Jump to content

Treba li se izbaciti mašta iz molitve?

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 159
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

молитва, има ту једна област, кад се молиш, а неизвесно је ако се деси то што ти у је молитви надано, на који начин ће се десити, у ком времену, на ком месту...и ту мислим да човек надограђује  својим жељама, ствара представу...најћешче буде да се деси, али не формом представе коју смо сами зацртали, некад као детаљ, а некад и као след догађаја са фантастичним мотивима( онда имају и којекаве визије, приказања лажна, срећемм то  последње време у разговору са људима...мало мало, па ето њима неког светитеља или сама Пречиста се јави, или ангел...и сити се изразговарају молитељ и визија његова)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

молитва, има ту једна област, кад се молиш, а неизвесно је ако се деси то што ти у је молитви надано, на који начин ће се десити, у ком времену, на ком месту...и ту мислим да човек надограђује  својим жељама, ствара представу...најћешче буде да се деси, али не формом представе коју смо сами зацртали, некад као детаљ, а некад и као след догађаја са фантастичним мотивима( онда имају и којекаве визије, приказања лажна, срећемм то  последње време у разговору са људима...мало мало, па ето њима неког светитеља или сама Пречиста се јави, или ангел...и сити се изразговарају молитељ и визија његова)

Увјек је то тако и када разговарамо са стварним ближњим, ми углавном разговарамо са својим представама, када гледамо свјет ми видимо само нашу представу о њему, било да је она системска - свјетоназор, било да је нека оргинална (лудачка).

Међу људима је непремостив јаз који само Христос може да премости, када би на било који други начин било могуће остварити заједницу у којој други не би био сведен на објекат или средство - Христос не би ни био потребан.

Христа у тјелу оприсутњује Утјешитељ, нема лакшег пута - ни до другог, ни до себе ни до природе.

То што су ти путеви понекад затворени је посљедица наше неподобности и сва сурогат решења су странпутице, а то што су ти путеви понекад отворени то је знак милости Божије, али и наше спремности да одбацимо све (па и сам ум и све његове представе), да би стекли богопознање.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пошто видим да се неки фатају за умјетности, као професиобалац и академски сликар, односно дипломирани иконописац, морам да кажем да постоје многи правци и којима је забрањено замишљање: иконографија, реализам, надрелазиам, супраматизам, енформел...али може у кичу као екстремно примитивном и потпуно некритичком и неисторијском поимању слике.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 6 months later...

Da li postoje molitve u kojima pravoslavci mogu koristiti maštu?

 

 

Budući da krunica zahtjeva razmatranje otastava iz Svetoga Pisma a to znači uključivanje i mašte bilo bi protiv duha pravoslavnog molenja gdje se ista mora isključiti.

(Katekizam nas poučava zašto je važno razmatranje: „Ono pokreće misao, maštu, osjećanje i želje. To je pokretanje nužno da se produbi vjersko uvjerenje, da se potakne obraćenje srca i ojača volja da slijedi Krista“ (KKC, br. 2708))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Znajte da um, silazeći u srce, prolazi kroz dva mitarstva, da bi se sjedinio sa srcem. Prvo je mitarstvo umišljanja-mašte, a drugo je mitarstvo razuma pred dverima srca. Mudar čovek ih prelazi u trenu.

Najkraći zakon molitve jeste da ne umišljaš ništa dok se moliš.

Kod mitarstva razuma susreću naš um teolozi tame i filosofi pakla i navode um na duhovna razmatranja. 

Đavo zvani teolog tame i filosof pakla ima za cilj da našem umu zada teologisanje. I on na molitvi privodi celo Sveto Pismo, ako hoćeš - jer je on stari teolog i zna ga naizust. Samo da se ne moliš! On zna da ga molitva sažiže.

                                                                                                                                                                                                                                   Starac Kleopa 

 

Kada se moliš nemoj teologisati, jer ti se demoni rugaju! Kada se moliš treba da imaš srce skrušeno, bol srca zbog grehova i smirenje.

                                                                                                                                                                                                                                     Sveti Jovan Zlatoust

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Вукашин рече

Znajte da um, silazeći u srce, prolazi kroz dva mitarstva, da bi se sjedinio sa srcem. Prvo je mitarstvo umišljanja-mašte, a drugo je mitarstvo razuma pred dverima srca. Mudar čovek ih prelazi u trenu.

Najkraći zakon molitve jeste da ne umišljaš ništa dok se moliš.

Kod mitarstva razuma susreću naš um teolozi tame i filosofi pakla i navode um na duhovna razmatranja. 

Đavo zvani teolog tame i filosof pakla ima za cilj da našem umu zada teologisanje. I on na molitvi privodi celo Sveto Pismo, ako hoćeš - jer je on stari teolog i zna ga naizust. samo da se ne moliš! On zna da ga molitva sažiže.

                                                                                                                                                                                                                                   Starac Kleopa 

 

Kada se moliš nemoj teologisati, jer ti se demoni rugaju! Kada se moliš treba da imaš srce skrušeno, bol srca zbog grehova i smirenje.

                                                                                                                                                                                                                                     Sveti Jovan Zlatoust

 

 

Govorimo o krunicu gdje se razmatraju otajstva....npr.  ...razapinjanje Isusa .

Dok molimo 10 zdravo Marija mi razmatramo to otajstvo razmišljajući o događajima iz Svetoga Pisma.

Ili npr. dok čitaš sveto Pismo i razmatraš ti normalno i razmatraš te događaje.

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, kopitar рече

Govorimo o krunicu gdje se razmatraju otajstva....npr.  ...razapinjanje Isusa .

Dok molimo 10 zdravo Marija mi razmatramo to otajstvo razmišljajući o događajima iz Svetoga Pisma.

Ili npr. dok čitaš sveto Pismo i razmatraš ti normalno i razmatraš te događaje.

 

 

 

 

 

 

Najteže je čoveku svoj um razapeti na krst :D

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, kopitar рече

Govorimo o krunicu gdje se razmatraju otajstva....npr.  ...razapinjanje Isusa .

Dok molimo 10 zdravo Marija mi razmatramo to otajstvo razmišljajući o događajima iz Svetoga Pisma.

Ili npr. dok čitaš sveto Pismo i razmatraš ti normalno i razmatraš te događaje.

 

Кад већ пушташ филмове, шта фали да пустиш како се Муса пејгамбер вазноси, или неки порнић, тамо има  доста"о мој боже, о мај боооже".

Слушај Аву каже гријех је замишљати а не онанисати!

Ти кад тако замишљаш, не може до тебе допријети ни човјек, мора прво да те "пробуди", дозове, а то што видиш везе нема са објавом то су твоје пројекције, не треба ти Бог за то. Он је предмет манипулације твоје свијести.

Да би ти се можда Бог објавио или да би имамо било какво духовно искуство, мораш то да бациш те психолошке филмове и будеш што чешће у стању чекања. Немој да "ствараш" Бога...

@Александар Милојков видиш ли живи примјер како исхођење из Сина изгледа у економији, односно антропологији.

Човјек из себе пушта (исходи) филмове и вјерује да му је то благословено, а што да не, јер њему је могуће да Дух Свети кроз њега који тијело Христово надахњује те филмове. :slikanje:

А ви сте свете трезвене оце, назвали психолозима, у име неке  склепане онтологије.:kriminalac:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 22.2.2020. at 12:12, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Пошто видим да се неки фатају за умјетности, као професиобалац и академски сликар, односно дипломирани иконописац, морам да кажем да постоје многи правци и којима је забрањено замишљање: иконографија, реализам, надрелазиам, супраматизам, енформел...али може у кичу као екстремно примитивном и потпуно некритичком и неисторијском поимању слике.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

Kako se tebi čini ovo fresko-slikarstvo Arsenija Boke. Reč je o crkvi u jednom selu blizu Bukurešta - Draganescu.

 

Imaš gomilu video materijala na ovu temu na yt, da ne kačim više lenkova, pa pogledaj.

 

Sigurno je da nije sve kanonski. Posebno su zanimljive predstave savremenog sveta i paklenih muka. Neki likovi kao da su iz stripa, ali sa druge strane, ne ostavljaju te ravnodušnim. One likove demona kao da je svojim očima glledao. Zanimljiv je i prikaz savremenog čoveka u fotelji koji se okružio zemaljskim dobrima i ništa mu više ne treba...

Radi se o ozbiljnom čoveku - svetitelju, koji je više od godinu proveo na 1000-1500 m u pećini 1x2, koju je sam izdubio. Kasnije bio iguman, pa ga čekali progoni, klevete i na kraju je ostao i bez mogućnosti da služi. Čak su ga i crkvene vlasti odbacile, ostao je sa nekom bednom penzijicom da oslikava crkve do smrti. Slična sudbina kao sveti Nektarije. Danas je njegov grob najposećenije mesto hodočašća u Rumuniji. Pored teološkog završio je i neki likovni faks kasnije. 

Čudotvorac i za života. Za vreme robije, radio je na kopanju nekog kanala. Kažu da je jednog dana, pošto je do podne ispunio dnevnu normu, pitao zapovednika da odmori. Ovaj mu to odobrio. Kad je došlo vreme da se pakuje i vraća u baraku, nastala je pometnja, zato što ga nije nigde bilo. Kako je nestao, tako se tog dana pojavio pred polazak. Kažu da je potvrdjeno da se tog dana nalazio na sahrani svoje majke u selu udaljenom 400 km od mesta zatočeništva.

Dakle, imao je veliku slobodu pred Bogom i ovo je slikao pred kraj zemaljskog puta. Nije neko željan pažnje. Meni se svidja, ali svakako da nije sve po kanonima i bilo je sigurno mnogo polemike oko ovih slika. Kažu da je ovu crkvu oslikavao 15 god.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Кад већ пушташ филмове, шта фали да пустиш како се Муса пејгамбер вазноси, или неки порнић, тамо има  доста"о мој боже, о мај боооже".

Слушај Аву каже гријех је замишљати а не онанисати!

Ти кад тако замишљаш, не може до тебе допријети ни човјек, мора прво да те "пробуди", дозове, а то што видиш везе нема са објавом то су твоје пројекције, не треба ти Бог за то. Он је предмет манипулације твоје свијести.

Да би ти се можда Бог објавио или да би имамо било какво духовно искуство, мораш то да бациш те психолошке филмове и будеш што чешће у стању чекања. Немој да "ствараш" Бога...

@Александар Милојков видиш ли живи примјер како исхођење из Сина изгледа у економији, односно антропологији.

Човјек из себе пушта (исходи) филмове и вјерује да му је то благословено, а што да не, јер њему је могуће да Дух Свети кроз њега који тијело Христово надахњује те филмове. :slikanje:

 

Verovatno jeresi tako nastaju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Вукашин рече

Verovatno jeresi tako nastaju.

Onda je i Augustin bio u jeresi.

 

Korijeni biblijskog promišljanja i tumačenja potječu od Origena u 3. stoljeću, nakon čega je sv. Ambrozije prenio nauk na svetog Augustina.[9] Redovnička praksa Lectio Divine postoji od 6. stoljeća i prakticirao ju sv. Benedikt, a zatim je formalizirana kao proces u četiri koraka od strane kartuzijanskog redovnika Guiga II. tijekom 12. stoljeća. U 20. stoljeću, konstitucija Dei Verbum Drugoga vatikanskog koncila preporučuje Lectio Divinu široj javnosti, a njenu važnost potvrdio je papa Benedikt XVI. na početku 21. stoljeća.[10]

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, kopitar рече

preporučuje Lectio Divinu široj javnosti

Немам ништа против као филмофил:dobro:, људи се мало фурају, нафуравају трипују, ложе...визуелизују..али визије отаца су сасвим друга ствар!

Платонизам, самим тим и Ориген и вјероватно Августин, мисле нешто друго, платонистичка идеја, слика, "представа" свјетли, траг тога имамо у "лумен натурале", чак Његош са "свијетлом идејом" "лучом микорокозмом"  је ближи Палами, који би се условно могао назвати платонизујућим у овом смислу.

Нововјековна идеја, и идеализам, су сасвим другачији, то су представе и појмови без властите свјетлости, обасјани једино умом (лумен натурале).

Дакле проблем са овим замишљањима је што су у тами мозга, затворених очију створени нашом вољом и умом, док би било боље да су на свјетлу дана (параноја) или најбоље у нествореном свјетлу "трезвене" - "те идеје" могу да се повежу са "објавом" и да преобразе, а ове мождане само да набеде, уфурају, индоктринирају.

Сликовит је однос слике и текста, са иконома се прича, а овде слике описују текст. Мислим да је и то неки далеки одјек различите тријадологије, једина слика која у КЦ има статус иконе је папа, све остало само описује, декорише...

У ПЦ све је нека икона, а декорација јерес.

Метафизика посеже за тим идејама, али лишеним свјетлости зато нема живот, него метастазира на човјеку.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Цитат

Свет човечије воље и уобразиље јесте свет „привидних“ истина. Овај свет (воље и уобразиље) заједнички је и човеку и палим демонима, и зато је уобразиља спроводник демонске енергије.
Демонске слике, као и слике које ствара сам човек, могу утицати на човека мењајући његов лик или преображавајући га. Али, једно је неизбежно: свака слика коју ствара сам човек, или коју му потурају демони, а са којом се он у души саглашава, изопачава његов духовни лик, створен по Божијем образу и подобију. Ово „стваралаштво“ на свом крајњем ступњу доводи до самообожења твари, тј. тврђења да се Божанско начело налази у самој човековој природи. Услед тога природна религија, тј. религија човечијег разума, на један кобан начин добија пантеистички карактер.

Цитат

И људске и демонске слике задобијају понекад веома велику силу, премда не стога што су реалне у потпуном смислу речи, као што је реална Божанска сила која ствара ни из чега, већ стога што се човечија воља опредељује за њих. Једино тада је оне формирају. Међутим, Господ ослобађа од власти страсти и маштања оне који се кају. Хришћанин који је ослобођен од њих, подсмева се њиховој (не)моћи

Софроније Сахаров

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Jedan od najmudrijih umova savremenog doba, psihijatar i književnik, čovek sa opsegom znanja i mudrosti koje su ostavile neizbrisiv trag, bavio se i temom roditeljstva. Evo šta je rekao na tu temu.

      1. “Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!”
      2. ”Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili, na drugi način, koliko smo i sa kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko i mi volimo druge”
      3. “Dete staro tri, četiri godine sluša majku i oca kako se ne svađaju, nego raspravljaju o nekoj temi, pa se ne slažu. Bez povišenog tona, svako iznosi svoje argumente, puštajući i onog drugog da kaže to što ima. Tu počinje dijalog i tako se dete uči dijalogu. Iako ništa ne razume, (šta je to o čemu roditelji pričaju) negde u letu uspeće da uhvati da se ne slažu, ali da i majka i otac razgovaraju koristeći argumente, a ne povišen ton.”
      4. “Radoznalost i ljubopitljivost nisu iste stvari. Nemojte svoju decu pretvarati u ljubopitljivu decu. Dete se rađa vrlo složeno. Da ne plašim mlade, ali, fetus sve pamti. Jako je važno da majka dete nosi radosno. Pazite, nije isto radosno i veselo. Treba da nosi, koliko god može, sa radošću. Naravno i otac je jako važan. Treba oboje podjednako da žele dete. I nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu. Znate kako, kad je majka ljuta dete se sklanja na kraj posteljice, a kad je srećna dete se penje prema srcu. Snimali to naučnici.”
    • Од Lazar 12,
      Ne samo hrišćani, ne samo zapadnjaci, već i mnogi ljudi iz različitih kultura zabrinuti su kada otkriju da se islamski prorok Muhamed oženio devetogodišnjom djevojčicom po imenu Aisha. Neki idu toliko daleko da optužuju Muhameda da je pedofil, koristeći tako emotivan jezik kao što je "zlostavljač djece" da opiše Muhameda zbog ženidbe s mladom djevojkom prepuberte.
      To je mnoge muslimane dovelo do toga da ili odbace tradiciju koja dokumentuje Aišinu mladost kada se udala za Muhameda ili da smisle neku vrstu moralnog opravdanja braneći Muhamedov brak sa maloljetnicom. Naš fokus ovdje je da ispitamo šta muslimanski izvori kažu o Muhamedovom braku s Aišom i također se pozabavimo uobičajenim muslimanskim argumentima koji se iznose ili u odbranu priče ili odbacivanje kao jednostavno pogrešne.
      Svoj ćemo odgovor podijeliti na dva dijela. U ovom prvom dijelu predstavit ćemo podatke iz priznatih muslimanskih izvora (prvenstveno sunitskih izvora) kako bismo vidjeli šta oni kažu u vezi s Aišinim godinama u vrijeme njezinog braka. Također ćemo pokrenuti neke druge točke koje se direktno ili indirektno odnose na pitanje Aishine mladosti u vrijeme njenog braka.
      U drugom ćemo dijelu pokušati stupiti u interakciju s tipičnim muslimanskim argumentima koji se često pokreću u vezi s ovom temom.

      Islamski dokazi
      Sada iznosimo islamske podatke koji pokazuju da je Aisha bila djevojčica od devet godina kada je Muhammad s njom sklopio brak. Sav podebljani, kapitalni i podvučeni naglasak je naš.
      SAHIH AL-BUKHARI
      SAHIH MUSLIMAN
      SUNAN ABU DAWUD
      SUNAN NASA'I
      SUNAN IBN-I-MAJAH
      IBN HISHAM
      AL-TABARI
      IBN KATHIR
      IBN QAYYIM
      MARTIN LINGS
      SAIF-UR-RAHMAN AL-MUBARAKPURI

      A evo i religiozne fetve koja spominje Muhammedove fizičke odnose s Ajšom:
      Sljedeća veza pruža neovisne dokaze da gornja fetva zaista postoji:
      U gornjoj vezi islamski učenjak dr. Ahmad Al-Hadž Al-Kurdi komentira dotičnu fetvu. On odgovara osobi koja pita da li fetva stvarno postoji ili nije i da li je Muhammad počinio ovu radnju ili ne. U odgovoru kaže da je Muhammad to najvjerovatnije učinio nakon što je sklopio brak u 9, a ne kada je imala 6 godina. Njegova rasprava se odnosi na to kada je Muhammad to učinio djevojčici, a ne da li je to učinio ili ne.
      Također čitamo:
      Evo još jednog:
      Odvratna akcija koju fetva opisuje dozvoljena je svim ostalim sunitskim muslimanima, što mogu vidjeti sljedeće tri fetve:
      Postoji i šiitska referenca koja odobrava praksu. U knjizi Ayatu Allah Al Khumaini, "Tahrir Al wasila," str. 241, broj 12, stoji:
      Aisha nije bila jedina mlada djevojka za koju je Muhammad imao oči:

      Rezime analiza
      Prema službenim sunitskim muslimanskim izvorima, Muhammad se oženio Aishom kada je imala oko šest ili sedam godina. Ovaj brak sklopio se tri godine prije Muhamedove migracije u ono što je na kraju postalo poznato kao Medina. Muhammad je vjenčao Aishu otprilike četiri godine kasnije, ili druge godine svog dolaska u Medinu, kada je ona imala devet godina.
      Muslimanski izvori općenito datiraju Muhamedovu migraciju u Medinu (poznatu kao Hidžra) 622.-23. A ovi izvori takođe kažu da je Muhamed rođen u godini slona, 570. godine nove ere. To znači da je Muhamed imao pedeset godina kada se oženio Ajšom i otprilike pedeset četiri godine kada je zapravo spavao s njom.
      Problem nije samo u tome što je Aisha imala devet godina kada se Muhammad oženio s njom, već u tome što je Muhammed bio čovjek koji je prešao pedesetu. Muhammad je bio dovoljno star da bude Aishin djed.
      Aisha je bila jedina djevica s kojom se Muhamed ikada oženio. Muhammed je dao sljedeći razlog za vjenčanje s mladim djevicama:
      Stoga Muhammedovi komentari ukazuju na to da je njegov razlog za ženidbu s Aišom dok je mlada djevica takav da bi mogao da je miluje i seksualno igra s njom!
      Muhammad je takođe imao oči za dojenčad, obećavajući joj da će se oženiti kad odraste. Ibn Ishaq smješta ovaj događaj u vrijeme bitke kod Badra 624. godine nove ere, kada je Muhammed imao otprilike 54 godine. (Guillaume, str. 310-312)
      Sada budimo velikodušni i pretpostavimo da bi Muhammad čekao da djevojčica napuni deset godina da bi se udala za nju, Muhammad bi u to vrijeme imao najmanje 62 godine! [1]
      Dakle, ovdje imamo dva slučaja kada muškarac koji ima preko pedeset godina baci pogled na dvije djevojke prepuberteta! Sad je ovo problem.
      Osim toga, Muhammad je umro kada je Aisha imala osamnaest godina, ostavivši je udovicom do kraja života. Ovo nas sada dovodi do našeg sljedećeg odjeljka.

      Muhammad: Milost za čitavo čovječanstvo?
      Kur'an tvrdi da je Muhammed milost za sva stvorenja:
      Slučaj s Aišom stvarni je dokaz da je Muhammed bio sve samo ne milost. Na primjer, prisjetimo se da je u gore navedenim tradicijama Muhammad ostavio Aishu bez udovice bez djece u dobi od osamnaest godina. Ono što ovo čini tako užasnim je to što je Muhammed prenio zapovijed kojom zabranjuje bilo kome da se ženi bilo kojom od svojih udovica!
      U vezi s ovim odlomkom Ibn Kathir je napisao:
      Jedna web lokacija Shia piše:
      A prema autorima knjige The True Guidance :
      Stoga ga je Muhamedova ljubomora dovela do "otkrića" zabranjivanja njegovim ženama da se ikad ponovo udaju. U tome je Muhammed u suprotnosti sa Svetom Biblijom koja kaže:
      Aisha nije jedina koja je doživjela ovu prilično nesretnu sudbinu. Muhammad se oženio Jevrejkom po imenu Safiyyah nakon što je ona ubila svoju porodicu u bici kod Khaybara:
      Prema muslimanskim izvorima, Muhamedov napad na hajbarske Jevreje dogodio se 630. godine. (7 Hidžri). (Uporedi Guillaume, str. 510)
      Kada je Muhammed došao u Medinu 623. godine. (AH 1), Safiyyah je bila mlada:
      Dakle, možemo sa sigurnošću pretpostaviti da je Safiyyah bila još uvijek mlada, možda u srednjoj i kasnoj tinejdžerskoj dobi, kada se Muhammad oženio njom. Muhammad je umro 632. godine. (AH 9), ili otprilike dvije godine nakon vjenčanja sa Safiyyah. Jedna muslimanska web lokacija kaže da joj je bilo sedamnaest godina kada se Muhammad oženio, što znači da je imala otprilike dvadeset godina kada je umro:
      Drugim riječima, Muhammed nije samo uzeo Safiyu za suprugu nakon što je ubio njenu porodicu i muža, već joj je ostavio i mladu udovicu do kraja života!
      Da biste vidjeli šta je Muhammed učinio Safiyyinom suprugu, pročitajte ovaj članak .
      Muhammad je takođe imao "otkriće" kojim je zabranjivao svojim ženama da napuštaju domove:
      Evo, opet, komentara Ibn Kathira:
      Za više informacija o ovoj temi toplo preporučujemo ovaj članak o šiijatima .
      Prema muslimanskim izvorima, Aisha je umrla 678. godine nove ere, u približno 66-oj godini ( izvor ). Al-Tabari je napisao:
      To znači da je Aisha trebala ostati udovica bez djece, zaključana u svojoj kući, sve do dana svoje smrti. Aisha je živjela kao udovica 47 godina dok nije umrla!
      Daleko od toga da je to čin milosrđa, ovo je bila jedna od najgorih kletvi koje je mlada djevojka mogla doživjeti u svom životu. Misliti da žene kao što su Aisha i Safiyyah nikada nisu imale radost u odgajanju vlastite djece ili u mužu koji bi ih tješio i ispunjavao sve njihove potrebe do kraja života, u najmanju ruku je zaista iskidanje srca.
      Ipak, nažalost, sigurni smo da ovo neće smetati mnogim muslimanima, jer su navikli vjerovati da je sve što je Muhamed radio bilo božanskom inspiracijom. Oni pretpostavljaju da je on bio pravi prorok i tako da sve što je činio mora biti ispravno uostalom. Ali vjerujemo da i drugi muslimani koji su otvoreni za istinu mogu vidjeti da je Muhammed vjenčavši Aišu i Safiju prokletstvo s kojim su morali živjeti dok nisu umrli.
      Više o Muhamedovim brakovima i njegovim suprugama preporučili smo sljedeće članke:

      Ali pričekajte, ima još!
      Prije zaključenja ovog dijela, moramo spomenuti da Muhammed nije bio jedini kojem je Allah navodno "dao dozvolu" da se oženi prepubertetom. Čitaoci mogu biti šokirani kad otkriju da Kuran u stvari dozvoljava i drugim muslimanima da se vjenčaju sa djevojčicama prepuberteta! Pažljivo zabilježi šta kaže sljedeći stih:
      Okolni kontekst bavi se pitanjem perioda čekanja na razvod i ponovni brak. Kuran poručuje muslimanima da sačekaju određeno vrijeme prije nego što razvod postane konačan ili odluče odustati. Kuran potiče muškarce da pričekaju period od tri mjeseca u slučaju žena koje ili više nemaju menstruaciju ili čak nisu ni započele menstrualni ciklus ! Prema tome, islam dozvoljava muškarcima da se vjenčaju sa djecom prepuberteta i čak se razvode od njih ako tako odluče!
      U Sahih Al-Bukhari nalazimo sljedeću predaju:
      U vezi s ovim ajetom Ibn Kathir piše:
      I:
      Istaknuto salafijsko muslimansko mjesto navodi:
      Posljednja tačka povezana je s izvorima koje smo gore citirali, a koji su spomenuli Muhammedovu praksu "nabijanja" Aishe jer nije bila spremna za konzumaciju. Drugi članak na istoj stranici kaže:
      Uzimanje tobožnjeg tačnog stava kao datog znači da osoba zaista može angažirati djevojku od sedam godina u seksu pod uvjetom da ona to može podnijeti!
      Zapravo, ovo postavlja niz neugodnih pitanja: Tko odlučuje kada je spremna? Sudeći prema gornjim citatima, spremnost za snošaj očito je definirana na samo fizički način. Da li to jednostavno znači da je penis sposoban kliznuti, a da je ne rastrgne? Da li su uopće zabrinuti drugi biološki i psihološki aspekti zrelosti? Nadalje, kojom metodom suprug treba da testira da li je ona spremna ili nije? Koliko puta bi trebao pokušati prodrijeti u nju samo da bi otkrio da to još ne djeluje? Koliku štetu to nanosi djevojčici? Ovaj članak daje više informacija o različitim relevantnim aspektima zrelosti.
      Za više informacija o cijeloj ovoj temi, preporučujemo ovu diskusiju o diskusionim grupama .
      Ovo nije jedina muslimanska web lokacija koja priznaje da islam dozvoljava brakove sa maloljetnicima. Evo još jedne stranice koja to isto čini:
      Što je još važnije, Kur'an uči da ne postoji period čekanja za brakove koji nisu sklopljeni:
      Prethodno navedeno ukazuje na to da bi period čekanja mogao biti primjenjiv samo ako je muškarac stvarno spavao s mladom djevojkom prepuberteta! Drugim riječima, islam dopušta muškarcima seks sa maloljetnicima, zakonski sankcionišući pedofiliju!
    • Од Božena,
      Da li decu treba voditi na GROBLJE i SAHRANE: Šta kažu stručnjaci?
      Kako da veoma mala deca razumeju smrt
      Mnogi roditelji brinu da bi ovakva iskustva mogla biti traumatična za malu decu, te ih na neki način "štite" dok su još mali, kako im ne bi oduzeli bezbrižni i mirni deo detinjstva.

      Prema istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, čak 48% roditelja izjavilo je da je neprikladno da deca mlađa od 12 godina prisustvuju sahranama.
      Sa druge strane, dr Danijel Openhajm, psihijatar i autor knjige "Razgovori sa decom o životu i smrti", smatra da je "svako vreme pravo vreme za odlazak na groblje". On naglašava kako je odlazak na groblje prilika roditeljima da maloj deci objasne svrhu groblja: da je to mesto na kojem počiva voljena osoba koju ćemo nastaviti da volimo i da je to mesto ne kojem ćemo se ponovo povezati sa njom.
      Preminula osoba više nije fizički prisutna u našem svakodnevnom životu, ali ona ostaje u našim mislima i uspomenama
      On takođe ističe da roditelji nikada ne bi smeli da prisiljavaju dete da ide na groblje ako ono odbija.
      - Budite oprezni! Dete ne sme da oseća krivicu zbog toga što ne učestvuje u procesu tugovanja - dodaje dr Danijel.
      Sa decom je važno od malena razgovarati o smrti
      Svi smo svesni činjenice da je smrt sastavi deo života i svi se mi u jednom trenutku susretnemo sa time da nam premine neko blizak. I koliko god da je to težak period, uvek je lakše za osobu ako ima podršku bliskih ljudi.
      Stoga, važno je od malena sa decom razgovarati o smrti. Deca nepoznate situacije i nova iskustva mere i upoređuju prema reakcijama odraslih osoba. Zato je bitno da deca imaju podršku odraslih i od velike važnosti je kako te osobe reaguju kada se susretnu sa smrću.
      Detetu uvek treba reći istinu!
      Dr Miranda Novak, profesor psihologije, kaže da roditelji često ne razgovaraju o smrti jer se plaše da će takvim razgovorom povrediti dete, preplašiti ga, izazvati tugu, ili da dete to neće shvatiti na pravi način.
      - Kada premine neko od bližih članova porodice, dete, čak iako je vrlo malo, ako je tek počelo pričati, iz reakcije roditelja osećaće energiju u kući i neverbalno će pokupiti ono što se dešava. Detetu uvek treba reći istinu! Treba mu reći ko je preminuo, šta se dogodilo i to mu objasniti kratko i na primeren način. Takođe, u procesu objašnjenja roditelj treba da iskaže svoju tugu, svoju zabrinutost oko toga, da da svoje mišljenje i da podeli svoje emocije sa detetom. Kada roditelj pristupi na takav način, onda omogućuje i detetu jedan prirodan i normalan proces tugovanja - završava dr Novak.
      novosti.rs
    • Од JESSY,
      Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje.
      Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.
    • Од JESSY,
      Kada umre bliski član porodice ili prijatelj, roditelji se često muče oko pitanja da li dete odvesti na sahranu.
      Na tu odluku utiču mnogi faktori uključujući kulturu, emocionalnu zrelost vašeg deteta, bliskost veze i možda najvažnije, želje vašeg deteta.
      Mala deca
      Dojenčad neće dobiti ništa od sprovoda i mogu odvratiti pažnju drugim ljudima. U ovoj je dobi najbolje ostaviti dete kod kuće.
      Za malo stariju decu koja su svesna smrti nekoga bliskog trebali biste se prilagoditi detetovom ponašanju, ako ga uopšte poželite povesti sa sobom.
      "Deci predškolske dobi često će biti dosadno", rekla je Laura Markham, dečiji psiholog.
      Deca predškolske dobi
      Deca u dobi između treće i šeste godine počinju razmeti smrt, ali često ne shvataju njenu stalnost, često postavljajući pitanje kada se osoba vraća, čak i nakon što im samo nekoliko trenutaka pre toga objasnite da je ta osoba umrla.
      Nemojte voditi dete na sprovod samo zato da bi to moglo razumeti; deca ove dobi nemaju sposobnost da u potpunosti shvate pojam smrti.
      Deca školske dobi
      Do sedme godine većina dece počne shvatati trajnost smrti. Dete školske dobi takođe je dovoljno staro da može prisustvovati sprovodu, ali samo ako to želi. Dajte svom detetu izbor želi li ići ili ne, bez pritiska, savetovala je Markham.
      Kada vide prijatelja i porodicu na sprovodu, to za neku decu može biti izvor utehe. Provoditi vreme slušajući priče o pokojnicima takođe može pomoći vašem detetu. Ako dete ostane kod kuće, to bi ga moglo navesti da se oseća usamljeno u svojoj tuzi i ogorčeno zbog nemogućnosti prisustvovanja.
×
×
  • Креирај ново...