара, који њему повлађује, а неће слушати онога који му указује на његове недостатке, са њим ће прекинути. Браћо и сестре, Христова цела наука и цело Свето Писмо сажето је управо у овим заповестима и блаженствима која смо данас чули. Из Светог Писма видимо, када је Господ нахранио онај народ који је данима био далеко од својих домова, да ко се храни речју Божијом он ће лакше поднети и недостатак телесне хране. Онај човек који прима хришћанске врлине у своје срце и душу, тај човек постаје силан, али не својом силом, већ божанском силом. Сила Божија задобија се онако како Црква учи, како Јеванђеље учи, а не на неки наш начин. У немоћи се сила Божија пројављује. Ми смо задобили благодат, кроз крштење и свете тајне. Када бисмо ту благодат сачували ми бисмо се спасили. Благодат Божија чува човека ако човек чува благодат Божију.    У данашњем Јеванђељу можемо се запитати шта је то што народ вуче ка Христу? То је њихова вера. Дакле све нам зависи од вере. А шта значи веровање? Значи одрећи се себе, у дубини срца срести се са Богом. Вера значи и приношење, и ко највише верује, тај највише и дарује. Вера је као и љубав, а љубав ништа не тражи, она се даје. Нека нам Господ помогне да слушамо Јеванђеље и да мало размишљамо да ли се иоле у нечему трудимо, и да ли је тај наш труд проверен Црквом. Нека нам Господ помогне да се усавршавамо у хришћанским врлинама, али знајте ми смо људи такви па не умемо ништа постепено, него хоћемо све од једном. Почни са једном врлином, па кад усавршиш њу она ће сама повући и сваку следећу. Уздајмо се у Бога, верујмо у Бога и биће нам боље”.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Архиепископија за руске цркве у Западној Европи, које су недавно већински гласале да следе свога архијереја, Његово Високопреосвештенство епископа Дубне Јована у повратку у Московску Патријаршију, већ је искусила плодове новог начина живота.     Архиепископ Јован, који је отпуштен из јурисдикције Васељенске Патријаршије и ускоро затим био примљен у Руској Цркви, известио је о томе своју паству упознајући их са предстојећим Саветом Архиепископије и Генералном скупштином Архиепскопује, као и о избору два епископа.   Архиепископ Јован је навео да је скоро 60 парохија изразило жељу да остане у Архиепископији и да се прудружи Московској Патријаршији, док остатак парохија намерава да се придружи грчким митрополијама у Француској и Енглеској. Међутим, он се нада да ће убедити и ове парохије да преразмотре свој став и однос према Архиепископији.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У емисији Пирг, која је емитована у уторак, 17. септембра 2019. године проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије представио нам је два нова издања - "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, у издању Међународног центра за православне студије и Библиографију часописа "Црквене студије" Јелене Глишић, у издању Центра за црквене студије из Ниша, Центра за византијско-словенске студије из Ниша и Међународног центра за православне студије из Ниша.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Представљајући и ново издање "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, професор Бојовић је посебно говорио о о Маријином четворојеванђељу - најстаријој српској књизи, а овај сегмент разговора можете чути и ОВДЕ.     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Два велика јубијела Епархије Рашко-призренске: 10 вијекова Рашке епархије и 8 вијекова самосталности Српске православне Цркве прослављени 7. и 8. септембра у Старом Расу.   Звучни запис емисије   Епархија рашко-призренска 8. септембра, саборно и молитвено, као што су радили и наши славни преци предвођени Светим Немањићима, у Цркви Светих апостола Петра и Павла код Новог Пазара, прославила је два значајна јубилеја: 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије и 8 векова самосталности Српске православне цркве. Св. Литургији поред више стотина верника окупљених око древног Петропавловског храма присуствовали су и име Владе Републике Србије представници Државне у праве за сарадњу са црквама и верским заједницама и представници Војске Србије.   Свету архијерејску литургију служили су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Преосвећена господа: рашко-призренски Теодосије, жички Јустин, полашко-кумановски Јоаким, милешевски Атанасије и захумско-херцеговачки Димитрије са свештенством и верним народом. Литургију су својим појањем пратили ученици Призренске Богословије.   У литургијској беседи Пресвећени владика Јустин је казао да је данас дан велике радости: „Данас су се спојила два јубилеја наше Цркве и то су догађаји који нама православнима дају могућност да се радујемо, јер и апостол Павле каже: Радујте се у Господу свагда, и опет велим: Радујте се!“   Након благосиљања и резања славског колача, Преосвећени владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије заблагодарио је својој браћи архијерејима, свештенству, монаштву, верном народу, који су се данас сабрали да покажу да смо сви једно тело Христово – Црква Божија и да овде потврдимо свој завет Богу да смо народ опредељен за вечни живот.     Подсетивши на јубилеје које данас прослављамо, 1000 година помена Рашке и призренске епархије и 800 година самосталности СПЦ, владика је нагласио да иако као народ имамо чиме да се поносимо и похвалимо, имамо и велику одговорност с обзиром на тешко време у којем данас живимо. Он је казао да нам је потребна помоћ Божја коју очекујемо тиме што служимо Богу испуњавајући Његову реч и заповести – Свето јеванђеље.   Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је истакао да у Цркви Светих апостола Петра и Павла овај сабор траје од времена Свете браће Кирила и Методија и наставља се кроз векове. Подсетио је да су у овој цркви одржавани велики сабори још за време Светога Симеона и Светога Саве, да се у њој крстио Свети Сава, Свети Стефан Првовенчани, деца Светог Симеона и Свете Ане, који су се у њој примили монашки постриг.   Митрополит је казао да је Црква Светих Петра и Павла мајка црква свих цркава које је градио народ Божји, српски, кроз векове. Мајка црква и Студенице и Жиче, Пећке патријаршије и Дечана, Мораче и Грачанице, и свих других наших храмова широм васељене.   Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски је, у име Светога Петра Цетињскога, примио кумство за идућу годину за дан свих Срба светитеља. Митрополит је за овај храм који спаја векове, прилажио икону Светог Петра Цетињског подсећајући на дела свих владара из лозе Петровића, нарочито краља Николе Петровића који је заједно са краљем Петром Првим Карађорђевићем ослободио Косово и Метохију 1912 -1913. године:     Након Св. Литургије и освећења славског колача за све госте приређена је славска трпеза. Потом су архијереји са свештенством и званицама обишли храм Св. Саве у изградњи у засеоку Мишчићи поред Дежеве где је родоначелник наше Аутокефалне Цркве по предању рођен. Реч је о прелепој ротонди која ће достојно обележити место где је светлост дана угледао највећи међу Србима – Св. Сава, Први Архиепископ Српски.   Прослава двоструког јубилеја: 800те годишњице Аутокефалије Српске Архиепископије и хиљадугодишњице од првог помена имена Епархије Рашке у хрисовуљи ромејског цара Василија II започела је у суботу 7. септембра свечаним бденијем под сводовима древног Петропавловског храма у Старом Расу.   Бдењем је началствовао Епископ Захумско-херцеговачки Димитрије, а у њему су учествовали и Епископи Рашко-призренски Теодосије, Милешевски Атанасије и Кумановско-полошки Јоаким уз више свештенослужитеља неколико Епархија наше помесне Цркве.   Након бденија које су певали призренски богословци, свечаности се придружио и Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије узевши учешће у свечаној академији која је одржана у порти храма. Поред обраћања домаћина, Епископа Рашко-призренског Теодосије, присутнима се обратио и Митрополит Амфилохије. У академији је наступио хор „Бранислав Нушић“ из Косовске Митровице, више фолкорних ансамбала са Косова и Метохије као и Рашке области, певали су призренски богословци, млади етно-певачи, а све уз пригодне стихове који су читали драмски уметници. Вечерње славље је завршено вечером коју је организовала за госте Епархија Рашко-призренска.   У својој беседи Епископ Теодосије је посебно надахнуто говорио о значају овога јубилеја. Он је нагласио да се ради о јубиларној години за српску цркву и народ, подсећајући на то да се у њеним епархијама широм Србије, региона и света, јубилеј обележава током целе године уз више догађаја, а да је централна прослава у октобру у манастиру Жича, и патријаршији у Београду.   Владика је позвао и да с хришћанском истрајношћу издржимо и ововремена искушења и не заборавимо косовски завет – Србима јединствен израз православља.   Његово високопреосвештенство Митрополит црногроско-приморски Амфилохије је захвалио владици Теодосију на позиву, наглашавајући да је јако битно сабирање на овом светом месту, да се обнови свесрпски сабор, да се настави оно што су нам преци још од Немањића оставили.   Петрова црква код Новог Пазара у Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је сједиште Рашке епископије. Црква се налази 2 километра сјеверно од центра Новог Пазара, а према до сада познатим писаним изворима потиче из 8. вијека, али је вјероватно и старијег датума. У другој хрисовуљи цара Василија II из 1020. године, издатој Охридској архиепископији, помиње се Рашка епископија која је обухватала читаву Србију, а сједиште епископије је била Црква Светих Петра и Павла. Током првих година владавине Немањића, Петрова црква у Расу је била место најзначајнијих догађаја. У њој је поново, по православном обреду, крштен велики жупан Стефан Немања. У Петровој цркви он је предао престо свом сину Стефану Првовенчаном, а на истом мјесту је и Епископ рашки замонашио Немању и његову жену Ану.     После стицања црквене самосталности 1219. године, први српски архиепископ постаје Сава Немањић а сједиште Српске цркве манастир Жича, док сједиште Рашке епископије остаје у Петровој цркви.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Академик Владета Јеротић био је дугогодишњи професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду где је предавао Пастирску психологију. На данашњи дан, навршава се годину дана од његовог упокојења.    Повезане вести:   Епископ крушевачки др Давид (Перовић): Добри човек у Срба, бесребреник Владета!   Живео, све видео, и никога није осудио!   Радио Светигора: Сјећања на Владету Јеротића - Вероучитељица Јелена Петровић   Александар Гајшек за Радио "Глас": Професор је најзначајнији Сусрет у мом животу!     Опело и сахрана академика Владете Јеротића     Академик Владета Јеротић рођен је 2. августа 1924. године у Београду, где је завршио основно образовање и похађао Другу мушку гимназију и Медицински факултет, на којем је стекао диплому психијатра. Специјализовао је неуропсихијатрију и психотерапију у Швајцарској, Немачкој и Француској. Радио је најпре као асистент на Нервној клиници Универзитета у Београду а затим је био примаријус и начелник психотерапеутског одељења болнице Др Драгиша Мишовић (од 1963. до 1985. године). Преко две деценије (1984-2005) предавао је по позиву Пастирску психологију на Теолошком факултету у Београду.   Учествовао је на многим европским и светским конгресима психијатрије и психотерапије, а неколико месеци је провео у Јунговом институту у Цириху у својству лекара и практичара. Био је члан Удружења књижевника Србије и редовни члан Медицинске академије. За дописног члана САНУ изабран је 1994. године, а за редовног 2000. Академик Владета Јеротић  је створио обимно и сложено дело из области психоанализе, психотерапије, филозофије, религије и књижевности. Поред тога, одржао је и низ предавања и учествовао у више дискусионих трибина у земљи и иностранству.   Добитник је великог броја награда и јавних признања, поред осталих и Захвалнице Матице српске (1982); Повеље болнице „Др Драгиша Мишовић“ (1983); Повеље Српског лекарског друштва (1993); Награде „Ђорђе Јовановић“ (1994); Награде „Лаза Костић“ (1997); Ордена Светог Саве I степена (2001); Награде "Исидора Секулић" (2003); Награде Доситеј Обрадовић (2014); Велике повеље Бранковог кола (2017).      
       
       
       
       
       
       
            Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...